i sve o aforizmu

 

Sadržaj

 
Zašto aforizmi?
Biblioteka
Ekskluzivno
Prevodi
U poseti kod...
Sećanje na...
Vaša strana
Počasni gost
Novo
 

 

 

 Informacije

 

Promocije, prikazi, nagrade...


Aforizmi Satira festa 2010

SAVO MARTINOVIĆ (1935)

Izborna kampanja je bila tako živa
da je animirala i moju pokojnu babu.

U blizini biračkog mesta
jedan građanin je nesrećnim slučajem smrtno stradao.
Srećom, on je svoju biračku dužnost već bio obavio.

Vlada je zabranila svaki štrajk glađu.
Ali dok traje kriza,
prema štrajkačima neće biti preduzimane nikakve mere.

Taman se naviknemo na nestašice,
a pojave se nova obećanja!

Kad mi vlast nešto tri puta objasni,
ja to shvatim iz prve!

Ko dobro stoji finansijski,
novac mu uopšte nije potreban.

Nisam bigamist, ali u kući imam ženu viška.

Ako moj muž i svojoj švalerki radi što i meni,
nema šanse da me vara!

Neću da živim sa ženom koja me je ostavila!

Nedelja je dan koji posvećujem precima.
Idem u zoološki vrt.


MIROSLAV SREDANOVIĆ (1936)

Srbima su vladali okupatori i diktatori.
Samo im dragi Bog nije zapovedao.

Srbija nema dvodomi parlament.
Neće niko da bude u Donjem domu.

U ratu im nije trebala pamet.
Služili su se bojevim glavama.

Društvo nam je pluralističko.
Postoje građani prvog i drugog reda.

Siromašni građani ne poznaju naše velikane.
Likovi im se nalaze na krupnim novčanicama.

Poskupljuju osnovne životne namirnice.
I sirotinji predstoji luksuzan život.

Nije plagijat.
To je prevod sa srpskog na crnogorski jezik.

Za nered u kući kriva je žena.
Po komandnoj odgovornosti.

Ima dvorske manire. Vodi intrige.

Pijanac je uzeo tajm aut. Štuca.

Neće ni ovi doživotno vladati.
Posle njih će doći još gori.


RANKO GUZINA (1939)

Ni Đavolju varoš nisu hteli da nam uvrste u najveća čuda sveta.
Rekli su: Ili cela Srbija, ili ništa!

A kad je iznenada nadošla demokratija,
oni najspretniji spas su pronašli na najvišim mestima.

Zatvori su prepuni,
ali se u ministarstvima uvek nađe neko mesto.

Dajte mi da zastupam Nemačku,
pa ćete videti kakav sam ja ambasador!

Za obračun sa kriminalcima vlast koristi digitron.

Zapalili smo komšiji kuću,
ali su vatrogasci brzo došli, tako da ni njegova nije gorela do zore.

Novinari su sedma sila na svirali!

Namera da se Beograd spusti na reke
zasad se ostvaruje samo preko kanalizacije.

Lala prigovara Sosi:
– Noćas sam te sanjao, bila si mlogo bezobrazna. Mogu misliti šta radiš kad te ja ne sanjam!

– Kad si me zadnji put poljubio? – prekoreva ga ona.
– Što da te ljubim, nisi dala gol za reprezentaciju!

Sve je više razvoda u Srbiji.
Neki popovi i matičari, da imaju savesti, podneli bi ostavke.

Sveštenik je odbio da venče dvojicu muškaraca,
jer postoji sumnja da su rođaci.

Ako Benedikt XVI dođe u Srbiju,
poraziće ga saznanje da nije najveći katolik.

Naši igrači prigovorili su sudiji i oca i majku!

Ni sam ne znam šta da radim:
da li odmah da uđem u NATO, ili da ih još malo zezam?


RASTKO ZAKIĆ (1942)

U državi kao što je naša ne može ti pasti ni dlaka s glave.
Uz dlaku uvek ide i glava.

Ko god se udaljava od nas mora znati da će nestati u perspektivi.

Kod nas je velikan ko može sam da popuni masovnu grobnicu.

Naši političari mnogo troše
i time pokazuju da bi mogli da vode i mnogo bogatije zemlje.

Da bi nam u budućnosti bilo bolje,
suviše je rano da nam već danas bude dobro.

Radije ćemo ako treba izgubiti sve svoje,
nego što ćemo odustati od onog što je naše!

Kako seljak u Srbiji napravi manjak? Tako što proizvede višak!

Ministar poljoprivrede kaže da ga boli
niska cena poljoprivrednih proizvoda.
I što niže ide, njega sve više boli.

Pun si sebe prijatelju! Olakšaj se!

Narod koji se nekada bunio, galamio, vikao na ulicama,
sada je zanemeo. Brani se ćutanjem!

Jedni žive po principu: ćuti i trpi,
a drugi po principu: ćuti i trpaj!

Kad ustane kuka i motika, biće posla za svakog radnika.

Ako nemaš para da se lečiš – ti si klinički izgubljen slučaj!

Živite na vrhu solitera, a lift ne radi?
Zašto ne pokušate u drugom soliteru?

Da nam je neko pričao da će biti ovako, taj ne bi dugo pričao!


SRBA PAVLOVIĆ (1942)

Turci su morali da odu.
Nisu mogli više da podnesu naše junačke pesme.

Srbima sloga nije jača strana,
ali kad dođe stani-pani, svi panemo.

Srbija nema more, zato se mi ovde davimo ručno.

Kolumbo nije slučajno otkrio Ameriku.
Veliki je to srbomrzac!

Kapetan našeg broda čvrsto drži kormilo u rukama – i pliva.

Mogli smo i bolje da prođemo, ali nismo potrefili vrata.

Niko od političara nije bio za rat.
Zato su morali da budu mobilisani drugi ljudi.

Znamo mi čemu nam služi glava,
ali nismo mogli odmah da se setimo.

U mojoj kući tajna večera.
Jedemo kradom jedni od drugih.

U restoranu doručkujem na plejbek.
Dok drugi jedu, ja zevam.

Dva meseca ne primam platu.
Veliki post mi je pao kao kec na desetku.

Iz ove kože se ne može. Prilepila nam se za kosti.

Kad oficir dođe do generalskog čina,
o polnom može samo da sanja.

Snalazimo se kao riba u vodi. Ćutimo!

Sve sam prećutao. Oprostićete mi ako sam bio dug.


DRAGUTIN MINIĆ KARLO (1942)

Mi prkosimo i zakonima fizike.
I na hladnoći vlast se širi,
i na toploti narod se skuplja.

Poštovani poslanici,
sve što ste rekli jedni o drugima – istina je.

Mnogi pisci policijskih dosijea sada bi ih progutali.
Da ne padnu prijatelju u ruke.

Neki naučnici tvrde da su Srbi i Hrvati jedan narod.
Samo, ne kažu koji!

Sudeći po našim vladikama,
sveti Jovan je krstio Isusa u đakuziju.

Više se ne postavlja pitanje kako preživeti,
već zašto.


VITOMIR TEOFILOVIĆ (1943)

Srbi imaju zlatne ruke.
I kad ne rade ništa, naprave svašta!!

Da nismo zločin priznali, ne bi ga ni bilo!

Svaki kompromis je izdaja!
Ili si patriota ili nisi!

Revizorska komisija je stavila na tapet – vlast!
Crno joj se piše!

Obračun sa tajkunima nije hitan.
Imaju para za sto godina!

Nije lako tajkunima sa tolikim milionima.
Ja jedva sitniš rasporedim.

Iz Gogoljevog šinjela izlaze velikani.
Iz vojničkog – mrtve duše.

Verskog poglavara biramo po Božjoj volji.
Kako kocka kaže!

Nekadašnji naivni roditeljski savet „Uči školu da ne bi radio!“ obistinio se: na birou je najviše obrazovanih.

I u prirodi vlada elitizam.
Pesak je jeftiniji od zlata samo zato što ga ima više.

Bolje se drže penzije nego penzioneri.
Ne menjaju se godinama!

Neki štrajkuju glađu,
a ostali su gladni bez razloga.

I Radio-Mileva je pred stečajem.
Kafane su sve praznije.

Ja sam siromah samo danju.
Noću sanjam dvorac, hleb, mleko...

Promašili smo cilj, ali smo sačuvali i metu i rastojanje!


ISMET SALIHBEGOVIĆ (1945)

Oni što su čas lijevo, čas desno,
stalno su u centru.

Bdiju nad zakonima: postavljaju se iznad njih.

Uspostavili smo harmoniju sa vlašću.
Dok oni drmaju, mi se tresemo.

Shvatili smo da je naša sudbina u njihovim rukama
tek kad su počeli da nas dave.

Za razliku od birača,
mačići progledaju za samo nekoliko dana.

Kad god pojede vuk magarca – stradaju ovce.

On odlično zna kuda ide,
a to što smo mi koji ga pratimo zalutali, naš je problem.

Tamo gdje se gaji kult ličnosti
ništa drugo ne uspjeva.

Ko je sa đavolom tikve sadio – obrao je bostan.

Znajući da kvantitet prelazi u kvalitet,
svjesno povećavamo broj siromašnih.

Ideje koje su van pameti
nalaze se u našim mozgovima.

Pisci se žale na čitaoce.
Kao da čitaoci pišu, a ne oni.

Razlika između pisaca i čitalaca je u tome
što svi čitaoci znaju da čitaju.

Toliko je jaka konkurencija
da je mnogo lakše biti pošten, nego lopov.

Ostao je pošten do kraja.
Na kraju je sve uprskao.


RAŠA PAPEŠ (1947)

Mi Srbi smo najbolji kada treba.
Bogu hvala, nije trebalo.

Ovde i gladni ponavljaju da hrane ima dovoljno.
Eto kako izobilje kvari ljude.

Mi sada trošimo i za buduće generacije,
tako da će one doći na gotovo!

Mladi ne treba da brinu za svoju budućnost.
Neka oni misle kako će danas da prežive!

Raskrinkali smo ološ i bitange!
Sada su to primerni, pošteni i ugledni građani.

Među kriminalcima ima i pripadnika organa reda,
čime se dobilo na sigurnosti.

Policijski pas može se prepoznati po inteligenciji.
Pametniji je od svoga gazde.

Sto puta smo potpisali primirje!
Ovde je najveće žarište mira u svetu!

Ko ne vidi Srbiju kao ključ mira na Balkanu,
neka pogleda ispod otirača.

Ma koja, bre, masovna grobnica! Ajde, razlaz!

Pre nego što je ministar posetio mesto nesreće
ona se tu jedva nazirala.

Istina je jedna,
ali činimo sve da to ne ostane usamljen primer!

Prvi borbeni redovi
ušli su nam duboko u pozadinu.

Nakon uvođenja zakona o mobingu
počeo sam da zagorevam na poslu.

Razmišljao sam o samoubistvu,
ali u tome me je sprečila pomisao na najgore.
Šta će biti ako preživim!


RADE ĐERGOVIĆ (1948)

Kosovo će biti srpsko i kad Srbije ne bude bilo..

Imamo dobru saradnju sa međunarodnom zajednicom.
Ona nam čak i vladu sastavlja.

To što nas smatraju stokom,
ne daje im pravo da nam biraju čobanina.

Naša koalicija je principijelna.
Ne možemo jedni druge očima da gledamo.

Obračunaćemo se sa mangupima u našim redovima.
Sve ćemo ih oterati u ambasadore.

Lako je popu reći da je pop.
Recite vi tajkunu da je lopov.

Razlika između tajkuna i tajfuna je u tome
što iza tajfuna ponešto i ostane.

Uslovi u zatvorima su nehumani.
Zato su mnogi kriminalci na slobodi.

Pristao sam da budem zaštićeni svedok.
Vidimo se u čitulji!

Bog čuva Srbe.
Zato ih je sve više na nebu.

Ubili smo svica u tunelu.
Ulivao nam je lažnu nadu.

Pobedićemo sile mraka.
Pali sveću!

Ne talasajte!
U govnima smo do guše!

Iznajmio sam kontejner u dobrostojećem naselju.
Ima se – može se!

Ne plašim se smaka sveta.
Ceo život sam proveo u Srbiji.


DUŠAN PUAČA (1949)

Kraljević Marko je poginuo u bici na Rovinama kao turski vazal.
To je bolno odjeknulo među ljubiteljima srpskih junačkih pesama..

Jeste da globalno otopljavanje Zemlje ide polako.
Ali, u Srbiji je već došlo do usijanja.

Protivgradna odbrana vrlo pažljivo koristi rakete.
Da ne povredi komšijski vazdušni prostor.

Naš turista je pametniji od Buridonovog magarca.
Između Grčke i Crne Gore izabere rođake na selu.

Moj poslanik nije dovoljno aktivan u Skupštini.
Još nijednom nije opsovao za govornicom.

Najstariji zanat nije se u tehnološkom smislu menjao od nastanka.
Klasika je neuništiva.

Utvrđivanje roka za naš ulazak u Evropsku uniju
doprinosi daljoj razradi teorije relativiteta.


BORISLAV MITROVIĆ (1949)

Ovo je zemlja snova..
Noćne more postale su stvarnost.

Ne zovite policiju!
Ovo je legalna pljačka.

Na optuženičkoj klupi ima mjesta za sve članove vlade.
Bila bi to istorijska sjednica!

Nisu sve budale u ludnici,
već samo oni koji se mogu izliječiti!

Ponekad nešto pojedem.
To je moj skromni doprinos blagostanju.

Naš čovjek u narodnoj kuhinji može da jede,
a on bi htio i da prespava.
E pa ne idu dva dobra zajedno!

Neki su prestali da dišu.
Ne vjeruju da se od vazduha može živjeti.

Radost zbog pobjede kratko je trajala.
Stigla je vijest da smo junački poginuli!

Pokojniku svaka čast.
Na sahrani niko nije ostao gladan.

Više sam očekivao od dana žalosti.
Bio je to dan kao i svaki drugi.

Napredne ideje u rukama policije su
dokazni materijal.

Ne znamo gdje je branik otadžbine,
a nestali su i drugi dijelovi.

Došlo nam je do grla,
ali nikako da uđe u glavu.

Prije nego što otvorite oči, dobro pogledajte!

Nemamo para za sahranu.
To nas održava u životu.


MILAN TODOROV (1951)

Izbori su jednom u četiri godine
jer čak ni naše građane ne može niko svaki čas da vara.

Naš narod živi daleko ispod svojih mogućnosti,
ali to nije njegov krajnji domet.

Dinar zadržava plivajući kurs,
što se za građane koju skaču sa mostova ne može reći.

Pred svaku odluku naši ministri idu u crkvu po blagoslov.
Neka nam je Bog u pomoći.

Ministri ne bi imali dodira sa realnim životom
da im nije sekretarica.

Taj političar pripada starijoj generaciji,
ali njega zanima sve što je moderno:
od kutije u kojoj žive mali ljudi
do plastične futrole sa kojom se može razgovarati.

A ovaj dijamantski prsten, gospodine sudija, to vam je za ruku pravde.

Nikome ne pretimo, ali kad mi dođemo na vlast povećaćemo natalitet.

Turci tvrde da smo i mi njih nabijali na kolac.
Više nije jasno ko je tu kome doneo kulturu.

Mislim da muškarci preuveličavaju onu žensku stvar,
premda realno gledajući nema nikakve potrebe za tim.

Na venčanju sam rekao DA, a trebalo je samo da se branim ćutanjem.

Noćas sam ženu na slikovit način podsetio
da smo za ručak imali sarmu bez mesa.

Nije on pao, draga, nego se istopio od miline.

Kad kupleraj slabo radi, ne treba menjati posteljinu nego osoblje.
Međutim, to je komplikovano jer zahteva nove izbore.

Da su sutra izbori, narod ne bi znao za koga da glasa.
A već prekosutra bi znao.


BOJAN BOGDANOVIĆ (1951)

Ponekad mi pomognu male laži,
ali kad sam uistinu u nevolji, pozovem se na multietničku BiH.

Zbog obaveza u Skupštini,
srpske trube se više ne čuju sa Kosova.

Narod koji je toliko puta ustajao iz mrtvih,
idealno je biračko tijelo.

To što je taj kadidat prije izbora proglašen budalom,
samo je još jedan pokušaj favorizovanja autsajdera.

Skupštinski poslanici ne žele iskopavanje ratnih sekira.
Šta će buzdovanima konkurencija!

Nama sa ovih prostora najviše leži demokratija,
tako da je za ostale bolesti teško naći ležaj.

Svečanim prekidanjem istrage,
ministar policije je pustio u rad novog guvernera.

Prebili su me kao vola u kupusu,
a ja natekao od alergije na metafore.

Mjesto zločina je tako uređeno
da će samo od putarine i tranzita ostajati milioni dolara.

Arhiva će biti otvorena kada nađemo ključ pohranjen u njoj.

Štrajkači glađu su istrajali jer su imali pomoć iznutra.
Bili su siti svega.

Brak je doživotni zatvor sa mogućnošću pomilovanja.
Jednom mjesečno.

Sveštenici su stali jedan iza drugog
dokazujući tako da u crkvi nema pedofilije.

Ti si poslednja osoba koju bih prevario.
Ček, ček, izgleda da sam okrenuo podsetnik naopako.

Da legnem na posao? Pa da me neprijatelj uhvati na spavanju.


BOŽO MARIĆ (1952)

1941 – Nein!
1948 – Njet!
1991 – Jok!
2010 –Yes!

U primaćoj sobi uglednog diplomate vidio sam mapu rođene zemlje.
Visila je na zidu pored ostalih lovačkih trofeja.

Možemo mi biti i fini i kulturni i tolerantni,
ali to bi onda međunarodne snage prikazale kao svoj uspjeh.

Šta rade Bošnjaci u Sandžaku?
Tvrde Pazar!

Nisu ni svi pripadnici druge nacije loši ljudi.
Evo na primjer ovaj, peti s desna.

Moj predlog za grb Republike Srpske:
šahovnica i ljiljani u kandžama dvoglavog orla.

Čije je podzemlje, njegova je i zemlja!

U komunizmu nije bilo mafije.
Komunisti nisu dozvoljavali konkurenciju.

Glad i siromaštvo prijete čovječanstvu.
Treba se ozbiljno suprotstaviti nosiocima takvih pojava.

Daće ovaj narod i posljednju paru,
samo da bi njegove sluge bezbrižno i raskošno živjele.

Rekli su mi da će me primiti u društvo književnika
na izvjesno vrijeme dok se ne snađem.


MITAR ĐERIĆ (1952)

Dobro je da Kolumbo nije otkrio Srbiju,
sada bi nas svi psovali.

Kad Srbija ode u Evropu,
šta će biti ovde?

Srbima je dovoljno jednom da vide,
i posle mogu sami da gledaju.

Popustili smo iz inata.

Slobodno govori,
rešetke nemaju uši.

Država brine o beskućnicima.
Uređuju se ulice.

Država čini sve da smanji broj gladnih.
Ali, gladni se ne daju!

Riba je bila ispod mere,
pa sam je iz konzerve pustio u tanjir.

Zašto se ljubavnica ne računa
kao član porodičnog domaćinstva,
kad najviše troši!

Nije što je moj, ali je mnogo glup.

Popilo se, ne povratilo se!

Konac deco krasi, reče goblen.


MILIVOJE RADOVANOVIĆ (1953)

Preživeli smo poraz.
Dobili smo i tu bitku..

Ne bih ja bio toliki gubitnik da nisam moralni pobednik.

Nismo pobedili jer smo bili zauzeti učestvovanjem.

Mafijaši daju doprinos razvoju demokratije.
Finansiraju stranke.

Za uterivanje pravde obratite se pravosudnoj mafiji!

Albancima nikada nećemo dati ono što su nam uzeli.

Kao najbolji Srbi, Crnogorci su evoluirali u drugu naciju.

Gorski vijenac je na kraju preveden i na crnogorski jezik.

Do epidemije svinjskog gripa nije došlo
jer građani nisu hteli da prime vakcinu.

Mi smo Mladiću za petama,
ali ne ide da ga hapsimo s leđa.

Svako mesto proveravamo
iako znamo da haškog begunca nigde nema.

Haškog begunca smo osudili na smrtnu kaznu.
Proglašen je mrtvim.

Za objavljivanje knjige nije potreban rukopis
ukoliko je pisac nepismen.

Ponašati se prema životinjama kao prema ljudima je nehumano.

Ja sam najveći patriota.
Mrzim ceo svet.


ŽIVKO ĐUZA (1953)

Izgleda da su naučnici napokon riješili vječitu enigmu
dokazavši da je kokoška starija od jajeta.
Kamen spoticanja bile su kokoške koje su krile godine.

Novac brzo mijenja agregatna stanja.
Omiljen je u čvrstoj valuti, ponekad kapa, a najčešće ispari.

Za nijansu je popravio odnose sa komšijom.
Poželio je da mu krava ima samo zdravstvenih problema.

Ležećem policajcu uloga je baš legla.

Kako smo dobili po prstima!?
Prste da poližeš!

Najgore nije prošlo.
Kada prođe postaće dio naše slavne prošlosti.

Pokazaćemo svoju pravu veličinu
ako se provučemo kroz iglene uši.

Inat bi mogao biti srpski brend,
ali to Srbi iz inata neće.


VELJKO RAJKOVIĆ (1954)

Crnogorske zapovjesti:
Ne ubij! Ne kradi! Ne radi!

Sa velikima sarađujemo na principu reciprociteta:
koliko oni požele, toliko mi prežalimo!

Vlast se izdigla iznad kriminala.
Ona je njegov anđeo čuvar.

Kod nas su na visini zadatka samo oni
koji se spuštaju ispod svakog nivoa.

Među političarima najviše je nastranačkih ličnosti.
To što nam rade, nije normalno.

Političari su nam došli glave.
Drugim riječima, u govnima smo do grla!

Naša vlada nije kriva!
Zaklinjemo se pred Bogom i narodom da ništa nije uradila.

Zahvaljujući vladi, narod je srećan.
Jer, sreća je lijepa samo dok se čeka.

Prerano je za kritiku vlade!
Još nije bivša.

Kod nas je nepisano pravilo da kršimo napisana pravila.

U budućnosti ljudi će živjeti kao braća.
Ako ne dođe do zahlađenja odnosa.

Godišnji odmor ću provesti na radnom mjestu.
Ja sam čovjek kontinuiteta.

Pijanac je patentirao pronalazak.
Pronašao je šlic!

Kada sam ljekara poznanika upitao za taštinu dijagnozu,
odgovorio mi je da je ono najgore: Nije joj ništa!


RADMILO MIĆKOVIĆ (1954)

Ispunjavamo sve zahteve svetskih moćnika.
To je naš način iscrpljivanja protivnika!

Mogli smo proći i sa mnogo manje žrtava,
ali smo se bojali da to ne umanji značaj naših pobeda.

Pobeda nad svetom iritirala je pobeđene
pa su nam zabranili povratak na mesto pobede.

Naši političari su u godinama kada mogu mnogo da pruže,
ali još više da uzmu.

Za svoj narod spremni su i glavu da izgube.
Evo, počeli su od obraza!

Vremenom dolazi do srastanja fotelje i stražnjice.
Zato je ostavka veoma bolan proces.

Šuška se da je Kain ubio Avelja.
Za počiniocem se intenzivno traga.

Ovde bi i Orvel bio odbačen zbog širenja lažnog optimizma!

Optimista je čovek koji je dobro raspoložen,
ali slabo obavešten.

On je slobodan mislilac.
Njegove misli nemaju veze s mozgom.

Prirodno je što su učitelji manje plaćeni od policajaca.
Lakše je tući decu nego odrasle.

Diploma će u ovoj zemlji biti na ceni
sve dok bude ozbiljnih kupaca.

Obezbedio sam se od besnila.
Nema pas za šta da me ujede.

Naša golotinja nije erotske prirode.
Od nje se diže samo kosa na glavi.

Ma kakva akupunktura!
Ovde bi glogov kolac dao bolje rezultate.


MILORAD RANKOV (1954)

Ne brinite za demokratiju – u čvrstim je rukama.

Kod nas postoji slobodan protok informacija – pas laje vetar nosi..

Pare iz inostranstva su legle.
Zainteresovani treba samo da se sagnu.

Nismo mi profitna već humanitarna organizacija.
Mi ne trošimo pare nego ljude.

U Srbiji je sve manje mešovitih brakova.
Srbi više vole da sami sebi prave sitnu decu.

Penzioneri su nezasiti.
Celu penziju potroše na hranu i opet su gladni.

Igrali smo nerešeno: oni su nas tukli na terenu,
a mi njih na tribinama.

Moja knjiga je zasluženo doživela drugo izdanje
jer je prvo prošlo potpuno nezapaženo.

Pa šta ako sam dobio platu.
Svako čudo za tri dana.


VASIL TOLEVSKI (1956)

Mi Makedonci smo ponosan narod.
Ne može bilo ko da nas jaše..

Naša vlada ne može da izazove prirodnu katastrofu.
To što nam radi – to je neprirodno!

Turci su nas nabijali na kolac.
Ovi naši su mnogo intimniji.

Loša vlada je kao tesna cipela.
Bude nam lakše tek kad je skinemo.

U mojoj zemlji niko ne može da obesi političara.
Naši političari nemaju glave.

Imamo više lopova nego naučnika!
To je dokaz da lopovi brže uče od naučnika.

Kriminalcima na vlasti je mnogo teže nego običnim kriminalcima.
Kod njih je krađa partijska obaveza.

Naš Vođa samo ispred ogledala može da uoči
ko je državni problem!

Zemlja koja ima ovakve sinove ne mora da rađa kćerke!
Dupliralo bi se.

Imamo slobodu misli i slobodu govora.
Samo ne smete da govorite
ono što mislite.

Pošto nismo pokazali zube kad je trebalo,
sada nam je ostalo da jedemo očima.

Izgleda da mi je vid popustio.
Ne mogu više da gledam ni Predsednika ni Premijera.

Naša politika dovela nas je dovde!
Za dalje – trebaće nam krila.


ZORAN T. POPOVIĆ (1957)

Demokratija je kod nas ušla u sve pore društva.
I tu joj se gubi svaki trag..

Lažu oni koji kažu da nam demokratska vlast nije donela nikakve promene.
I slepci vide da su bogati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

Iako vlada čini sve da građanima bude bolje,
oni uvek nađu načina da prežive.

Kod nas nema organizovanog kriminala.
Svako ministarstvo je potpuno nezavisno u svom radu.

Naši političari moraju mnogo da lažu,
da bi narod imao vlast kakvu zaslužuje.

Kod nas više ne vlada jednoumlje.
Ja u svojoj glavi čujem i neke druge glasove!

Mi nismo gladni zahvaljujući tome
što smo naše potrebe za hranom sveli na minimum.

Ja tvrdim da mi nismo činili ratne zločine,
a ako ih je i bilo, mi za njih ne znamo.

Postignuto je kompromisno rešenje.
Albanci će čuvati Kosovo dok se Srbi na njega ne vrate.

Preuranjeno je govoriti o tome da u građanskom ratu nema pobednika.
Ima još dosta da se igra!

Dželat se odrekao honorara u humanitarne svrhe.
Novac će biti uplaćen na žiro račun žrtve.

Nije to gej parada, već naši fudbaleri proslavljaju postignuti pogodak.

Iako je više puta rečeno da u Srbiji niko ne sme da bude gladan,
narod tera svoje!

Građani koji ne mogu dugo da izdrže bez hrane,
moraće u narednom periodu mnogo više da rade na sebi.

Kod nas se promene dešavaju munjevitom brzinom.
Demokratija još nije ni došla, a već je otišla.


JOVO NIKOLIĆ (1958)

Problem broj jedan je država u državi.
Problem broj dva je država van sebe.

Treba uvesti zemljišni minimum.
Ne može država da se smanjuje u nedogled.

Pod diktatorskim režimom narod nije smio da pisne.
Pod ovim je definitivno propištao.

Kakav je život u zemlji,
najbolje znaju oni koji su živi sahranjeni.

Narod je slobodan.
Oni koji ga vode, ne drže ga ni za šta.

Ne samo da imamo političare kakve svijet nije vidio,
nego ni naš narod ne može očima da ih vidi.

Oni koji grabe ka vrhu,
još više će grabiti kad prođu kroz cilj.

Ako vas mi sastavimo, ne samo da vam ništa neće faliti,
nego ćete imati i viška dijelova.

Uzeo sam fabriku za jedan evro.
Nisu htjeli da daju više.

Ako hoćete da se osjećajte komotno u našoj kući,
budite manji od makovog zrna.

Na mene niko nije vršio pritisak da se iselim.
Ponijela me je atmosfera.

Podijelili smo bračne uloge:
ona glumi orgazam, a ja – erekciju.

Našao sam stabilnu vezu.
Zovem sebe sa mobilnog na fiksni i obrnuto.

Mislili smo da nas samo oči varaju.
Nismo vidjeli da uživaju sva čula.

Malo je falilo da dođe do katastrofe.
Sad više ne fali.


DEJAN MILOJEVIĆ (1959)

Pravda je spora, ali finansijski nedostižna..

Ako pacijent ne bude platio operaciju,
biće mu vraćeno slepo crevo.

Policija poštuje demokratsku proceduru.
Zna sve odgovore a ipak te ispituje.

Jedino što se mora, to je da platiš porez i da umreš.
I to baš tim redosledom.

Nema besplatnog ručka.
Recimo, ako paseš travu poderaćeš pantalone.

Naše fudbalere po tradiciji na velikim takmičenjima uhvati nostalgija.
Sve učine da se što pre vrate kući.

Fudbal je više od igre. Ima tu i boksa.

Ne čudi što hrvatski navijači zvižde tokom intoniranja srpske himne.
Ne znaju tekst.

Utisak o igri naše reprezentacije mogao je da bude i povoljniji,
da smo na vreme ugasili televizor.

Kad je Bog delio pamet, žene su bile u salonima lepote.
Da ne smetaju muškarcima dok popunjavaju tikete.

A možda će bulevar da bude lepši bez drveća.
Kao što muškarac dobije na šarmu kad oćelavi.

Beograd ima spomenik neznanom junaku,
a ja platim kaznu svaki put kad me uhvate bez lične karte.


MILAN R. SIMIĆ (1959)

Mnogi pominju dve Srbije.
Ja ne vidim nijednu!

Bojim se da bismo kapitulirali
da nismo prihvatili ultimatum.

Mnogi hoće da učestvuju u bojkotu izbora,
ali ne znaju gde se bojkot održava.

Naš narod je kao stvoren za demokratiju.
Sve shvata, a ništa ne razume.

Živi nismo!
Čekamo rezultate obdukcije.

Kada su pale prve žrtve,
svima je bilo jasno da je to isuviše malo.

Razmenili smo samo mrtve.
Živi bi svašta pričali!

Vama bi i prugasto dobro stajalo!

Hoćete pravdu? Nemate vi te pare!

Ne zna se uzrok njegove smrti.
Zna se samo da danima nije ništa jeo.

Zakasnili ste!
U našem ljubavnom trouglu ima mesta samo za nas četvoro.

Svaki aforističar se pita:
ako je Lec prvi, ko je treći?

Često menjam stranke.
Hoću svima da pomognem.

Ostajte ovde! Pisaću vam!


DRAGAN RAJIČIĆ (1960)

Je li ovo put za Evropu? Jeste! Onda kopaj tunel dalje!!

Mi nemamo rezervnu otadžbinu.
Tek bi pukla bruka da imamo dve ovakve!

Okupatori treba da znaju da je tradicija na našoj strani.
Nas niko nije uspeo da kinji duže od pet vekova.

O političkim mrtvacima sve najbolje! Još su na vlasti!

Puna su im usta demokratije! I to će da nam pojedu!

Ministrima uhvaćenim u krađi treba dati novu šansu.
Možda znaju još nešto da rade!

Kao lepo vaspitan čovek ja ne gledam preko tuđeg plota.
Šta me briga što komšiji gori kuća!

Imam problem u komunikaciji sa ženom i decom.
Pokvario mi se mobilni!

Ovde više nema normalnih,
čime smo završili izgradnju društva sa jednakim šansama za sve.

Pozitivne rezultate naše politike
ne možemo da vam pokažemo iz tehničkih razloga.
Pokvario nam se mikroskop!

Istragom je utvrđeno da je pokojnik umro prirodnom smrću,
ali se još ne zna motiv.

Ja sam drvo života zasadio iz sasvim konkretnog razloga.
Da imam gde da se obesim ako nešto pođe naopako.

Umri muški! Ne daj doktoru mito!

Ako je ovo ta pobeda za koju smo se onoliko borili,
bilo bi fer da nam poražena strana bar izjavi saučešće.

Kad se setimo za šta smo gutali onoliki suzavac,
e tek to ti je Bogu plakati!


MILADIN BERIĆ (1962)

Kosovo je nekad bila nasjkuplja srpska riječ,
međutim u međuvremenu je dinar mnogo pao.

Bio bi red da nas Turci uvedu u Evropu
pošto su nas iz nje i izveli.

Još uvijek dovoljan broj Srba nije za ulazak u NATO.
No, ako bi nas još jednom bombardovali...

Policija je idući po tragu kriminala
naišla na sopstvene stope.

Sudarila se dva isposnika.
Jedan u džipu, drugi u mercedesu.

Otkad sam stavio svoju sliku na fejsbuk,
gubim dnevno po sto prijatelja.


SLOBODAN SIMIĆ (1963)

Ko ne zna naše političare, skupo bi ih platio.
A ko ih zna, to je već uradio!

Vladu treba praviti od fudbalskih trenera.
Jedino njih je moguće smeniti zbog loših rezultata.

Ne možemo da kažemo ništa konkretno o raspoloženju javnog mnjenja
jer su svi naši anketari dobili batine!

Ja kao političar potpuno se slažem sa narodom.
Mušterija je uvek u pravu!

Napravio sam kritički osvrt na aktuelnu političku situaciju,
i od tada ne prestajem da se osvrćem.

Državna bezbednost je sada samo bleda senka.
Evo pogledajte iza sebe!

Kriminalci su nam sve mlađi,
a presude zastarevaju.

Prvo je patriota voleo zemlju,
a posle se ona njemu nabacivala.

Ja sam vatreni navijač reprezentacije Srbije.
Uvek navijam za slabije.

Mi smo u centru pažnje,
jer svaki čas polazimo sa centra.

Ja sam spojio posao i zadovoljstvo.
Divim se svome pisanju.

Idi kod psihijatra, ako si lud!

Ponovo radi bioskop!
To je sada nabolji restoran u gradu!

U našem restoranu nema hrane i pića,
ali smo čuveni po ljubaznosti i gostoprimstvu.

Ja ne radim na crno.
Samo tako izgledam.


IVKO MIHAJLOVIĆ (1964)

Aforizam je neželjeno dete književnosti.

Srbija ima evropsku perspektivu.
Videlo se to još pre sto godina.

Turci su nam stali u vekove, komunisti u decenije,
a demokrate u dane odbrojane.

Istorija nam je uzela ono
što nam budućnost ne može dati.

Istina je na našoj strani.
Zato nas je ovoliko pritisla.

Mečka ne samo da je zaigrala pred našom kućom
nego je otvorila i školu plesa!

Kada bi Srbi našli zajednički jezik,
odsekli bi ga!

Oterao bih političkog protivnika u vražju mater,
ali ne znam kakva je procedura.

Stalno isteruje neku pravdu.
On je neiživljeni demokrata!

Dobro je što je kriminal organizovan.
Zamislite da je i taj segment društva prepušten haosu.

Ne pričajte o svom poštenju!
Time samo dražite javnog tužioca.

Poštenje je bolest čistih ruku.

Koga mi rehabilitujemo,
taj više nije za upotrebu!

Mole se građani da manje oboljevaju,
jer bi to umnogome doprinelo poboljšanju kvaliteta zdravstvenih usluga!

Ostajte ovde! Tradiciju mazohizma neko mora da čuva.


ALEKSANDAR ČOTRIĆ (1966)

Mi smo ponosan narod.
Ne savijamo se ni kad prosimo.

Mi ćemo našu teritoriju stalno smanjivati,
ali se na njoj neće ratovati.

Stigla ih je kazna za sve što su radili u bivšem režimu.
Moraju s nama da dele vlast.

Mi smo za mirno i diplomatsko rešenje.
Samo, sklonite prethodno žene i decu!

Mi smo sagradili most.
To što ovde nema reke, veliki je propust prirode.

U našem gradu ima puno zatvorenih bazena.
Zatvoreni su već godinama.

Zadobio sam sportsku povredu.
Na ulici su me tukli bejzbol palicama.

Ko govori bosanski i crnogorski jezik,
taj sigurno zna i američki, austrijski, brazilski i argentinski.

Bog je najpre sebi stvorio bradu.
Nije mislio na rodnu ravnopravnost.

Pokušao sam da joj objasnim da nije sve u veličini,
ali ona po svaku cenu hoće veće grudi.

Kad žena ide na operaciju povećanja grudi,
onda muškarac mora da se isprsi.

Porodična drama nastaje kad muž shvati da ima dublera.

Žena me je prevarila s Nikolom, pa sam joj se revanširao punom merom.
I ja sam nju prevario s Nikolom.

Ako je seks sirotinjska zabava,
zašto su vaše usluge tako skupe?

Prvo nemaš s kim, zatim nemaš gde,
potom nemaš kad i na kraju nemaš čime.


EKREM MACIĆ (1966)

Bosna je toliko mala zemlja
da nemaš gdje u njoj zakopati ratnu sjekiru..

U ratnom metežu najteže se snalazi bijela tehnika.
A onda se i ona motorizuje.

Mi smo zdrav narod.
Više nas je umrlo od gladi, nego od svih zaraznih bolesti.

Naš lobi je najjači.
Dobili smo najveće kazane.

U doba recesije porodični ručak je masovno okupljanje.

Zaobišle su me velike afere. Nema veze.
I sa nekoliko manjih moji potomci će biti ugledni građani ove zemlje.

Treba biti u prvom redu.
Kad se saginješ da te bolje vide.

Ne čuje se glas startera. Mi još klečimo.

Moja žena voli noćni život.
Traži me po kafanama.

Žena i ja smo polne organe donirali.
Sada vodimo platonsku ljubav.

Popeo sam se na ženu.
Da osjetim slast pobjedničkog postolja.

Naši sprinteri bi bili brži
da se starter oglasio rafalom.

Domaće proizvode nosim u srcu,
a neke ispod jakne.

Umalo nisam dobio batine.
Džeparoš mi je zavukao ruku u šupalj džep.

Prestao sam se baviti politikom.
Uhvatio sam je na djelu.


DEJAN TOFČEVIĆ (1971)

Prase na Božić, to je duhovna hrana.

Psa hranimo ostatkom od ručka
ako ga ne pojedemo za doručak.

Ne mogu vam reći koliko sam srećan
jer mi prisluškuju telefon.

Bio sam na tržištu rada.
Kupio sam jedno radno mesto.

Skribomanija je opasna bolest
od koje pati okolina obolelog.

Izdaje me pamćenje,
srećom ne raspolaže najvažnijim informacijama.

Nastavljamo igru i posle mata.
Vučemo diplomatske poteze.

Kod nas bi se druga pesma pevala
da nema policijske pratnje.


BOJAN LJUBENOVIĆ (1972)

Zaustavio me saobraćajni policajac,
ali čim sam se mašio za novčanik ruka pravde bila je zadovoljena.

On je ekonomski patriota. Jebo bi se za dinar!

Korupcija je zakucala i na vrata Crkve.
A poznato je da su crkvena vrata svima otvorena...

Dinar je danas na istorijskom minimumu.
A već sutra istorija će se ponoviti.

Molim vas da svoju psovku zapamtite,
gledaoci će je čuti posle reklama!

Televiziju ne gledam, ali pretplatu redovno plaćam.
Od dva zla izabrao sam manje.

U sukobu sam interesa.
Želim da budem nezavisan novinar ali i da jedem svakog dana!

Srpsko predjelo – štrajk glađu!

Uzeo sam kredit za stan.
Sad sam podstanar sam sebi.

Beogradskim metroom će se od Konjarnika do Zemuna stizati za 26 minuta
i 23 godine!

Ove godine nećemo putovati nigde.
Ali bez viza!


NENAD VUČETIĆ (1981)

Osigurali smo se od odliva mozgova.
Podigli smo barijere u glavama.

Ne znamo gde udaramo,
ali smo i dalje za mirno rešenje.

Naši političari su skinuli gaće,
da bi dobili rublje!

Janjičari su prvi Srbi koji su putovali u Tursku bez vize.

Kama sutra je u mladosti priručnik,
a u starosti podsetnik.

Kada imaju problem, žene mogu da isplaču reku suza,
a muškaraci mogu da popiju okean piva.

Na letovanju u Crnoj Gori imao sam ol inkluziv tretman
– i struju i vodu!

Hvala Bogu, da kucnem u drvo, pljunem u nedra i pomerim se s mesta,
nisam sujeveran čovek.


MIODRAG STOŠIĆ (1982)

Srbi i Amerikanci imaju isti spoljnopolitički cilj.
Da Rambo pobedi.

Kriminalac primljen u zatvor.
Na mesec dana probno, pa ako se ne pokaže – ima da leti napolje!

Oteli su sve što im se dalo.

U javnim službama je počelo kresanje zarada.
Ležeći policajci će ubuduće primati samo pola plate

Danas ste zakasnili.
Dođite sutra u isto vreme.

Danas je jeftinije na platno preneti književno delo
nego pacijenta.

Sit gladnome ne veruje.
Zato su popovi prestali da poste.

Politički hot-lajn:
Uvalim ti vruć krompir.

Pohvalio se da u krevetu ima seks-bombu,
ali radilo se o lažnoj dojavi.

Draga, nije mi do toga.
U izbornom sam ciklusu.

Volim te...
Više detalja možeš pronaći na mom sajtu.

Moj koeficijent inteligencije je 45.
Ali, nije važno koliki ti je već kako ga koristiš.

Sa ulica Srbije otišao sam na italijansku nudističku plažu.
Gologuzija ovde – gologuzija tamo!

Ja sam gospodar svojih postupaka.
Kad mi se spava – spavam. Kad mi se čita – čitam. Kad mi se jede – spavam.

Sutra će u Srbiji biti demokratije.
I to koliko danas!


SRĐAN DINČIĆ (1984)

Proroci u Srbiji nemaju osnovne uslove za rad.
Ovde nema budućnosti.

Kako nastaje političar?
Spermatozoidi glasaju ko će oploditi jajnu ćeliju.

Ne pripada taj političar kriminalnim krugovima.
On je kriminalac na kvadrat.

Živim kao sav normalan svet.
Ni upola dobro kao nenormalni.

Istraga zločina se sprovodi smanjenom brzinom.
Ima mnogo ležećih policajaca.

Bog sve vidi.
Zato je pop kupio džip sa zatamnjenim staklima.

Deda se izgleda leči kod veterinara.
Kaže da mora poneti i prase da bi ga pregledali.

Vreme leči sve. Zato se u ambulanti čeka satima.

Lepo su mu rekli da ne igra ruski rulet,
ali je njemu na jedno uvo ušlo a na drugo izašlo.

Školovani ljudi više ne pakuju kofere.
Odavde nemaju šta da ponesu.

Neka me uvedu u čitanke tek nakon smrti.
Živ se u školu ne vraćam.

U krevetu sam ispao glup kao točak. Pukla mi je guma.

Svi smo za to da nas Bog konačno pogleda.
Ali ne izbliza.

Za brod koji tone nisu problem pacovi koji odlaze,
već ajkule koje dolaze.

Biće još globalnih problema.
Ovo je tek zagrevanje.


IVAN VUČETIN (1987)

Pisao mi je prijatelj iz inostranstva.
Došao bi da me vidi, ali ne zna kada su posete.

Istina ne mora da se krije.
Nije dovoljno lepa da bismo je tražili.

Pričaju da zaostajemo.
A mi smo bili u krizi mnogo pre ostatka sveta.


BOJAN RAJEVIĆ

Moji aforizmi su toliko dobri
da je svaka riječ suvišna.

Grad je zadesila elementarna nepogoda.
Stigli su ljudi iz Ministarstva.

Ministar nije htio da kaže
kada će radnicima biti isplaćene zaostale plate.
Odlučio je da to zadrži za sebe.

Mnogi političari imaju jahte,
ali je dosta i građana koji žive na vodi.

Radnici već dvadeseti dan štrajkuju glađu.
Znači, čuli su za izreku strpljen spasen.

Građani slobodno mogu štrajkovati glađu.
Vlast ne razbija glavu zbog toga.

Beskućnici su u prednosti.
Kriza ne može da zakuca na njihova vrata.

NATO nam obećava prijem u članstvo.
Izgleda da ni njima nisu sve ovce na broju.

Gori nam pod nogama,
ali nema razloga da padamo u vatru.


nazadd

 

Napomena: Svi prezentovani radovi vlasništvo su ovog sajta, i mogu se koristiti samo u privatne svrhe. Svako javno publikovanje bez navođenja izvora informacija, i imena autora preuzetog priloga, podleže zakonu o kršenju autorskih prava.


 



Optimizovano za IE 800x600

Vesna Dencic