Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Nove knjige

REČ VITOMIRA TEOFILOVIĆA
NA PROMOCIJI KNJIGE
"ANTOLOGIJA MISLI U AFORIZMU"
VLADIMIRA ŠOJHERA
U RUSKOM DOMU KULTURE 11. MARTA 2009.

Bojan Ljubenović - Triput sečem i opet kratko

Pripala mi je čast da kažem nekoliko propratnih reč o jednoj izuzetnoj knjizi – riznici mudrosti od pamtiveka do naših dana. Moje zadovoljstvo je utoliko veće što se u ovoj znamenitoj knjizi nalaze i umne i duhovite izreke niza srpskih pisaca, a posebno sam ponosan što je među njima najviše aforističara okupljenih u mojoj antologiji VRAG I ŠALA, prevedenoj na ruski pod naslovom ČERT I ŠUTKA. Davno je rečeno da su prevodi mostovi među narodima. To se i u ovom slučaju pokazalo kao velika istina – priređivač ove fascinantne knjige – Vladimir Šojher – napominje da mu je knjiga Čert i šutka otkrila niz pisaca za koje se u Rusiji dotle nije znalo.

Čestitajući g. Šojheru na ovom ogromnom poduhvatu, treba sa ovog mesta uputiti i čestitku prevodiocu antologije “Vrag i šala – pola stoleća srpskog aforizma”. Većina ne zna da g. Jovan Gagić nije književni prevodilac već prevodilac u jednoj građevinskoj firmi u Moskvi. Toliko se oduševio našom antologijom da je smatrao da je treba hitno prevesti na ruski. Kad smo počeli da mu objašnjavamo da su aforizmi teški za prevođenje, da je teško naći izdavača, on je odlučio da knjigu sam prevede. Dogodilo se čudo, kao sa romanom “Seobe” Miloša Crnjanskog. Jedno od najvećih dela srpske književnosti nisu preveli književni prevodioci već jedan oduševljeni amater, sudski tumač. Ta knjiga je u Francuskoj proglašena za knjigu godine, a evo danas vidimo da je zahvaljujući odlučnosti i entuzijazmu čovek koji se bavio ciglama, betonom i gvožđem uspešno doveo srpske aforističare do Antologije svetske mudrosti!

Razvrstana u niz glava i poglavlja po najširem tematskom dijapazonu, ova knjiga je dragoceno štivo za sve ljubitelje uma i duha. Samo rigidna duša, uskih pogleda i lišena mašte, nije svesna duboke veze između ljudske slobode i igre duha. Naša narodna izreka kaže: Da nema vetra, pauci bi nebo premrežili. Duhovitost opušta, razgaljuje, otvara vidike za nove ideje i otkrića.

Zajednica mudrosti i duha je ogromno bratstvo i zemlja bez granica, oličenje humanističke devize Jedan smo rod. U ovoj knjizi – toliko velikoj da se može smatrati čitavom bibliotekom u jednom tomu – rame uz rame, jedni pored drugih, nalaze se Aleksandar Baljak i Dostojevski, Milan Beštić i Hipokrat, Vitezović i Labrijer, Rastko Zakić i Šopenhauer, Srba Pavlović i Niče, Slobodan Simić i Milan Kundera, Aleksandar Čotrić i Stanislav Ježi Lec...

Zasnovana na poetici aforizma kao driblinga duha na malom prostoru, kako je Baljak sažeto formulisao umetnički i misaoni karakter ove najkraće forme, kao i da je aforizam srpska borilačka veština, kako je Miša Vojisavljević formulisao njegovu moralnu i političku energiju, moja antologija pokazala je da srpski satirični aforizam izvanredno korespondira i sa drugačijom društvenom sredinom. To znači da su srpski aforističari nadišli svoju aktuelnu inspiraciju i svojim satiričnim opaskama, lepotom izraza i igrom duha ušli u intelektualni i umetnički svet na trajan način. Zato ih je toliko u ovoj knjizi, u Antologiji mudrosti, po definiciji rezervisanoj za misli visokog dometa i trajne vrednosti.

Čestitajući Vladimiru Šojheru na izuzetno obavljenom delikatnom i krajnje teškom poslu – suočavanju sa celokupnom svetskom duhovnom baštinom i odabirom njenih najlepših bisera – čestitamo i umetnicima koji su je likovno vrhunski opremili.

Spisak naših autora, prema ruskom azbučnom redosledu:

Ivo Andrić (1892-1976), Aleksandar Baljak (1954), Milan Beštić (1952), Borislav Bogdanović (1033), Radivoje Bojičić (1949), Vladimir Bulatović Vib (1931-1994), Milovan Vitezović (1944), Milovan Vržina (1951), Goran Gaćeša (1967), Zdravko Gojković (1930), Ranko Guzina (1939), Radivoje Dangubić (1946), Vesna Denčić (1963), Rade Đergović (1948), Slobodan Dobrić (1927-1992), Dragan Jeremić (1925-1986), Miljenko Žuborski (1938), Rastko Zakić (1942), Milan Ilić Maja (1950), Vladimir Jovićević Jov (1950), Dimitrije Jovanović (1949), Rade Jovanović (1939), Perica Jokić (1962), Pavle Kovačević (1940), Višnja Kosović (1958), Petar Lazić (1960), Dejan Lopičić (1939-2006), Iva Mažuranić (1952), Ljubiša Manojlović (1913-1997), Tomislav Marković (1976), Savo Martinović (1935), Bodin Marjanović (1963-1991), Dejan Milojević (1959), Mitar Mitrović (1933), Momčilo Mihajlović (1961), Veselin Mišnić (1954), Aleksandar Mijalković (1968), Filip Mladenović (1956), Ninus Nestorović (1965), Jovo Nikolić (1958), Aleksandar Novaković (1975), Dragan Ognjanović (1972), Đorđe Otašević (1959), Srba Pavlović (1942), Milenko Pajović (1953), Milan Pantić (1963), Raša Papeš (1947), Duško M. Petrović (1948), Ranko Pivljanin (1967), Zoran T. Popović (1957), Milivoje Radovanović (1953), Dušan Radović (1922-1984), Dragan Rajičić (1960), Zoran Rankić (1935), Radomir Racković (1943), Milan R. Simić (1959), Slobodan Simić (1963), Zoran Stanojević Kovrdža (1970), Stevan Stojičić (1947), Vitomir Teofilović (1943), Milan Todorov (1951), Miodrag Todorović (1930-1994), Zoran Tucaković (1963), Ivan Foht (), Branislav Crnčević (1993), Nenad Crnčević (1950-1998), Aleksandar Čotrić (1966), Anđelko Erdeljanin (1941), Pavle Janković Šole (1939-1997) i Slobodan Janković (1935).

- 7 -