Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 

 

 


Nove knjige

Ozbiljan humorista

Jahanje na tigru
Radivoje Rale Damjanović
Alma, Beograd - 2010

Jahanje na tigru - Radivoje Rale Damjanović

Na pitanje postavljeno sebi: "Pišem li aforizme, epi­grame, li­ri­ku, ili satiru?", Stanislav Ježi Lec je odgo­vorio: "Ne, ja pi­šem sebe, to jest svoje memoare".

Slično Lecu, Radivoje Rale Damjanović piše lič­no, ispo­ved­no, iskreno i otvoreno. On u književnom stvaranju dosledno zastupa svoje vjeruju, zbog čega je autor kojem se veruje.

Rale Damjanović je svestran umetnik – darovit pe­snik, us­pe­šan esejista, autor kvalitetnih priča i pre, i posle svega, vrstan aforističar.

On je već nekoliko decenija znan ljubiteljima književnosti, a posebno satire, u našoj zemlji, ali i van njenih granica. Ta­ko­đe je dobro poznat i službenim licima u nadležnim organima koji su čitali satiru po službenoj dužnosti, jer se nije plašio da u čupavim vremenima piše neočešljane misli. Damjanović se, ka­ko nekada, tako i sada, dosledno drži stava da je satira takav književni rod kojem bez hrabrosti nema opstanka. ("Proslavio bih i ja 5. oktobar, ali nisam imao s kim"). Štaviše, što je meta viša, Damjanović je precizniji. ("O bivšim srpskim despotima, napisana su žitija. O današnjima – i aforizam je mnogo"). Njegovi aforizmi ne proizvode efekat sačmare, već izuzetno preciznog strelca koji cilja kriminal, podlost, lažljivost, pre­tvornost i drskost. Kada se Damjanović suoči neposred­no sa avetima zla i hidrama destrukcije, on postaje faj­ter koji udara brzo i snažno, i nikada ne pravi korak unazad. ("Duvanska mafija, građevinska mafija, drumska mafija, stečajna mafija... Sve je to ista mafija")!

Ovaj satiričar kadar je, što knjiga i potvrđuje, da napiše veliki broj kvalitetnih aforizama, nabijenih smislom i porukama. A uspešan aforizam je kada sto re­čenica stane u jednu rečenicu. Damjanovićev aforizam i zasmeje i zabrine. On je tragikomedija u jednoj reče­nici. ("Silazak sa vlasti ne bi bio opasan, da ne podra­zumeva silazak u narod").

Možda će se ponekom čitaocu učiniti da je u knji­zi "Jahanje na tigru" previše depresivnih i neveselih tema, ali su one za savremene satiričare neizbežne, jer o čemu god da oni u Srbiji pišu, jeste crni humor. ("Krajputaši su naši znakovi pored puta").

Aforizmi Radivoja Damjanovića su oštri, duhovi­ti, umetnički vredni i zaista pred­stav­lja­ju ronjenje na dah u more mudrosti. ("Da je bio naš savremenik, Dante bi od pakla sačinio Sabrana dela").

Književne minijature ovog Smederevca predsta­vljaju kratku formu, ali sadrže večnu suštinu. ("Progu­tali smo mamac! Sada čekamo da nas neko izvuče").
Rečju – Damjanović je veliki autor male forme i ozbiljan humorista!

Aleksandar Čotrić


Satirične opomene

O aforizmima Radivoja Damjanovića pisao sam i rani­je. Sećam se da je rukopis njegove knjige "Stidak" bio ne­ko vreme na mom stolu, i da sam ga iščitavao. Bilo je to obostrano upoznavanje; ja sam odgonetao tajne njegovih poruka, a on je nestrpljivo čekao šta ću ja tu pronaći...

A u toj knjizi, zapisao sam sledeće: "Satirom kao što se zna, ne mogu da se bave ljudi i narodi koji su ostvarili snove, i sačuvali javu. Zato satira i jeste du­go putovanje u nostalgiju, i nostalgično dolaženje sebi, sa rizikom da često pronađete na tim vratima – prome­njenu bravu... Jedan od momaka koji je odabrao put da se što manje rečenica kaže sve što mu je na duši je i Rale Damjanović. Njegov satiričarski nerv je neobuzdan i neukrotiv, čini se da pre eksplozije uhvaćenog misao­nog apsurda dugo tinja..."

Bilo je to pre petnaestak godina. Od tada, samo je vreme letelo... Mi smo, u tom istom našem vremenu, tinjali i goreli, padali i posrtali, pokušavali da se dozovemo pameti, ali – kao da nismo imali dometa. Ili nam je glas bio slab, ili nam je pamet otišla (pobegla!) tako daleko, da joj više i nije bilo do naših glasova i glasića. A i kredita je ponestajalo...

A na srpskoj satiričnoj sceni za to vreme afir­misali su se autori koji su u nekim novim centrima ozbiljno radili, katkad upornije i istrajnije, i svoje domete proveravali u Beogradu, ali i u listovima i ča­sopisima širom Srbije. Novi Sad, Užice, Smederevo, Kruševac, Bor, samo su neki od primera.

Do ove nove knjige aforizama "Jahanje na tigru" autor se bavio posve običnim, a tako dragocenim stva­rima: pisao je poeziju, književnu kritiku, uredničkim i antologijskim poslovima, a trenirao je i u haiku po­eziji i zamkama karikature... To mi je oštrilo kriteri­jume, davalo mu neophodnu mirnoću i širinu u otkri­vanju poetskih i satiričarskih naslaga one dragocene rude za kojom svi mi tragamo.

I, već na prvo čitanje, može se zapaziti da je sve to bilo dobro smišljeno, jer su rezultati vidljivi. Od naše stvarnosti, prebogate apsurdima i podelama, događanjima i odgađanjima, okolišenjima i brzople­tostima, padovima i otklizavanjima, saplitanjima i sumnjičenjima svake vrste, Damjanović smelo i vešto komponuje knjigu satiričnih opomena. A te opomene, za pažljivog čitaoca, imaju i adresu i primaoca, baš kao što imaju i pošiljaoca. Slike smenjuju jedna drugu, brzinom satirične misli, kao da žele da što pre budu uručene, kako bi se moglo delovati.

Ali, bolest od koje mi bolujemo, i koja je naša na­cionalna osobina je – kašnjenje. Gde god smo krenuli, svuda smo zakasnili. Tako i upozorenja koja stižu od sa­tiričara, stižu u ruke onih koji odlučuju o našem vre­menu delovanja. A njima se ne žuri, lepo im je na mesti­ma koja ne zaslužuju, i radije bi još koji sat nečinjenja dočekali tu gde su, možda će se nešto desiti samo od sebe... Aforizam Silazak sa vlasti ne bi bio opasan, da ne podrazumeva silazak u narod, samo potvrđuje da sati­ričar jasno vidi i sažima otpor i strah sluga naroda koji su, kao, za promene, ali da se oni ne menjaju.

A narod, kao narod. Nevin i lakoveran, naivan i odan svakoj vlasti, trpi li, trpi. Otuda, kad autor napi­še: Svi znaju da smo nevini. Zato i navaljuju!, pokušava tom istom narodu da otvori oči i ukaže bar na stram­putice i ćorsokake tobožnje moći, na kojima će neki manijaci pokušati da mu oduzmu nevinost.

Aforizmi Radivoja Damjanovića, sabrani u ovom knjizi, dopašće se onima koji cene oštrinu, hrabrost i pravovremenost piščevog kazivanja. A on je, u to ne­ma sumnje, ovom knjigom svojih misli ispunio istinsko umetničko zaveštanje: rekao je!
Jer, prosto rečeno, nije više mogao da ćuti.

Milovan Vržina

____________________________
Izvornik:
Recenzije za knjigu Jahanje na tigru - Radivoje Rale Damjanović
Alma, Beograd - 2010

- 7 -