Politika, 24.01.2011.

Srbija razgovara: Nacionalne penzije u kulturi

Volk: Najjača grupacija koja se javlja od početka su pisci. Ja sam ratovao s njima koliko sam bio u snazi;
Čotrić: Komisija mora da uvaži sve književne vrste. Da ne vredi 40 pesnika kao jedan dobar aforističar

Nacionalne penzije za umetnike dodeljene su nedavno četvrti put i javnost je i ovoga puta dobila priliku da raspravlja o stručnosti i kriterijumima komisije koja o tome odlučuje pri Ministarstvu kulture. Od 459 kandidata izabrano je 45, a Vlada Srbije je na spisak zaslužnih umetnika dodala još pet imena: pevačicu Merimu Njegomir, pevača Miroslava Ilića, dramaturga Petra Marjanovića, glumca Josifa Tatića i režisera Dimitrija Jovanovića.

Ove godine prvi put su se pobunili aforističari, ogorčeni zbog toga što, od kada postoji nacionalno priznanje za umetnost, nisu prepoznati kao pisci, iako su sa svojim delima priznati u Evropi i svetu. O problemima koji se pojavljuju otkad postoji priznanje za nacionalnog stvaraoca, razgovarali smo s teatrologom Petrom Volkom, predsednikom Komisije za dodelu priznanja zaslužnim umetnicima, i Aleksandrom Čotrićem, aforističarem.

Politika: Objasnite nam kako izgleda rad komisije?

Volk: Sa svim komisijama postoji stalni problem – umetnička udruženja mogu da predlažu polovinu kandidata, a polovinu imenuje Ministarstvo kulture. Već na prvoj komisiji se dogodilo to da udruženja vrše strašan pritisak. Kriterijumi su u početku bili labavi i svi su tumačili pravila na svoj način.

Politika: Od početka postoji uredba koja određuje pravila.

Volk: Postojala je uredba, nije ona problem. Nego to što se ta uredba menjala, kao i kriterijumi. U prvom pravilniku nije postojalo da teorija, estetika, istorija dolaze u obzir. Onda su oni već druge godine shvatili da je to glupost i morali su da promene pravila. Sada, umesto pet, šest kategorija, imate 14 kategorija. Opet, vi ne možete da sastavite komisiju od sedam ljudi koja će znati svih tih 12 ili 14 grana umetnosti. I onda, svako nastoji da dobije nekoliko preporuka od raznih ličnosti, bilo političkih bilo kulturnih, za sebe.

Politika: Bilo je i političkih preporuka?

Volk: Ne, u mojoj komisiji apsolutno nije. U ranijim slučajevima jeste. Ja sam imao samo dva sastanka s ministrom kulture. Prvi kad je trebalo da počnemo sa radom, čisto informativno. I kada sam mu podneo završni spisak. Pobunio sam se na poslednjem sastanku komisije zbog ljudi sa estrade, jer imaju pravo da konkurišu.

Politika: Vratićemo se na to. Aforističari su reagovali protestnim pismom. Prvi put reagujete na odluke o nacionalnim penzijama?

Čotrić: Pre nego što odgovorim, moram da kažem i nešto o stanju u kulturi u našoj zemlji. To je odsustvo jasne strategije. Neko je primetio da je Narodni muzej zatvoren duže nego za vreme obe okupacije. Zatvorena je Narodna biblioteka, Muzej savremene umetnosti. U takvom kontekstu, normalno je i da komisije koje formira Vlada Srbije ne rade na adekvatan način. Dakle, nema jasnih kriterijuma na osnovu kojih se dodeljuju penzije. Nekada vidimo uticaj politike, nekada su bili presudni socijalni kriterijumi, nekada regionalni, nekada nacionalni.

Politika: Može li konkretan primer?

Čotrić: Nemoguće je da stručnjaci iz jedne oblasti kompetentno procenjuju rad umetnika iz drugih oblasti. Pominje se da je kriterijum to koliko je dobijeno značajnih nagrada i koliko su umetnici poznati u svetu. I tu je srpska satira nezasluženo zaobiđena. Prilikom ovog odlučivanja, nema istaknutih satiričara poput Aleksandra Baljka, koji je pet puta dobio nagradu "Radoje Domanović", Rastka Zakića ili Vitomira Teofilovića. Naša satira pripada samom evropskom i svetskom vrhu. O tome svedoče i antologije srpskih aforizama koje su poslednjih godina objavljene u Rusiji, Nemačkoj, SAD, Austriji, Poljskoj. Smatramo da su druge književne vrste ponovo favorizovane. Do sada je, govorim o radu svih komisija, 40 pesnika dobilo nacionalnu penziju, sada još šest ovom odlukom.

Volk: To je tačno.

Čotrić: Onda je 11 do sada književnih kritičara dobilo nacionalnu penziju, 20 prevodilaca i 30 pripovedača. Nijedan aforističar.

Politika: Da li je ovo problem?

Volk: Najjača grupacija koja se javlja od početka su pisci. Ja sam ratovao sam njima koliko sam bio u snazi. Smatrao sam da ima previše književnika. Pogotovo što mnogi od njih gledaju na književnost usko. Po njima, to su samo romani, pesme i eventualno eseji. Drugo, kada se pojavi 120 delegiranih pisaca, to je jedna masa koja vrši na vas psihološki uticaj. Isti je problem sa slikarima i dizajnerima. Ta grupacija je ogromna. Ovde se govori o satiričarima koje jako cenim. Svu trojicu. A kao književnici su se pojavili, uslovno rečeno, i moji kandidati. Dramski pisci, dramski teoretičari. Ja sam imao taj slučaj s teoretičarem savremenog pozorišta (Milenkom) Misailovićem, koji ima silne nagrade i međunarodno je priznat. To usko gledanje je katastrofalno. Borio sam se i za Koraksića, da on mora da uđe među likovne umetnike.

Politika: Šta je s karikaturistima? Oni do sada takođe nisu bili zastupljeni?

Volk: Nisu.

Čotrić: Ipak, jedan od dobitnika je Borislav Šajtinac, on je i slikar i karikaturista.

Volk: Predložio sam obojicu. Šajtinac je stvorio novosadsku školu crtanog filma. Poznat je u svetskim časopisima kao karikaturista. Drugi je Koraksić. Njegov opus govori više o režimima nego bilo šta drugo. Da je ušao bar jedan od satiričara, to bi za jednu godinu bilo sasvim u redu. U takvim rigoroznim uslovima, sa 450 da dođete do 45, mi se ponašamo kao ubice očeva. Nije bio problem da se satiričari uzmu u obzir. Ali oni se nisu izborili da imaju ravnopravan tretman u svojim udruženjima.

Politika: Ispada da postoje i kočenja od strane kolega.

Čotrić: Tu je kriva i književna kritika, koja ne vrednuje na pravi način satiru. U nastavnim programima se ne izučava aforistika, koja postoji 2.500 godina. U srpskoj književnosti, ona postoji duže od 200 godina. Nedavno je u Sjedinjenim Američkim Državama objavljena antologija svetskih aforističara. Među 300 autora iz celog sveta su i tri autora iz Srbije: Aleksandar Baljak, Rastko Zakić i moja malenkost. I od sva četiri kruga da nijedan aforističar ne dobije nacionalnu penziju? Nemam ništa protiv toga da glumci i dalje dobijaju. Ali do sada je 51 glumac dobio nacionalnu penziju. Slikara i vajara 67. Reditelja 35. Da li je tih nagrađenih 40 pesnika u samom vrhu u svetskim okvirima?

Volk: Ovoga puta predstavnici pisaca nisu se protivili satiri. Mi smo imali sve vreme raspravu o Baljku. Ja ga izuzetno cenim.

Čotrić: Mi nismo imali dovoljnu podršku Udruženja književnika. Koji su bili argumenti koji su prevagnuli da Baljak ne dobije penziju?

Volk: Argumenti su da ima dosta pisaca. Preko 200 ljudi se meni javljalo. Nikome ništa nisam obećao i to je ponos komisije. Možemo da pričamo zašto nije Baljak, a jeste neko drugi. Prevladalo je shvatanje da treba dati penziju piscima pre nego satiričarima. Ima i jedan pritisak javnosti koji je problematičan u svim izborima. Odabrati vrednost ili popularnost.

Politika: Nacionalna penzija se daje za izuzetan doprinos kulturi.

Volk: Poistovećuje se izuzetan doprinos i popularnost. O tome smo dosta raspravljali.

Politika: Da se osvrnemo na odluku Vlade Srbije da proširi spisak za pet dobitnika? Da li se to dešavalo do sada?

Volk: Jeste. Vlada Srbije postavlja komisiju, nadležno ministarstvo je egzekutor. Sve su to rešenja Vlade.

Čotrić: Mislim da je iskazano određeno nepoverenje komisiji time što je kasnije dodato još pet imena. Ne sporim imena koja su dodata, ali to je opet neko uradio arbitrarno. I nema mogućnosti žalbe...

Volk: Nema žalbe na odluke Vlade Srbije.

Čotrić: Mi ne možemo da popravimo ono što je učinjeno. Pričamo da se propusti ne bi događali ubuduće.

Volk: Odluku definitivno donosi Vlada. Posle prve komisije, dali su penziju onoj rok pevačici...

Čotrić: Slađani Milošević.

Volk: To je Vlada dodala. Prošli put je dodala Zvonka Bogdana i Bokija Miloševića. Od početka koriste to svoje pravo.

Čotrić: To očigledno govori da postoje i neke prečice, lobiji. Kad je u pitanju Slađana Milošević, mislim da je to bio direktan politički uticaj Demokratske stranke Srbije.

Volk: Tako se pričalo.

Čotrić: To je tada devalviralo odluku Vlade.

Politika: Sada su u javnosti sporni Merima Njegomir i Miroslav Ilić.

Volk: Reći ću vam šta je s njima. Pošto je bilo oko 80 imena sa estrade, doneli smo odluku da ne raspravljamo o estradi, nego o ozbiljnoj muzici, kao trajnoj vrednosti. Kada se iskristalisao spisak, rekao sam da po pravilniku i oni imaju pravo da traže odgovor zašto niko od njih nije izabran. Predložio sam da se dva najznačajnija izvođača predlože za Vladu. Da se raspravljalo o estradi, ne bih mogao da obiđem Mileta Bogdanovića, koji je tu estradu formirao na teritoriji cele Jugoslavije.

Čotrić: Dobro, ali oštećeni su ljudi koji stvaraju nešto novo, a to su satiričari. Nagrađeni su interpretatori. Ilustrovaću podacima: 16 muzičara instrumentalista do sada su dobili penzije i 30 vokalnih solista. Nisu oni zaobiđeni. Sada imamo još dve ličnosti sa estradne scene.

Politika: Merima Njegomir ima 57 godina, Miroslav Ilić 60. Da li oni ispunjavaju pravilo da imaju osnovnu penziju, da bi mogli da dobiju nacionalnu?

Volk: Ispunjavaju. To se desilo i s filmom. Pojavila su se dva neosporna kandidata: Goran Paskaljević i Srđan Karanović, koji su dobili priznanje. Oni još stvaraju, ali su prošle godine postali penzioneri. Kolege su mi rekle da su mladi, ima vremena. Ali ne možete ni po godinama meriti vrednost nečijeg dela.

Čotrić: Složićemo se oko toga da kriterijumi moraju biti jasniji.

Volk: Tražio sam podatke, da te formalne stvari budu čiste. Čak su se i neki ministri interesovali šta je sa Evom Ras. Ispostavilo se da nije konkurisala. Jednom je konkurisala i mislila da ta njena kandidatura važi za ceo život.

Politika: Vi ste dobili iz trećeg puta?

Volk: Da. Mene su iz formalnih razloga dva puta odbili. Treći put su morali da izmene pravilnik i onda sam prošao, a iste godine sam postao i predsednik komisije. Zar to nije satira?

Čotrić: Situacija s nacionalnim penzijama je takva da ni Radoje Domanović ne bi mogao da je dobije. Satira je potcenjena kao književni rod i ono što su u svom stvaralaštvu negovali Jovan Sterija Popović, Duško Radović, Brana Crnčević, danas je potcenjeno.

Volk: Jeste, to je tačno.

Čotrić: I od strane književne kritike i od medija.

Politika: Zašto je to tako?

Čotrić: Možda je problem i to što niko ne voli kritiku, nijedno društvo, pogotovo vlast. Radoje Domanović je imao zlehudu sudbinu, umro je siromašan u 35. godini i doživeo je priznanje tek posle smrti. Ne sporim da ima nekvalitetnog stvaralaštva u ovoj oblasti. Ali, zar toga nema i u našoj poeziji? Zar je jedna osrednja zbirka poezije ili postmodernistička papazjanija vrednija od dobre knjige aforizama? Aleksandar Baljak je nedavno objavio knjigu aforizama "Rat je prvi počeo", za koju se smatra da je bolja i od "Neočešljanih misli" Stanislava Jeržija Leca. Mi smo konkurisali kod Ministarstva kulture za organizovanje "Satira festa". To je ugledna međunarodna manifestacija. Odbijeni smo dva puta. S druge strane, postoje takozvani dvorski pisci koji o državnom trošku posećuju književne sajmove u Evropi. A satiričari ne mogu da dođu do Velike Plane ili Smedereva na književno veče. Pomenuću Sretena Ugričića (pisca i direktora Narodne biblioteke). On treba da vodi računa o tome da se konačno otvori Narodna biblioteka. Umesto da se posveti tome, on je u toj grupi dvorskih pisaca koja putuje po Evropi.

Volk: Komisija mora da bude sastavljena od nezavisnih ljudi i da radi u istom sastavu tri, četiri godine. U našem spisku ima 50 do 100 ljudi toliko značajnih da zaslužuju penziju. Da sledeća komisija povede računa. Ovako nema kontinuiteta.

Čotrić: To može da se ispravi sledeći put. Moraju da budu napisani jasniji kriterijumi. I da postoji stalnost komisije, i tačan broj dobitnika, a ne jednom 50, jednom 100. U ekonomiji i privredi nismo na evropskom nivou, ali u kulturi jesmo. Bilo bi sredstava i za 200 kandidata da država nije morala da isplati milion evra za siledžijstvo Miladina Kovačevića.

Volk: To mora da se raspravi na Vladi. A ne da ja pitam pet puta koliko ima novca na raspolaganju.

Čotrić: Ali da komisija uvaži sve književne vrste. Da ne vredi 40 pesnika i pesnikinja kao jedan dobar aforističar.
 

Stanko Stamenković

nazad