Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 

 

 


Intervju

satiričar  Bane Jovanović

Razvejane mudrosti

Ja delim aforizme na malobrojne, opštijeg misaonog karaktera – mislenice,
i na aforizme koji kritikuju aktuelno političko stanje, koje sam nazvao budilicama.

Bane Jovanović - karikatura - Goran Ratković

Branislav Bane Jovanović, novinar, satiričar i dramski pisac. Rođen 1935. u Novom Sadu. Diplomirao na Filozof- skom fakultetu u Beogradu na katedri za jugoslovensku i svetsku književnost.
Objavio knjige satire: Vidi izlaz, pa uđi (1979), Post scriptum (1995), Mrak na sunce (1997), Igra zglavkara (1998), Partija se igra do mata (2001).
Uređivao i pisao satirične dodatke i rubrike: Makazin, Po glavi stanovnika, Ekspres smeh, Gong (sve su to rubrike bile, u različitim vremenima, u Politici EKSPRES; Skupštinska vrata (Jež); Dogodiće se na današnji dan (Radio Beograd).
U Ošišnom ježu štampani scenski satirikoni: Vidi izlaz, pa uđi i Pune uši peska, a pekar iza vrata.
Na sceni Krug 101 Narodnog pozorišta u Beogradu igrane predstave Dinja pukla (1980) i Poslednja noć (1982).
Za satiru nagrađen međunarodnom nagradom Krokodil (1974), nagradom Politike (1977), nagradom Radoje Doma- nović Udruženja književnika Srbije (1996) i nagradom Za- dužbine "Radoje Domanović" Za životno delo (2003), a za istraživanja iz istorije novinarstva nagradom Pera Todorović (1997).
Posebno proučavao našu narodnu erotsku književnost, što je rezultiralo predstavom Dinja pukla, koja je 1980. godine igrana više od sto puta, i istoimenom knjigom (1998), i opuse rodonačelnika našeg modernog novinarstva Pere Todorovića i Dimitrija Davidovića. Napisao dramu Banket Pere Todorovića (1997) i knjigu Pera Todorović tragom kremanskih proroka (2007).

* * *

ETNA: Vi ste novinar, satiričar i dramski pisac. Ovaj sled deluje logično, ali i komplementarno. Ko je prvi počeo, da li je novinar ili dramski pisac počeo da piše satiru ili je satiričar doživeo nadgradnju?

Jovanović: Redosled je upravo takav, ali je nastavljen u prepletu, bolje reći u kolopletu. Novinarstvo sam omirisao kao gimnazijalac u "Srednjoškolcu" i "Listu mladih", profesionalac postao u "Studentu", kad sam kao urednik 1958. godine primljen u Udruženje novinara. Sazrevao sam u "Beogradskoj nedelji", a potom u kući "Politike".

Sa Mirkom Miloradovićem, kao urednici u "Studentu", posetili smo u Poljskoj studentski list "Uvaga" ("Pažnja") u Gdanjsku, a u Sopotu smo pratili predstave studentskog pozorišta "Bim-bom".

Po povratku u Beograd, na Filozofskom fakultretu osnovao sam SEKS – Studentsku eksperimentalnu scenu, u kojoj smo razmenjivali iskustva o našim dramoletima, najčešće satiričnim, a sa Bodom Markovićem napisao sam satirični komad "Kuća bez mansarde", koji sticajem okolnosti nikada nije izveden.

Satiru sam ozbiljnije počeo da pišem družeći se sa Vibom u Ekspresovom "Makazinu", a potom su usledile i satirične rubrike u tom listu, od kojih sam sastavio prvu svoju knjigu – "Vidi izlaz, pa uđi". Jedno vreme kao skupštinski izveštač jednom rukom sam pisao novinske izveštaje, a drugom za "Jež" rubriku "Skupštinska vrata". Kao da sam slutio da ću jednog dana postati urednik "Ježa".

"Tri parole nedelje" u "Makazinu" utrle su mi put da kasnije u "Gongu" pišem aforizme kao Post scriptum toj rubrici, a potom sam ih objavio u istoimenoj knjizi. Tako je krenuo moj stvaralački koloplet od novinarstva i pozorišta do satire.

ETNA: Mnogima je poznato, a već ste i pomenuli, da ste više puta ste bili urednik, recite nam nešto o uredničkoj odgovornosti i društveno-političkoj atmosferi koja vas je tokom karijere pratila?

Jovanović: Gotovo ceo svoj profesionalni staž proveo sam u "Politikinim" izdanjima – Ekspres (1963), Politika (1982), Intervju (1989), TV Politika (1991), ponovo Ekspres (1993, do penzionisanja 1997). Sticajem okolnosti, više godina sam bio urednik nego saradnik: zamenik glavnog urednika "Ekspresa" i "Politike", glavni i odgovorni urednik "Intervjua" i TV "Politika", a četiri godine van kuće "Politika" bio sam urednik "Ježa".

Novinarstvom sam počeo da se bavim u vreme partijskog jednoumlja, a završio u vreme tzv. samoupravnog pluralizma. No, bilo kako da se to zvalo, profesionalni opstanak i urednika i saradnika zavisio je od hrabrosti da se iskažu svoja uverenja pred jednopartijskim prangijama. Iz novinarstva sam otišao uoči dramatičnih događaja i velikih očekivanja od budućih promena. Posle tek završenih bratoubilačkih sukoba, koje sam preživljavao kao urednik TV Politika, a potom i kao urednik satirične rubrike "Gong" u Ekspresu, bila je to atmosfera koja je odisala raspadom jednog režima i neizvesnošću onoga što sledi. Želim da istaknem da mi je za Gong veoma pomogao književnik Vitomir Teofilović – animirao je sve viđenije satiričare, a poznavao ih je zaista mnogo, da sarađuju u ovoj rubrici. Naredne godine Gong je dobio nagradu "Radoje Domanović" Udruženja književnika Srbije kao najbolja novinska satirična rubrika. Nisam više pisao kao novinar, ali kao satiričar ostao sam na poprištu. To me i danas ispunjava.

ETNA
: S obzirom na to da ste bili urednik u vremenu u kojem je na snazi bio i zakon o verbalnom deliktu, da li ste nekad bili pod udarom cenzure, kako je sve to tada izgledalo?

Jovanović
: Dok sam radio u redakcijama, nije bilo zvanične cenzure, ali bila su česta zvanična upozorenja, a katkad je primenjivan i embargo – privremeno zaustavljanje informacija. Listovima velike kuće nije prećeno zabranama, ali povodom takve pretnje sreo sam se lice u lice sa javnim tužiocem prvih dana svog boravka u "Ježu" i to zbog svog teksta o ministru Polajneru. U toj redakciji sam kao urednik doživeo i prvi poraz, kad sam hteo od "Ježa" da napravim novine poput francuskog "Okovanog patka". Na tom putu stigli smo samo do otkrivanja afere zbog žutice u Resniku, o kojoj je za "Jež" pisao spoljni saradnik Rastko Zakić. Redakcija bez novinara a sa književnim pretenzijama, nije mogla da pravi prave novine, pa se "Jež" ponovo sveo na literarni satiričnik.

U "Ježu" sam doživeo i blagonaklonost javnog tužioca, kad smo kao list objavili Vukovu ostavštinu o narodnoj erotici, koju je samo za naučnu upotrebu štampala Srpska akademija nauka i umetnosti 1974. godine. Tužilac mi se javio rečima: "Celog dana te branim da te ne zabranim." Odgovorio sam da je to narod smislio, Vuk zapisao, a "Jež" samo objavio, a tužilac mi veli: "Oni koji traže zabranu kažu možda je to tačno, ali dva stiha su podmetnuta kao politička provokacija." Tužilac mi odmah odrecitova taj opasni distih: "Popišan kolo vodi, a za njim usran hodi". Obojica smo na istu osobu mislili, ali taman posla da smo to glasno kazali!

U sledećem broju objavili smo još dve stranice duhovitih narodnih erotskih poskočica. Prošle su bez posledica.

ETNA
: Pokrenuli ste i vodili "Turnir duhovitosti", sa glavnim geslom: "Smeh na svoj ceh", kako je turnir bio osmišljen i organizovan?

Jovanović: Kad sam se 1977. godine iz "Ježa" vratio u "Ekspres", pokrenuo sam Turnir duhovitosti, neku vrstu pučkog teatra širom Srbije, u kome su se duhovite ekipe gradova i sela takmičile smehom na svoj račun. Prve godine se prijavilo šesnaest ekipa, a već u sledeće dve više od dvadeset. Turnir je trajao sve do Titove smrti, a onda je tuga zamenila smeh. Uoči te smrti ugasila se i moja emisija na Drugom progamu Radio-Beograda zbog nezgodnog naslova: Dogodiće se na današnji dan.

MUDROVANJE

Veli mi naša narodna mudrost: "U čijim se kolima voziš, toga pesmu pevaj!" A ja se jogunim: "Znam u čijim se kolima vozim, ali baš zato nije mi do pesme. Poznajem vozača!"

Mudrost mi poručuje: "Teško kući gde su svi pametni." A mene brine: Šta ako pa- metniji popuste?

Mudrost će: "Nisu sve pameti u jednoj glavi." To bi moglo da bude utešno, ali ja strahujem baš od te pameti u jednoj gla- vi.

A Narodna Mudrost će: "Ono što jeste ne može biti da nije." A mene brine – ono što jeste.

Mudrost bi da me teši: "Jezik može go- voriti što srce ne misli." A mene uzne- mirava što govornik zbori ono što ne tvori!

Uporna narodna Mudrost će: "Kud god da ideš, ostavljaj za sobom vrata otvorena." Jes, pa da zateknem nezvane majstore kako mi kuću preuređuju po svome.

Tu definitivno ne poslušah narodnu Mud- rost. Šta se to dogodilo? Čije su to na- rodne mudrosti kad ih ne razumem?! Treba promeniti ili narodne mudrosti ili ovaj narod.

 Bane Jovanović

ETNA: Da se osvrnemo i na drugi seg- ment Vašeg stvaralaštva - dramu. Kako je nastala predstava "Dinja pukla", koja se igrala u Narodnom pozorištu stotinu puta?

Jovanović: Druženje sa Milenkom Misa- ilovićem, tadašnjim dramaturgom Narod- nog pozorišta, koji je postao saradnik Ekspresa kao član žirija Turnira duho- vitosti, a potom kao autor sjajnih felj- tona o erskom humoru i putujućim glumcima, dovelo me na scenu Kruga 101 Narodnog pozorišta.

Naime, zamolio sam Misailovića da na- piše feljton o duhovitoj narodnoj erotici, što je on studiozno učinio iako smo mu za pripremu dali samo dvadeset dana! Feljton se dopao direktorki drame Vidi Ognjenović, pa je predložila Misailoviću da tu poeziju dramatizuje, na šta je on odgovorio da o tome postoji već drama- tizacija Baneta Jovanovića. Javljajući mi to u Srpskoj kafani, dao mi je rok od svega petnaest dana za tu dramatiza- ciju, od koje u tom trenutku nisam imao napisano ni prvo slovo. Ta Milenkova slatka osveta sa rokom urodila je pred- stavom Dinja pukla, koja je u Krugu 101 Narodnog pozorišta igrana četiri godine, od 1980. do 1984. godine.

ETNAU svom spisateljskom opusu ob- javili ste najviše knjiga aforizama. Šta je za vas aforizam i predstavite nam ukratko svoje aforizme.

Jovanović: Kod nas, na ovoj vetro- metini, gde nas mahom prati nevreme, uvek je vreme za satiru. Ja delim aforizme na malobrojne, opštijeg misaonog karaktera – mislenice, i na aforizme koji kritikuju aktuelno političko stanje, koje sam nazvao budilicama. A moji aforizmi su satirični i kad su mislenice i kad su budilice. Na primer, knjigu Partija se igra do mata pisao sam kao dnevnik događaja koji su se zbili od oktobra 2000. do juna 2001. godine, dakle u prvoj godini demokratskih društvenih promena. Ta knjiga počinje aforizmom Optimizam će nas nadživeti. Dalji citati bili bi suvišni.

ETNA: U svojim tekstovima više puta ste pravili paralelu između aforizma i narodnih izreka. Koliko se savremeni aforizam oslanja na narodne izreke?

Jovanović: Tim tekstovima pokušavam da govorim o samosvojnosti naše savremene satire, naročito aforizma, oslonjenih na bogata iskustva naše narodne mudrosti. Nismo tikva bez smešnog korena. Kad je satirčni evropski aforizam u devetnaestom veku zastao, kod nas je cvetao u listovima za zbilju i šalu. Od "Šaljivca", 1850. do Braninog "Satira" 1902. i "Vrača pogađača" 1903. Sime Lukina Lazića.

ETNA: Nedavno ste objavili zbirku kratkih satiričnih priča, koju ste podelili na nekoliko celina. Kako je koncipirana?

Jovanović: Moja nova knjiga satire ima tri poglavlja: U žrvnju – autobiografske priče iz vremena orvelovske 1999. godine; Zaumlje – pregršt najkraćih priča o nama i našim sudbinama; Kladenac – pređeni put od narodne duhovite erotike do predvorja političke pornografije. Sve to pod krovnim naslovom Uvir, u izdanju ALME Đorđa Otaševića.

ETNA: Da li pripremate nešto novo?

Jovanović: Siguran sam da ću satiru i dalje pisati, a da li će nešto biti vredno i za knjigu, videćemo. Kako starim, priče su mi sve kraće. Čini mi se da se aforizmom može ispisati i roman a nekmoli priča.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno?

Jovanović: Život bi trebalo da je više od generalne probe smrti. Neko je već sjajno napisao: Potrudite se da vas smrt zatekne žive!

Razgovor vodila:
Vesna Denčić


Karikatura - Mića Miloradović


- 8 -