i sve o aforizmu

 

Sadržaj

 
Zašto aforizmi?
Biblioteka
Ekskluzivno
Prevodi
U poseti kod...
Sećanje na...
Vaša strana
Počasni gost
Novo
 

 

 

 Nove knjige

 

Prikaz


Beogradske novine, 19.05.2000.

SATIRA NA DOBITKU

Aleksandar Čotrić:

NEDOZVOLJENE MISLI

Nedozvoljene misli - Aleksandar Čotrić

Mada po godinama još mlad, Aleksandar Čotrić (1966) već deceniju i po nalazi se u samom vrhu naše satirične književnosti. Snažnim, beskompromis- nim, ali pre svega izuzetno uspelim i efektnim aforiz- mima objavljivanim u časopisima i listovima odmah je skrenuo pažnju na sebe, kako čitalaca tako i kritičara i aforističara. Aforizmi su mu prevođeni na poljski, nemački, makedonski, francuski, slovenački, bugarski, mađarski, rumunski, španski i slovački. Zastupljen je u antologiji srpskog satiričnog aforizma "Istorija afokalipse" (Beograd), antologiji Beogradskog aforističarskog kruga "Kameleoni su trenutno crveni" (Getingen, Nemačka) i antologiji srpskog aforizma "Ljudski je grešiti. I patriotski" (Beč, Austrija). Dobitnik je naše dve najznačajnije nagrade za satiričnu književnost: za knjigu Daćemo mi vama demokratiju 1993. godine dobio je nagradu "Radoje Domanović" za najbolju knjigu aforizama, a za knjigu Peta kolona 1995. dodeljena mu je nagrada "Dragiša Kašiković".

Svojom trećom knjigom aforizama Nedozvoljene misli Aleksandar Čotrić je pokazao da mladalačku buntovnost i iskrenost, svojstvenu njegovim prvim dvema knjigama, ni najmanje nije izgubio. Teme kojima se bavi aktuelne su i specifično naše, a to iziskuje dvostruku hrabrost - i ličnu i stvaralačku. U zemlji u kojoj se aforističarima sudi a novinare ubijaju usred bela dana, otvoren politički angažman i direktno ukazivanje na krivce za tragično stanje u kojem se i kao zemlja i kao narod nalazimo spada u aktivnosti visokog rizika. Pisati o aktuelnim događajima, s umetničkog stanovišta je krajnje nezahvalno. Opasnost da se ne sklizne u banalnost mogu izbeći samo izuzetni majstori i istinski stvaraoci. A Čotrić, nesumnjivo, spada među njih.

Mada su događaji i njihovi učesnici obuhvaćeni Čotrićevim aforizmima nedvosmisleno određeni - nema nikakve sumnje da se radi o našoj zemlji i sadašnjem vremenu - način na koji su interpretirani čini ih univerzalnim. Autokratska i korumpirana vlast, samovoljna i arogantna, naopaka i samoubilačka politika, moralno rasulo, podaništvo, bezobzirna pljačka naroda, nakazni sistem vrednosti i slično tokom proteklih vekova javljali su se u različitim vremenima i različitim državama. Iako su oblici njihovog konkretnog ispoljavanja bili različiti, suština im je ista. Naša je tragedija što su se sva ova zla stekla istovremeno. Jedino su satiričari na dobitku - ovakvo obilje tema i motiva retko gde postoji. U ovom preobilju, međutim, jedino se najbolji stvaraoci mogu snaći. Zamke su dvojake. Ovdašnja stvarnost, s jedne strane, potpuno je apsurdna i sve se više, kako je na promociji Čotrićeve knjige primetio publicista Radovan Kalabić, tanji i nestaje granica između nje i njene satirične transpozicije. U zemlji u kojoj je gotovo sve loše, s druge strane, nije lako izabrati teme o kojima će se pisati. Aleksandar Čotrić i ovde pokazuje zavidno majstorstvo vešto birajući fragmente naše bolesne stvarnosti, on nam predočava sliku celine. Govoreći o tragičnim posledicama, Čotrić ukazuje na njihov uzrok. I tom uzroku posvećeni su mnogi efektni aforizmi:

Nije on masovni zločinac.
Uništio je samo jedan narod.

Vođa nije za rat.
O tome govori činjenica da svog sina ne šalje u vojsku.

Vojnici umiru sa vođinim
imenom na usnama.
Oni su uvek mnogo psovali.

Motivska osnova Čotrićevih aforizama vrlo je široka. Za njega nema nedodirljivih veličina. Naprotiv. U ovoj Čotrićevoj knjizi, kao i u dve prethodne, nećete naći aforizme o trgovcima koji zakidaju na meri ili neljubaznim i sporim kelnerima. On minuciozno, iz aforizma u aforizam, razotkriva mehanizme laži i obmane na kojima počiva sadašnji režim. O državnoj televiziji, jednom od glavnih oslonaca aktuelne vlasti, Čotrić kaže:

TV pretplata mora da se plaća.
Ni cirkus nije besplatan.

Ono što ne zabeleži državna
televizija nije se ni dogodilo.
Ali državna televizija beleži samo ono 
što se nije dogodilo.

Svaki član vladajuće porodice ima po jedan medij 
kako se ne bi govorkalo da postoji
monopol u informisanju.

Više desetina sjajnih aforizama, od oko petsto sadržanih u ovoj knjizi, posvećeno je kosovskoj tragediji, ne iz vremena kneza Lazara:

Nisu se vojska i policija
povukle sa Kosova 
nego napreduju prema Vojvodini.

Kosovo nikada neće biti izvan Srbije.
I Srbija će ući u
sastav Velike Albanije.

Kosovo je oduvek bilo srpsko.
Da, bilo je.

Suština naše "pobede", koju režimski mediji mesecima papagajski veličaju, vidljiva je u sledećim Čotrićevim aforizmima.

Vratili bismo se na Kosovo posle naše pobede.
Ali ne dozvoljava nam poraženi.

Mirovni plan nas je spasao
od još veće pobede.

Pobeda je naša.
Sve ostalo je pripalo protivniku.

Čotrićevi aforizmi kada god su javno čitani, a čitani su često i na različitim mestima, izazivali su smeh u publici. Njihova duhovitost izvire iz forme jer im je sadržaj - stvarnost koju razobličavaju - sve pre nego smešan. Zadivljuje brojnost i raznovrsnost načina na koje Čotrić gradi svoje aforizme. On majstorski koristi ironiju, sarkazam, hiperbolu, litotu i na to su kritičari više puta skretali pažnju. Ovde će biti spomenuta, bez ikakvih tumačenja i, koliko god je to moguće, bez korišćenja lingvističkih termina, formalno-semantička struktura nekih tipova aforizama sadržanih u trećoj Čotrićevoj knjizi.

Najveći broj aforizama, što je karakteristično i za ostale predstavnike Beogradskog aforističarskog kruga, zasnovan je na višeznačnosti. A ona se koristi različito jednostrukom ili višestrukom upotrebom istog materijala. Nosilac višeznačnosti najčešće je deo strukture jedna reč ili sintagma i taj elemenat u aforizmu realizuje najmanje dva svoja značenja. Njegova višeznačnost (koja se najčešće ostvaruje kao dvoznačnost) omogućava da cela aforistična struktura postane dvoznačna ili višeznačna, odnosno ceo aforizam dobija najmanje dva, obično sasvim različita značenja. Ostali deo aforizma podržava višeznačnost ključne komponente kako bi njena višeznačnost prerasla u višeznačnost celog aforizma.

Policija je srce ovoga režima.
Bije li bije!

Živimo fantastično.
Okruženi smo izmišljotinama.

Vođa je protiv svih podela.
On bi ceo plen za sebe.

Srbi se dele na one koji žive
i one koji su u zemlji.

Komponenta aforizma na kojoj se zasniva višeznačnost može biti i frazeološka jedinica. Višeznačnost se u ovakvim slučajevima postiže mogućnošću da se frazeološka jedinica protumači i u frazeološkom i nefrazeološkom značenju.

Svako nosi svoj krst.
Osim komunista.
Oni nose šta stignu.

Sve probleme smo rešavali u hodu.
Povukli smo se iz Slovenije,
Hrvatske, Bosne i sa Kosova.

Veoma su efektni i Čotrićevi aforizmi u kojima naredna rečenica potire frazeološko značenje jedinice upotrebljene u prethodnoj.

Vođa je tolerantan čovek.
Može da otrpi sve što je upućeno na njegov račun.
Bilo domaći, bilo inostrani.

Brojni su aforizmi zasnovani na različitim značenjskim odnosima među rečima. Najčešće i najefektnije Čotrić koristi antonimiju, suprotstavlja- jući reči ili izraze suprotnog značenja, istog ili različitog korena.

Rekao sam šta imam.
Sada ništa nemam.

Kontrolisani mediji podstiču ljude
na nekontrolisane postupke.

Režim kupuje vreme
prodajom srpskih zemalja.

Ćutim sve vreme
jer pazim šta pričam.

Znatno ređe Čotrić stilski efekat postiže korišćenjem reči ili izraza sličnog značenja.

Nije istina da stalno lažu.
Ponekad prećute istinu.

Interesantan je aforizam u kome su kontrastirane reči međusobni anagrami.

Druge narode vode lideri.
Nas vode dileri.

Gomilanjem reči istog značenjskog niza, Čotrić nas vodi ka poenti još jednoj od reči istog niza.

Ko je kriv za belu kugu, crni kurs, 
sivo tržište, žutu štampu...?
Crveni!

Ovde je spomenut samo manji deo načina na koje Čotrić gradi svoje aforizme jer su oni izuzetno brojni i raznoliki i o njima bi se mogla napisati čitava naučna studija. Ali o tome nekom drugom prilikom i na drugom mestu.

Čitajući ove aforizme, jedni će se smejati, drugi će biti zadivljeni njegovim umećem i virtuoznošću. Čotriću to, međutim, nije cilj. Pisanje je za njega moralni čin. Ne samo način da pokaže svoje neslaganje sa aktuelnom politikom već jedan od oblika aktivne borbe za korenite promene u zemlji. Želja mu je da u sledećim knjigama aforizama ne bude dosadašnjih tema terora, rata, bede, diktature, gladi, lažiranih izbora, nacionalne propasti već da on i njegove kolege aforističari mirno pišu o trgovcima koji zakidaju na meri i ne vraćaju kusur ili o neljubaznim i sporim kelnerima - najvećim problemima neke nove Srbije. Da li će mu se želja ispuniti, zavisi od svih nas. 

Đorđe Otašević


nazad

 

Napomena: Svi prezentovani radovi vlasništvo su ovog sajta, i mogu se koristiti samo u privatne svrhe. Svako javno publikovanje bez navođenja izvora informacija, i imena autora preuzetog priloga, podleže zakonu o kršenju autorskih prava.


 



Optimizovano za IE 800x600

Vesna Dencic