VRHOVNI BOG EROS

Iz crvene banovine
Rade Jovanović
Agora, Zrenjanin - 2010

Rade Jovanović je, poput većine naših aforističara, pre­vas­hod­no satiričar, ali u svim knjigama svog zamašnog knji­žev­nog opusa često tematizuje i erotske motive. Erotskim te­ma­ma posvetio je i čitave knjige aforizama i stihova, ta­ko da slobodno možemo reći da je, uz satiru, i erotika nje­go­va snažna i trajna spisateljska inspiracija.

Erotika je, diskretno ili otvoreno, u manjoj ili većoj meri, ut­ka­na u gro umetničkih dela, ali je u tzv. ozbiljnoj knji­žev­nos­ti relativno retka kao primarna tema, kao tematsko-mo­tiv­ska osa, a pogotovu u humorističkoj projekciji. Kao da je re­zer­vi­sa­na za pornografsku ili šund književnost. Zašto je to ta­ko?

U odgovoru na ovo pitanje treba se vratiti do začetaka evropske tradicije, koju je utemeljila i u velikoj meri kodifikovala grčka kultura. Iako jedan od najvećih umova čitave evropske baštine, i grčki filozof Aristotel umeo je i te kako da pogreši. On je kum poetičke zablude da je tragika najviša u hijerarhiji tema, a samim tim i da je tragedija visoko iznad komedije. Doda li se ovoj žanrovskoj aksiologiji i sadržajno-tematska, dobija se dvostruki minus – erotska tematika i humoristička vizura. Dok u matematici dva minusa daju plus, u poimanju i recepciji umetnosti je obratno, kao minus na kub.

Već dva i po milenijuma istrajava ova estetička zabluda iako je u književnoj praksi demantovana izuzetnim delima – dovoljno je da se setimo Bokača i Rablea, da i ne pominjemo slavne komediografe Šekspira, Molijera i Servantesa. Štaviše, pokazalo se da i humoristička i erotska motivacija imaju ogroman emancipatorski kapacitet, oslobodilačku energiju kako na pojedinačnom, tako i na kolektivnom, nacionalnom, čak i opšteljudskom nivou.

O oslobodilačkoj energiji erotike i humora, i u njihovim posebnim vidovima i u njihovom sadejstvu, pisali su filozofi i kritičari i širom sveta, i kod nas. Pomenimo ovde samo nekoliko velikana naše kulture – Vuka Karadžića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajka­no­vi­ća... Naš savremenik Milenko Misailović, jedan od vodećih svetskih dramaturga, posvetio je stotine stranica valorizaciji, tumačenju i značaju našeg narodnog humora, a publicista Bane Jovanović je u svojoj knjizi "Dinja pukla" lucidno osvetlio temu vezanu za našu istorijsku baštinu – oslobodilački karakter erotsko-humorističkog folklora Srba pod turskom okupacijom, erotski humor kao jedno od bitnih sredstava u buđenju prkosa i otpora kao prethodnici borbe za oslobođenje. U istoj knjizi Jovanović je analizirao i uticaj narodnih izreka na naš savremeni aforizam.

Moderna psihologija naglašava da bez tematizacije erotskih motiva nema istinske samosvesti ni punog integriteta ličnosti, ukazujući takođe na veliki značaj humora i u svakodnevici, kao energije oslobađanja od unutarnjih napetosti i istovremenog stvaranja prostora za slobodniji i kreativniji odnos prema stvarnosti, od neposredne okoline do najšire, političke sfere i pogleda na svet. Bez Erosa nema ni lične ni opšteljudske dinamike, energije stvaranja, radosti življenja, elan vital-a... Zavladao bi Tanatos, načelo smrti preuzelo bi kormilo od načela života.

Sa senzibilitetom modernog intelektualca i pisca, Rade Jovanović je iznedrio još jednu vrednu knjigu posvećenu erotici iz humorističke perspektive. Za razliku od većine knjiga ovog tematskog profila, u kojima je erotika ogoljena a humor prizeman i na prvu loptu, na ivici kiča i/li vulgarnosti, Jovanovićev humor ima književnu validnost: i najsočnije asocijacije i naoko neobuzdane igre reči i smisla imaju misaono-umetničku supstancu. To su sažete ili razuđene, višeslojne metafore, od kojih niz ulazi u riznicu duhovitih iskaza, u širokom rasponu od visprenih ležernih pošalica do umnih socio-psiholoških opaski. I kad su naoko samo šaljive dosetke, uvek sadrže i širu konotaciju – solidarnost i suprotstavljenost polova, odnos društva i pojedinca, predrasude i stereotipe, od lokalnih do globalnih...

Evo delića tematskog, stilskog i misaonog bogatstva rasutog na stranicama ove osobene knjige.

Da aforizam može biti suptilan spoj teorijskog i slikovitog stila rečito pokazuje Jovanovićeva esejistička minijatura: "Izumrle civilizacije su žrtve teorije da se problemi nataliteta mogu rešavati u hodu!"

Sledeći aforizam je suptilna sprega erotske asocijacije i socijalne psihologije, overene statistikom: "Najčešći razlog za razvod su male stvari!"

Znak uzvika na kraju svakog aforizma naglašava dramatiku odnosa među polovima, ali i dalekosežni značaj Erosa, njegovu višestruku ulogu u životu, od porodice i svakodnevice do odnosa prema čitavoj planeti, zavičaju svih zavičaja.

Predrasudu o dominaciji muškog pola Jovanović demantuje suptilnim dvosložnim aforizmom, sa paradoksom kao značenjskim obrtom: "Svi muževi traže ženu za gledanje. A dobiju za slušanje!"

Dvodelni aforizmi su omiljena forma Jovanovićeve poetike – prva rečenica je naoko jednostavna konstatacija, činjenički iskaz, a druga je obrt, demanti, rastvaranje tog činjeničkog uvida kao privida i iluzije.

Večnu čegrst muško-ženskih odnosa, dramu koja traje od pamtiveka, njen energetski supstrat i dijapazon, zov trećeg kao zov drugog i drukčijeg, tu večno krhku nit između vernosti i neverstva, nit koja ume da pukne naoko iz čista mira, da izdrži oluju a da strada od povetarca, tu večnu dramsku tenziju suptilno dočarava Jovanovićev aforizam "Za bračni trougao još se nije rodio Pitagora!"

Poput citiranog, mnogi Jovanovićevi aforizmi upućuju na lektiru – kao pisac velike čitalačke kulture, Jovanović zna da moderan čovek piše na palimpsestu, da je nikao na dugoj i bogatoj tradiciji, da priča ne počinje sa nama već da je mi samo nastavljamo svojim trudom i umećem. Literarne asocijacije nas uključuju u mozaik svekolike tradicije – svi smo mi, u krajnjoj liniji, baštinici istog sveta i usuda.

Da tzv. puna ravnopravnost polova i podela kućnih poslova može da bude kontraproduktivna, "mač sa dve oštrice", sa neslavnim ishodom, Jovanović nam signalizira slikovitim aforizmom, sa kuvanjem u doslovnom i u prenosnom, psihološkom smislu: "Ne terajte muža da kuva. Može da mu prekipi!"

Ako je u citiranom aforizmu naglasak na muškarcu kao subjektu, u sledećem Jovanović ukazuje na prevagu žene u porodičnom odlučivanju: "Pre braka žene se pitaju samo za jednu stvar... U braku za sve!"

Jovanović nas upozorava da je svaka muškost koja narušava ravnotežu polova ili zasnovana na goloj sili ili je samo umišljenost muškarca. Muškost je vrlina samo na jedan način, samo u oku i duši slobodne i nesputane žene. To Jovanović sublimira sledećim aforizmom: "Najvernije ogledalo muškosti je žena." Kao što takođe upečatljivim aforizmom ukazuje i na moralnu krhkost lepšeg pola: "Kad je žena đavo, rogove ima muž!"

Sa prećutnom metaforom braka kao klackalice, Jovanović s podjednakom pažnjom, naizmenično, ukazuje na slabosti i moralnu krhkost i jednog i drugog pola, poručujući nam celinom svoje knjige da su polovi zapravo samo polovine jednog istog bića. Mada i fizički i psihički duet, neprestani duel dveju različitih priroda, istovremeno je to i nad-duet i nad-duel, sinteza dvojstva, specifičan amalgam kao jedina životodavna jedinica. Zato naš pisac neprestano varira to psihofizičko jedinstvo i vraća nas na samu srž koja to jedinstvo rađa i obdržava – na magnetnu privlačnost suprotnosti. U svetlosti te matrice značenja, Erosa kao roditelja života, i aforizme koji su naoko dosetke na rubu trivijalnosti doživljavamo kao životne impulse i signale, uviđamo u njima zapretane dublje i šire konotacije i poruke. Sirenski zov ženskih čari naš pisac dočarava prizivom umiljatog kućnog ljubimca: "Sa dobrom mačkom svaki mesec je februar." Igru polova kao inicijalnu kapislu života, kao conditio sine qua non opstanka, naš humorista sažima u obavezu "Ekološki zadatak broj jedan: sačuvajmo ševu!"

Rade Jovanović je i novom knjigom iskazao svoj raskošan aforistički talenat. Kao što je na satiričnom frontu jedan od naših vodećih boraca protiv društvenih zala i njihovih vinovnika – političara, isto tako je izvanredan borac i u brigadi Erosa protiv Tanatosa. Pridružimo mu se u toj borbi svim svojim erotskim potencijalima!

Vitomir Teofilović

_______________
Pogovor za knjigu Iz crvene banovine, Rade Jovanović
Agora, Zrenjanin - 2010; Ilustracije Nikola Otaš