Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT

 

 

 


Piše: Milan Janković

Umesto sata budi te granata

dramski igrokaz sa pevanjem i jedva primetnim pucanjem

LICA:

DEDA SPASOJE – prvoborac, golootočki maneken, pasionirani lovac, kazandžija i mladoženja.
GOJKO "TUTANKAMON" – deda Spasojev sin, mobilisani "dobrovoljac" JNA, propali rok-gitarista i samonikli pisac.
MIRKA – Gojkova supruga i pastirica.
MARKO – Gojkov i Mirkin stariji sin, heroj u ratu u kome nismo bili i kontroverzni biznismen, ma šta to značilo.
MIŠKO – Gojkov i Mirkin mlađi sin, regrut na akušerskom odelenju Gradske bolnice.
"ŠMAJSER" - Markov strateški partner.
"DARLING" – "Šmajserov" intimni partner.
"PREPELICA" – Markova ili Miškova devojka, kako-kad.
JAMESDIN – komšija, star gotovo četiri decenije, trenutno aktivan vojnik na odsluženju vojnog roka u mirovnoj misiji u Avganistanu. Samozvani ljubavnik velikog kova.
MARICA – Jamesdinova jedva primetno lepša polovina.
DRAGAN – trubač i predsednik "Saveza demokratskih Roma sveta".
PEVALJKA SIRIMAVO – ime dobila po velikoj nesvrstanoj prijateljici naših naroda i narodnosti, Sirimavo Bandanaraike.
SINIŠA – samo glasom, ali ne i stasom.
VATROGASAC – njim samim.
 

scena 1


(April 1999. godine. Podrum u kome su se, na znak vazdušne uzbune, načičkali ukućani i komšije. Na televizoru prizor rušenja novosadskog mosta.)

MIŠKO: Čuo sam da je neka devojčica za medije rekla: ‘Tokom bombardiranja Sarajeva, ja sam u skrovištu spavala k'o janje, i, sanjala kako krmenadli trče!'
KOMŠIKA MARICA: Tako je to kod nas: deca se igraju ručka a očevi rata!
GOJKO: Sećam se Šelijeve rečenice: "Rat je igra državnika, veselje popa, lakrdija advokata, zanat plaćenog ubice."
KOMŠIJA JAMESDIN: 'El ste videli šta smo sa mostova i trgova poručili Amerima? Umalo se nisam rašio od smeja kad sam pročitao - "Klintone, ti si jedno šuntavilo!" i "Trebalo je da skreneš levo kod Albukerkija!"
GOJKO: Meni se svidelo – "Poslednja reč američke tehnike biće – UPOMOĆ!"
MIŠKO: Po meni su najpodsticajnije – "Srbi su geografski mala meta, ali nam je srce k'o cela planeta!" i "Braćo Rusi, u ime Hrista, pošaljite nam S-300!"
KOMŠIKA MARICA: Super je i pitalica: "Kako se obara nevidljivi F-117", sa odmah dopisanim odgovorom: "Lako, uz Sinalko!"
DEDA SPASOJE: Sve vam je to, deco, moja, luk i voda! Meni se srce ispunilo na vest iz "Dnevnika" da je slobodarska i nikad porobljena Suva Reka izrazila revolt protiv fašista iz NATO-falangi, na veličanstvenom mitingu podrške vojnom i političkom rukovodstvu!
GOJKO: Kad se samo setim zašta sam ratov'o, u ratu u kom uopšte nismo bili!
MIŠKO: Evociraj, ćale, ratne uspomene, komšija Jamesdin o tome malo zna!
GOJKO: Ma nema tu mnogo šta da se raspreda. Mobilisali su me na kvarno negde u dva i petnes' noću, kao dobrovoljca, da branim ugroženu braću, - Srbe! Sredinom septembra 1991. svi mi, kao na bućkalu pohvatani, usardinjeni smo u autobuse, krenuli prema Banja Luci. Tamo su, kako je iz "iz vrha" preneto, ustaše srokale iz minobacača kasarnu "Kozara". Kad, najzad, stigosmo, vid'li smo, međutim, da kasarna nije niti okrznuta, jerbo rat u Bosni nije ni počeo! Zabezeknuti dežurni oficir, videvši da pristajemo pred kapiju, dočekao nas je bahatim pitanjem: "Koj' ćete moj ovde?" Dva sata smo se prepirali da bi autobusi, ipak, bili propušteni u kasarnu. Tri il' četir' dana smo se gušili u nekakvom hangaru, bez hrane i vode. Ograda oko kasarne je provaljena dok si dlanom o dlan, a ugostitelji su tik uz nju razapeli šatre, namah prepunjene cvrcnutim i "za boj spremnim herojima." Tek četvrtog dana, dobili smo tandžare bez municije, "zbog uvežbavanja". Instruktora nismo imali pa smo se učili sami, a nemali broj nas je delove od rastavljene puške, ne znajući da ih ponovo sastavi, smuvavao u novine il' kese! Sledeće nedelje krenuli smo ka Gospiću, sa po 7 metaka u fišeklijama. Trebalo je da stignemo skoro do Bihaća da bismo shvatili da smo bez komande, još uvek, zapravo, ne shvatajući da je na terenu mirnodobsko stanje! Vratili smo se u Banja Luku i protestvovali, ali, u onom sveopštem rasulu, niko na nas nije obratio pažnju. To je bio povod da jedan kontigent ljudi zbriše kući! Evidencija o duženom oružju nije postojala, pa su mnogi puščetine prisvojili. U nikoje doba, helihopterom je među nas banuo nekakav general, sav nagizdan k'o da je velikožupan! Kad sam se istrč'o, buneći se protiv opšteg jebajluka, od komandira sam prozvan BUDALČINOM. Drugari su me, posle, zevzečili da sam zaradio "partizansko" ime.
MARKO: Moja iskustva se kose s ćaletovim! S prvim naznakama da će Srbe opet da genocidišu, naravska stvar da sam se regrutovao, još pre no sam pošao u Slavoniju, pancir trampeći za poloku s vinjakom! I, umesto da me odmah opredele u jurišnu četu i gurnu u prvu borbenu liniju, ja sam, sefte, izgib'o na rođendanu kćerke mezimice moga komandanta, Steve Pecikoze! Komandant nam se gala pokazao, šljemajući ljutu i popevajući: "Cura bela 'oće da se drpa / mesto sisa natrpala krpa!" Mi smo mu tercirali ojkajući: "Mala moja, nema smisla / dok ne padne Nezavisna. / Dođi 'vamo, moja mala / Nezavisna sad je pala!" Od komandanta sam doznao docnije, da je naredio da se 'u Lipiku zatvoreni bazen preciznim plotunom iz "rent-a tenkova" očas posla pretvori u otvoreni!' Poginuo je, nije prošlo mnogo. Kraj njega smo našli od gline sačinjenog samuraja, i tragove eksploziva samlevenog u kafićkom aparatu za espreso. (Projektil je, svakako, bio ispaljen iz bacača plamena prerađenog od ronilačke boce.) ... Teško da ću izbrisati iz pamćenja prizor kada sam se, usred Sarajeva, sreo sa lujkama, neposredno izbačenim iz ludare, da bi istu preko noći pretvorili u brzopoteznu balijsku kasarnu! Sumasišavši su, sred ratnog meteža, pokazali da su duševniji od nas, koji smo, normalni sa sertifikatom! Sami su se dovijali za provijant, nesebični i odani jedno drugom. Čim bi krenulo granatiranje, i svi se ustremili u zaklone, oni bi se ponosnije uspravili! Čudo božije je, da, iako su bili žive mete, njih geler ili metak nije hteo, i ostajali su neokrznuti! Ama, straviozno!
DEDA SPASOJE (seckajući suvu slaninu i ljušteći crni luk): U prknad vas rosna, dobro niste zaguslali uz ognjište, koliki ste vitezi i rodoljubi, a mi sabijeni u mišije rupe! Ajd, bataljujte se praznih trabunjanja, dajte da pi'nemo koju mučenicu, pa da, kao ljudi, čalabrckavamo.
MARKO: A i ti si patriota, ubilo se! Obločavaš se i nabubecavaš, a ovi nam ozgor dandalo kecaju!
DEDA SPASOJE: Mora da se krka, u ime Srba, baćuška i Grka! Nećete valjda da skapavam gladan, k'o za onog rata, kad sam, sav baldisan, gotovio supu od rečne kornjače!
KOMŠIKA MARICA: A i ovi bombarderi, preselo im! Nikad ne znaš kada je vakat za ručak! Taman pristavim šerpu da se krčka, kad, eto ti, kreću da vrište sirene!
DEDA SPASOJE (kucajući se rakijskom čašicom sa komšija Jamesdinom): Ja sam mislio, taj Zapad je pedantan, pa će da nas rasanjuje granatama, u minut precizno, a oni gruvaju kad im se navrne, s mene pa na uštap! Nema ti, ni bombardovanja bez Švabe! Po njihovim "štukama" i "kondorima" mogli smo satove da navijamo, a u ove, sada, je uš'o javašluk, nezapamćen još u ratnim doktrinama!

(Zatamnjenje. Odtamnjenje nas uvodi u dnevnu sobu, gde pred TV ekranom naši junaci gledaju predsednika republike kako nam čestita pobedu nad NATO paktom. Nazdravljaju i piju iz boce sa rakijom. Zatamnjenje. Novo odtamnjenje nam pokazuje junake dok gledaju na televiziji kako demonstranti pale Saveznu skupštinu, 5. oktobra 2000. godine. Deda Spasoje je snužden, ostali likuju i nazdravljaju.)
 

scena 2


(Skromno opremljena kancelarija sa jednim pisaćim stolom, za kojim sedi MARKO, i razgovara mobilnim telefonom. Ton na televizoru koji je okrenut ka publici je potpuno utišan. Na ekranu vidimo poslanike Narodne skupštine koji se nemušto međusobno razračunavaju sa govornice, replikama i replikama na replike.)

MARKO: "Prepelice" moja! Nemoj da si na kraj srca! Nisam mog'o da ti se javim ranije, jer tek što sam doleteo iz Hamburga. Odakle mi viza? Pa znaš valjda da me zovu Mare "Šengen"! Da propustim da do Hamburga ne odem, pa di bi mi duša još neozlobljena!

(Čuje se zvonjava fiksnog telefona.)

MARKO: Izvini, slatkišu, moram da se javim na fiksni telefon. Doći ću večeras da ti se poverim u mraku dva-triput! A i dotle ćeš se, valjda, odduriti!

(Isključuje mobilni i javlja se na fiksni telefon.)

MARKO: Pomoz' bog, "ŠMAJSERU"! Tek kol'ko sam stig'o. Podnesi referat al' onako, ad hoc!

(Uključuje spikerfon na telefonu tako da publika može da čuje šta "Šmajser" govori.)

"ŠMAJSER": Regrutovao sam šanera do jaja! Zove se SINIŠA i smem reći da je "evropski kalibar". Pre četir' godine upao je u "Rond-point" supermarket u Šalzelu, Francuska, i, pod pretnjom utoke, ubr'o strava pazar. Odmah potom je zbrisao u Švabiju da bi u Langenhagenu, orobio supermarket "Alkauf", domogavši se preko trista soma maraka u kešu!
MARKO: Alal mu kalauz!
"ŠMAJSER": Skautirao sam i četu torbara, koje, zasad, preplavljujem cigarama, da i' krčme za nas! Slušaj im imena: Paja i Šilja Redžepović, Raul Ajdarpašić, Romeo i Julija Bećirspahić, Verona i Ornela Mamutović, Sandokan Seidiju, Tarzan Serbezovski, Kasandra Hasani, Rosaura Gaši...
MARKO: Hispano-latino serijal na delu! Nego, slušaj 'vamo: čim malo očvrsnu priuštićemo im "audiciju za najbolje kengure". Selektiraćemo najizdržljivije, i podvrgnućemo ih oštroj dijeti, bez masti, brašna, mesa i rakije! Nakon dve nedelje gutaće cela zrna grožđa i kapsule sa mlekom u prahu friško štekovane u prstima sa hirurških rukavica. Imaće mučninu i vrtoglavicu ali će se postepeno priviknuti. Tek tada će biti spremni da ih vodimo na aerodrom, a da ne budu previše sumnjivi muriji i dresiranim džukelama. (Ionako, malo od njih koji nema emigrantsku vizu, jerbo su im, tobož, ugrožena prava.) Mesec dana zatim, progutaće od frtalj pa do tri frtalja kila gudre u kapsulama, kako koji. Povratka im nema! Ako i' uv'ate, zaglaviće dvane's godina mardelja! Ako uspeju da odnesu artikal tamo 'de kažemo, platićemo im i do tri soma evra!
"ŠMAJSER": Zaboravio si da pomeneš vežbu pretvaranja da jedu tokom leta, a da hranu uštekaju u kesice, bez da i' ko vidi!
MARKO: Jao, jes'! Bitno je i da obuzdaju gasove, al' tu nema frke! Oni bolje barataju prdežima nego padežima!
"ŠMAJSER": Ajd' sad, prekidajmo, da nam neko ne prisluškuje dijalog!
MARKO: Ko da prisluškuje? Pa zar sam ja džaba pripadnik DB-a! Baš da neki šlihter i posumnja da nešto mutimo, reći ćemo da pišemo skeč u četir' ruke! (Zagleda se u televizor.) Kad bi samo znao kako obožavam da gledam poslanička okapanja k'o nemu burlesku! Liče mi na gradonačelnike iz "Alana Forda" kad maltretiraju inspektora Broka!
"ŠMAJSER": Zamisli mogućnost da nam poslanici, po ugledu na zatvorenike, zašivaju usta, u znak protesta što ih ne fermamo!
MARKO: Nismo mi te sreće! Ali ko će još i s njima da se bakće! Ionako oni zastupaju običnog čoveka, što bi rekao Robert Anton Vilson, "isto onoliko koliko gladni lav zastupa gazelu u begu!"

(Zatamnjenje)
 

scena 3


(Skromno nameštena dnevna soba kod JAMESDINA i MARICE. Marica na stolu razvlači kore za gibanicu. Ulazi Jamesdin u maskirnoj uniformi i pod punom ratnom spremom.)

MARICA (obradovano, grli ga i ljubi): Stigao si, najzad, moj faktoru mira i stabilnosti u Avganistanu ... a i šire.
JAMESDIN (užurbano): Ne vunovlačari, nego postavljaj na parket tanjiriće!
MARICA: Nećeš valjda odma'?
JAMESDIN: Jok, ti ćeš!
MARICA: Valja da žurimo, pa da idemo kod Miška na ispraćaj!
JAMESDIN: Kad god ti se žuri ti idi polako!

(Marica postavlja na parket četiri tanjirića za kolače, klekne tako da se laktovima oslanja ne prednja dva a kolenima na zadnja dva. Publika je vidi sa strane. Jamesdin joj prilazi otpozadi. Svetlo se prigušuje i publika vidi samo njihove siluete u polnom odnosu.)

MARICA: Po'itaj, čoveče!
JAMESDIN: Ništa ti ne brini! Sve u svoje vreme! Ažuriraću koliko god mogu! Nego, otkud onaj bager pred kapijom? Umalo da nisam rascop'o čelenku!
MARICA (ječeći u ekstazi): Dobila sam ga na ime kompenzacije za neisplaćene plate, regrese i tople obroke, unazad jedanes' godina!
JAMESDIN (ubrzano stenjući): Skroz si cinci-linci!
 

scena 4


(Jamesdin i Marica stižu kod komšija, gde je u toku ispraćaj u vojsku. Svi prisutni stoje, poslužuju se sa "švedskog stola", i krišom bacaju poglede ka televizoru koji je okrenut ka publici. Na njemu su tv-reklame. Čuje se deda-Spasojevo pevanje.)

DEDA SPASOJE:

"Ostavi me Anđa, pa Kata, pa Reza
al' me ne ostavi moja mitraljeza!
Ja ću s njome sklopit' najvjerniji brak
samo neka pjeva tra-ka-tra-ka-trak."

(Tek tada deda Spasoje vidi Jamesdina i Maricu, radosno im prilazi i zdravi se sa njima. Iza deda Spasoja prilaze Gojko, Mirka i njihov sin, novopečeni regrut, Miško. Jamesdin se zdravi sa Gojkom i Mirkom, a sa Miškom se grli i ljubi. Tokom razgovora svako ponaosob malo-malo pa pogleda u svoj mobilni telefon. Tu i tamo neko od njih otkuca SMS-poruku.)

DEDA SPASOJE: Stiže li, sokole?
JAMESDIN: Jesam, al' na kratko! Za dve nedelje se vraćam u Kabul! I, ovo ću vam reći samo jednom: o mojoj misiji u Avganistanu, ne smem ništa da vam kažem, sve je strogo pov. i obavijeno velom misterije. Jedino vam mogu otkriti da sam imao priliku da probam flambirane šnicle sa zelenim biberom, čuvene po tome što su servirane predsedniku Titi kad je posetio Avganistan šezdeset i osme! Svojim sam očima gledao kako kuvari pred nama posipaju šnicle ruzmarinom, valjaju ih u mleveni biber, prže ih u puteru, prelivaju ih zagrejanim konjakom i potpaljuju, tako brzo da mi umal' nisu osmudili perčin! Ups, narušio sam bezbednosni kodeks! Bolje je da mi, komšija Spasoje, bliže pojasniš kakav si sa zdravljem?
DEDA SPASOJE: Ništa me ne pitaj!
JAMESDIN: Nisi valjda nešto ozbiljno boles'an?
DEDA SPASOJE: Kud ćeš ozbiljniju bolest od starosti? Što bi rek'o junak iz "Građanina Kejna", "starost je jedina bolest čijem leku ne možete da se radujete!"
JAMESDIN: A ovako, zdrav si?
DEDA SPASOJE: Imam plastični srčani zalizak, a i švicuje mi desna moštanica. Bog te pita šta je, kad sam operisan, jedva mi, nekako, skinuše tiketu!
JAMESDIN: Valjda kateter?
DEDA SPASOJE: Valjda, da ga jebem! Zovi ga kako ‘oćeš, ali od tada još mučnije močam! Još da me i, od onol'kog ležanja ne boli dupna kost!
MIRKA: A i lekari su nam stručni, ubilo se! Pre neku godinu, ti se, tato, bazi'ro na reumatizam kad, ono tamo, ispali bubrezi!
DEDA SPASOJE: Ama, kažem vam ja!
GOJKO: Tebi će da smrse konce lokanje i neumereno krkanje! Kad je institucija "švedskog stola" prvi put kod nas zaživela na nekoj proslavi u Domu JNA, lepo si primak'o stolicu uz astal, zaseo i kren'o sa ožderavanjem. Na opomenu konobara da je to "švedski sto", mrtav-ladan si mu skresao u facu: 'Kak'e veze ima, kad dođu Šveđani ja ću se izmaknem!'
DEDA SPASOJE: Jes', majku mu! Tako sam se ušljiskao da sam se narednog jutra osećao kao kada bi mi se rafinerija rasprsla u glavi na paraman parče!
GOJKO: Ma dobro je da se, pri povratku kući, nisi sjendečio sa sve limuzinu!
JAMESDIN (Mišku): A ja mladog borca izgubih iz vida! Koja si jedinica, vojničino?
MIŠKO: Bolnica, akušersko odeljenje!
JAMESDIN: Kako, naopako?
MIŠKO: Uložio sam prigovor savesti, i odredili su da služim civilni rok, na zadacima pranja i sušenja pelena!
JAMESDIN: Prava junačina! Red je da te uz fanfare ispratimo! Imal' der, muzike?

(Jamesdinu prilazi trubač Dragan, krupan Rom sa modricom na oku i mobilnim telefonom okačenim na vrpci oko vrata. Ljube se tri puta u obraze.)

JAMESDIN: Crni Dragane, koj' te unakazi?
DRAGAN: Ama pusti! Mika mečkar!
JAMESDIN: A što, naopako?
DRAGAN: Stranački sukobi!
JAMESDIN: Otkada se vi Romovi, petljate u politiku?
DRAGAN: Ama od skora! Pre nekol'ko meseca osnovao sam Demokratski pokret Roma, koji je imao dva člana: mene i Miku mečkara! Jednom se ja zapih, popusti mi pažnja, i Mika izvrši puč! Nemajući druge, ja osnovah partiju Savez demokratskih Roma sveta, partiju, opet, od dva člana: mene i Mikinu ženu! Baš smo ona i ja u moju spavaću sobu prorađivali partinski matrijal kad ulete Mika i istreska me s dršku od trnokop! Nego, da mi otpočnemo s javni nastup!

(Dragan odlazi u pozadinu scene gde se priključuje pevačici, Sirimavo, koja je iskoristila pauzu u svom "nastupu" da odgleda najnoviju epizodu venecuelansko-filipinskog serijala, na televizoru. Sirimavo uzima mikrofon, prilazi napred, i praćena Draganovim sviranjem, na harmonici, peva.)

SIRIMAVO:

Kada stizam, mlada leži potrbuške.
Nije šala, bato, ja švercujem puške.

Ponekad i s nogu zapnem iz sve snage.
Šta da radim kad prodavam pištoljage.

Gledam da joj, ipak, spasem zubne plombe.
Sine, bar dva evra zaradim od bombe.

U ljubavnom klupku sam poput jegulje.
Valjam benzin, naftu i motorno ulje!

(Jamesdinu Gojko pruža flašu sa rakijom.)

GOJKO: Dobro nam došao!
JAMESDIN (prihvatajući flašu i potežući iz nje): Bolje vas našao! Kakav si ti, komšo, i čime se zanimaš ako uspeš kad da batališ mobilni?
GOJKO: Besomučno čitam. Skoro sam završio "Teoriju dokoličarske klase" i "Vodič za blefere", a sad sam nabavio i knjigu "Besne gliste devica."
JAMESDIN: Čujem da pišeš pozorišni komad?
GOJKO: Odustao sam! Sve naše nevolje nastaju, zapravo, kao posledica praiskonske bojazni od harmonije. Pozorište je, danas, neumesno. Ono je zbeg u koji se ljudi iznova zbijaju da rekonstruišu iluziju da svet, ipak, ima smisla. Nevolja je sa mnom što pišem o ljudima, i što kod mene Bog nema šta da radi!
JAMESDIN: Uopšte mi nije jasno, kako si se, komšo, zainteresov'o za literaturu.
GOJKO: Nevolja me je naterala, brajko. Pokvario nam se programator na veš mašini pa smo programe prominjali ručno, uvodeći dežurstvo u kupatilu! I prolazili smo kai na ratištu", sve sam go dezerter i izdajnik roda! Miško se uvek nekuda gubio, gazda Spasoju je bilo ispod časti da džedži na wc-šolji i čeka da mašina završi sa operacijom da bi pomerio programator, Marka ne vredi niti pominjati, pa je dežurstvo zapadalo meni i mojoj gospoji. Ja sam prekraćivao dosadu čitanjem a Mirka je, mahom, pripremala ručak, preselivši skoro čitavu kuhinju u kupatilo! Vremenom, počeo sam i da pišem. Jedino što bi mi stvaranje omelo je kada bi proradila centrifuga! Čuvajući stražu pored veš-mašine, spiritualno sam evoluirao saznajući da nam svet nije jedinstven već da postoji čitav niz svetova koncentričnih kao što su i slojevi crnog luka.
JAMESDIN: Ti si pravi čovek da ispripovedaš šta se događalo dok bejah odsutan!
GOJKO: Slabo se šta zbilo, kad bolje pogledaš! Ali malo bi šta mog'o da ti kažem da sam nastradao pre četir' meseca!
JAMESDIN: Pričaj, šta je bilo!
GOJKO: Ma onaj maniti komšija Milobran, dobio unuče, zapio se od radosti i opalio iz minobacača! Mene je, falaj Bogu, promašio, ali je prepolovio svinju, Aleksandru, presekao oraj star sto četres' godina i ogluveo tek rođenog unuka! Jedva smo ga na snagu odvratili da iz štale ne izvuče brdsku haubicu 125 mm iz Prvog svetskog rata i ne raspali po susednom selu! Slavlje mu je ukvarilo, tek, saznanje da mu je burazer od strica, Negovan, sekirom presudio sinovima od dvaes' dve i od osamnes' godina, a zatim se obesio na kajsiju! Negovanov otac, deda Mida, sina je anatemisao, sa'ranivši ga golog, bez sanduka, usred bagremara. Unuke je pokopao udešene, k'o da će na svadbu! Vremenom, dibiduz je skren'o iz mozga. Kada ga ko sretne, požali se da mu je kuću zatrla "vrela mesečina"!
JAMESDIN: Da te bog sakloni!
GOJKO: Znam da si partijac, pa će te zasigurno zanimati da na vanredne parmamentarne i redovne mesnokancelarijske izbore nismo izlazili!
JAMESDIN: Što, nekakav bojkot?
GOJKO: Ma, jok, kaki bojkot, nego je predsednik biračkog odbora otišao u lov, odnoseći u kolima glasačke listiće i birački spisak!

(Gojku i Jamesdinu, tokom razgovora se pridružio deda Spasoje, i jedva dočekao da sinu upadne u reč.)

DEDA SPASOJE: Za smej je i novost da su kumu Spasi ukrali auto! Parkirao je "Merdžu" u garaži, izvadio 'kumulator, za branik vezao dva dobermana, i, siguran u bezbednost kola, otiš'o na vašar. Kad se vratio im'o je šta i da vidi: kučišta su se izvrnula na leđa hrčući kai da stružu tišleraj, kraj njih su ležale oglodane kosti od pečenih pilećih krilaca, a od auta ni traga ni glasa! Lopovi su ga, jednostavno izgurali iz garaže! Pošto je imao kasko osiguranje kum Spasa je podneo zahtev za nadoknalu štete. OZ mu je ponudio isplatu u prašku, pivu, građevinskom materijalu i prehrambenoj robi, pravdajući se da novca nemaju, a da im pravna lica premije osiguranja plaćaju naturalno!
JAMESDIN: Lepa parada! 'Ajd, odmorte, malo, dok ja pokušam da umolim pevaljku da ripi na astal!

(Zatamnjenje.)

scena 5


(Spavaća soba kod Markove devojke. U krevetu leže Marko i njegova "Prepelica.")

MARKO: Ako hoćeš prijatelja onda odneguj psa. Tajna uspeha je ako ljude shvatiš k'o papirne mete. Da bi iole mogla da opstaneš u bezumnom svetu proučavaj knjigu "Umetnost rata" od San Dzu-a. Interesuj se za inovacije. Nedavno sam otkupio patent "čizama s bazukom", oduševljen kada su mi objasnili da su im u đonovima revolveri koji pripucaju kad i' aktiviraš nožnim palčevima! Svet izjednačavam s pišljivom ostrigom, koju ću, ako mi se kada ćefne, makar uz primenu sile otvoriti! I, zvezda vodilja mi je da mi zakon bude uvek POD a nikad ZA petama!

("Prepelica" ga ljubi, a on se ne daje zbuniti već nastavlja da je "poučava.")

MARKO: Uspešan sam jer me ljudi retko shvataju ozbiljno! Obogatio sam se, uglavnom, švercom PP aparata punih kokaina i heroina u kesicama supe. Sada, iznajmljujem glumce u penziji da čitaju dela lepe književnosti, kako bi ih snimio i audio-diskove prodavao slepoj klijenteli. Usput, okrenuo sam se estradnim pevaljkama, koje angažujem da reklamiraju uloške s krilcima. Na glumačke kastinge idem samo da bi iskopao kakvu primadonu da pozajmljuje glas za vruće linije, koje rade k'o zmaj u vreme redovnih skupštinskih zasedanja! Za šiparice iz srednjih stručnih škola, takođe, imam uhodan posao: poslovnu pratnju za mrsomude iz fondacije "Sejv d čildren"! Jednom ginekologu, proslavljenom po pacijentkinjama iz džet-seta, sveta estrade i žurnalistike, uspeo sam da namestim tezgu u zoološkom vrtu. Tamo porađa šimpanze carskim rezom, mada se skanjera da uđe u kavez, jer se boji da ga neka ne siluje! Tu bojazan pravda činjenicom da anestezija pre carskog reza izaziva erotske halucinacije!
"PREPELICA": Nikada mi nisi ispričao nešto o svome poreklu.
MARKO: Moj deda po majci, Živojin, je smatran za "aristokratu stila i ukusa". Ugađao je duši mnogo čitajući i ne pijući ništa drugo osim čaja. "Prva šoljica čaja mi kvasi usta i grlo, druga prekida samoću, treća traži prazan stomak samo da unutra nađe kojih 5.000 svezaka suvišnih ideograma. Četvrta šoljica izbacuje sve nečistoće života na pore... Kod pete sam već pročišćen." – učio me je kineskoj mudrosti, ali sve uzaman! Na moj osamnaesti rođendan smatrao je da sam dovoljno stasao da mi pokloni "ČAJNO SVETO PISMO", pesnika Lu Vu-a. Ono što je i od mene prikrivao da je originalni recept za čokoladne bajadere patentirane pod njegovim imenom čuvao u sefu iza slike Oskara Kokoške. Pod stare dane, počeo je sumanuto da putuje. Oboleo je od raka ali se zaputio Transibirskom prugom. ‘Zar je važno gde će ko od nas da skonča?' – rekao mi je kad sam ga preko telefona od tako napornog puta odvraćao. – ‘Ne vezuje me niti jedno mesto, niti hoću da se sklonim u zapećak da bi doček'o smrt.' Kažu da je u kupeu jeo lososa sa tikvicama i pio martini u srazmeri 15 delova džina, 1 deo vermuta, bez masline koja bi koktelu promenila boju i nepotrebno ga zamastila. Poslednje reči su mu bile, kažu očevici i ušočulci: ‘žene bi trebale biti samo hobi'! Ono našta sam bezmerno ponosan jeste činjenica da mu je neko godinama na grobu ostavljao poluispijenu bocu "Armanjak" konjaka i četiri ruže!
"PREPELICA": Kakav lik, jebo te!
MARKO: Moj deda po ocu, imenom – Spasoje, kad je četres'osme iznebuha pukla tikva s Rulovcima, zaglavio je aps, ali je srećan, kakvog ga Bog dade, postao "golootočki maneken". Naime, pošto je bio naočit, izdvojen je u grupu najzgodnijih logoraša, i uživao sve privilegije. Kada bi iz Evrope došla kakva misija, zabrinuta za ljudska prava osuđenika na Golom otoku, podmetali su im da vide ove dobro uhranjene i negovane zatočenike, koji su dizali u nebo Titovu pravednost i častan put Partije. A sad, dosta s pričom. Vreme je da me dovedeš do vrhunca strasti, kao u reklami za vruću liniju.
"PREPELICA": Zaboravio si na Miškov ispraćaj?
MARKO: Ima vremena! Kod nas ispraćaj u vojsku traje jedva nešto kraće od dopraćaja iz iste, a barabar kol'ko i sa'rana!

(Marko je zevnuo ne stavljajući ruku ispred usta.)

"PREPELICA" (zadirkujući Marka): Kod nas je slabo odomaćen običaj da, kada zevamo, prikrivamo usta, da nam slučajno ne izađe duša.
MARKO: To je dobro jer se tako još nadamo da nam duša, kao, nije u njokalu!


scena 6


(Vraćamo se na Miškov ispraćaj u vojsku. Pevaljka Sirimavo je na stolu, i peva razveseljenim gostima.)

SIRIMAVO:

Nisam mirođija u svakoj činiji.
Okanite me se. Ja sam na liniji.
Bio sam bezbožnik, sad sam pri oltaru
prvi. Hvalim ruho nevidljivo caru.
Nikoga ne panjkam. Nikom se ne jadam.
Kako god me baciš ja na noge padam.
Za kunića ne znam iza kog je grma.
Uvek sam za onog koj' najjače drma!

(Muzika prateći utišan glas pevačice nastavlja tiho da svira, i tokom daljeg toka radnje.)


GOJKO (stojeći sa Jamesdinom, ne prekida da ga obasipa novostima, dok deda Spasoje pomno prati izlaganje, ne odmičući se od njih ni za pedalj): Umal' da zaboravim: komšija Milisav je pobio Živana klonfera i sinove mu, Žorža i Žan Lika! Povod je bio što su mu ubili svinju sred avlije, a kožu okačili na mengele, a osudio ih je smrt žaračem, pobivši ih pre no su rekli pedremez!
JAMESDIN: Bog vas molov'o, i ti mi još kažeš da ste oskudni sa novostima!
DEDA SPASOJE: I to ti nije sve! Tu otoič, pop Vasa je tužio kafedžiju Živu jer mu je na Svetog Nikolu iz brade iščupao sedi pramen! Kafedžiju Živu je tužio i crkvenjak, jer mu je "pajerom" pregazio prase. U odštetnom zahtevu je insistirao da mu Živa plati debelu svinju, jer bi se prase uz istrajnu negu vremenom ugojilo i primerno naraslo, ali Živa za to ne hte ni da čuje. Na ročištu je tvrdio da je prase podletelo pod točkove njegovog auta, ne bi li se samoubilo nezadovoljno životnim uslovima kod crkvenjaka. Na žalost, i mene tek čeka suđenje. U kafani sam, neoprezno, izjavio, da, kada vlada okupator, ljudi odlaze na prinudni rad, a kad gospodare naši, moraš da odeš na prinudni odmor!
MIŠKO (prilazi im završivši razgovor mobilnim telefonom): Šta ste se, bre, rastorokali, pa niko muziku ne zarezuje! A Sirimavo peva kao slavuj!
JAMESDIN: Meni se pre čini k'o promukla golubica bezgaćanka!
GOJKO: "Ko peva zlo ne misli, a ko misli nije mu do pesme!"
DEDA SPASOJE: Mnogi podrugljivci "misle da su bogati duhom, a, zapravo su, samo, siromašni taktom."
GOJKO: Lako je tebi da se sprdaš ali pobi tezu da smo zemlja "favorizovanog kiča". Buljiš non-stop u onaj televizor i u sekadaše i suklate odbegle sa oranica. Samo da me nije pretisla reuma i ja bi mogao da uzmem mikrofon, da vrckam guzicom i zapevam k'o da mi zatreše kuću. Obratite pažnju: (otegnuto poče da zavija): - Kvasi, mlada, sirćetom zečića, ješću ga kad ustanem s pičića! Jedan, dva! Jezik uprljasmo tim skarednostima zaboravljajući da je "jezik zvučna domovina. Ogledalo uma. Korice u kojim se krije nož duha."
JAMESDIN: Dobro me podseti. Uz pomoć svog slatkorečivog jezika si iskamčio od mene pre pune dve godine osamdeset evra. Misliš li, ikako, da mi vratiš pare?
GOJKO (smejući se): Bože sačuvaj! Pa ne bi me zvali Gojko "Tutankamon", kada bi olako odrešiv'o kesu!
JAMESDIN: Nazdravlje ti pare, samo mi objasni otkud ti nadimak.
GOJKO: Stvar je mnogo prosta! Kao što su faraonski robovi, svesni da će i' žive zazidati kad gospodar skvikne, molili Gospoda za njegov dug život i kreposno zdravlje, tako se i moji zajmodavci mole Bogu za moju dugovečnost, da bi imao kad da dugove vratim! Nemate vi pojma koliko sam srećan! O mom zdravlju brine tušta i tma ljudi jer se zadužujem na svakom ćošetu! Nego, kada smo već kod nadimaka, komšija, nikada te nisam upit'o otkuda ti ime Jamesdin?
JAMESDIN: To je još prostije nego kad je u pitanju tvoj nadimak! Bio je u modi Džems Din, moj kum je video na nekakvoj špici u bioskopu da na platnu piše James Dean, pročitao je to kako je umeo, spojio u jedno, i privenčao me za vjeki vjekova!
GOJKO: Dobro si prošao! Znam sestru i brata koji se zovu Revo i Lucija!

(Miško se malo izdvojio od ostalih i zamislio. Jamesdin je to primetio, potapšao Gojka po ramenu, pokazao pogledom na Miška, i prišao mu.)

JAMESDIN: Slavljeniče, šta si se tol'ko ućut'o? Da te ne mori kakav ljubavni jad?
MIŠKO: Ma, jedva primetno! Kasni mi devojka, a ne javlja mi se!
JAMESDIN: Koja ti je pa ta?
MIŠKO: Mislim da je ne znaš! Odziva se na vabljenje "Prepelica"!
JAMESDIN: E, nek' je nazdravlje! Pazider ga, samo, al' se pokunjio! Slušaj da ti kaže tvoj komša Jamesdin: nikad se ne uzdaj u jednu ženskinju! Jedva kol'ko počeh da drvim gedoru, a moj pradeda mi je poučno kaz'o: "Kurence, dedino, kecaj sve što stigneš!" Kad sam ga upit'o – "A što, naopako?" odgovorio je: "Di si čuo da se, kada neko ode Bogu na istinu, čavka namenjuje!" Zato, Miško, rokaj sve što ti dopadne! Evo, vidi mene: čim sam stigao iz Avganistana, da proverim ubistvenu potenciju, natrapao sam na jednu moldavku, s glavom k'o da ju je isek'o šinobus!
MIŠKO: I, kako je bilo?
JAMESDIN: Kant'o sam je i na bojler i pod bojler!
MIŠKO: Kako li i' samo bariš?
JAMESDIN: Ništa lakše! Naučiš fore iz tv-reklama i svaka naseda! Pohvališ joj kosu, kažeš da ima glamurozan volumen i mekoću kašmira, potom da je uronila u samo srce sjaja, i da te zapahnjuje njen jedinstven osećaj svežine, nadovežeš da je dosegla trenutnu hidratantnost kože, kako joj je vidljiv efekat popunjenosti bora kao da je koristila mikro-izglađivač, da ima trepavice bez grudvica i da je izazvala teleskopski efekat, pak onda začiniš da je nejebica neprijatelj broj 1 folikula kose! ... A ako te koja mami da je udaš, upamti da niko nije zakasnio na venčanje i na sopstvenu sahranu!
MIŠKO: Ja sam čuo da "ako se ne oženiš, živećeš k'o čovek a umreti k'o pas, dok oženjeni žive kao psi a umiru k'o ljudi!"
JAMESDIN: To neka ti bude trajan orijentir!

(Mišku i Jamesdinu prilaze deda Spasoje i Gojko.)

DEDA SPASOJE: Šta se separatišete?
MIŠKO: Ama, ništa, deda. Setio sam se pokojne nane, tvog vernog bračnog druga pune četir' decenije.
DEDA SPASOJE (sa uzdahom): Eh, bila bi ona moj verni bračni drug k'o zna još koliko da nije kod tvog oca natrapala na "zeleni duvan", kako ga je zvala, zavila cigaru i pripalila je, a pet minuta potom, se skrljala s štale!
GOJKO: To su sve insinuacije i imputacije! Majka je na krovu štale ‘tela da u'vati jare odbeglo od tvoje kasapske veštine! Da majka tada nije nastadala zasigurno bi je već zbičio panjem, kako si joj obećav'o kodža puta!
DEDA SPASOJE: Pokri se ušima! Pa ti si se proslavio proizvodnjom indijske konoplje za potrebe smirivanja koze Belke Prve, kako si rekao nadležnim vlastima!
JAMESDIN: Prekini! Isprazni! Situacija nalaže da zbijemo redove, a ne da promovišemo ničim izazvani govor mržnje i koristimo retoriku demonizacije!
GOJKO: Na simboličkoj ravni, ni ja se ne bi bolje izrazio! Nego, kolk'o vidim, komšika Marica nam ništa ne pije.
MARICA: Kako ne pijem? Zar kabezu ne računate u piće?
GOJKO: Koliko znam, ti si drmala rakicu?
MARICA: Manula sam kad sam halucinirala ružičastog slona u drap šalvarama kamufliranog na tek rodiloj trešnji!
DEDA SPASOJE: Nastavi, majke ti!
MARICA: Nisam se preterano uplašila, jer šta imam da se štrecam od trešanja, ali me preneraziše slonove crvene, žiličaste oči! To je bila kap za prevršenje mere. Beše još strašnije neg' kad sam, otoič, sanjala pingvina na otomanu i gađala ga protivpožarnom centralom, u portirnici moga preduzeća. Piće sam batalila iz momenta!
JAMESDIN: Ama vraga bi ti ostavila piće da, noć-dve pre toga, nisi popela naš zlosrećni "jugić" na mladunče hrasta! Naletela je cajkanska patrola i videla duga svetla kako biju od zemlje ka nebu, pa su pomislili da su nas vizitirali marsovci! Tek kada priđoše, spaziše ovdi prisutnu lepojku, kako čeprka nešto pod volanom. Na pitanje čim se, trenutno, zanima, odgovorila je kako je namerna da zagasi svetlo jerbo je ometa da na miru usni!
MARICA: Šta ćeš, mlados' ludos' na đavolju rados'.
 

scena 7


("Šmajserova" spavaća soba. Televizor postavljen tako da ekran vidi i publika, upaljen je i na njemu vidimo "Grand paradu". "Šmajser" drži u naručju svoju "lepšu polovinu" – rmpaliju obrijane glave koju oslovljava sa "Darling". "Darling" daljinskim upravljačem menja program. Vidimo sliku književnika, Borisa Dežulovića, i čujemo glas glumca iz off-a.)

GLUMAC SA TELEVIZORA: "Zašto ste pojačavali ton na televiziji kad su se čuli urlici iz susjednog stana, zašto ste spuštali roletne kad su susjede gurali u kampanjole, zašto ste prebacivali na telešoping kanale kad su na televiziji bila njihova raskomadana tijela? Ne želimo čuti, ne želimo vidjeti, ne želimo znati, jer ćemo osjećati stid. Naš je mali, bijedni stid zadovoljen službenim i sasvim razumnim objašnjenjem da su nam susjedi bili snajperisti, ili barem oficiri, ili barem umirovljeni oficiri, ili barem Srbi, ili im je barem baba bila Srpkinja, ili tetka, ili nisu bili dovoljno dobri Hrvati, ili im baba nije bila dovoljno dobra Hrvatica, svaki je razlog dobar dokle god nismo i sami u nekoj Lori priključeni na struju s debelim petožilnim kabelom u šupku. Mi nismo ni snajperisti, ni oficiri, ni Srbi, niti nam je baba Srpkinja, niti smo sumnjivi Hrvati - primjećujete kako nam se ta patrola približava i kako su koraci u hodniku zgrade sve glasniji i bliži - i dobro nam je ovako, s vremena na vrijeme u kafani im platimo piće i oprezno se sklonimo kad malo više popiju. Sve dok ne otkriju da, istina, nismo ni snajperisti, ni oficiri, ni Srbi, niti nam je baba Srpkinja, niti smo sumnjivi Hrvati, ali imamo nezasluženo lijep i velik stan. Tada je, naravno, kasno. Tako je bilo u Splitu, tako je bilo u Osijeku, Zadru, Zagrebu, u cijeloj Hrvatskoj, a tako je bilo i u Srbiji, kada je jedna video vrpca pokazala da su komšije s drugog sprata bili ubojice u Srebrenici, i kada su svi ođednom bili zaprepašteni, jer to su bili fini ljudi, očevi i supruzi, iako su svi dobro znali tko su oni. Bilo je lakše ne znati, praviti se glup onako kako nam se djeca prave glupa kad ih pitamo što je bilo u školi, kao da nitko do kraja njihova života neće saznati da su dobili jedinicu iz matematike. A jedinica se nakupilo i svi smo onako veličanstveno pali godinu, osuđeni da je ponavljamo stalno i iznova, tu školsku godinu ‘91/92, sve dok ne naučimo lekciju. A onda tek dolazi školska godina ‘92/93. sa još težim gradivom i, bojim se, težim predmetima. I tupim i oštrim, kako će pokazati obdukcije." Ovako je govorio hrvatski književnik Boris Dežulović.
"ŠMAJSER": (oduševljeno): ‘Falim te Bože, da čujem i jednog poštenog ‘Rvata!
"DARLING": Jebo ti taj život, kad i književnici, poput nas "kontroverznih biznismena", počinju da šire bratstvo i jedinstvo svih bivših naroda i narodnosti! Nanovo se cmačemo i zdupljujemo, a, koliko juče, smo se satirali! Kad se samo setim! ‘Iljadu devetsto devedeset druge, ratni se vihor nadvio nad Bosnom, a ja sam nosao čas fes sa kokardom, čas sa tamnoljubičastom petokrakom! Pseudonim mi je bio "pariski đak", jer sam zarobljene privoljevao da razvežu jezike priprećavajući im francuskim ključem! Nekom preostalom ruskom dobrovoljcu sam uz votku ili šljivku raspredao: 'Ovde vam je isto k'o na utakmici. Dobro je da smo u istim dresovima, slavićemo mada sudije vaćare!'
"ŠMAJSER": Siguran sam da bi izborio status narodnog heroja da se nisam otisnuo u pečalbu, uveren da bi me pre strefio metak no moć i imetak!
"DARLING": Kako si prošao kao gastarbajter?
"ŠMAJSER": Dok sam šljakao u Frankfurtu na Majni, bio je piš živi! Srbima koji su rintali za mene, lepio sam fluorescentne "mačje oči" na leđima, jerbo su nesvikli na gust saobraćaj, naročito kad se razgule od pića! Ukoliko kopaju u kakvoj jami odbijaju da nose šlemove, jer ih podsećaju na švabofašizam! Retki su oni koji su za ljubav "slobode Zapada" voljno napustili "kazamat Istoka" i kurtalisali se crvenog pasoša. Najčešće se radi o "privremenim evro-nigerima". Al' batalimo ih! Bolje mi ispričaj kako si proš'o u Legiji stranaca!
"DARLING": Kada sam stupao u njihov tabor, nakon pitanja o veroispovesti i o krvnoj grupi, spočitano mi je da, ako pristanu na moje usluge, ne sme da mi manjka ni vere ni krvi! Narednih meseci, u afričkoj furtutmi, gde je krv tekla kroz slap vodopada, k'o životinja sam išao niz vodu i prodevao se kroz vučje zevove! Kada god bismo krenuli u juriš ja bih se setio formulacije neprevaziđenog fudbalskog stratega, Miljana Miljanića, da je napad "kordinacija htenja i mogućnosti sa izdiferenciranim ciljevima u smislu ataka!" Legionari su me zvali Miko, po vrsti francuskog sladoleda, i divili mi se što sam antilope lovio mitraljezom, i što sam se, u Diameni, od napada majmuna odbranio ručnom bombom! Vremenom sam se propisno propio a od pušenja glas mi je zvučao "kao usisivač koji ima astmu!" Otposlovao sam tek jedan ugovor i napustio i' za vjeki vjekova, švorc i nadrndečen k'o zadnji paticvrk. Pozamašnu kintu zaradio sam tek k'o kuvar u sado-mazo javnoj kući! Zarađeni novac sam koristio za drilovanje duha. Naučio sam da je "Tatinger" kralj šampanjca i da je život ubica što u zločin kreće noseći bombonjeru sa mašnicom!
"ŠMAJSER": Da li ti se mrtvi nekad jave u snu?
"DARLING": Mrtvi nikada, al' me, zato, u snu proganjaju živi! Prete mi, psuju me i unizuju me. Muče me jer su mi nekako promakli, i kajem se grdno što i' nisam zgruv'o, kada je već za to bivalo prilike! I, mada zvuči k'o lirski preludij, mrtvaci su i u snovima čabranti, i svi do jednog nose karirano!
 

scena 8
 

(Marko sam leži u krevetu. Zvoni mu fiksni telefon, on uključuje spikerfon da i publika može da čuje njegovog sagovornika, ali i kasetofon da snimi razgovor.)

MARKO: 'Alo! Ja sam! Sa kime imam čast? Siniša Trivić! A ti si to, lale! Šmajser te je, jednom, kol'ko znam, pomen'o!
SINIŠA (sa interfona): Zadovoljstvo mi je da se sam predstavim!
MARKO: Zadivi me, momče!
SINIŠA: Da uvežbam ruku, najpre sam krao sve što oko vidi. Gumene lutke sa himenom, Azudonove šljokice, "Boss" sakoe, "Roleks" satove i zlatne vilice sa noćnih ormarića ... Moj je sada, naročito u Parizu, odomaćen izum da se alarmi u juvelirnicama onesposobljavaju gumenom penom! Rad sam da radim još nekol'ko godina a onda ću preći na legalnu šljaku konzervisanja jastoga i kljukanja gusaka.
MARKO: Fino, bogami! Eto, ja, na primer, legalizovan sam a i legitiman! (ironično): Nema ničeg lepšeg od poštenja i časnog obraza!
SINIŠA: Ne mogu da kažem, pokuš'o sam i ja da ostanem pošten! Da se to desilo, ne bih sad imao bazen ispred kuće već bih ga čistio kod nekog gušana!
MARKO: Upotpuni CV!
SINIŠA: Još kao dečkić sam "progut'o kedera" i namamio se na šibicarenje. Bio sam po zanimanju Dorćolac, koji ordinira na ćošku Jevrejske i Dušanove. Od "valjka", koji je vrteo šibice u Zoološkom vrtu, na ulazu, kod slona, kod belog medveda ili kod krokodila, i koji je beg'o od murije preko zida, između kamile i krokodila, postao sam lovan koji pije, kao Džems Bond, srednje suv votka-martini, promućkan a nemešan, i jede picu s tartufima vrednu k'o 5 pari najluđih cipela! Oduvek sam priznavao da volim više zlato no olovo i vladao sam se u skladu s tim priznanjem.
MARKO: Moj si čovek! Javi mi se sutra, pa da skoknemo do nekog splava, da šljemamo i da proteramo kera!
SINIŠA: ‘Oću, pod uslovom, da dobro prođemo u tabačenju!
MARKO: Kakvom tabačenju?
SINIŠA: Zaboravili ste da je sutra derbi "Leštanski vukovi" - "Mala Moštanica"! Već smo zakazali okršaj fanova navijačkih grupa "Avetinje" i "Sanđame"!
MARKO: Derbi sam potpuno smetnuo sa uma! A ja sam glavni sponzor i predsednik "Leštanskih vukova"! Jeftino sam pro'šo, pojedine fudbalere kupujući za par prasadi, ovna i garantovanu obradu zemljišta, dok je golman pristao da potpiše pristupnicu za tri polutke slanine! Ništa, Siniša, vidimo se tamo! Pronaći ćeš me u centralnoj loži, u društvu načelnika policije!
 

scena 9


(Ponovo smo na Miškovom ispraćaju. Svi muškarci stoje u grupi, i pijuckaju, jedino su se Mirka i Marica malo izdvojile u stranu. Na tv-ekranu vidimo emisiju o kuvanju. Zadrigli kuvar objašnjava šta radi.)

ZADRIGLI KUVAR SA EKRANA: Danas pripremamo medaljone od noja "Mediterano". Za njih nam je potrebno: dve kockice maslaca, 3-4 klinčića, 4-6 lovorova lista za dekoraciju, 1 ćup crnog piva, 1 ćup port vina, 1 ćup supe od kostiju (beef broth), 10 suvih smokava, pola kilograma nojetine, ruža (fan, top loin), 2 kašičice rakije, 1 ćup oraha (grubo mlevenih), so, biber po želji. Unapred pripremite okruglice od smokava tako da suve smokve propasirate kroz mašinu za meso ili iseckate na što sitnije komadiće zajedno sa orasima. Dodajte rakiju i sve to zajedno izmesite dok ne postane jedna celina. Kašikom zagrabite u smesu toliko koliko je potrebno za formiranje male okruglice. Za svaku porciju napravite okruglice po želji (2-3 komada u komadima). U duboku padelu (pan) zagrejete maslac, klinčiće i kad maslac počne da se rastapa dodate supu od kostiju i pivo. Kad sve to zakuva, smanjite vatru da polagano kuva i pratite da se volumen tečnosti smanji na pola. Dodajte Port vino i to sve zajedno lagano mešajte dok se ne zgusne toliko da se ne razliva po tanjiru. Umak ostavite na stranu i okrenite se mesu koje ste oprali i osušili. Zagrejete padelu sa malo maslinovog ulja i kad vidite da se ulje toliko zagrejalo da je počelo da stvara dim, stavite meso i malo smanjite vatru. Meso pržite 5-7 minuta sa svake strane ili po želji, zavisi kako želite da je prženo. Preporučujem da se jede medium-rea ili midium tako da meso zadrži mekoću. Kad je meso spremno izvadite iz padele, narežete na medaljone, aranžirate na tanjire na koje ste dodali okruglice od smokava, zagrejete umak i lagano prelijete meso. Lovorov list dodajte kao dekor na tanjiru. Sa strane možete servirati pire od slatkog krompira ili povrće.
DEDA SPASOJE: Ala ga potrefi! Narod nema za suv leba i gozba mu je kada guli kuvan krompir, a baja nam priprema nojetinu. I da se čovek posle ne propije! Di je pevaljka? A, tu si! Deder, jednu za mlade vojnike.

(Pevačica Sirimavo peva.)

SIRIMAVO:

Drugarice posadimo cveće
tamo di bi gušter da ga meće.
Ovo nam je naša borba dala
da regruti opaljuju gala!
Mila majko, ti ne roni suza –
remac delje i s preda i s guza!

MIŠKO: (baca nestrpljiv pogled na sat pa na mobilni telefon): Što li mi nema cure, 'ajde i nekako, ali što mi nema burazera, ne mogu da s'vatim!
DEDA SPASOJE: Nemoj da se ljutiš na našeg Markića! Ne diže dete glavu od poslova!
MIŠKO: Znam, ali ispraćam se na kadrovski rok! Bar da mi pošalje SMS-poruku!
DEDA SPASOJE: Iskuliraj, malo!
JAMESDIN (obraća se Gojku): Ne reče mi, komšo, šta učini sa rokerskom karijerom?
GOJKO: Prdn'o sam u čabar! Kod nas jedva da i narodnjaci imaju da jedu, za rokere je propala rabota!
JAMESDIN: Dela, podseti me, šta su sve novine pisale o tebi i tvome rokanju.
GOJKO: Imam neke evidentirane "patke". (Vadi papir iz džepa). Navešću ti taksativno: pod 1): Pevač i gitarista grupe "Varvarin u vrtu", Gojko, to jest ja, voli da maltretira pudlice! U kom god gradu da se nađu članovi grupe, roditelji u kuće zatvaraju kćerke ali i pse! pod 2): Kada su članovi grupe na turneji i spavaju po hotelima, servisi za popravku televizora moraju da rade prekovremeno, jer iste vole da džidaju kroz prozor! pod 3): Poljoprivrednici puštanjem muzike grupe štite svoje useve od upada divljih svinja u njive! pod 4): U cilju približavanja EU i njenim standardima, članovi grupe su dali predlog da se, da bi bili moderniji od zapadnih zemalja koje proklamuju brakove homoseksualaca i lezbejki, kod nas zakonski odobri brak sa kućnim ljubimcima! pod 5): Članovi grupe "Varvarin u vrtu" pokrenuli su inicijativu da se otvore biblioteke u kasarnama sa starim primercima erotskih časopisa. pod 6): Frontmen grupe, Gojko, podnosi ostavku na položaj rok-zvezde. Odluka je neopoziva i pored nebrojenih telegrama podrške fanova iz Leposavića, iz zem. zadruge "Integral" iz Rožaja, invalida i boraca iz Malog Zvornika i radnika fabrike "Epoksid" iz Priboja; pod 7): Vođa grupe će preći u narodnjake, jer je narodna muzika muzika mladih dok rokom drmaju dinosaurusi. Ukoliko baš i snimi oproštajni rok album on će se zvati - "KRALJEVSTVO ZABRANJENE BELE BOJE". pod 8): Članovima grupe je dosadilo da se potpisuju na golim grudima obožavateljki, i odlučili su da ubuduće autograme naplaćuju 1 evro po dojci. Novac će ići u dobrotvorne svrhe. pod 9): Članovi grupe planiraju da snime porno-film u kome će učestovati njihovi fanovi. Članovi grupe neće učestvovati u seksualnim avanturama ali će svoje obožavaoce pozivati u autobus kojim putuje na turneju, podsticasti ih na seks i usput ih snimati kamerom. pod 10): Pevač grupe "Varvarin u vrtu" se solidarisao sa Tomom Džonsom, jer i sam "mrzi kad mu obožavateljke na binu bacaju čarape na kojima još stoji nalepnica sa cenom."
DEDA SPASOJE (umeša se nervozno): Tim prangijanjem si samo dokazao koliki si bilmez.
GOJKO: Ja sam bar nešto dokazao a ne kao ti, večno nedokazan! (Obraća se Jamesdinu.) Ej, molim te komšo, dal' je to normalno, da neko preživi, k'o moj vajni otac, teoriju da kad grmi a ti čučneš, grom ti neće ništa, pa ga je grom zvekn'o tik pored labrnje? Svoju vajnu pamet dokazivao je i kad je opravljao struju dirajući gole žice, a levim bosim stopalom se oslanjajući na dasku koja mu je falila u glavi, pa ga je kuršlus džidn'o u šifonjer! Kad smo ga izvukli iz starih 'aljina i aufingera, im'o je frizuru kao Albert Ajnštajn! Ali, ako misliš da se makar malo prizvao pameti, u grdnoj si zabludi. Veštinu menjanja paknova i glavnog kočionog cilindra demonstrirao je tako što je "fiću" skrljao u jendek, a on proleteo kroz šoferšajbnu, ovako dežmekast, da sam se krstio obema nogama!
JAMESDIN: Ostav'te se toga! Što nam, Gojko, ne otprašiš neku od tvojih pesama?
GOJKO: Nije sazreo trenutak!
JAMESDIN: Ama za prženje je odvajkad vakat! Nagari ga!

(Gojko se kao snebiva ali ipak uzima električnu gitaru od muzike, odsvira rok-rif i počne da peva, prateći sam sebe oštrim ritmom na gitari.)

GOJKO:

Pre izlaska u grad uvek promenim veš.
Šta ga znaš kada ću da postanem leš!
Koncem čistim zube i feniram kosu.
Šta ga znaš kada ću dobiti po nosu!
Obavezno pređem češljem preko veđa.
Svakog časa strepiš od metka u leđa!
"Armani" odelo ne čistim do pola.
Možda mi postave dinamit pod kola!

JAMESDIN: Šajdari još malo!
GOJKO (peva novu pesmu):

Sa smrću ja sam duhovni pobratim
ubrajan u brze i u hladnooke.
Plašim je kad se u snu preobratim
u Dalijevskog duha iz fioke.

Iznenadni pucanj, panika i vriska.
Nova usta skinuta sa platnog spiska.

Ti telo daješ mesto napojnice.
Mrtvilom duše pariraš Gogolju.
Brat ti je ubica iz brijačnice
što pivo pije s limunom i solju.

Iznenadni pucanj, panika i vriska.
Nova usta skinuta sa platnog spiska.

Moje su carstvo "vatrene ulice",
"fabričko meso – ergela starleta",
kafići, krvave kladionice,
nož, kašikara, kratež i bereta.

Iznenadni pucanj, panika i vriska.
Nova usta skinuta sa platnog spiska.

(Na drugom kraju scene reflektor osvetli izdvojene Maricu i Mirku.)

MARICA (čita Mirki sa neke ceduljice): "Najčuvenija mitska biljka kod Srba je trava raskovnik, koja pronalazi skriveno blago i otvara svaku bravu, pa čak i devojačko srce. Ko hoće da je nađe, treba da na sebe stavi okove i ide livadom, pa tamo gde mu okovi sami spadnu naći će čudotvornu travu. Raskovnik poznaje i ptica žunja, te kad ona izleti iz gnezda, treba zatvoriti izlaz i podmetnuti crvenu maramu, pa kad žunja vidi da ne može ući, doneće tu magičnu travku i otvoriti ulaz. Čim to učini, gledaće da travku uništi, bacajući je na crvenu maramu, jer će od nje pomisliti da je vatra. Tek onda je čovek može uzeti."
MIRKA: Moram nešto da preduzmem, sestro slatka. Ovaj moj se ubi od filozofiranja, a u krevetu je landarapišore, a baš i kad mu se, pokatkad, posreći, munjevit je kao da je Zeka Rodžer na amfetaminu!
MARICA: Od svih belaja taj me, na svu sreću, još nije trefio. Ovaj moj, ne silazi s moje malenkosti k'o dete sa belošljive!
MIRKA (sa osmehom namiguje Marici): Moraću da ga uzajmim na noć-dve!
MARICA: Jedino bi ti za to bio od koristi! Druge vajde od muškaraca nema. Samo što mi se tavanica ne sruši, tišleraj neofarban, ograda pala, a moj junak rešava svetsku politiku, dobrovoljac je u nekoj nedođiji, uteruje pustinjacima mir, toleranciju i demokratiju! Sad kada je kući samo molim Boga da se ne napije! Drugi kada cvrcnu tuku žene k'o volice u kupusu, a ovaj moj me tera da mu naglas, umesto uspavanke, čitam Kjerkegora! Da još nije zasp'o znam po tome što s vremena na vreme, samo promrmori: El' vidiš, nesrećo, šta kazuje čovek!

(Ponovo vidimo osvetljene deda Spasoja, Gojka i Jamesdina.)

GOJKO (držeći u ruku flašu sa rakijom): Prvaci smo u otkrivanju izdajnika. Od četrnaestog do dvadesetog veka imali smo jedva jednog, i to nabeđenog, - Vuka Brankovića. U dvadesetom veku ih ne možeš izbrojati. (Počev od Drugog svetskog rata, đenerala Draže, Dragiše Vasića, Slobodana Jovanovića, Jovana Dučića, pa sve do ovih današnjih koji bi sve više da podignu glave.) Neko je već ispravno primetio da smo slični životinjici Lemuru, koja, protivno prirodi, iz nerasvetljenih pobuda, u određen vakat, jurne i strmekne se u provaliju!
DEDA SPASOJE: Ne trangeljaj, nego daj komšiji flašu, da ne stoji dokon!
JAMESDIN: Ja ne mogu više, pa me ubi iz ma'!
DEDA SPASOJE: Nemoj da budeš remetilački faktor! Izađi mi u susret!
JAMESDIN (više za sebe): Jebeš mi mater, ne daju danuti! (glasno, Deda Spasoju): 'Ajde, kad si navr'o!

(Na scenu upada vatrogasac u punoj spremi.)

VATROGASAC (sav usplahiren): Di gori?
DEDA SPASOJE (zabezeknuto): Ama nigde ne gori, bog s tobom, pomeri se s mesta.
VATROGASAC: Kako, bre, ne gori, kad je dojavljeno putem mobilnog aparata da je požar izbio u Hajla Selasija 28?
DEDA SPASOJE: A, pa to je iza naše kuće, kod komšije Tiosava! Nije valjda da se samozapalio? Zadnjih dvaj's godina preti da će se politi benzinom i javno zapaliti, na ime protesta što mu tužba protiv mene jer pečem rakiju i dimim mu u špajz, slabo napreduje!
VATROGASAC: Čisto sumnjam da se samozapalio! Pre će biti da je i on podlegao modi uzgajanja tavanskih pilića! Uplaše se ljudi da će im nadležni pobiti živinu zbog opasnosti od ptičijeg gripa, sakriju živinčad po tavanima, navrat-nanos povezane sijalice se pregrevaju i izazivaju kuršlusne spojeve, bukne požar a mi, ondak, trljaj glavu! Nego, da pođem ja do dotične lokacije i vidim ima li još šta da se gasi!
JAMESDIN: Bog te tvoj, kakvih sve dijabola nema!
GOJKO: De fakto!
DEDA SPASOJE: Ama manite ih! Ugledajte se na mene, mal' starijeg! Što vidim, ne vidim, što čujem ne čujem, važno je da mogu grlo i Jomilka još da podmazujem! Kude je muzika! Dragane, sunce ti kalajisano, dobićeš kurozeb od tol'kog sedenja! Man' se pizderaja iza kelneraja, i dolaz' ovamo!
DRAGAN (pritrčava, držeći u ruci mobilni telefon): Eve, smo gazda, samo da nazovem 988, da vidim el' su im proradili terminatori!
GOJKO: Valjda terminali?
DRAGAN: Valjda, da i' jebem!
JAMESDIN: A šta će ti 988?
DRAGAN: Ama da i' pitam, kakvo će vreme da budne u subotu, nameran sam da koljem šilježe!
DEDA SPASOJE: Zovi, ih sokole! Život ne može da čeka!
DRAGAN: Zvao bi i moji kući, al' su nedostupni jer već pet-šes' dana otkako ne radu fiksni telefoni! Ne znam koj' im andrak!
GOJKO: Vidiš bogati, nismo ni primetili! Svako od nas se bakće sa mobilnim, a na fiksni smo skroz zaboravili!

scena 10


("Šmajser" i "Darling" i dalje leže jedno pored drugog u krevetu.)

"ŠMAJSER": U vreme embarga, hiperinflacije i globalnog čabra, prehranjiv'o sam se blagodareći Nemcima, Turcima i Portugalcima, koji su predano radili za mene!
"DARLING": Otkuda sada to?
"ŠMAJSER": Tipovao sam na fudbalskoj kladionici protiv "Cvikaua", "Ankaragucua" i "Kampomajorensea" i odnosio šnjur. Ko bi od njih odigao nerešeno načinio bi pravu senzaciju. Gubili su gore od opozicije na glasanju o povredi poslovnika!
"DARLING" (sa uzdahom): Eh, taj pusti novac!
"ŠMAJSER": Dozvoli mi neke poučne sentence iz Konsalikovog književnog opusa: "Šakom novca čitav se jedan svet može preobraziti. Ljudi menjaju moral i prže svoju savest u zlatnim tiganjima. Oštrooki se prihvataju slepačkih štapova. Oštrouhi ostaju gluvi, misaoni se preobražavaju u nedotupave majmune. Sve je samo pitanje svote. Zbog novca se istrebljuju narodi i propoveda hrišćanstvo. Častoljubivi postaju političari, a valjane majke, u potaji, popodnevne kurve, sklapaju se poslovi s neprijateljima i proklinju ratovi koji se finansiraju." U skladu sa gore pročitanim, dok su Hrvati vodili domovinski ja sam vodio imovinski rat, oslobađajući Slavoniju, Baranju, a onda i Hercegovinu od bele tehnike i automobila. Tamo sam upozn'o svog najboljeg druga, a sada i poslovnog kompanjona, Marka.
"DARLING": Malo šta si mi ispričao o njemu.
"ŠMAJSER": Takav teško da će se opet roditi na četir' krsta sveta. Kad je bio u zatvoru, nabeđen da je utajio porez, nije mogao da ide u crkvu pa me je u pismu molio da u crkvu idem mesto njega. Svo slobodno vreme je posvećivao čitanju, govoreći da voli da bude izopšten iz svakidašnjice i da "knjiga dovoljno govori o stvarnosti samim tim što je ignoriše." U velikoj meri je verovao Hamvašu da "ko ne poznaje Tao Te King, on ne zna da misli; ko ne poznaje Vedu, on ne zna šta je stvarnost; ko ne poznaje Stari zavet, on ne poznaje Boga; ko ne poznaje Novi zavet, on ne zna da živi; ko ne poznaje Tomu Kempijskog i ne sledi ga, on nije hrišćanin." Do dana današnjeg ne prestaje da veruje da će njegova smrt svakojako biti stepenica više. Nikad ne propušta "svečanost saznanja", govoreći da se tirani igraju sa svetom hendikepirani time što sve mogu osim da detinjstvo reinkarniraju!
"DARLING": Da li ga ti, samo, slepo slediš ili i sam gajiš preduzetnički nerv?
"ŠMAJSER": Ma ja sam uprsk'o! Hteo sam da krenem sa legalnim poslom, otvorio firmu za izradu i promet posmrtne opreme "Bolji život", računajući da će biznis cvetati, jerbo, vidiš i sam, da smo leglo smrti, ali sve uzaman! Promet je mizeran, toliko da sam se odlučio da osvežim ponudu i spomenicima. Crna je to para, kad se nadaš da će nas reprizno bombardovati da bi ti profit kren'o s mrtve tačke. Ako jurnu bombe rešio sam se za marketinški pristup: nudiću besplatan spomenik svakome ko se odluči da prethodno kupi tri! Kad mogu sladoled da reklamiraju sloganom "Platiš pet, ližeš šes'", mogu i ja da se ponašam tržišno.
"DARLING": Da li te je štrajk grobara pogodio?
"ŠMAJSER": Ne baš preterano, jer je bio kratak a i samrtnici kao da su shvatili ozbiljnost trenutka pa su tog dana manje umirali! Povrh toga, pojavili su se i štrajkbreheri, tako da su, ipak, mrtvi pokopani! Grobari – štrajkači su se ogradili od ovih sahrana, koje su, po njima, obavljane nestručno i nakaradno, "pa će se rezultati toga tek pokazati u negativnom svetlu!"

(Fiksni telefon na noćnom stočiću počinje da zvoni. Šmajser uključuje interfon da i "Darling" čuje razgovor. Čuje se Markov glas.)

MARKO: Prota Ilarion se baš osilio! Mada mu je vladika zapretio da će mu oduzeti parohiju, on nastavlja da razgranava pos'o. U porodičnoj kućerini je otvorio kafić, a odranije se bavi proizvodnjom PVC stolarije i izgradnjom stanova. Mislim da je vreme da ga posetimo da podari prilog našem udruženju!
"ŠMAJSER": Mani me, molim te! Nemam sad vremena da se bakćem s popom, pogotovu otkada je pukla bruka s organizovanjem sahrane za živog.
MARKO: O čemu govoriš, pomeri se s mesta!
"ŠMAJSER": Ama u bolnici sam potplatio neke medicinske sestre da mi uvek jave čim neko pandrkne, da bih ja obavestio porodicu, i onako ucveljenim i zbunjenim odma' im ponudim usluge svog pogrebnog koncerna. Porodicu bi moj lični šofer odvozio do bolničke kapele, i posao bi bio očas sklopljen. Sve je to štimalo ne mož' biti bolje dok jedna izlapela sestra pred penzijom nije pomešala dva pacijenta-cimera u sobi, i proglasila za mrtvog onog živog! Uredno sam dojavio porodici da im je taja mrtav, organizovao sve oko sa'rane, lično ih odvezao do bolničke kapele, i možete da zamislite blam: tek tad smo shvatili kako je čovek živ, i da mu se bolest okreće na bolje! Nevolja je što je već postavljen šator u dvorištu za večeru nakon pogreba, i što su rođaci nesuđenog pokojnika stigli iz Austrije i Švajcarske! Štetu sam morao da izvadim svojim novim biznis-poduhvatom: snimanjem sahrana na DVD-je, i sajtom na internetu na kome možete gledati direktne prenose pogreba za koje se pokaže interes.
MARKO: Batal' se cmizdrenja. Evo, dolazim da drmnemo po jednu, pre nego što odem na Miškov ispraćaj!

("Šmajser" pogledom pokazuje da "Darling" napusti stan, što ovaj bez pogovora čini. Zatamnjenje.)
 

scena 11


(Odtamnjenje. Ponovo smo na ispraćaju. Raspoloženje je malo splasnulo. Svi prisutni stoje oko stola sa hranom i pićem.)

GOJKO: Mi uvek pričamo tek na zgarištima o primeni protivpožarne zaštite. Ćevapčići su nam planetarni, pevaljke su nam galaktičke a maline su nam interkosmičke.
JAMESDIN: Sve ti je marketing. Nedavno sam pročitao nešto otprilike kao "Dajte dobar oglas na televiziji, pa ćete prodati i unosne akcije kompanije za ozelenjavanje meseca."
GOJKO: Pravo taj govori. Za televiziju je Norman Majler primetio da je "koza koja sve proždire". Pokušati da je ikako obuzdaš to je kao kada "bi insistirao na naplati kazni za prebrzu vožnju na trci formule 1 u Imoli"!
MIRKA: Ja je poredim sa "vazdušnom konjicom". Al' koj' mene pita! Idem da nahranim našu kozu Belku!

(Mirka odlazi sa scene.)

DEDA SPASOJE: Oženio si se, sinko, ne mož' bolje biti. Grkljan mi iščupaj ako nije čak ćaknutija od tebe! Nego ćut'te malo, da čujemo barem, radio-oglase.

(Deda Spasoje pojačava radio koji se nalazi iza njega, na polici.)

RADIO SPIKER: Uskršnja jaja ukrašena sličicama Kasandre i Rosaure, količina ograničena. / Čišćenje od bele magije, crne magije, neplanirane trudnoće, trbušnog tifusa i kockaste kuge./ "Intimni dnevnik epileptičarke" – najveći hit video tržišta, posle "Tekšaškog masakra motornom testerom". / Otac-prota, apsolvent na teologiji, krsti vašu decu i kućne ljubimce, po kućama. /
DEDA SPASOJE: Ne mogu da verujem da još nisu počeli da propagiraju gej-teretane i bordele s lezbejskim prostitutkama!
GOJKO: Kao da je prošla jedna cela večnost od one radosti kada smo u ruci mogli da držimo prvi put limenku "Koka-kole", sa maskotom Vučkom, u čast sarajevske Olimpijade! Kako da se ne sećaš sa nostalgijom tih zlatnih vremena! I danas mi kroz glavu promiču reklamne poruke iz Titinog doba!
JAMESDIN: (Recituje na sav glas): "Osveženje zimi leti, ne možeš mu odoleti, ne smetaju, niti škode, uvek dobri svakom gode. Pekabela, pekabela, ja sam gladan, ti bi jela, porodica traži cela sladolede pekabela!"
GOJKO (prihvata igru, i recituje): "I za zimu i za jesen, plan je odavno donesen, celu zimu, jesen, život, konfekcija mode Pirot."
JAMESDIN: (nastavlja da recituje): "Ja sam ono testo, što se troši često, i slano i slatko, a zovem se kratko, iglo PKB."
GOJKO: "Da bi zrnu bilo bolje, to pšenici treba, i za mnogo bolji ukus i kvalitet hleba, mali džin – Agrostemin."
DEDA SPASOJE: Ja se sećam onog: " – A muharike? – Ne, ne, prijatelju moj! Ja sam se te napasti oslobodio! – Valjda ne okopavaš i dalje kukuruz? – Ama ne, prijatelju, ja sam se motike rešio!"
JAMESDIN: "Ljuštimo i seckamo, najbolji smo znamo, rendamo, pasiramo, kuvano vam damo." – Fruktal sokovi!
GOJKO: "Svako jutro jedno jaje, ijaa, ijaa, ooo. Organizmu snagu daje, ijaa, ijaa, ooo." Agrokoka!
JAMESDIN: A govori našeg druga Tite? (pokušava da oponaša Titov glas) "Nas danas napadaju što smo primili ovu američku pšenicu. A ja tvrdim da je ona bolja od one sovjetske koju uopće nismo dobili." Ili, "Mi danas imamo ono što mnogi nemaju. Mnogi imaju ono što mi nemamo. Ali to nije važno!"
GOJKO: Pa učenje geografije u školi. Kad bi me nastavnik pitao za susedne države, ja bih u sebi pomislio da je Jugoslavija okružena BRIGAMA, iliti, Bugarskom, Rumunijom, Italijom, Grčkom, Austrijom, Mađarskom i Albanijom!
MIŠKO: Jedino lepo što pamtim iz tih vremena su emisije tipa "Laku noć deco". (recituje): "I u sobi na belom jastuku / I u šumi pokraj starog panja / Svi pod obraz il' šapu il' ruku / Došlo vreme da se lepo sanja." Ili, sa Zijahom Sokolovićem: "San dolazi, pa se smješka / Pa nam kaže to je greška / Što ste budni, što ste budni / Sve što svijet ljepote ima / Nalazi se u snovima / Pa ste čudni što ste budni."

(Na scenu utrčava sva usplahirena Mirka.)

MIRKA: Crni tato, šta uradi!
DEDA SPASOJE: Šta te je obuzelo, bes sa tobom?
MIRKA (prilazi kazanu u dnu scene i podiže kofu, okrećući je naopako, da bi se uverila da je prazna.): Pa dabome! Napila nam se Belka komovice!
GOJKO (iznenađeno skače): Šta kažeš?
MIRKA: Vidim ja da ne mogu da probudim kozu, a kada sam je polila vodom, jedva je ustala i sve se tetura, kad ono... jadnica, popi pola kofe!
DEDA SPASOJE: Što Bog ne požive našeg druga Titu... verovatno bi uspeo u naumu da istrebi koze! Onakvom rakijom da se obloče!
GOJKO: Kako te nije stid, da nam unakaziš nevino živinče?
DEDA SPASOJE (iznerviran): Nanu vam mufljusku, a kada vas kumim da mi pomognete, ako ništa drugo, bar dok ložim kazan, niko ni da čuje! Neće gospoda da prlje obrve! Malo mi je što se smudim k'o Anđama, nego treba još i koze da vam čuvam!
GOJKO: Sa njime ne vredi da se razgovara. Daj, Mirka, brzo rasol, da, kako znamo, spasavamo Belku! Ajde, bogati, požuri polako!
DEDA SPASOJE: A i ti si mlekadžija, ubilo se! Na sopstvenoj svadbi si stvarno imao meru što se alkoholisanja tiče! Šljem'o si dok nisi povrać'o u vazu!
GOJKO: U poređenju s tobom sam trezvenjak! Pa ti si u jednom lovu znao da pobiješ dva do tri kučeta, zamenjujući ih za zečeve! Pa otočič si u hajci na lisice dve kratkodlake ptičarke skenjao!
DEDA SPASOJE (malo pokunjeno): Šta da radim kad sam, da ubijem tremu, potez'o iz flaše sa kajsijevačom!
GOJKO: Grizla te je, valjda, savest što si odsekao i mazn'o desetak metara metalne bankine sa Ibarske magistrale!
DEDA SPASOJE: Od čega misliš da sam napravio obruče za burad?
JAMESDIN: Batalite svađu, pa da se vrnemo na pesmu i veselje. Sirimavo, opauči, blago čiki, neku staru srpsku!
SIRIMAVO (praćena muzikom):

Ne baksuziraj mi, majko malerozna.
Vojnička porcija je glamurozna.
Neću poginuti, nisam ja te sreće.
Vidi al' se drma na šubari cveće.
Mućni jel' ostalo rakije u boci.
Šta i da istruli dunja u fioci.
Nemoj da me kuneš, ne staj mi na ranu.
Hraniću se, a što ne bi, na kazanu.
Ama daj, obriši suze zloslutnice.
Pašće i po koji komad gibanice.
Ne priznajem predah, ne pitam za smenu
dokle je jagnjeći čerek na ramenu.
Daj mi jedan cigar da turim za uvo.
Život je poslednji a srpstvo je prvo!


scena 12


(Marko i "Šmajser" sede u "Šmajserovom" stanu. Iz zvučnika trešti "turbo-folk parada".)

"ŠMAJSER": Umoran sam kao džukac lubeničar. Otkako te nema u našoj ekipi preuzeh i neke od tvojih dužnosti. Tako mi se baš onomad zalomilo da odem na daću zadnjeg paticvrka kog smo utepali. Zamisli morbidnost: odemo posle pomena na ručak, a tamo puste video-kasetu sa same sa'rane, i snimke plemenitog pokojnika dok se baškario u kovčegu, iz dvajs' i šes' ugla. Taman isečem sarmu u tanjiru a 'ladno oko kamere otkrije nehajnost lekara koji je ušivao pokojnika, jerbo su mu iz košulje pored zlatnog lanca i ljubavnog runa virila i aljkavo proštepana creva!
MARKO: Kad ste amateri! Žalila mi se kućna pomoćnica toga nasmajnika kako je muke ispatila sa ribanjem poda, kol'ko beše krvi! Pokušala je i sa "Amway" sanitarom, ali sve uzaman!
"ŠMAJSER": Ko radi taj je grešan!
MARKO: Zadržavaš me a morao bih ranije da krenem, da bih se u dogledno vreme probio do izlaza tvoje zgrade! Kad sam dolazio, u prizemlju je neki gologuzan hteo da me pljačka, ali kada sam mu poturio pod nos otkočen "škorpion" zatvorio je svoj perorez i predao mi ulov od dvaj's evra! Te iste devize umalo da izarčim na četvrtom spratu, gde me je na oralni seks mamila tvoja komšika od četrnaes' ljeta! Dao sam joj žvaku, u slučaju da joj PH vrednost kalira u usnoj duplji.
"ŠMAJSER": Ovde se, moj brajko, sa preduzetništvom rano započinje! Ali barem nam je okruženje mirno. Policija dođe samo kada treba da prebroji mrtve ili da obezbeđuje glasačke kutije!
MARKO: Pre nego što napustim tvoj poetsko-mitski prostor red je da ti kažem da su me jutroske intervjuisali za tabloid "Prkos". Predstavljen sam, najpre, kao onaj, koji uživa glas da je iz "Heklera" nekad utepao nekog cinkaroša, i da sam kraj njegovog trupla ostavio rozenkolis papagaja, te da sam imao kuću sa bazenom, auto "BMW 850", brod-restoran i zlatan sat "Omega" a da sam, ipak, otiš'o u borbu, govoreći da je rat sasvim pristojan izvor prihoda. U uvodnoj reči, ništa navedeno nisam pobijao, već sam pojasnio: Previše je kod nas, rode, bilo mira! Raspustili smo se, razvratili, podgojili i rasvirali se a premalo smo za pojas zadevali. Tek rat unosi red, jake hlebom hrani... Nije li Rembo, manuvši pisanje, i bogateći se prodajom oružja, postao uzor vrline i razuma? Na pitanje imam li uzora, opredelio sam se za svoga strica, koji je umalo ukeban kad je sa ukrajinskim akademikom švercovao "Osmijum 187", pogodan za "javljače" na vrhovima samonavođenih interkontinentalnih raketa.
"ŠMAJSER": Doček'o si i ti svojih Vorholovskih pet minuta slave!
MARKO (telefonira): Ama nikako da dobijem fiksni telefon kod onih mojih, a kartice za mobilne menjaju k'o maramice, pa nijedan nov broj nemam memorisan.
"ŠMAJSER": Pa zar ti ne znaš? Telefoni su "ogluveli" jer su lopovi oborili više drvenih bandera i posekli kilometre kablova zbog bakra, koji je njin osnovni sastojak.
MARKO: Ma šta kažeš? Kakav marketinški pristup! Gled'o ja izveštaj sa berze, bakar je skočio na osam i po 'iljada dolara po toni.
"ŠMAJSER" (smejući se): Kao da ja ne znam! Pa ja sam i formirao mrežu! Do koliko juče, mandovi su sekli stubove da bi doprli do kablova, potom su se penjali merdevinama a sad sam i' snabdeo makazama sa produženim drškama. Zamisli samo tu modernizaciju: stoje lepo na zemlji, iseku kablove, skupe ih pedantno i odnesu u štek, a onda na miru, otope izolaciju a bakar dopreme meni, da ga utrapim na deviznom tržištu!
MARKO (takođe kroz smeh): Znači, raduckaš mi, malo, iza leđa!
"ŠMAJSER": Ama ovo je dodatna delatnost, u slobodno vreme, tek da se zanimam!
MARKO (podsmešljivo): Povedi računa, to ti je kažnjivo po zakoniku, a od toga nam i država štetuje!

(Prijateljski se zdrave i rastaju. Marko izlazi sa scene. Nakon trenutka-dva iz off-a se čuje rafal iz automatskog oružja. Šmajser se prestravljeno baca na pod.)
 

scena 13


(Dnevna soba kod Deda-Spasojevih. Za stolom potišteno sede deda Spasoje, Gojko i Jamesdin.)

DEDA SPASOJE: Jebem te, živote! Jednog unuka ispratih u vojsku a drugog, zamalo, u raku! I to baš sad kada mi je zakazana operacija trostrukog bajpasa! Kakve sam sreće, smestiće me u istu sobu s Markom.
JAMESDIN: Imate li kakve vesti?
GOJKO: Poslali smo Mirku, da dežura i da nam javlja mobilnim ako štogod čuje. Za sad je Marko u šok sobi, bez svesti.
JAMESDIN: Pa je li bar znate kako se zbio taj nemili slučaj?
DEDA SPASOJE: 'De da ne znamo, kada o tome bruje svi mediji!
GOJKO: Evo kako je bilo. Marko je izašao iz stana svog biznis-partnera, seo u "mercedes" i pokušao da se uključi u saobraćaj, kada je tik kraj njega proleteo neindetifikovani automobil, iz koga je, kroz zadnji desni prozor, zaštektao "hekler". Sa nekih pola metra ispaljeno je šest hitaca. Dva su pogodila zadnji levi prozor, jedan je završio u stubu između prednjih i zadnjih levih vrata, a tri su probila prednji levi prozor, pogađajući Marka, koji je, u padu, izvukao svoj "džepni top" – revolver "Smit i Veson" kalibra 38 mm, izgubivši svest pre no što je povukao oroz.
DEDA SPASOJE: Lekari su kod Marka konstastovali pet prostrelnih rana. Tri od njih su operativno tretirane. Tane koje ga je pogodilo u rame, probilo je kroz grudi i iz tela izašlo pod desne bradavice. Drugo mi je povredilo nadlakticu, oštetilo venu i glavni arterijski sud, zadržavajući se u levoj plećki.
GOJKO: Zasedu su, očigledno, postavili profesionalci, ali jedan detalj nisu planirali. Marko je vrata automobila otvarao daljinskim upravljačem i u auto je ulazio sa suvozačeve strane. Oni su računali sa tim da će ga ustreliti dok stoji i otključava vrata.
JAMESDIN: Po gradu već bruji da su ga napala "braća kokošari".
GOJKO: Sumnjam u tu soluciju. Oni su za Marka, štono kažu, sitne ribe – pljuckavice. Sudite i sami: jednom od njih je, na bakinom tavanu, nađeno u džaku pet kilograma marihuane, a u kokošinjcu još 800 grama, upakovano u kesu. Drugi je preprodavao ukradene automobile, falsifikujući brojeve motora i šasije i unoseći izmišljene podatke u blanko saobraćajne dozvole nabavljene u Bosni. Treći se obogatio prenevši heroin upakovan u dvaj's i šes' kesa, sakriven kod nogu vozača i suvozača u "Škodi favorit". Čujem da su se Markovi prijatelji već postarali da potencijalnim atentatorima na kuću pošalju luksuzne vence, a ženama i deci telegrame saučešća, istina, malo unapred.
DEDA SPASOJE: Manite to, više! Nego, kad ste pomenuli "kokošare", to me je asociralo da vam pročitam vest iz jutrošnje štampe. (Otvara novine i stavlja naočari): Pazider, ovamo! "Vlasnici životinja u Danskoj otvoreno reklamiraju usluge seksa sa životinjama, napominjući potencijalnim mušterijama da neće biti krivično gonjene od strane policije i vlasti. Vlasnici nesrećnih životinja čak idu toliko daleko da tvrde da životinje na ponudi imaju dugogodišnje iskustvo te da i same žele seks. Korisnici ovakvih usluga u Dansku dolaze i iz Njemačke, Holandije, Švedske i Norveške. Bordeli ovog karaktera iznenađujuće su dobro posjećeni, a Danci se hvale da ih najviše posjećuju susjedi Norvežani. Farmer koji nudi seks sa životinjama tvrdi da je vrlo iznenađen što su neki kupci ove usluge spremni doći zaista izdaleka radi malo "maženja" sa životinjom. Pitanje je samo kako je moguće da su se vlasti oglušile na ovakve oglase." Sreća da smo mi od Evrope daleko, naša koza Belka bi nagraisala! I sad vi takvom nakaznom Zapadu uporno nudite prkna na izvol'te! Još da, nešto, ‘oće da nas učlane u NATO, pa da, mirne duše, sami sebe možemo da bombardujemo, a ne da deranžiramo Amere!
JAMESDIN: To bi bilo dobro i za našu posrnulu vojnu industriju! Proizvodnja raketa i kasetnih bombi porasla bi, cirka, brat-bratu, dva posto!
DEDA SPASOJE: U toj i takvoj Evropi sve je zakonskom regulativom dovedeno u stanje pod konac, a najdalje su u zavođenju reda odmakli Englezi! Tako je u britanskom parlamentu zabranjeno da sedite u oklopu, a ne dao vam Bog da tamo odapnete, jer ćete, iz mesta biti uhapšeni! U isto vreme, lokalni liverpulski propis dopušta ženama da privređuju otkrivenih dojki, pod uslovom da su prodavačice u bakalnici sa tropskim ribicama! Škotlanđani su, sa svoje strane dužni, da vrata domova otvore svakome ko pred njih nabasa sa "hitnom potrebom"! Preciznost zakonskih paragrafa je tolika da, je, recimo, "strogo zabranjeno ne reći svom porezniku ono što ne želimo da zna, ali je dozvoljeno da mu kažemo ono što nam ne smeta da on zna".
GOJKO (ironično): Ama koji će nam andrak ta Evropa, kad je ona leglo satritelja Srpstva svih mogućih fela! Koliko me skromna memorija služi, do sada su nam o glavi radili: "vatikano-katolički" i "germanofašistički" jurišnici, briselski pronatovski-evrokrati, barjaktari mondijalizma, "koka-kolonijalizma", mekdonalizacije, neoliberalizma, pseudoelitizma, turbokompjuterizma, islamskog fundamentalizma, duhovnog talibanizma, neoturkizma, radikalnog feminizma, monarhizma, masonizma, pa onda "Bilderberg" grupa, mafija, Soroš fondacija, CIA, Nemačka Savezna obaveštajna služba (BND), te na kraju, ali nikako najmanje važni iz formalina izvađeni i u demokrate preobučeni staljinisti i maoisti, sajentolozi, arheolozi i vizantolozi.

(Prekida ga zvonjava mobilnog telefona. Javlja se uspaničeno.)

GOJKO: Alo! Mirka, ti si! Kaži! ... E, do kurca!

(Deda Spasoje, naslutivši o čemu se radi, pada na pod i hvata se za grudi.)


scena 14


(Dnevna soba kod deda-Spasojevih je zamračena. Pali se veliki ekran. Na njemu najpre vidimo bradatog mladića u maskirnoj uniformi koji pred kamerom kaže: "Proglasili su ga za kriminalca, ali ja smatram da je on mnogo manji kriminalac od onih koji su na pismo jeli jastoge i guščije džigerice." Sledi kadar u crno odevene žene koja je izrekla: "Bio je alergičan na penicilin. U dvanaestoj godini je, posle primljene injekcije, pao u komu. U sedamnaestoj je povredio rožnjaču naopako okrećući fotoaparat i blic stavljajući na oko pred okidanje. Dve godine docnije, zaustavio je auto pred kamerom saobraćajne milicije, i na haubi automobila zauzimao "izazovne" poze dok se nisu istrošili raspoloživi snimci." Naočita crnka je, kroz plač, izgrcala: "Bio je pobožan. U autu je nosio ikonicu svete Petke. Pri ulasku u auto uvek bi se prekrstio i poljubio ikonu. Redovno je posećivao manastir Ostrog, a krst od tisovine, odande donet, nikad nije skinuo sa ogrlice. Svaki izlazak iz kuće bi iskoristio da se prekrsti i poljubi taj krst. A bar deset puta je izbegao smrt u atentatu. Više puta, u jeku najvećih sakrivanja pred neprijateljima, banjavao bi kod mene i po vasceli dan sa mojom četvorogodišnjom kćerkicom gledao kasete sa "Nindža-kornjačama", koje bi sam iznajmljivao." Kamera nas, zatim seli na prenos pogrebne ceremonije. Kovčeg je položen u grobnicu uz zvuke pesme "Tamo daleko". Pogrebnu povorku je do rake pratila pesma "Tio noći". Potom vidimo "Šmajsera" kako drži posmrtni govor: "Tebe, koji si odavno proglašen za viteza sa dorćolske kaldrme, ispraćamo kao sveca, "naoružanog beskrajnošću duše". To što si proglašen za "mrtvo pile iz zlatnog jajeta" zasluga je onih, čijim je ustima punim obećanja narod verovao, i zbog toga ostao praznih stomaka... Govorio si da kornjača živi 300 godina, večito puzeći. Uzaludan je predugačak život ako se barem jednom ne uspraviš. Zato si ti i zauzeo mesto na polju časti odupirući se legionu tmine." Ekran se zatamnjuje. Osvetljava se soba kod "Šmajsera". U njoj sede "Šmajser", "Darling", Miško i "Prepelica", i obređuju se iz boce sa viskijem.)

MIŠKO (suzdržavajući suze): U amanet mi je ostavio da mu na nadgrobni spomenik uklešem misao iz Erazmove "Pohvale ludosti" - "BIO JE PRIJATAN DRUGOVIMA, PAŽLJIV PREMA ŽENI, MILOSTIV PREMA SLUGAMA. NIJE BESNEO AKO BI NAŠAO OTPUŠENU BOCU!"
"ŠMAJSER": U smrt je otišao Borhesovski, "kao kad se odlazi na svetkovinu." Kad se samo setim da smo se upoznali dok je na imanju u Donjoj Ivanči zaliv'o konoplju. Zgranuto sam ga upit'o šta radi a on mi otrusi: - Vidiš da ostvarujem "zeleni plan"!
"PREPELICA": Malo-malo pa bi neko probao da mu zapuši usta ali mu je jedno od gesala bilo: - Neću da pristanem da, kao Demosten, prodajem ćutanje! Čim bih ga uhvatila da me laže on bi se "zakleo": - dabogda mi trbuh na tvoj trbuh leg'o ako sam te slag'o!
MIŠKO: Sumnjao sam da mi radite iza leđa, ali, ovo sada...
"ŠMAJSER": Ama, šta je bilo, bilo je, i popravnog nema. Srce mi se cepa kad se setim da nas je titulisao kao "izvođače ratnih radova" u Bosni! Nije se odvajao od olovke – pištolja kalibra 5,6 mada je bio majstor džiu-džice, mau-taija i nindžucua. Izmislio je nove vrste udaraca koje je nazvao GLADNI PRASAK, KOBČEV MAMAC i KVARCNA MAČKICA.
MIŠKO: Maštao je o tome da će, kad ostari, na ulazna vrata da okači zapis kineskog mudraca: "Kad čovek zađe u godine a ispunio je svoj zadatak ima pravo da u miru prkosi pomisli na smrt. Nisu mu potrebni drugi ljudi, on ih poznaje, zna dosta o njima. Potreban mu je mir. Ne treba da mu dolaze da ga muče brbljanjem i sitnicama. Ispred vrata ove kuće treba proći kao da niko u njoj ne stanjuje."
"DARLING": Zahvaljujući njemu, prvi put sam probao koktele "Kozačka krv", "Gusarska kafa" i "Đavo u cik zore". Za šampanjac je kazao da je "artiljerija zadovoljstva", savetujući mi da se nikada ne ušljiskam od njega!
"PREPELICA": Na tvrdnje da je spavao s buljukom rasnih lepotica odgovarao je: - Ja ne skupljam uvojke venerinih bregova. Moja kolekcija je, zapravo, ŽIVOT!
"ŠMAJSER": Očitao nam je božansku lekciju, jer je i mrtav, ipak, življi od nas! A sad me izvin'te! Mora od koječega da se živi! Idem "Crvenkapu" da opremim za put!
"DARLING": Što vam je ta maher da prenese gudru! Štirkala je hašom majice, prslučiće i džempere, hors krila u kutiji sa talkom, u pasti za zube, u paklicama ispod skraćenih cigara, u ležištima za baterije vokmena i foto-aparata...
"ŠMAJSER": Borba za opstanak! Nema, tuj, pardona!
"PREPELICA": Sa "Crvenkapicom" sam se upoznala još dok smo rmbale u Amsterdamu! Ja sam pozajmljivala glas "Zvončici", a ona "Crvenkapi" u seks-crtanom filmu, a onda smo se zajedno javljale na "vrući telefon", pre početka šihte obavezno popivši po sveže jaje! Od nje sam usvojila recepturu po kojoj je "tečnost za čišćenje odvoda, plus hlorovodična kiselina, plus fosfor sa šibica, plus etar, plus lek za prehladu po ličnom izboru, jednako gudra – metadrin!"
 

scena 15
 

(Zamračena dnevna soba kod deda-Spasojevih. Odjekuje zvuk telefona, soba se osvetljava i vidimo Mirku i Gojka kako sede za stolom. Gojko diže slušalicu, i uključuje spikerfon da i Mirka čuje glas deda-Spasoja, iz off-a, "sa druge strane žice".)

DEDA SPASOJE: Kude ste, bre, dal' ste u zemlju propali!
GOJKO: Mi kude smo! Pa tebe odneše u Kamenicu, na operaciju, i od tada ti se svaki trag zametnu!
DEDA SPASOJE: Evo sam u Rumuniji, u tazbini!
GOJKO: U kakvoj tazbini, tato, šta bulazniš?
DEDA SPASOJE: Oženio sam se!
GOJKO: S kime, naopako?
DEDA SPASOJE: S onom Otilijom, što prodaje frange-frange na buvljaku!
GOJKO: Crni tato, koliko do juče beše grobaru na lopati, a sad...
DEDA SPASOJE: Mani me s tom pričom! Neg' da vidiš što su bile komendije kad sam sefte oti'šo u Kamenicu, na kontrolu, posle onih zajebatih baj-pasova! U čekaonici se jedan prikan uzvrzmao k'o jegulja. Stalno nešto zapitkuje, te jel' su operacije opasne po život, te ovo, te ono, i to sve pita medicinske sestre ili spremačice, a kad prođe doktor, veže mu se jezik. Naposletku se on zakači za mene. Pita me 'el sam operisan, i ja se rešim da ga malo zvrndam. Kažem mu da su me nedavno isekli, da je operacija bila luk i voda, da je rađena u lokalnoj anesteziji, k'o da su mi vadili zub a ne čeprkali oko srca, i da je sve prošlo kai podmazano. Jedino što mi je išlo uz krivak to je onaj gadni miris "mešavine"! Još onako pršti, pa ulazi u nos, lepo da ti se život ogadi! 'Kakva mešavina?' – ulovi se prijan i izbeči oči. 'Kako, kakva mešavina?' – čudim se, kao, ja. – 'Pa znaš valjda šta je mešavina za motorne testere, benzin, plus ulje.' 'Nemoj mi reći da te otvaraše motornom testerom?' – prenerazi se prijan i poče da zeleni. 'Jok, nego će da me otvaraju sikirom i glogovim kocem!' – ljutnem se, kao, ja. Narednih sat vremena ne mog'o da ga smirim. Samo što nije precrk'o od straha. Još kad ga potkači jedan šaljivdžija, koji se vratio iz posete nekom već operisanom pacijentu, smej je bio opšti! Upita ga prijan kako je njegovom drugaru, a ovaj uzvrati: 'Ma super mu je, eno ga šeta po hodniku! Ma to što šeta ni po jada, nego puši kao Turčin! Sve mu dim probija kroz onaj rajsferšlus na grudnom košu!'
GOJKO: E, moj veselniče! I, sad bi da se omrsiš taki mator! Pa 'el znaš, da takvi tikvani kao ti, crkavaju po Homolju, k'o da ih je čuma pomorila! Još im familije gršne muke pate, pošto ih, mahom, nađu na kamari sa polegušama, crknute, jer ih je srce izdalo pošto bi prekardašili s "Vijagrom"! Na sahranama zna da pukne bruka ukoliko ne mož' da zatvore sanduk!
DEDA SPASOJE: Zezaj, ti, zezaj, ali ja sam već izvadio vizu i sa mladom noćas pičim u Veronu, na medeni mesec!
GOJKO: Mašala!
 

scena 16
 

(Mesno groblje. Oko Markove humke stoje Mirka i Miško.)

MIŠKO: Pop mi je javio da ne može da dođe jer sveti vodicu na otvaranju kockarnice!
MIRKA (zgranuto): Čije kockarnice?
MIŠKO: Rajka Smejurije, praunuka vlasnice bludionice iz zemunskog Prvog kvarta, između dva rata. Tamo su po policijskoj uredbi ordinirale "ženskinje koje provode bludni život polnim opštenjem u cilju privrednog obrta." Rajkova prababa je više puta zatvarana jer je u bordel "pripuštala klijentelu mlađu od 18 godina, da tera blud". Ogrešila se i o uredbu da za spremačice ne sme da uposli žene mlađe od 50 godina – "da se ne bi pretpostavilo da će telom svojim da teraju blud." Nego, 'ajde počni! Vidiš da niko više neće doći!
MIRKA (počinje da nariče, udarajući se pesnicama u grudi): Jaoj, Marko, oči moje izvađene! Sunce moje ugašeno! Krilo moje sasečeno! (okreće se ka Mišku, i, izduvavši nos između palca i kažiprsta, smotreno mu naređuje): Primakni tu supu! Odmakni pečenje! Prvo ide rimflajš, pa ondak, po redu!
MIŠKO: Pazi, bre, kevo, zamalo da se usekneš u podvarak!

(Mišku zvoni mobilni telefon. Javlja se i uključuje spikerfon da i Mirka čuje razgovor.)

MIŠKO: Aman, ćale, 'de si? Pričaj, šta je bilo? Jesi l' pronašao dedu i nevestu?
GOJKO: Mentoli pijani! Otišli su u Veronu, i prvo što im je došlo u pamet je da se oždrljekaju na mesto! Sve bi to i prošlo, da u neko doba, Spasoje ne poče da zamišlja da je moderni Viljem Tel! Nevolja je bila što je gospi svoga viteškog srcašca, namesto jabuke, na glavu turio neotpečaćenu flašu sa šampanjcem! Onda je raspalio iz "tetejca", ne mož' preciznije, u mladino škembe! Mladin doprinos čitavom slučaju je da je u padu uhvatila flašu, ne dozvolivši da se ista razbije, pre no je krenula Bogu na istinu!
MIŠKO (hladno, poslovnim glasom): I kada stižeš, da preciziramo datum za sahranu?
GOJKO: Neću tako skoro! Deda-Spasoja su kremirali, i ja sam sa urnom, već krenuo kući, ali sam u'apšen!
MIŠKO: Kako, bre, u'apšen?
GOJKO: Zaustavljen sam, jedva nekih desetak kilometara po izlazu iz Verone, u "rutinskoj kontroli", jer kome "Spaček", star tries' godina, ne bi bio sumnjiv! Videvši na suvozačevom sedištu urnu sa Spasojem, murijacima je došlo u pamet da je posmrtni prah, zapravo, heroin, i skembali su me sa sve "Spačekom" i deda-Spasojem!
MIŠKO (preneraženo): I ' de si sad?
GOJKO: Odmaram u istražnoj prdekani! Čekam da se neki lekar forenzičar vrati sa odmora i da analizom, nekako, utvrdi da urna ne krije "hors" već tvoga djeda! 'Ajde, sad, uzdravlje! Zove me dežurni da oribam nužnik!

(Iz pozadine se čuje zapomaganje Dragana, Ciganina.)

DRAGAN: Jao, slatki tato! Da si ti, sada, živ, ja ne bi živeo siroto i mučki.
MIŠKO (prilazeći mu): Crni, Dragane, pa ti omanu grob! Tvoj otac je sa'ranjen u raku do ove!
DRAGAN: Iju, grešan li sam. Pa ja vid'o da se ne sećam ograde, al' se tešem da me izdalo pamćenje! Ej, pusta pameti! Plak'o sam na grobu komšije Kaleje, koji me je urnisav'o od batina!
MIŠKO: Sve bolje od boljeg!
MIRKA (dozivajući Miška): Sine, probitačno je da požurimo! Nisam naranila našu kozu, Belku!
MIŠKO (vraćajući se prema njoj): Ama, mani je, mesto da ona tebe 'rani, ti gineš oko nje, a zorom se rveš sa hokejašima pred samoposlugom, u redu za mleko!
MIRKA: Kak'im, bre, sad, hokejašima?
MIŠKO: Pa sa starkeljama što gegaju na štap, bistre politiku, i veruju na reč političarima da su "perspektiva i snaga Srbije!"
MIRKA (razočarano): Šta sam ja iznedrila, Bože dragi!
MIŠKO: E, mati moja! Ovakav k'o ja se jedared rađa, a barem pet-šes' puta pobacava!

(Zavesa. Kraj)

- 16 -