i sve o aforizmu

 

Sadržaj

 
Zašto aforizmi?
Biblioteka
Ekskluzivno
Prevodi
U poseti kod...
Sećanje na...
Vaša strana
Počasni gost
Novo
 

 

 

 Informacije

 

Promocije, prikazi, nagrade...


Baljak: perfidan način gušenja satire

U novom broju časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Naš trag" koji izlazi u Velikoj Plani, objavljen je intervju sa književnikom Aleksandrom Baljkom, pod naslovom "Kopije nisu krive, original je prvi počeo". Razgovor s našim poznatim aforističarem i rodonačelnikom Beogradskog aforističarskog kruga vodio je Milan R. Simić, glavni i odgovorni urednik časopisa.

Baljak je najavio novu Antologiju srpskog aforizma na kojoj je radio nekoliko godina:

- Mi aforističari morali smo i u antologičarskom poslu da odmenimo književne kritičare. Kao da nije dovoljno to što već pišemo recenzije, predgovore, pogovore i prikaze za zbirke aforizama, što o tim knjigama govorimo na promocijama. Da bi se sačinila antologija kratkih, mudrih i duhovitih misli, treba pročitati bar pola miliona aforizama, koji su objavljeni u 700 autorskih zbirki i u brojnim časopisima i listovima.

Aleksandar Baljak je kritikovao rad dosadašnjih Komisija za dodelu posebnih priznanja umetnicima:

- Značajan doprinos omalovažavanju aforistike svake godine daju i kolege pisci, članovi Komisije za dodelu tzv. nacionalnih penzija. Po njima je svaki osrednji pesnik značajniji od višestruko nagrađenog i priznatog satiričara kakav je, na primer, Rastko Zakić.

Baljak smatra da su se "posebno osramotili književnici koji su učestvovali u radu te famozne komisije".

- Oni su, prema rečima njenog predsednika Petra Volka, svojim kolegama odmah 'objasnili' da aforističari nisu književnici! (Ovo je rečeno na Drugom programu Radio Beograda, emisiji 'Sporovi u kulturi', 18. februara o.g.) – rekao je Baljak.

- A ovo je samo jedan u nizu primera diskriminacije nad aforističarima – ističe Baljak.

Na zapažanje Milana R. Simića da su se u "kampanju protiv aforističarskog stvaralaštva uključili i pisci drugih književnih vrsta", Baljak je odgovorio:

- Nažalost, upravo je tako. Pisci koji rade kao urednici u izdavačkim kućama i književnim časopisima, oni koji učestvuju u radu raznih žirija i komisija za dodelu književnih nagrada, u jednoj stvari su složni: u tome da aforističarima svuda i na svakom mestu treba uskraćivati prostor, priznanja i nagrade.

Baljak je komentarisao pojedine tekstove objavljene u jednom listu, od koga bi se to najmanje očekivalo:

- U kampanju blaćenja aforističara uključio se nedavno i "Jež". Ako ste zaboravili, to je onaj list koji se devedesetih godina prošlog veka "proslavio" hrabrim objavljivanjem postera Slobodana Miloševića. "Ježevci" su ovih dana protiv svojih kolega aforističara angažovali i tešku artiljeriju – pukovnika Ljubodraga Stojadinovića! Vojnog analitičara poznatog po genijalnoj izjavi da mi nemamo dobre satirične priče zato što ima mnogo aforističara. Pošto ovom pukovniku nije imao ko da piše, sramni pamflet je morao sam da sroči.

Naš poznati satiričar i predsednik Beogradskog aforističarskog kruga osvrnuo se i na rad žirija najznačajnijih književnih nagrada koje, po njegovim rečima, "redovno zaobilaze satiričare":

- Za naše najduhovitije pisce uvek je bilo mesta na crnim listama, a na spisku zaslužnih umetnika njihovih imena nema. Kod nas se uvažavaju samo nagrade koje dobijaju romansijeri, pripovedači i pesnici. Mnogo puta je rečeno da je NIN-ova nagrada naše najznačajnije književno priznanje. Dakle, najvažnije priznanje je ono koje mogu da zasluže samo romansijeri! Time je, zapravo, rečeno da od romana ništa bolje i vrednije ne može da se napiše.

- Ima li išta gluplje od toga? – pita se Baljak.

Književna kritika neopravdano ignoriše aforizam, što je čelnik BAK-a protumačio:

- Nekada su dežurni cenzori gurali aforizam i satiru na marginu, a danas taj posao, a da toga često nisu ni svesni, obavljaju i književni kritičari, isto kao i pojedinci koji "rade u kulturi". Zajedničkim snagama prevideli su i prećutali deo naše književnosti koji srpsku literaturu čini posebnom u odnosu na književnost drugih zemalja. Kratko rečeno, kod nas je sada na delu perfidan način gušenja slobode satiričnog stvaralaštva.

- Naša dva udruženja – smatra Baljak – UKS i SKD samo formalno podržavaju aforističare, ali zapravo iza njih ne stoje.

On veruje da je nedopustivo što se "članovima velikog žirija za dodelu nagrade 'Meša Selimović' (u čijem sastavu je često i više od pedeset kritičara), u proteklih dvadeset tri godine samo jednom dogodilo da primete knjigu aforizama".

- Dakle, o piscima koji imaju nesumnjivi literarni dar odbijaju da govore i pišu oni koji često imaju samo literarne ambicije. Ovi "pisci u pokušaju" koji se bave kritikom verovatno smatraju da pisanje aforizama nije tako složen književni zahvat, kao što su to, na primer, njihovi književni prikazi.
Kako sada stvari stoje – primećuje Baljak - tvrdoglava domaća kritika kaskaće za srpskim aforizmom, sve dok ga ne bude potpuno izgubila iz vida.

U "Našem tragu" koji je štampan na 450 strana objavljeni su aforizmi 28 autora iz Baljkove Antologije srpskog aforizma "Monumentalne minijature", koja će biti objavljena do Beogradskog sajma knjiga u oktobru ove godine, u izdanju novosadske "Agore".

Čitaocima je ponuđeno po deset aforizama: Dušana Radovića, Vladimira Bulatovića Viba, Dragana Šušića, Branislava Crnčevića, Radeta Jovanovića, Ranka Guzine, Pavla Kovačevića, Rastka Zakića, Srbe Pavlovića, Zorana Stanojevića, Vitomira Teofilovića, Milovana Vitezovića, Raše Papeša, Ratka Dangubića, Milana Todorova, Ive Mažuranića, Milana Beštića, Milivoja Radovanovića, Zorana T. Popovića, Jove Nikolića, Dejana Milojevića, Đorđa Otaševića, Petra Lazića, Dragana Rajičića, Momčila Mihajlovića, Slobodana Simića, Ninusa Nestorovića i Aleksandra Čotrića.


nazad

 

Napomena: Svi prezentovani radovi vlasništvo su ovog sajta, i mogu se koristiti samo u privatne svrhe. Svako javno publikovanje bez navođenja izvora informacija, i imena autora preuzetog priloga, podleže zakonu o kršenju autorskih prava.


 



Optimizovano za IE 800x600

Vesna Dencic