i sve o aforizmu

 

Sadržaj

 
Zašto aforizmi?
Biblioteka
Ekskluzivno
Prevodi
U poseti kod...
Sećanje na...
Vaša strana
Počasni gost
Novo
 

 

 

 Informacije

 

Promocije, prikazi, nagrade...


Magazin (Politika), 16.01.2011.

POD LUPOM: UDRI BRIGU – AFORIZMOM

Dolaze bolji dani

Mnogi su ubeđeni da su najbolji svetski aforističari rođeni u Srbiji i da to nije slučajno. Imamo i duha i mana na pretek, pa sa optimizmom čekamo i ovu Novu godinu da po navici humorom driblujemo krizu

Aleksandar Čotrić, Dragutin Minić,Radoslav Tilger, Slobodan Simić

S njima je sve lakše, pomažu nam da svakoj nedaći koja nas zadesi možemo i da se nasmejemo. Aforističari su postali portparoli naroda zbog umeća "da predribluju vlasti na malom prostoru i ispišu monumentalne minijature sa malo reči i puno smisla". Zašto narodni portparoli? Zato što umeju da kažu ono što bi i mi rekli samo da smo se setili, otkrivaju nam naše mane koje možemo da promenimo ili bar da se naučimo da s njima živimo.

Ne bih da pričamo o tome koliko su uspešni glasnogovornicima raznih institucija i organizacija, ali ovi naši, "narodski" tribuni imaju izuzetnu prođu u celom svetu.

Da je zaista tako potvrđuju prevodi i antologije u koje su uvršteni: u Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Makedoniji, Nemačkoj, Austriji, Italiji... prevodi u književnim časopisima i tekstovi u "Njujork tajmsu" i "Herald tribjunu", "Otava sanu"…

U društvu sa Ciceronom i Tvenom

– Srpski aforizam je samo poslednjih godina već i nekoliko decenija u samom svetskom vrhu po kvalitetu i broju vrhunskih autora. Posle Poljaka Stanislava Ježi Leca, koji je umro 1966. godine, naši aforističari su preuzeli taj svetski primat. On važi za neprevaziđenog klasika u književnim krugovima, ali ja smatram da već sada postoji bar desetak autora u Srbiji koji pišu bolje od Leca – kaže Aleksandar Čotrić.

Tako u "Antologiji svetske mudrosti" koju su sastavljali Rusi ima najviše autora iz Srbije, sa celog Balkana jedino su naši majstori "kratke forme" zastupljeni u njoj – među 300 autora iz celog sveta od antičkih vremena do danas (Konfučije, Ciceron, Volter, Mark Tven, Čerčil...) našla su se i tri pisca iz Srbije: Baljak, Čotrić i Rastko Zakić.

Italijanski satiričar Fabricio Karamanja počeo je da uči srpski jezik da bi što bolje razumeo sažete "srpske bisere", iako su mnogi prevedeni na engleski, a na internet portalima objavio je više studija o fenomenu srpske duhovitosti dok je Amerikanka Dženifer Pirs odlučila da radi doktorsku disertaciju o odnosu srpskog aforizma prema sukobima u SFR Jugoslaviji.

Zbog svega ovoga i naši aforističari se šale, što im ne dođe teško, pa nabrajaju: Sokrat, Simić, Pitagora, Čotrić, Ruso, Baljak, Čehov, Minić, Ljermontov, Jovanović...

– Kolega Slobodan Simić sastavio je antologiju srpskog antiratnog aforizma koja je prevedena na engleski jezik. Dok sam radio u Ministarstvu za dijasporu poklanjao sam je ministrima, članovima vlada zemalja na svih pet kontinenata, i oni su bili oduševljeni i govorili su da to najbolje odslikava sve ono što se dešavalo u SFR Jugoslaviji. To pokazuje ono iskonsko pravilo – kad je najteže čovek ima potrebu da se šali, ali trebalo je imati i hrabrosti. Nismo prestajali da pišemo ni uprkos pretnjama i pritiscima i drago nam je da se to sviđa ljudima i na drugim područjima – kaže Aleksandar Čotrić.

Ono što je rodonačelnik srpske satire Radoje Domanović pre više od sto godina pisao i danas je u čitankama. Nušić i Sterija su aktuelni kao i kada su pisali "Sumnjivo lice", "Gospođu ministarku", "Rodoljupce".

– Priroda satire je da kritikuje, ukazuje na nepravilnosti, da opiše anomalije u društvu i, na kraju krajeva, ismeje, ali isključivo da bi se to popravilo. Satiričar nije zajedljivi cinik, već zabrinuti, moralni član zajednice koji pokušava da ukaže na greške da bi se one ispravile. Bilo bi idealno da posle petooktobarskih promena nema više satiričnih tema ali, nažalost, ispostavilo se da tih tema ima i dalje i još u velikom broju – kaže Slobodan Simić.

Ako imaš veliki nos ne pati – nasmej se

U nekim komšijskim zemljama se čude našoj samokritičnosti.

– Kada smo kolega Čotrić i ja gostovali u Hrvatskoj pitali su nas zašto tako oštro govorimo o sebi. Ali satira nije ismevanje drugog već sebe. Onaj ko se nasmeje zato što ima velike uši ili nos u boljoj je poziciji od onoga koji zbog toga pati. Mislim da smo prethodnih decenija vrlo glasno govorili i pisali i da smo dali doprinos promenama koje su se definitivno desile – ističe Slobodan Simić.

Da podsetimo nekadašnje šetače, jedan od njegovih aforizama nošen je kao transparent na demonstracijama devedesetih i glasi: "Gledam TV Dnevnik, a počeo sam i da se drogiram."

– Neko je rekao da je teže napisati dobar aforizam nego loš roman. Ja lično pišem satiru kao nužnu samoodbranu, jer satira je kao akupunktura – bocka, boli, ali je lekovita – kaže Dragutin Minić Karlo, urednik "Politikinog Satirikona", koji je među našim najboljim satiričarima.

Skoro da nema grada u našoj zemlji u kojem ne postoji neki humorista ili aforističar, ili gde se ne organizuju večeri satiričara koje zaokupljaju veliku pažnju publike. Izuzetno je jak "Beogradski aforističarski klub", koji je spontano nastao još pre tri decenije, a od pre dve godine deluje kao registrovano udruženje.

Dragutin Minić Karlo ističe da je domaća publika veoma odnegovana, gde god se gostuje sale su pune, pogotovo na "Satira festu" ili novogodišnjem "Satirikonu " na Kolarcu. Ljudi vole da se smehom podseti kroz šta su sve prolazili u staroj godini, da čuju duhovite prognoze o tome šta ih čeka u novoj.

Pa, kakva će biti 2011. godina?

Ako sažmemo satirična predviđanja mogli bismo da kažemo ovako: "Najbolja srpska satira nastala je u teškim vremenima, za savremenu dolaze bolji dani, a utešno je i to što u novoj godini nećemo napadati vlast. Samo ćemo se braniti."

Šalu na stranu, za aforističare zaista dolaze bolji dani. Ljudi imaju sve manje vremena da čitaju pripovetke i romane, žive sve brže, uvek im nedostaje slobodno vreme, a aforizam udara direktno, bez okolišanja, nosi mudrost i duhovitost, osvešćuje i zasmejava.

-------------------------------------------------------------------

Muzej aforizma

Beogradski aforističarski klub zalaže se da se u Srbiji osnuje Muzej humora i satire. Oni bi želeli da s obzirom na renome u svetu aforizam postane srpski brend.

Ako je ceo Prag u znaku Kafke, Beograd bi mogao biti u znaku humora: jedna od ideja je i da se izrađuju majice i bedževi sa aforizmima na srpskom i engleskom jeziku. Zanimljivo je da je o srpskom aforizmu snimljen i dokumentarni film "Doviđenja, kako ste", u režiji Borisa Mitića, koji je obišao svih pet kontinenata, ali, nažalost, još nijednom nije prikazan ni na jednoj našoj televiziji.

Najvažnija domaća nagrada za satiru je ona koju dodeljuje Fond "Radoje Domanović", čiji je predsednik Radoslav Tilger. Veoma je cenjena i Vibova nagrada koju dodeljuje naša kuća "Politika".

-------------------------------------------------------------------

Omalovaženi od domaćih kritičara

– Aforizam je višestruko izazovna književna vrsta, ali domaći književni kritičari tom izazovu za sada uspešno odolevaju. Još uvek se samo pitaju da li je aforizam, koji uzgred rečeno postoji već dve i po hiljade godina, moguć kao književna vrsta. Ponašaju se kao da je aforistika stidno mesto naše književnosti – kaže Aleksandar Baljak i ilustruje to činjenicom da do sada ni jedan aforističar nije dobio nacionalnu penziju, za razliku od predstavnika drugih književnih formi, sa znatno skromnijim priznanjima i nagradama.

-------------------------------------------------------------------

Aleksandar Baljak

Glasao sam i za i protiv.
Nisam mogao da se uzdržim.

Radim za dvojicu, vredim za trojicu.
Sam činim kvorum, a pogodan sam i za masovna okupljanja.

I ja znam da ništa ne znam,
ali ne pravim od toga filozofiju.

Nisam prevrtljiv, nego vetar duva čas na jednu,
čas na drugu stranu.

Seks je moguć i u stotoj,
ali ko bi se toga setio.

Što se rodi, mora da se ljulja – reče pijanac.

Ko me pozove na ručak,
ima besplatno piće!

Imam takav si-vi da bih mogao da budem i pi-ar i di-džej.

Juče sam uhvatio sebe kako pričam sam sa sobom,
a onda smo sva trojica otišli na pivo

Sutra nas čeka naporan dan.
E taj će se, vala, načekati.


Slobodan Simić

Kad Nova godina čuje ko je sve čeka,
neće smeti da dođe u Srbiju!

Novogodišnje želje će nam teško biti ispunjene.
Suviše su prazne.

Demokratiju nemamo.
Hoćete li nešto sa roštilja?

Nismo mi ni tražili ceo kapitalizam!
Samo njihove plate!

Neće nama Amerika diktirati!
Daće nam otkucano.

Ja sam godinama bio siromašan.
A onda sam smislio odlično predizborno obećanje.

U novoj godini biće nam ispunjene sve želje.
Pod uslovom da platimo porez na želje!


Aleksandar Čotrić

Za praznike sam kćerki kupio lutku, sinu bicikl,
a ženi grudi.

Nova godina će doći u našu zemlju samo ukoliko ispunimo
vrlo stroge međunarodne uslove.

Sa komšilukom imam dobre odnose,
a sa jednom komšinicom i redovne.

Moja žena je zlopamtilo.
Seti se svake godišnjice braka.

Moj rekord je šest puta za jednu noć.
Doduše, to je bila polarna noć.

Brak je zakonom uređena zajednica muškarca i žene
u kojoj vlada zakon jačeg.

Žena me je prevarila s Nikolom,
pa sam joj se revanširao punom merom.
I ja sam nju prevario sa Nikolom.

Naša najveća želja u novoj godini nije
da Deda Mraz nešto donese,
već da nekoga odnese!

Za novu godinu želimo sve najbolje,
a onda cele godine jedni drugima radimo sve najgore.


Dragutin Minić Karlo

Nisam toliki patriota.
Ja volim svoj narod.

Gorivo je poskupelo,
ali ne mari, naša kola idu nizbrdo.

Standard nas ubija,
ali statistika nas vadi iz mrtvih.

Pesma neće više ići s kolena na koleno.
Čim deda uzme unuka u krilo,
proglase ga pedofilom.

Ja sam u seksu vicešampion.
Uvek sam drugi.

Mnogi sanjaju bolje juče.

Volim i ja Ameriku.
Majke mi Rusije.

Čuveni pokeraš se oženio po četvrti put.
Tri pa jedna.

Veliki brat se nekada zvao OZNA.


Radoslav Tilger

Deda Mraz u Srbiji nema irvase.
Uništen mu je stočni fond.

Ne čekam Novu godinu.
Sve što može da mi donese, dočekao sam u staroj.

Neki radnici su veoma zadovoljni tranzicijom.
U raspodeli dobara njima su pripali kontejneri
u bogatijim delovima grada.

Lako je radnicima da štrajkuju glađu,
kad nemaju šta da jedu!

Šta EU može da poželi Srbiji u Novoj godini,
što već nije doživela?!

Obećanja koja je dala vlada su stara, ne važe.
U Novoj godini ćemo dobiti nova obećanja!

Dragoljub Stevanović


nazad

 

Napomena: Svi prezentovani radovi vlasništvo su ovog sajta, i mogu se koristiti samo u privatne svrhe. Svako javno publikovanje bez navođenja izvora informacija, i imena autora preuzetog priloga, podleže zakonu o kršenju autorskih prava.


 



Optimizovano za IE 800x600

Vesna Dencic