Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Filip Mladenović

1968.

drama u dva čina s jednom kolportažom između

Slušajte nas s pažnjom, ne smetnite s uma
da će greške drame popraviti gluma.

Vilijem Šekspir

A K T E R I:
ZVONKO, student Filozofskog fakulteta
MIKI, student Ekonomskog fakulteta
ŠEKI, student Ekonomskog fakulteta
TOMA, glavni urednik studentskog lista
MLADEN, grafički urednik
GORDANA, urednica društveno-političke rubrike
SRĐAN, urednik univerzitetske rubrike
TIJANA, saradnica studentskog lista
ANDRIJA, urednik kulturne rubrike
DANILO, urednik satirične rubrike
BORA, švercer
DEVOJKA u mini suknji
KOLPORTERI
STUDENTKINJE i STUDENTI
RUDAR
RADNIK
INŽENJER
ZEMLJORADNIK
STARIJI INSPEKTOR
MLAĐI INSPEKTOR
MLADIĆ u kožnoj jakni
FUNKCIONER
PESNIK
PROFESOR
PENZIONER
GOSPOĐA
MILICIONER
GLAS spikera
GLAS Josipa Broza Tita, Predsednika Republike

Događa se u Beogradu, krajem maja i početkom juna 1968. godine.
 


I ČIN

1.


(Mrak. Muzika: pesma "Elle etait si jollie" (Bila je tako lijepa) – A. Barriere, u izvođenju Dragana Stojnića. Soba studentskog doma. Na slobodnom zidu grafit: NE IDI GLAVOM KROZ ZID, KOJI IMA UŠI!
Na jednom krevetu sedi Zvonko, na drugom krevetu leži Miki, a na ormaru spava Šeki.
Dovršavajući mazanje pekmeza na hleb, Zvonko pažljivo čita naslovnu stranu dnevnih novina. Uzbuđen je dok čita. Zalogaji mu zastaju u grlu. Sav ustreptao, prekida čitanje i naglo ustaje.)

ZVONKO (viče udarajući nogama po krevetu i ormaru): Ustajte! Dižite se, majku vam ziherašku!
MIKI (dok se ŠEKI na ormaru okreće na drugu stranu gunđajući): Teraj se u pizdu materinu!
ZVONKO: Dižite se jebivetri! Barikade na ulicama Pariza, a vi spavate! Čujete!?
B A R I K A D E!
MIKI: Je l' to neka nova marka cigareta? Ili novi francuski parfem!?
ZVONKO: Studenti u Francuskoj su na nogama! I u Nemačkoj!
MIKI: Šta, opet se igra neki derbi!? Neko prvenstvo!?
ZVONKO: Studenti protestuju! Studenti demonstriraju!
MIKI: Zbog menze!?
ZVONKO: Zbog buržujske pohlepe i gramzivosti! Zbog ljudske pokvarenosti! Zato su na barikadama!

(Razbacuje novine po sobi.)

(M R A K)

2.
 

(Redakcija studentskog lista. Na zidovima posteri Karla Marksa i Če Gevare. Opuštenu redakcijsku atmosferu, ozvučenu muzikom BITLSA, prekida bučan ulazak glavnog urednika Tome.)

TOMA: Ustajte, vi zemaljsko groblje!
MLADEN (diže se i teatralno klanja): Njegovo visočanstvo, Markiz de... Marks!
ANDRIJA: Direktno iz Pariza!
MLADEN: Iz "Malog Pariza", kafane sa najboljim škembićima u gradu!
TOMA (sklanjajući flaše sa stola): Vi sužnji koje mori glad... i votka!
TIJANA: Opa, al' smo danas raspoloženi!
SRĐAN: Sve je dobro kad se dobro...
ANDRIJA (upada mu u reč): U komitetu svrši!
TOMA (sedajući za sto): Drugarice i gospodo, ko danas fali!?
GORDANA: Danilo se javio, malo će zakasniti.
SRĐAN: Opet juri saradnice po gradu!
ANDRIJA. Moralno–politički podobne!
TOMA: E, pa drugarice i gospodo, kažite dragička!
GORDANA: Uplaćeni honorari!?
MLADEN: Daješ neopozivu ostavku!?
ANDRIJA: Vratio si partijsku knjižicu!?
TIJANA: Dragička!
TOMA: Stigle pare!
SRĐAN: Koliko!?
TOMA: Do kraja semestra štampamo list bez problema! A biće nešto i za honorare!
ANDRIJA: Tako i treba: ko te jebe, taj te plaća!
TOMA: Bez psovki, moliću lepo! Nije akademski!
MLADEN: Para buši gde partija neće!
TOMA: Pogodio si k'o...
ANDRIJA: Prstom u ruskom ruletu!
MLADEN: Ljudsko društvo ima tri epohe: matrijarhat, patrijarhat, i... i sekretarijat!


(M R A K)

3.
 

(Soba studentskog doma. Miki sedi na krevetu i trlja oči, dok Šeki na ormaru prelistava list "Sport". Zvonko sedi i čita knjigu.)

MIKI: Šta je intelektualac!? Opet sabajle kukuričeš!?
ZVONKO: Daj, 'oladi...
MIKI: Stigla nova roba iz Pariza!? Barikade!?
ZVONKO: Odjebi!
MIKI: Kakva Francuska, kakva Nemačka, pa ovde se svi prave Englezi!
ZVONKO: Englez, u redu je!
MIKI: Ovde uspevaju parade, a ne barikade!
ZVONKO: Dobro, dobro...
MIKI: A dobre ideje umiru od usamljenosti!
ZVONKO: Mogu li sada da učim!?
MIKI: Tvoji kod kuće, sve u redu!?
ZVONKO: Ostavi me na miru!
MIKI: Da se nisi posvađao sa devojčicom?
(Zvonko ćuti.)
MIKI: Da nije, ne daj bože, trudna!?
(Zvonko i dalje ćuti.)
MIKI: Znači, drugarica i drug zaglavili... Kad pukne guma na "Mercedesu" jedna komunjara manje, kad pukne guma na prezervativu jedna komunjara više!
(Zvonko pokušava da čita knjigu.)
MIKI: Ako vam treba lova za doktora!?
ZVONKO (naglo ustaje): Daj, batali me!
MIKI: Ako hoćeš... da ti pozajmim!?
ZVONKO: Čuvaj to za svoje kurve!
MIKI: I hoću, nego šta! Dam ti pare za abortus, pa me posle optuže da sam finansir'o kontrarevoluciju! E, evo im ga! (Pokazuje lakat.)


(M R A K)

4.
 

(Redakcija studentskog lista.)

MLADEN: Egalite, fraternite, popijte! (Nazdravlja.)
ANDRIJA. Hoćemo li se danas dogovarati za sledeći broj?
TOMA: Ima li šta novo iz Pariza?
ANDRIJA: Još uvek je na bezbednoj udaljenosti od Beograda!
SRĐAN: Zakazan je generalni štrajk u celoj Francuskoj! Radnici su zauzeli preko sto fabrika!
TIJANA: Studenti zahtevaju otvaranje Sorbone i puštanje na slobodu svih uhapšenih!
MLADEN: Čim država ima veliku nuždu, studenti dobiju zatvor! E, pa nazdravlje!
TIJANA: Uputili smo protestno pismo rektoru Sorbone!
ANDRIJA: Šta ste uputili!?
SRĐAN: Oštre proteste! Hoćete da čujete!? (Vadi pismo iz torbe.)
MLADEN (dok se Andrija krsti): Mnogo će da se potresu!
SRĐAN: Slušajte! (Čita.) U ime studenata Beogradskog Univerziteta oštro protestujemo protiv vaše odluke da se zatvore kapije Sorbone, protiv vašeg poziva policiji da se suprotstavi studentima i njihovom protestu protiv preživelih struktura na vašem Univerzitetu...
ANDRIJA (sarkastično): Usraće se u gaće, čim vidi vaše pismo!
SRĐAN (nastavlja sa čitanjem): Smatramo da su obe vaše odluke u suprotnosti sa slobodarskim tradicijama Sorbone i da ozbiljno ugrožavaju principe demokratije. Nas zabrinjava vaše neshvatanje opasnosti koju po slobodni demokratski univerzitetski život predstavlja gušenje njegove autonomije. Obaveštavamo vas da se mi solidarišemo sa akcijama vaših studenata i smatramo da je njihov zahtev u vezi sa vašom ostavkom osnovan. Univerzitetski odbor Saveza studenata Beogradskog univerziteta.
ANDRIJA: A ono za slobodni demokratski život, svaka vam čast! Ovde biju ko neće!
GORDANA: Ko ume bolje, široko mu Jelisejsko polje!
TOMA (udara šakom o sto): E, sad je dosta! Počinje redakcijski!
MLADEN: Rekao si policijski!
TOMA: Rekao sam sastanak redakcije!
ANDRIJA: Živeo naš rektor Sorbone!
TOMA: Ko ima predloge za naredni broj!?

(U redakciju ulazi Danilo, urednik satirične rubrike.)

DANILO: Dole bečke šnicle, živele pariske!
MLADEN: Dole ruska salata, živela francuska!
ANDRIJA: Druže gospodine, šta je danas palo za slobodu!
DANILO: Najpre sam bio na braniku otadžbine, a onda smo prešli na zadnje sedište!


(M R A K)

5.
 

(Soba studentskog doma. Dok Šeki i dalje čita list "Sport", Zvonko piše, a Miki četka svoje odelo.)

MIKI: Pišeš, intelektualac!? Opet ti nije dobro?
ZVONKO: Dobro je da gore ne može biti!
MIKI: Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano! Za prvo letiš u zatvor, a za drugo moraš u ludaru! Kad-tad, moj intelektualac!
ZVONKO: Samo da je vama dobro!
MIKI: Dobro je kad tuku koliko hoćeš, ne valja kada biju koliko nećeš!
ZVONKO: Sve dok jednog dana ne osvaneš u novinama: umro od milicije. To je ovde neizlečiva bolest!
MIKI: Intelektualac, ne šali se više glavom! Zaglavićeš!
ZVONKO: Da švercujem kafu i farmerke?
MIKI: Parola je snađi se! K'o u vojsci!
ZVONKO: Da svake nedelje urlam na stadionu!?
MIKI: To je jedino mesto gde zbog urlanja ne hapse! Još uvek!
ZVONKO: Da čitam stripove i horoskope!?
MIKI: Ne, nego ću da se kljukam tvojim brošurama. Prilog kritici političke ekonomije! Kapital! (Izvrće prazne džepove.) Misliš nešto ćeš promeniti tim pisanijama!?
ZVONKO: Sebe ću promeniti! Za početak!
MIKI: Taman! Oni što hoće da promene svet ne mogu ni to!
ZVONKO: Ti ćeš ceo život biti kiseli krastavac: u tegli od staklenih iluzija!
MIKI: Intelektualac, ne pametuj! Jedan život, jedna šansa!
ZVONKO: Šansa, šansa, pa ofsajd!
MIKI: Zavisi s kim igraš! Tvoja ekipa sigurno gubi!
ZVONKO: Ako tvoja ekipa pobedi, čitava zemlja gubi!
MIKI: Intelektualac, važno je učestvovati!
ZVONKO: Samo se ti nadaj!
MIKI: Ma kakva nada! To je uteha slabih, nemoćnih, siromašnih...
ZVONKO: Od nečega mora da se živi!
MIKI: Da se životari! Nadu pokreće očaj! Ništa drugo! Očaj je pogonsko gorivo nade! A ideologije i religije su samo nusprodukti tog sagorevanja, moj intelektualac!


(M R A K)

6.
 

(Redakcija studentskog lista.)

SRĐAN: Ljudi, pre početka sastanka moramo nešto da raspravimo!
TOMA: Uredniče, može li to posle sastanka!?
SRĐAN: Ne može! Bojim se da će nas događaji preteći!
DANILO: Ako daju desni žmigavac, onda nas sigurno pretiču!
ANDRIJA: Oslobodi nas svojih doskočica! Pa ti nisi svestan šta se dešava po fakultetima!
SRĐAN: Kao urednik univerzitetske rubrike, insistiram na tome da je autonomija našeg Univerziteta opasno ugrožena!
TOMA: Šta hoćeš da kažeš!?
SRĐAN: Naš list mora svakom svojom stranicom, svakim svojim tekstom, fotografijom, karikaturom braniti autonomiju!
GORDANA: Srđane, preteruješ! Stanje nije idealno, ali mislim da paničiš!
SRĐAN: Ne budite naivni! Sve što režim radi svodi se na to da Univerzitet oslabi, da ga marginalizuje. Sadašnji Univerzitet je najveća pretnja i partijskim birokratama i nacionalistima!
TOMA: Tako će i ostati!
SRĐAN: Uredniče, ljuto se varaš! Centar političkog života polako ali sigurno se seli sa Univerziteta. Čitaj između redova dnevnu štampu, slušaj šta se šuška po gradu!
GORDANA: Gde se seli!? Pa nismo mi nameštaj!
SRĐAN: Ako ih ne preteknemo, studenti će za koju godinu biti nameštaj u ovom društvu! Ljudi, krupna igra je u pitanju! Scenario je već pripremljen!
TOMA: Ta igra se igra već decenijama! Otkrio su rupu na saksiji!
SRĐAN: Uredniče, ako se milom ili silom Univerzitet uguši, mi ćemo za par decenija ovde imati građanski rat!
ANDRIJA: U pravu si! Strategija je da se studenti ili podmite ili potisnu, da bi oni matorci iz Akademije utrčali na teren!
TOMA: Hoćeš reći da će Srpska Akademija nauka i umetnosti preoteti ulogu i uticaj Beogradskog univerziteta!?
SRĐAN: Baš tako!
MLADEN: I šta onda!? Mislite da oni živi leševi mogu da zamene studente i njihove profesore!
SRĐAN: Ti živi leševi, ako ih ne sprečimo, dovešće nas do pravih leševa!
ANDRIJA: Pre ili kasnije počeće da guslaju o nacionalnoj ugroženosti, o Kosovu, o ognjištu...
SRĐAN: I tako će akademici ugasiti svetlo u balkanskoj krčmi, a onda zbogom razumu!
TOMO: Znači, ako prekidač ostane na Univerzitetu, ima šanse za balkansku krčmu!?
SRĐAN: U krugu autonomnog Univerziteta, moj uredniče! Slobodnog Univerziteta!


(MRAK)

7.
 

(Miki se brije ispred malog ogledala kraj lavaboa. U sobu upada Zvonko.)

ZVONKO (ljutito): Sjebaše nas načisto! (Baca knjige na krevet.)
MIKI: Bolje načisto nego namrtvo!
ZVONKO: Zakazali nam ispit za 5. jun!
MIKI: Pa šta!? Jebeš ispit!
ZVONKO: Kako da ga spremim za sedam dana!?
MIKI: Ponesi partijsku knjižicu umesto indeksa i položio si! Garantovano!
ZVONKO: Ja još nemam svoju partiju!
MIKI: Snađi se intelektualac, smuvaj nešto!
ZVONKO: Šta bre da smuvam!?
MIKI: Prepiši! Puškice u ruke, pa pravo u šumu znanja po diplomu! Partizanski!
ZVONKO: Ti imaš đon umesto obraza!
MIKI: Ko danas ne prepisuje!? Resavska škola, to je naš narodni univerzitet! Mi studiramo profesore, njihove mane, a ne ono što predaju!
ZVONKO: Ne uopštavaj! Nisu svi barabe poput tebe!
MIKI: I nisu! Pogledaj samo našeg Šekija! Hej, kolega!? (Šeki ne reaguje.) Taj i ne izlazi na ispite! Igra se sa loptom! Neko iz kluba ode sa njegovim indeksom na fakultet, kuc-kuc, dobar dan, dobar dan, trte-mrte i naš Šeki već ima upisanu ocenu! Pogodak!
ZVONKO: E, sad ga baš pretera!
MIKI: Intelektualac, tamo u klubu ih hrane strogo naučno. Nama pasuljčina, njima tablica. Ovoliko mesa dnevno, onoliko voća dnevno! K'o maloj deci! A uskoro će i da mu daju stan! Jebiga, kad ne znaš da se igraš loptom!
ZVONKO: A ti!? Koju igru igraš!?
MIKI: Skok u vis i u dalj, pa preko grane! Možemo zajedno napolje! Il' ćeš trbuhom za kruhom, il' ćeš trbuhom za ruhom! A možeš i trbuhom za duhom!
ZVONKO: Pa ne mogu svi napolje!
MIKI: Ne brini! Ovom narodu da izneseš kazane na ulice, ne bi se bunio! Rek'o bi: dobro je, samo da se ne gine! Hleba i igara, stari moj!
ZVONKO: Ne, ne, nismo svi rulja...
MIKI: Nekada je važilo "Zavadi pa vladaj", a sada "Zavedi, pa vladaj"!
ZVONKO: Ne lupetaj, molim te!
MIKI: Misliš da su Šeki i njima slični glupi!? Ljuto se varaš! Znaju oni vrlo dobro šta rade! To je estradna inteligencija! Ona će nam doći glave! Čak su i obrazovani! Šeki, majstore!
ŠEKI (spuštajući novine): Šta je!?
MIKI: Šeki, kaži sastav naše fudbalske reprezentacije iz 1962!? One što je osvojila četvrto mesto u Čileu!?
ŠEKI (kao iz topa): Šoškić, Durković, Marković, Jusufi, Radaković, Popović, Šijaković, Galić, Šekularac, Jerković, Skoblar!


(MRAK)

8.
 

(Redakcija studentskog lista.)

TOMA: Drugarice i gospodo, počinjemo! Šta ima od komentara za naredni broj!?
GORDANA: Ide... Ide jedan komentar o... jugoslovenstvu! (Traži među papirima.) Zašto je nacionalno pitanje potisnulo klasno?
MLADEN: Pardon, je l' ovo neki kviz!?
GORDANA: Zatim... Tu je komentar o tome zašto se stalo sa privrednom reformom...
DANILO: Zbog levaka!
GORDANA: Ide i komentar o mućkama sa službenim stanovima...
TOMA: Misliš na prodaju stanarskog prava!?
GORDANA: Ne, nego na izdavanje drugog stana pod kiriju!
SRĐAN: Neki izdaju stanove za novac duplo veći od radničke plate!
ANDRIJA: Ua, izdajnici!
TOMA: Daćeš mi to da pogledam!
DANILO: Ovde uspevaju samo dve vrste ljudi: stanodavci i provincijalci!
MLADEN: I alkoholci, i alkoholci!
TOMA (odsečno): Šta ćemo za drugu stranu?
GORDANA: Juče je na Poljoprivrednom fakultetu održana rasprava o nezaposlenosti. Bilo je žestoko! Napravići izveštaj!
TOMA: Ima li neko pametnu ideju za temu broja!?
TIJANA: Donela sam jedan duži tekst o privilegijama političara!
MLADEN: Je l' s imenima!?
DANILO: Da, da, iz vremena ilegale!
MLADEN: I konspiracije!
TOMA: Ko je to napisao!?
ANDRIJA: Ma nisu to privilegije, nego revolucionarni profit!
TIJANA: Zvonko, naš saradnik...
TOMA: Šta studira?
ANDRIJA: Pobogu, ovo je redakcija, a ne soba za saslušanja!
TIJANA: Kako se ne sećaš, upoznala sam te sa njim!?
TOMA: Onaj sa grupe za sociologiju? Daćeš mi to da pogledam...
MLADEN: Tijana, piši propalo!
TOMA (obraća se Andriji): Šta nam lepo spremate u kulturi?
DANILO: Čim čujem reč kultura, ja se mašim za...
ANDRIJA: Objavićemo pesme naših uvaženih pesnika posvećenih tovariš Staljinu i majčici Rusiji...
GORDANA: Andrija, ovo je sastanak!
ANDRIJA: A tu je i reportaža Ive Andrića o paradi na Crvenom trgu... I kao desert, izveštaj o boravku Miroslava Krleže na radnoj akciji u Bosni!
TOMA (ljutito): Ne vuci me za jezik!
DANILO: Pa još neobrijan!
MLADEN: Šefe, šta ćemo sa naslovnom!? Stalno me u štampariji tucaju u glavu zbog rokova!
TOMA: Bez brige, na naslovnu ide moj uvodnik!
DANILO: Je l' ugodnik il' ubodnik!?
ANDRIJA: Al' će da nam skoči tiraž!
DANILO: Nekom tiraž, a nekom krvni pritisak!


(MRAK)

9.
 

(Soba studentskog doma. Zvonko leži na stomaku. Preko njega obnažena Tijana, koja ga masira.)

ZVONKO: Lakše, malo!
TIJANA: Šta je, muškarčino!
ZVONKO: To boli!
TIJANA: Stisni zube! Samo kukate i jaučete! A u pauzi se bavite politikom! Ili fudbalom!
ZVONKO: Pa posle kažu da ste nežniji pol...
TIJANA: Ma niste nam ni do pola...
ZVONKO: Ja sam samo proizvod društva: ružan, prljav, zao!
TIJANA: I ljubomoran! Mali ljubavni kapitalista!
ZVONKO (naglo se okreće): To je jače od mene!
TIJANA (rugajući se): To je jače od mene, to je jače od mene! Fraze i šabloni, to ste vi, muškarčine!
ZVONKO: Što si onda sa mnom!?
TIJANA: Nisam s tobom, već na tebi!
ZVONKO: Možeš li ti uopšte da voliš? Šta je za tebe ljubav?
TIJANA: Za sebe znam, ali ne znam za tebe!
ZVONKO: Ne zamenjuj teze!
TIJANA: Šta je za mene ljubav!?
ZVONKO: Da, ljubav!?
TIJANA: Ljubav... Ljubav je jedinica mere za blaženstvo!
ZVONKO: Ljubav je jedinica mere za patnju! To je ljubav! Mi ne umemo da volimo! Ne znamo! Izdresirani smo! Ljubav jednako patnja! Poslušaj samo naše narodne pesme!
TIJANA: Ne razumem zašto smo mi uvek krive za sve!?
ZVONKO: Žene kad pate, one grade! Mi ne! Mi rušimo dok patimo! Krećemo od čaša na stolu...
TIJANA: Ali mi nismo stvar koju možete posedovati!
ZVONKO: Voleti i boleti – pa razlika je samo u jednom slovu! Misliš da je to slučajno?
TIJANA: U ovoj zemlji žene se još uvek prodaju i kupuju! K'o na pijaci! Ma kakav soc-realizam!? Ovo je soc-feudalizam!
ZVONKO: Ama nisam ja ta adresa...
TIJANA: Znaš li koliko žena trpi ljubomorne muškarce!? Koliko njih je prebijeno u ime te tvoje ljubavi!?
ZVONKO: Zaobiđi me danas!
TIJANA: Više žena je sahranjeno u četiri zida nego na grobljima!
ZVONKO: Ne tiče me se!
TIJANA: A šta te se tiče!? Političke privilegije? Ma nemoj! A ko ti pere čarape? Ko te pegla! Ko ti kuva? Zar to nisu privilegije!? Muške klase!? To ti ne smeta!?
ZVONKO: Smeta mi tvoja prošlost!
TIJANA: Šta ti smeta!?
ZVONKO: Tvoja prošlost! Ni manje štete, ni veće patnje!
TIJANA: Opet ista pesma! Promeni ploču!
ZVONKO: Kad me izazoveš!
TIJANA: Ko je koga izazvao!?
ZVONKO (ljubeći je): Nije važno! Kaži da ne žuriš!
TIJANA: A tvoji cimeri!?
ZVONKO: Sami smo do večeras!
TIJANA: Sami!?
ZVONKO: Da, ljubavi, sami smo.
TIJANA: Vidi, kupila sam novi lak za nokte! Nisi ni primetio!
ZVONKO: Za to ste majstori: da lakirate nokte, kosu i svoju prošlost!
(Smeje se, dok ga Tijana udara rukama.)


(MRAK)

10.
 

(Redakcija studentskog lista. Danilo kači na zid veliki plakat sa natpisom PROLETERI SVIH REPUBLIKA, UJEDINITE SE!)

TOMA (čita i podvlači tekst): Ovaj ga baš pretera!
DANILO: Da trknem po šećer i vodu!?
ANDRIJA: Bolje trkni po novi tekst!
TOMA: Pa ne može se ovako...
GORDANA: U čemu je problem?
DANILO: Onaj ko u mladosti juriša na nebo, taj u starosti juriša na – fotelju!
TOMA: Čitam ovaj Zvonkov tekst... O privilegijama... Slušaj šta piše... (Čita.) Političari se voze u crnim limuzinama da bi pokazali narodu koliko ga žale! Pretera ga, baš ga pretera!
GORDANA: Možda je prejako!?
DANILO: Misliš crna boja limuzina je prejaka!?
ANDRIJA: Ne, ona je mislila na crvenu boju!
TOMA: Nije problem u boji, već u argumentima!
ANDRIJA: Zašto!? Čovek je u pravu! I ja sam se uvek pitao: oteo si od jednih, da bi dao drugima! Gde je tu logika?
DANILO: Logika je u crnini!
TOMA: Ne treba se zaletati! I uopštavati!
GORDANA: Ti ljudi su se borili... Izveli revoluciju!
ANDRIJA: Tačno! Ovde revolucija nije pojela sopstvenu decu! Bilo je obratno! Deca su pojela vlastitu revoluciju! I to uz viski, kao aperitiv!
GORDANA: Tako mogu da govore samo neprijatelji ovog društva!
ANDRIJA: E, ovde ste mi se popeli sa tim neprijatelj, pa neprijatelj! Čim drugačije misliš, odmah pljuc, pljuc, i već leti etiketa: NEPRIJATELJ! Od svih inovacija kod nas se najbolje plaća izmišljanje neprijatelja!
TOMA: E, nije ti ovo Hajd park!
DANILO: Ako nam išta dođe glave, to će biti mangupi iz sopstvenih redova... za hleb i mleko!
ANDRIJA: Otvoriš novine: Moramo povesti odlučan rat protiv ovoga i onoga! Upališ radio: Trebamo likvidirati ono, moramo mobilisati ovo...
GORDANA: Kolega, politika je nastavak rata, samo drugačijim sredstvima!
TOMA: Je l' vi to osnivate neku stranku!?
DANILO: Političari ne mogu bez vojnih termina!
ANDRIJA: To su im ratni suveniri!
TOMA: Ljudi, pa ne može se ništa preko noći! Za demokratiju je potrebno vreme!
ANDRIJA: Vreme, vreme! Čemu onda revolucije? Zašto toliko krvi? Zar se ti ljudi nisu borili za društvo u kome se nećeš plašiti da slobodno misliš i govoriš... A šta si dobio!? Manjinu koja mora da govori ono što ne misli i većinu koja mora da misli šta govori!
TOMA: Pa gde vi živite!? Kako da se boriš za bolje društvo ako ti u zemlji pola stanovništa jedva ima završenu osnovnu školu!? Uzmite zadnji popis pa vidite!
DANILO: Bolje uzmi istoriju: ako su oni najbolji, najhrabriji, najčestitiji poginuli u ratu, da li su preživeli mogli da izgrade bolje društvo!?


(MRAK)

11.
 

(Redakcija studentskog lista. Andrija i Srđan žustro polemišu.)

SRĐAN: Ne, ne i ne. Nisu u pravu! On je glavni urednik i odgovoran je za sve što se objavi!
ANDRIJA: Ali i za ono što se ne objavi!
SRĐAN: Po zakonu, Toma je odgovoran...
ANDRIJA: Pred čim je odgovoran!? Pred svojom savešću ili pred vlašću!?
SRĐAN: Ne budi naivan!
ANDRIJA: Ako Toma ne pusti Zvonkov tekst o privilegijama, dajem ostavku! Nepozivu!
SRĐAN: Ti k'o da si na partijskom plenumu!?
ANDRIJA: Pogledaj novine na šta liče... Sve nešto zakukuljeno i zamumuljeno! Zamarksuljeno!
SRĐAN: Varaš se! Nije to marksizam!
ANDRIJA: Marksizam je sjebao slobodu štampe. Marksizam je zajebao ljudska prava! Marksizam je uništio ekonomiju... Niko nije toliko zaveo istoriju kao marksizam!
SRĐAN: Ama čoveče, nije to marksizam!
ANDRIJA: Nego šta je!?
SRĐAN: Bolj-še-vi-zam! Zapamti, boljševizam, a ne marksizam!
ANDRIJA: Nemoj sad da se vadiš! Boljševizam!? Navukli ste mase na bajku o jednakosti! Vraga! Jednakost je princip ideologije, a ne ekonomije!
SRĐAN: Čim si od marksizma napravio ideologiju, dobio si novu veronauku! To je problem!
ANDRIJA: Ma nema ništa bez privatne svojine! Ona je nužno zlo u ovom pokvarenom svetu! Ljudi više rade, a manje se glože...
SRĐAN: Da si marksista, znao bi da je privatna svojina samo ustupak ljudskoj slabosti. Tom naopakom svetu o kome govoriš... Privatna svojina nikako ne može biti ideal!
ANDRIJA: Pa zar taj tvoj Marks nije pisao o postepenom oduzimanju kapitala buržoaziji! Po-ste-pe-nom, a ne preko noći, iz zasede!
SRĐAN: Kapitalizam je rođen na tlu hrišćanstva, koje nikad nije krilo ljudske slabosti. Boljševizam je, međutim, propovedao novog čoveka, čoveka od gvožđa! Čoveka bez mane i straha! I tu se sjebao, baš na tom idealizmu!
ANDRIJA: Ne filozofiraj! Lepo te pitam: u čemu je razlika ako te je do juče iskorišćavao kapitalista, a danas birokrata!? Sjaši Kurta da uzjašu i Kurta i Murta!
SRĐAN: Nije se mislilo na ekonomske zakone... Pa još kad vlast opije ljude!
ANDRIJA: Al' zato je kapitalista lukav! Dobro zna kako vlast kvari ljude, pa je uveo mere kontrole. Ne možeš da radiš šta hoćeš. Ako si na vlasti, e onda polaži račune šta imaš i kako se vladaš!
SRĐAN: Po tebi ispada da u kapitalizmu teče med i mleko!
ANDRIJA: Nije tačno! Hoću samo da kažem da je socijalizam izneverio svoja obećanja!
SRĐAN: A znaš zbog čega! Jer se određivao prema kapitalizmu, a ne prema vlastitim mogućnostima. Socijalizam nije trebalo da ostvaruje nikakve ideale...
ANDRIJA: Nego!?
SRĐAN: Nego samo da oslobodi ono što je već postojalo u kapitalizmu!
ANDRIJA: Pa što nije!?
SRĐAN: Zato što je to mogla da uradi samo pametna država! Pravna država, a ne partijska država!


(MRAK)

12.
 

(Soba studentskog doma. Šeki u trenerci i sa patikama leži na ormaru i sluša prenos utakmice na tranzistoru. Zvonko melje kafu na ručnom mlinu, dok se Miki oblači i sređuje za izlazak.)

MIKI (prskajući se parfemom): Ma jebe mi se za sve! Kad umrem, reći će: nije pripadao nijednoj naciji, nijednoj veri, nijednoj partiji, nijednom režimu! Osim režimu slobode i šverca!
ZVONKO: Dok te ne uhapse!
MIKI: Mene!? Ti si lud! Ovo je pravna država: ovde se poštuju svi prirodni zakoni!
ZVONKO: Da, da, za krupne ribe!
MIKI: Sitna sam ja riba...
ZVONKO: Sudovi zato i postoje! Zbog sitnih riba! Na krupnima se pravi karijera!
MIKI: Intelektualac, ne seri više! Je l' ti ćale general!?
ZVONKO: Ostavi mi oca na miru!
MIKI: Nije! Je l' šef policije!? Nije! Je l' neka krupna zverka! Nije! Šta onda 'oćeš!? Taman kad dođe tvoj red, stići će njihovi unuci! Zato diplomu pod mišku i beži napolje!
ZVONKO: Neću nigde da bežim! Neću da budem pizda k'o ti!
MIKI: Ovco moja! Ubaciće te u mašinu! Kupiće te za stan! Kupiće te za posao u boljoj firmi! A ti kupljeni su najgori! Veći katolici od pape!
ZVONKO: Ja ću onda biti protestant!
MIKI: Intelektualac, da bi u ovoj zemlji živeo na visokoj nozi, najpre moraš biti nečija produžena ruka, a o drugim udovima da i ne govorim!
ZVONKO: Opšta mesta! Sve sama opšta mesta!
MIKI: Opšta mesta!? A šta ti imaš protiv opštih mesta!
ZVONKO (tapšući se po temenu): Dovde su mi!
MIKI: A otkad je to istina opšte mesto!? I kako istina može biti dosadna!? Bolest, pakost, rat, siromaštvo – sve su to opšta mesta dok te ne pogađaju! Dok si skriven u publici, pa ti se jebe za tuđu muku, pardon, za tuđe opšte mesto! A kad i ti počneš da se koprcaš na sceni, da te vidim onda! Hoće li ti onda biti dosadno to opšte mesto!? Intelektualac, treba zaslužiti dosadu zbog opštih mesta!
ZVONKO: E, sad si pravi Balkanac! Znojav od deranja i namirisan!
MIKI: Dragi moj, na Balkanu je začeta prva civilizacija u Evropi! I to je Balkan!
(Šeki iznenada skače sa ormara, sav ushićen.)
ŠEKI: Gool! Gol! Jedan nula za nas! (Skače po sobi i grli Mikija.) Zabili smo gol Englezima!
SPIKER (off): Bila je to izvrsna akcija navalnih igrača naše reprezentacije. Strahovit udarac sa preko dvadeset metara i lopta je odsela u mreži engleskog golmana. Jedan nula za Jugoslaviju!
 

(MRAK)

13.


(Redakcija studentskog lista. Danilo kuca na mašini, Andrija sređuje fioke, dok Toma čita novine.)

TOMA (glasno, udarajući po novinama): Ovi nisu normalni... Pitaj boga šta rade!?
DANILO (prekida kucanje): Šta je sad opet?
ANDRIJA: On bi i tuđe novine da cenzuriše! Pardon, uređuje!
TOMA: Slušajte! (Čita.) Predstoji otvaranje privatnih fabrika u našoj zemlji! Planira se i prodaja prvih akcija! Neverovatno!
ANDRIJA: Kad mogu naši šljakeri na privremeni rad u kapitalizam, što ne bi mogao kapitalizam na privremeni rad kod nas!?
TOMA: Ali privatne fabrike i socijalizam, pa gde to ide!?
DANILO (ironično): Privredna reforma, dragi moj! Radnicima karte za voz, budžama nove fotelje!
TOMA: Šta ti znaš o privrednoj reformi!?
DANILO: Znam sve, čim mi krče creva!
TOMA: Privredna reforma je bila dobro zamišljena, ali...
ANDRIJA (upada mu u reč): Ali su spoljni i unutrašnji neprijatelji opet umešali svoje prste! (Smeje se.)
TOMA: Greška je što se sve dalo na tržište... Planiranje je otišlo u aut!
DANILO: Misliš da smo tolike ovce!? Sve reforme u socijalizmu moraju da propadnu! Jebe se njima za ekonomiju, važna je vlast! V-L-A-S-T!
TOMA: Privredna reforma je omanula zbog nestručnosti! Primenjene su bajate ekonomske metode, još iz devetnaestog veka! Država se naglo povukla, sve je prepustila tržištu i zato smo pukli!
ANDRIJA: Pukli smo zbog komunjara, a ne zbog države! Da li si ikada čuo da se neki političar meša u konstruisanje jednog broda, mosta, bilo koje građevine! Nisi, naravno! Za to moraju da se znaju zakoni statike!
DANILO: I zakoni dinamike!
ANDRIJA: Zašto se onda političari mešaju u ekonomiju ako ne znaju njene zakone!? Pa zato što privredna reforma dovodi u pitanje njihov opstanak na vlasti!
TOMA: Pitaj bilo kog studenta ekonomije i on će ti reći: čim država ostavi tržište i preduzeća na cedilu, a uz to batali planiranje...
DANILO (upada mu u reč): Batalili smo mi znanje...
ANDRIJA: Učili su nas da je ona prva, predratna Jugoslavija, bila nagodba nacionalnih buržoazija. Naša deca će učiti da je ova druga, posleratna Jugoslavija, nagodba nacionalnih birokratija!
DANILO: Treća sreća!
ANDRIJA: Ili nesreća!
TOMA: Opa, postadosmo i proroci!
ANDRIJA: Možeš ti buržujima svašta prigovoriti, ali oni su barem pametno investirali, vodili računa o novcu. A pogledaj ove naše badavadžije! Njima je važan samo uspeh preko noći! Omastiti brk, snaći se, smuvati neku lovu, ogrebati se za nešto. U se, na se i poda se, to je naš zakon ekonomije!
TOMA: Zašto se onda ne upitaš kako to da sve ipak štima? Kako-tako, ali štima!
DANILO: Ovo je vojnički narod. Pa još veruje, malo u Vođu, malo u Boga!
TOMA: Zato što još uvek ima poštenih ljudi! Onih koji veruju da se nešto ipak može promeniti! Na bolje!
ANDRIJA: Tu misliš i na sebe!?
TOMA: Dragi moj, uređivanje studentskih novina je pokret otpora u miru!
ANDRIJA: Znači, Zvonkov tekst o privilegijama ide u štampu!?
TOMA: Kakve sad ima veze...
ANDRIJA: Ide ili ne ide!?
TOMA: Ne mešaj se u moj posao!
DANILO: Sloboda štampe nije posao, moj uredniče!


(MRAK)

14.


(Soba studentskog doma. Muzika: "And I Love Her" grupe "Bitlsi". Tijana i Zvonko na krevetu, skriveni ispod ćebeta.)

ZVONKO (off): Nije ti vruće?
TIJANA (off): Ne... Lepo mi je!
ZVONKO (off): Zamisli kad bi pravili prekrivače sa zvezdama!?
TIJANA (off): Pa još da svetle...
ZVONKO (off): Ljudi više ne bi čitali one glupe horoskope!
TIJANA (off): Ne verujem... Ima mnogo zvezda padalica!
ZVONKO (off): Iz kog su sazvežđa?
TIJANA (off): Boga pitaj... Mržnja prema onom što radiš uvod je u izdaju sebe. Otuda valjda toliko zavisti, toliko sujete...
ZVONKO (off): I ja sam bolestan od ljudi...
TIJANA (off): U mom rečniku ne postoji glagol mrzeti. Mogu samo da ne volim!
ZVONKO (off): Slušam juče u autobusu jednog utučenog. Kaže šteta, odala se alkoholu. Zar čin odavanja sebe ne zaslužuje nešto vrednije od alkohola?
TIJANA (off): Ništa nije vredno toga!
ZVONKO (off): I zašto nikad ne kažu: odala se istini? Ili: odala se ljubavi? Tražim stvorenje koje se odalo sebi!
TIJANA (off): Zar ga nisi našao!?
ZVONKO (off): Ne... Još ne!
TIJANA (off): Opet počinješ!?
ZVONKO (off): Ne, samo sam iskren... Ne osećam te.
TIJANA (off): Dosadan si!
ZVONKO (off): Treba mi jaka žena...
TIJANA (off): Šta hoćeš od mene? Svoju kopiju!?
ZVONKO (off): Neću ništa od tebe, već od sebe!
TIJANA (off): Ti si slabić! Samo pričaš, usta ne zatvaraš! Ko je prazan, taj zveči!
ZVONKO (off): Biti ličnost je skoro nedostižno! Zato je bezličnost najlakši izbor!
TIJANA (off): Ti si izabrao dvoličnost!
ZVONKO (off): Za bezlične ogledalo je jedini dokaz postojanja...
TIJANA (off): A tvoj dokaz!?
ZVONKO (off): Praznik za oči je njihov najveći praznik!
TIJANA (off): A ti!? Gde si ti!?
ZVONKO (off): Ja... Ja nisam došao na ovaj svet! Ja sam priveden!
TIJANA (off): Ponekad si tako težak!


(MRAK)

15.


(Redakcija studentskog lista. Danilo naliva čaše belog vina Andriji, Mladenu i sebi. Toma jede burek i nešto čita. Gordana kuca na pisaćoj mašini. Ulazi Tijana.)

TIJANA: Zdravo svima!
MLADEN: Nemoj svima, biće ti muka!
GORDANA: Gde ti je Zvonko?
TIJANA: Sprema ispit! Šta je sa njegovim tekstom?
ANDRIJA: Krčka se! (Gleda u Tomu.)
DANILO: U početku beše reč, i reč beše u Boga...
MLADEN: Pod vođstvom naše partije!
TOMA: Tijana, znaš...
DANILO: Ne pendreči...
TOMA: Možda bi bilo bolje...
DANILO: I ne potkazuj bližnjeg svog bile su 11. i 12. Božja zapovest, koje su prećutane iz karijerističkih pobuda!
TOMA: Bolje da kasnije porazgovaramo...
TIJANA: Dogovori se sa Zvonkom, kad dođe!
MLADEN: Šefe, da te pitam nešto, al' da mi pošteno odgovoriš!
ANDRIJA: Ne pije on belo vino! Prešao je na crveno!
MLADEN: Ima li socijalizma bez demokratije? Mislim, ako stalno drma samo jedna partija!?
TOMA: A koliko bi partija gospodin hteo!? Deset s lukom!?
ANDRIJA: Dva oka vide više nego jedno! Tako je i sa partijama! Sa jednim okom si k'o gusar: lažeš i otimaš!
GORDANA: Više partija u ovoj zemlji dovelo bi do građanskog rata!
ANDRIJA: Izvini, a gde ti vidiš građane!?
DANILO: Ma kakav građanski rat!? Ovde je moguć samo malograđanski rat!
GORDANA: Vidi šta se dešava u zemljama sa više partija!?
DANILO: A u zemljama gde drmaju komunisti!?
ANDRIJA: Grešiš! Tamo je radnička klasa na vlasti!
DANILO: Ako je radnička klasa na vlasti, zašto zemljom ne upravlja sindikat umesto partije!?
GORDANA: Zašto, zašto!? Zato što su komunisti od svih partija levice...
ANDRIJA: Ma kakva levica, kakva desnica! Postoje samo bogati i siromašni! Moćni i nemoćni! Sve ostalo je farsa!
TOMA: Budi pre parlamentaran! Pusti je da završi!
GORDANA: Kažem zato što su komunisti najavangardniji...
ANDRIJA: Toga nema u politici! Može se biti avangardan samo u umetnosti!
GORDANA: Pa zar politika nije neka vrsta umetnosti!? Umetnost mogućeg!?
ANDRIJA: Da, pod uslovom da imaš slobodu mišljenja i govora! Konkurenciju ideja!
GORDANA: Andrija, okreni se! Pogledaj samo to šarenilo: koliko nacija, koliko vera, koliko kultura! Zar to nije izazovno!?
ANDRIJA: U bogatim zemljama ta različitost je prednost! Međutim, u siromašnim zemljama je prokletstvo!
TOMA: I eto posla za politiku!
DANILO: Znaš li ti šta je kod nas politika? To je kad jebeš majku susednom narodu da bi postao otac svog! Eto ti politike!


(MRAK)

16.


(Soba studentskog doma. Tijana i Zvonko jedu viršle, povremeno ispijajući mleko iz flaše.)

TIJANA: Hvala ti na romantičnoj večeri!
ZVONKO: Da li si se ikada zapitala zašto smo postali toliki konformisti, takve kukavice, pizde!?
TIJANA: Kaži dragička!
ZVONKO: Čega se to plašimo!?
TIJANA: Toma te zvao...
ZVONKO: Frka nam je da će nas neko ocinkariti!? Da nas prisluškuju!? Da nam otvaraju pisma!?
TIJANA: Treba da razgovarate o tvom tekstu...
ZVONKO: Ova zemlja je bogata sirovinama svih vrsta, od olova do cinkaroša!
TIJANA: U tekstu mu smeta ono o rezidencijama...
ZVONKO: Ponekad mi se čini da smo potrošili toliko istorije za sitne.... duše!
TIJANA: Smeta mu i ono o viskiju sa okusom dima!
ZVONKO: Uniforma je postala naša druga koža!
TIJANA: Pobogu, čuješ li šta ti govorim!?
ZVONKO: Puno je politički nepismenih u ovoj zemlji, draga moja! Puno! A javno mnenje, na kašičicu! Ni za lek!
TIJANA: Nismo mi krivi! Seti se kretenizacije u školi!
ZVONKO: Pa u vojsci!
TIJANA: A tek u kući!? Šta su nam u kući sve govorili! Ćuti i plivaj!
ZVONKO: Ne čačkaj mečku! Ne šiči na svece!
TIJANA. Budi manji od makovog zrna! Ne budi uvek najpametniji!
ZVONKO: Glavu da imaš, jezik da nemaš! Nema labavo!
TIJANA: Ne trči pred rudu! Ne buči!
ZVONKO: Nemoj da te guja ujede! Ne češi se gde te ne svrbi!
TIJANA: Nema vrdanja! Nemoj posle da ti đavo bude kriv!
ZVONKO: Pametniji popušta! Lepa reč i gvozdena vrata otvara!
TIJANA: Nemoj posle da kažeš nisam znao! Jezik za zube!
ZVONKO: Za neću u zatvor, a ne mogu u bolnicu!
TIJANA: Ne muti bunar iz kog vodu piješ!
ZVONKO: Otvori četvoro očiju i ušiju!
TIJANA: Ima ko o tome misli!
ZVONKO: Gde si bio, nigde!
TIJANA: Šta si video, ništa!
ZVONKO: Hoćeš, nećeš, moraš!
TIJANA: Ne šali se glavom!
ZVONKO: Ispeci, pa reci!
TIJANA: Reci, pa poreci!


(MRAK)

17.


(Redakcija studentskog lista. Toma prekucava svoj uvodnik, dok Srđan čita novine.)

TOMA (završavajući kucanje): ... čije su odlike napetost i moguća konfliktnost. Tačka i gotovo! (Izvlači papir iz pisaće mašine.)
SRĐAN (prelistavajući novine): Zbog pada životnog standarda ponovo preti epidemija tuberkoloze... Maloletnička delikvencija u porastu...
TOMA (slažući stranice uvodnika): Imaš spajalicu viška!?
SRĐAN: Subotica i Zagreb prednjače po broju samoubica... Opet preti nestašica lekova... Muka mi je!
TOMA: Čitaj male oglase! Tamo su svi naši ideali!
SRĐAN: A gospoda Krleža i Marko Ristić sa suprugama na odmoru u vili "Bistrica" iznad Tržiča. U društvu funkcionera i generala! Povratiću!
TOMA: Kad to nisi učinio zbog Ćosića na Titovoj jahti zvanoj "GALEB", ne moraš ni sada! Zbog ovog nadsoc–realizma!
SRĐAN: Bože, što i meni ne daš jednu revoluciju!? Revolucijicu! Neću vile, neću rezidencije, neću crne limuzine. Hoću samo jedan stančić! Onako, jednosobni!
TOMA: Dragi moj, ne budi toliko naivan! Pa revolucija je samo epoha između dva otvaranja arhiva!
SRĐAN (prekrivajući glavu novinama): O Bože, može li nešto pokrenuti ovo mrtvo more!?
TOMA: Samo prazan tanjir, kolega! Prazan tanjir! Kakav srp, kakav čekić! Tanjir je naš revolucionarni simbol!
SRĐAN: Pogledaj šta se dešava u Francuskoj, Nemačkoj, Čehoslovačkoj! Ulice su pune studenata! Štampa je na njihovoj strani!
TOMA: I naše ulice su pune studenata! Samo, oni se još uvek ogledaju u izlozima! No, čak i da ih razbiju, misliš da će se nešto promeniti!?
SRĐAN: Nije stvar u promeni! Kako ne shvataš!? Stvar je u nama! U razlikama! U našoj neposlušnosti! U nemirenju! To nas jedino može izlečiti! Makar i kroz zvuk razbijenog izloga!
TOMA: Pre neki dan šetam parkom na Kalemegdanu! Gledam kako se u jednom ćošku šćućurio Prirodnjački muzej. Mali, sav nikakav! A baš preko puta njega se razbaškario Vojni muzej! Deset Prirodnjačkih muzeja bi moglo u njega da stane! Tako i treba! Vojni muzej je, u stvari, naš Prirodnjački muzej! Ma, batali sve! Hoćeš li da čuješ uvodnik!?
SRĐAN: Nemoj samo neki referat!
TOMA: Slušaj! (Čita.) Šta rade studenti? Spremaju li još nešto sem ispita? Kako se osećaju? Evo pitanja koja mnoge sada kod nas uveliko interesuju, pitanja koja ne postavljaju bez izvesne strepnje. Napetost sadašnje društveno–političke situacije utoliko je opasnija što se za mnoge probleme ne mogu naći brza i prikladna rešenja. Na Univerzitetu se sasvim jasno pokazuju mnogi vidovi te napetosti. Osećajući to, mnogi se pitaju da li će ta napetost preći u stanje konfliktnosti, u jednu ozbiljnu političku krizu.


(MRAK)

18.


(Soba studentskog doma, puna duvanskog dima. Miki i njegov švercerski bos Bora igraju poker. Gomila novca na stolu. Kraj lavaboa devojka u mini suknji kuva kafu na rešou.)

MIKI: Zakuni se u kevu!
BORA: Ne kenjaj, nego igraj!
MIKI: Foliraš me!?
BORA: Stiže preksutra! Tri'es komada, glanc novi...
MIKI: Koji kalibar!?
BORA: Jebeš kalibar! Važno je da ide k'o alva!
MIKI: Šta ćemo sa farmerkama!?
BORA: Narod je načisto poludeo! 'Leba nema da jede, al' pištolj u kući mora da ima!
MIKI: Neće to na dobro da izađe!
BORA: Kol'ko misliš da uvaljaš?
MIKI: Daj mi jedno pet komada... Za početak!
(Devojka u mini suknji prilazi stolu noseći poslužavnik sa šoljicama kafe.)
BORA: Sestro, šta studiraš? (Devojka stavlja šoljice na sto.)
DEVOJKA (nesigurno): Farmaciju.
BORA: Lepo bogami!
DEVOJKA (neodlučno): Miki, mogu li da trknem do cimerke?
MIKI: Šta ćeš tamo!?
DEVOJKA: Samo da uzmem peglu... Odmah ću ja...
MIKI: 'Ajde beži. (Devojka odlazi dok Miki deli karte.)
BORA: Daj tri... Dobro parče... Jebozovno!
MIKI: Prava domaćica. Ćuti i šljaka!
BORA: Kada će burazer da ubode?
MIKI: A, ne, više ne padam na te fore...
BORA: Što, bre!?
MIKI: Napravio si mi sranje sa prethodnom...
BORA: Kojom!?
MIKI: Onom sa više ekonomske! Šta se praviš lud!?
BORA: Ona mala crna, sa napućenim usnama!?
MIKI: Ta, ta, što si joj gasio pikavce na stomaku!
BORA: Burazeru, bio sam mortus pijan... A i ona je bila nešto nadrkana!
MIKI: Digla posle frku!
BORA: Od čega cvikaš!?
MIKI: Mogla je da me otkuca pajkanima!
BORA: Dok si sa mnom, nema frke! Je l' jasno!?
MIKI: Okej! (Deleći karte.) Kol'ko ćeš? (U daljini se čuje sirena milicijskih kola.)
BORA: Daj dve! A je li, kako se tuca?
MIKI: Uuu! Jednom došla oko podneva, bio neki praznik. Nigde žive duše okolo, svi otputovali. A ono pala neka kiša, vreme samo za krevet. Znaš šta mi je rekla!? (Sve jači zvuk milicijskih sirena.) Kaže: Miki, dig'o mi se klitoris! Rasturio sam je! (Čuju se graja i sve jači zvuk sirena milicijskih kola.)
MIKI (ustajući): Pajkani! Opet racija!
BORA: Boli me kurac! Igraj!
MIKI: Šefe, bolje da se kupimo...
BORA: Rekao sam igraj!
MIKI: Prošli put napravili raciju u celom domu! Jurili narkomane! Bolje da bežimo!
(Bora ustaje. Užurbano sklanjaju novac sa stola.)
 

(MRAK)

19.
 

(Redakcija studentskog lista. Svi su prisutni i glasno se smeju.)

DANILO (sedeći na ivici radnog stola sa podignutim rukama pokušava da umiri zasmejane članove redakcije): Pažnja! Evo, samo još jedan!
GORDANA (kroz smeh): Molim te, nemoj opet neku perverziju!
DANILO: Sad jedan politički vic! Ko neće da sluša, ne mora!
TOMA: Je l' domaći ili uvozni!?
DANILO: Univerzalni! Slušaj sad: živeo Mujo visoko u planini, čuvao svoje ovce, kad jednog dana izbi rat! Nastavi Mujo da čuva ovce, kao da se ništa nije desilo! Kad, jedno veče, banuše kod njeda ustaše! Najedoše se i napiše i na rastanku upitaše Muju: "A za koga si ti!?" Siroti Mujo se zbuni. Čuo za neke četnike i partizane, pa prelomi za prve. Na to ustaše skočiše i ubiše Boga u njemu! Taman Mujo zalečio prve ratne rane, kad na njegovu kuću navališe četnici. I oni se najedoše i napiše, pa na kraju upitaše Muju za koga je. A on k'o iz topa odgovori: "Za partizane!" Kad to čuše, četnici dohvatiše motke i umlatiše Muju. I tako, izređaše se sve vojske, a Mujo nikako da pogodi ko je ko. Završi se rat! Prođe čet'res šesta, čet'res sedma, dođe čuvena čet'res osma. Banuše kod njega neki u uniformama, pa onako s vrata upitaše: "A je si l' ti za Staljina il' si za Tita!?" Nesretni Mujo, kud će, šta će, odgovori: "Za Staljina!" Na to oni skočiše i nakon par dana nađe se Mujo u zatvoru na Golom otoku. Pune četiri godine Mujo tucao kamen, dok se opet nije našao na slobodi. Čim je sišao s broda, svrati u prvu kafanu i pozva kelnera. Kelner priđe i ljubazno upita Muju šta želi. Mujo naruči kafu sa kiselom vodom. Na to će kelner: "A jeste li za tursku ili za ekspres kafu?" Mujo ga pogleda, onako ispod oka, pa reče otresito: "Samo kiselu vodu!" (Provala smeha u redakciji.)
TOMA (vrteći glavom): Dobro, dobro... 'Ajmo na posao... (Galama ne prestaje.)
TOMA: Hoćemo li da zaključujemo broj!?
MLADEN: Sve smo mi zaključali, šefe...
ANDRIJA: Možda mu se vic ne dopada!?
TOMA: Dosta priče! Neću da čekam ponoć ovde!
MLADEN: Šefe, kol'ko sam ponoći ja ovde dočekao! Navikavam se na mrak!
TOMA: Ko je dežurni u štampariji!?
DANILO (ironično): Javni tužilac, ko bi drugi!?
TOMA: Na koga je sada red!?
GORDANA: Ja sam dežurala prošle nedelje!
(Iznenada u redakciju uleće Zvonko, mokar i zadihan.)
TIJANA: Zvonko, šta je!?
ZVONKO (zadihano): Demonstracije... U Studentskom gradu...
MLADEN: Kakve bre demonstracije po mraku!?
ZVONKO: Napala nas milicija... Pendrecima i šmrkovima!
MLADEN (sarkastično): Narodna milicija!
ZVONKO: Ne daju nam da se probijemo do Skupštine... Prebili nas! Ima mnogo povređenih!
DANILO: Počelo je, počelo!
TIJANA: Kad se to desilo?
ZVONKO: Pre pola sata! Svi su na nogama! Studentski grad je blokiran! Sutra ćemo opet u demonstracije! Biće nas još više!
ANDRIJA (podižući telefonsku slušalicu visoko): Isključili su nam telefone!

(MRAK)

KRAJ I ČINA
 

MEĐUČIN

(KOLPORTAŽA)


U pauzi između prvog i drugog čina dva kolportera prodaju fototipska izdanja dnevnih listova "BORBA" i "POLITIKA" sa datumom 3. jun 1968. Pri tome izvikuju naslove članaka koji se odnose na studentske demonstracije.


II ČIN
 

1.


(Mrak. Žamor gomile. Saobraćajna buka, pisak lokomotive, zvici milicijskih pištaljki i sirene patrolnih kola.
Svetlo. Kamionet krcat studentima. Neki sede čak i na krovu kabine, a među njima se izdvaja jedan student, koji drži crvenu zastavu. Iza njega studenti drže transparente na kojima piše DOLE KNEŽEVI SOCIJALIZMA! i SLOBODA, ISTINA, PRAVDA!)


STUDENTI (pevaju):

Ustajte svi na zemlji kleti,
Svi sužnji koje mori glad!
Nepravdi razum sad se sveti,
Tutnji već i selo i grad.
Nek tiranstvo sruši naša snaga,
Bezbrojno roblje sad ustaj!
Nek svetu starom nema traga,
Svoj bedi sutra biće kraj!

ZVONKO (penje se na kabinu kamioneta i čita): STUDENTI I GRAĐANI BEOGRADA!
 

MRAK)

2.
 

(Soba studentskog doma. Dok Šeki na ormaru čita "Sport", Miki pregleda i pakuje pištolje.)

MIKI: Čitaj dalje! Šta kažu!?
ŠEKI: U taboru naše fudbalske reprezentacije vlada opsadno stanje. Stručni tim na čelu sa selektorom Rajkom Mitićem čini sve da plavu četu što bolje pripremi za predstojeći meč...
MIKI (nervozno): Čitaj brže!
ŠEKI: Dragan Džajić, strelac pobedonosnog gola protiv reprezentacije Engleske, ne krije svoj optimizam. Slično je i sa njegovim drugovima u dresovima sa našom trobojkom, koji s velikim nestrpljenjem iščekuju da ponovo istrče na zeleni tepih...
MIKI: Piše li kad počinje prenos!?
ŠEKI (naglo ustaje): Evo ti pa pročitaj! Moram da krenem!
MIKI (ostavljajući pištolje): Ma čitaj, bre!
ŠEKI: Žurim! Zakasniću na trening!
MIKI: Kakav trening u ovo doba!?
ŠEKI (uzimajući sportsku torbu): Danas uvežbavamo slobodne udarce...
MIKI: Slobodne udarce!?
ŠEKI: I driblinge u kaznenom prostoru!
MIKI: U kaznenom prostoru?
ŠEKI: A onda nas vode na ručak! Platila neka firma... Za reklamu na dresovima!


(MRAK)

3.


(Kamionet krcat studentima.)

ZVONKO: Studenti i građani Beograda! Vas su štampa, radio i ostala sredstva informisanja obavestili sa nečuvenom podlošću da su sinoćne demonstracije studenata bile samo istupi siledžija, izgrednika i obesnih dokoličara, koji lome izloge, kradu i napadaju miliciju. Ništa od toga nije tačno! Zato moramo ovim putem da vas ukratko obavestimo o onom što je najglavnije u sinoćnim i današnjim demonstracijama.

Zbog čega studenti demonstriraju? Koje parole nose i za šta se zalažu?
Pre svega, oni se zalažu da se smanje velike socijalne nejednakosti u našem društvu; da se hitno rešavaju problemi nezaposlenosti – da naši ljudi ne bi morali da se iseljavaju u inostranstvo; da se obezbedi stvarna demokratija u svim oblastima društvenog života i da se, zajedno s tim, omogući brže i temeljnije uspostavljanje samoupravnih odnosa.
STUDENT (viče): Živela solidarnost studenata i radnika!
STUDENTI (skandiraju): Živela! Studenti-radnici, studenti-radnici!
 

(MRAK)

4.
 

(Redakcija studentskog lista. Žamor napetosti.)

TOMA (spuštajući telefonsku slušalicu): Dogovoreno! Od sutra počinjemo sa vanrednim brojevima!
DANILO (ironično): Misliš sa redovnim!
TOMA: Format ostaje isti, samo se smanjuje broj stranica!
MLADEN (ironično): A honorari!? I oni se smanjuju!?
DANILO: Ovo će ti se računati u borački staž!
TIJANA: Koliki će biti tiraž? Kako ćemo ga rasturati!?
TOMA: Otom, potom! Od ovog momenta svi rade sve! Jasno!?
TIJANA: Ja već letim!
ANDRIJA: Kako to misliš svi rade sve!?
TOMA: Nema više rubrika! Svi zajedno pišemo i uređujemo!
ANDRIJA: To je neozbiljno! Tako se ne radi!
GORDANA: Ja bih, ipak, da sve ostane po starom!
TOMA: Nemoguće! Vanredni brojevi će izlaziti svaki dan!
SRĐAN : Ne trabunjajte! Novine moraju u štampu što pre!
ANDRIJA: Ali ne po svaku cenu!
SRĐAN : Po svaku cenu!
ANDRIJA: Šta bi ti!? Pisaće mašinke umesto pisaćih mašina!?
TOMA: Čekaj, čekaj! Na koga mogu da računam!?
SRĐAN: Ljudi, ceo Univerzitet je na nogama! Nemamo vremena!
ANDRIJA: Ponavljam: meni je sve ovo neozbiljno... Naivno!
GORDANA: Andrija, šta ti je!? Kako možeš!?
MLADEN (sarkastično): Vreme se menja, pa mu seva u kičmi!
TOMA: Dakle, odustaješ!?
ANDRIJA: Grešite! Strašno grešite! Ne može se tek tako... Glavom kroz zid!
DANILO: Kad ideš glavom kroz zid barem znaš da nisi bez glave!
ANDRIJA: Ali ovde nema zida... Sve je paučina!
SRĐAN: Dosta naklapanja! Ko hoće da radi, neka ostane! Ko neće, neka ide!
TOMA: Sutra štampamo prvo vanredno izdanje "STUDENT-a"! Na posao! (Svi ustaju, sem Andrije.)


(MRAK)

5.


(Kamionet krcat studentima.)

STUDENTI (skandiraju): Radnici – studenti, radnici – studenti!
(Iz publike izranja čovek u rudarskom odelu.)
RUDAR (čita): Radnici rudnika bakra Majdanpek, okupljeni na kratkom zboru, u potpunosti shvataju materijalni položaj studenata, neadekvatne uslove života i studiranja. Sve su to problemi vredni pažnje u okviru našeg jedinstvenog samoupravnog društva. No, mi ne možemo da shvatimo i prihvatimo način na koji ste pokušali to da rešite! Mi sa punim pravom postavljamo pitanje: zar naša mlada inteligencija nema političkog refleksa da oseti i predoseti da demonstracije mogu koristiti samo neprijateljima socijalizma!?
STUDENTI (skandiraju): Studenti – radnici, studenti – radnici!
(Iz publike izranja čovek u radničkom kombinezonu.)
RADNIK (čita): Zbor radnika fabrike visokofrekventnih uređaja iz Zemuna šalje vam tople reči solidarnosti i podrške u vašoj borbi za socijalizam, za istinsko samoupravljanje, koje se i posle toliko godina ne ostvaruje. Za slobodu govora i mišljenja, što je put za likvidaciju oportunizma, koji ozbiljno nagriza naše društvo i SKJ. Za poštovanje autonomije Univerziteta i rešavanje problema studentske omladine kao integralnog dela našeg društva... Šaljemo vam i spisak radnika koji su ovaj apel prihvatili, napominjući da je izvestan broj šefova odeljenja sprečio potpisivanje ovog apela od strane radnika u svojim pogonima.
STUDENTI (skandiraju): Radnici – studenti, radnici – studenti!
 

(MRAK)

6.
 

(Soba studentskog doma. Na ormaru više nema improvizovanog ležaja. Miki, sav zadihan, podiže male ručne tegove. U sobu uleće Zvonko.)

ZVONKO: Zdravo! (Gleda prema ormaru.) Gde nam se kolega SPORT izgubio!?
MIKI: Otiš'o! Otrč'o! Naša fudbalska nada dobila stančić... Blizu stadiona!
ZVONKO: Nismo se ni pozdravili...
MIKI: Obeć'o je karte za derbi!
ZVONKO: I!?
MIKI: Šta i!?
ZVONKO: Šta kažeš!?
MIKI: Ništa ne kažem! Šljakeri su sabajle, na vreme, prošli kroz fabričke kapije...
ZVONKO: Tamo ih je vojska dočekala...
MIKI: Za njima su pošli činovnici, pa đaci, seljaci su već na njivama... K'o da se ništa nije desilo!
ZVONKO: Ima vremena! Ljudi još nemaju pojma...
MIKI: Drugarice gospođe će večeras na miru zaliti cveće na terasama i u baštama... I prošetati pudlice da piške... Jebe se njima za studente!
ZVONKO: A kad štampa prestane da laže!? Kad ljudi saznaju istinu o studentskim demonstracijama!?
MIKI: Ljudi! Koji ljudi!? Oni što se godinama prave da ništa ne vide!? Al' će oči da ti izvade zbog jedne jedine ogrebotine na karoseriji svog auta!
ZVONKO: Posle ovoga više ništa ne može biti kao pre! Ništa!
MIKI: I neće! Sad će nam za vratom biti i pajkani u civilu! Više nećeš znati ko je pajkan, a ko student! Bankrotiraću zbog vas, napaljenih budala!
ZVONKO: Bankrotiraće birokrate! Nešto se mora promeniti!
MIKI: Promeniće se! Već marširaju čvrstorukaši: red, rad i disciplina! Došli ste im k'o kec na deset!
ZVONKO: Pa nije istorija partija karata!
MIKI: Nije ni kula od karata!
ZVONKO: Mi smo barem karte pomešali!
MIKI: Intelektualac, nemate ništa u rukavu!
ZVONKO: Imamo lakat... I vreme!
MIKI: Imate pasoše! To vam je jedini adut u ovakvoj zemlji!
ZVONKO: Imamo pravo! Imamo ideje! Imamo zahteve!
MIKI: Nemate vi ništa! Vi ste obični statisti! I ostaćete statisti do kraja života!
ZVONKO: Ti si statista, a ne mi!
MIKI: Pametnjakoviću, zapamti: riba tri puta pliva: najpre u vodi, zatim u ulju i na kraju u vinu!


(MRAK)

7.
 

(Kamionet krcat studentima.)

STUDENTI (skandiraju): Radnici – studenti, radnici – studenti!
SRĐAN (čita): Studenti su juče i danas izrazili neslaganje sa sledećim pojavama u našem društvu i postavili sledeće zahteve: pod jedan, smatramo da je osnovni problem pojava socijalne nejednakosti kod nas. Zato zahtevamo doslednu raspodelu prema radu, energičnu akciju protiv bogaćenja na nesocijalistički način i ukidanje svih privilegija koje su se namnožile u našem društvu. Pod dva, postojanje jakih birokratskih snaga u našem društvu zahteva demokratizaciju svih društveno-političkih organizacija, a posebno Saveza komunista, demokratizaciju svih sredstava informisanja i formiranje javnog mnenja i slobodu zbora i demonstracija!
STUDENTI (skandiraju): Hoćemo slobodu, hoćemo slobodu!
SRĐAN (nastavlja sa čitanjem): Treće, veliki broj nezaposlenih takođe je jedan od uzroka gneva studenata. Zato zahtevamo ukidanje honorarnog rada, smenjivanje rukovodećeg kadra bez adekvatnih kvalifikacija i zapošljavanje mladih stručnjaka na njihova mesta, kao i brže sprovođenje Zakona o obaveznom pripravničkom stažu i stimulaciji stručnjaka da bi se sprečio njihov odlazak u inostranstvo. I četvrto, studenti su posebno ogorčeni stanjem na našim univerzitetima. Stoga zahtevamo slobodan upis studenata i demokratsku reizbornost celokupnog nastavnog osoblja!
STUDENTI (skandiraju): Hoćemo posao, hoćemo posao!


(MRAK)

8.
 

(Redakcija studentskog lista. Toma pažljivo čita rukopis svog komentara, diktirajući ga Gordani.)

TOMA: Na Beogradskom univerzitetu oživeo je napredni studentski pokret. Tačka. Prva proba tog pokreta bile su spontane demonstracije, održane u nedelju uveče u Studentskom gradu. Tačka. Polazeći od nekih temeljnih načela naše revolucije, koja se sada negiraju... Stani!
GORDANA: 'Ajde, ubrzaj se!
TOMA: Precrtaj ovo negiraju i stavi zatamnjuju... Gde sam ono stao!? Aha, zatamnjuju ili pak relativizuju, studentski pokret će nastojati da izvrši korenitu analizu našeg društva. Tačka!
GORDANA (vadeći papir iz pisaće mašine): Gotovo!?
TOMA: Još malo! Kako ti izgleda!?
GORDANA: Ne znam! Zvuči mi nekako parolaški!
TOMA: Zašto!?
GORDANA: Ne znam! Govoriš o studentskom pokretu, koji nema ni svoj program ni lidere! O kakvom je onda pokretu reč!?
TOMA: Samo ti kucaj i uživaj! (Diktira.) Studentskom pokretu je nužno neposredno povezivanje sa radničkom klasom. Tačka. On treba da joj objasni svoja opšta načela, zarez, a ona njemu da predoči jednu istorijsku mogućnost da se ta načela ostvaruju, da ne ostanu mrtvo slovo na papiru. Tačka. Ali, zarez, upravo toga se birokratija najviše plaši, pa zato u strahu povlači besmislene poteze kakav je i naredba da se čuvaju fabrike od studenata. Tačka!


(MRAK)

9.


(Kamionet krcat studentima.)

STUDENTI (skandiraju): Hoćemo posao, hoćemo posao!
(Iz publike izranja čovek u novom plavom mantilu, sa žutim šlemom na glavi.)
INŽENJER: Zbog nereda, koje su izazvali studenti u Beogradu, članovi našeg kolektiva odmah su oštro protestovali protiv takvog razbijačkog načina ostvarivanja svojih prava. Sistem samoupravljanja i društvene demokratije omogućuje rešavanje spornih pitanja u skladu sa normama našeg uređenja. Ne možemo da dopustimo da bilo ko pokuša neopravdanim pritiskom postići brzo rešenje. Ubeđeni smo da će radnička klasa i napredne snage znati pravilno da odgovore na ovakve ekscese!
STUDENTI (skandiraju): Hoćemo posao, hoćemo posao!
(Iz publike izranja čovek u seljačkom ruhu.)
ZEMLJORADNIK: Sa masovnog zbora radnika Zemljoradničko–industrijskog kombinata upućujemo vam dragi drugovi studenti naše drugarske pozdrave, podržavajući vaše zahteve sadržane u vašem akcionom programu, ubeđeni u njihovu opravdanost. Međutim, osuđujemo način kojim ste hteli da te opravdane zahteve iznesete u javnost. Mi smo ubeđeni da ćete i vi sami osuditi nemile demonstracije i da ćete ubuduće voditi računa da ne budu iznevereni principi naše bogate socijalističke demokratije.
 

(MRAK)

10.


(Soba studentskog doma. Miki sedi na stolici pognute glave. Iznad njega stoji stariji inspektor, dok mlađi inspektor pretresa krevete i ormar.)

STARIJI INSPEKTOR: Hoću sve da znam! S kim se druži!? Šta čita!? O čemu priča!? On je jedan od kolovđa! Slušaš li ti mene!?
(Miki klima glavom. Mlađi inspektor izbacuje farmerke iz skrovišta u ormaru.)
STARIJI INSPEKTOR: Ako neku poštu prima, odmah javi! Novine, letke, brošure, knjige, sve moramo da znamo! Jasno!?
(Miki ponovo klima glavom.)
STARIJI INSPEKTOR: Evo ti broj telefona... Zovi posle pet. Svaki dan! Ne znaš ti s kim deliš sobu!
(Mlađi inspektor pronalazi skrivene pištolje i pokazuje ih starijem inspektoru.)
STARIJI INSPEKTOR: Opa bato! Stigla nova roba! Proširili smo asortiman! (Unoseći se u lice Mikiju.) Odakle ti ovo!? (Miki ćuti.) Za koga ovo valjaš!? (Miki i dalje ćuti.) Lepo te pitam: ko ti je ovo dao, za koliko i kome ga prodaješ!? (Miki ćuti pognute glave.)
MLAĐI INSPEKTOR (hvatajući Mikija za kosu): Govori, sunce ti jebem! Ko ti je ovo dao!?

(MRAK)

11.
 

(Kamionet krcat studentima.)

STUDENTI (skandiraju): Hoćemo slobodu, hoćemo slobodu!
ZVONKO (na kabini kamioneta): Studentima neprestano stižu pisma i telegrami sa svih strana. Došao je veliki broj telegrama iz radnih organizacija širom zemlje u kojima radni ljudi, lažno obavešteni o ciljevima i toku naših akcija, izražavaju svoje nezadovoljstvo i neslaganje sa navodnom upotrebom sile u rešavanju naših problema...
STUDENTKINJA: Prema onome što se javno govori i piše, ispada da su studenti silovali narodnu miliciju, da su blokirali milicijske stanice i da ih drže u obruču!
TIJANA: Ko smo mi!? Šta smo mi!? Banda koja ruši i pali tekovine naše revolucije!? To je zaključak neobaveštenih ljudi, koje naša štampa i televizija uporno lažu!
ZVONKO: Ne traže studenti parče govedine više u svojim tanjirima, niti da im se okreči menza! Mi tražimo renesansu čitavog društva!
STUDENT: Niko od nas nije za jednakost u bukvalnom smislu. Ali jedno društvo koje sebe naziva socijalističkim, ne može da dopusti da na jednoj strani ima nezbrinutih ljudi, a na drugoj rentijera, zelenaša i privilegovanih!
ZVONKO: Mi smo protiv bogaćenja na račun radničke klase! Radnički interesi su i naši interesi! Mi se borimo za slobodu štrajkova i demonstracija!
STUDENT (viče): Dole socijalistička buržoazija!
STUDENTI (skandiraju): Dosta je korupcije, dosta je korupcije!
 

(MRAK)

12.
 

(Redakcija studentskog lista. Ulazi Mladen sa svežnjem novina pod miškom.)

MLADEN (deleći novine): Uzimaj ovo... I sakrij odmah!
TOMA: Šta se desilo?
MLADEN: Neko je iz štamparije odneo tvoj uvodnik javnom tužiocu. Nije odštampano ni petsto primeraka kad... Stiže rešenje o zabrani! Samo sam ovo uspeo da iznesem!
SRĐAN: Treba odmah obavestiti Univerzitetski odbor!
DANILO: Kakva vajda od toga!? Rešenje je već otkucano, pečatirano...
SRĐAN: Zabranu treba skinuti po svaku cenu i list rasturiti po svim fakultetima! A to jedino može Univerzitetski odbor!
MLADEN: U dvorištu televizije su borna kola. Oko radija i štamparije milicija. Ceo grad je poplavio!
SRĐAN: Ceo grad je pocrveneo!
DANILO: Po krovovima se muvaju naoružani pajkani! Filozofskom fakultetu su isključili sve telefone!
GORDANA: U čaršiji se šuška da će uvesti policijski čas!
TOMA: Nije još sve izgubljeno! (Maše rešenjem.) Ovo je samo privremena zabrana!
DANILO: I radnici su na privremenom radu u inostranstvu!
TOMA: Otkucaćemo žalbu Okružnom sudu! Gordana, kucaj!
 

(MRAK)

13.
 

(Kamionet krcat studentima.)

STUDENTI (skandiraju): Dosta je korupcije, dosta je korupcije!
ZVONKO: Danas se održavaju zborovi na svim fakultetima, Oduševljenje i smelost studenata stalno rastu. Podrška koju nam pružaju profesori daje nam polet, pomaže da celom pokretu damo potrebnu ozbiljnost!
STUDENT: Sa Prirodno–matematičkog fakulteta poručuju: škola čija selekcija ne počiva na znanju, već na socijalnom ili nacionalnom poreklu, nije demokratska!
TIJANA: Na Akademiji za pozorište i film: svakoj epohi njena umetnost, svakoj umetnosti njena sloboda!
STUDENTKINJA: Studenti Tehnološkog fakulteta traže smenjivanje svih birokrata!
STUDENT: Zbor studenata Ekonomskog fakulteta zahteva dosledno sprovođenje privredne reforme!
ZVONKO: Zahtevamo da se smene glavni urednici štampe, radija i televizije, jer su podlo i nepošteno obaveštavali javnost o studentskim zahtevima!
TIJANA: Zahtevamo da se puste na slobodu svi uhapšeni studenti i da se oslobode istrage i sudske odgovornosti!
STUDENT: Tražimo da se smene svi politički funkcioneri, koji su odgovorni za brutalne postupke prema studentima!
STUDENTKINJA: Dosta pendreka po glavi!
STUDENTI (skandiraju): Mi smo protiv nasilja, mi smo protiv nasilja!
 

(MRAK)

14.
 

(Soba studentskog doma. Miki leži na krevetu i čita strip. U sobu iznenada provaljuje njegov švercerski bos Bora, u društvu sa krupnim mladićem u kožnoj jakni.)

MIKI (naglo ustajući): Boro, nemoj!
BORA: Ležiš!? Boli te kurac!
MIKI: Boro, stani! (Beži po sobi.)
BORA: 'Vataj barabu! Kičmu ću da mu slomijem!
MIKI: Boro, da ti objasnim!
(Mladić u kožnoj jakni hvata Mikija.)
BORA: Ti ćeš Boru da cinkariš... Mamu ti jebem pandursku!
MIKI: Boro, nisam...
BORA (udarajući Mikija): Bora ti je dao pištolje, a!? Mor'o si to da kažeš!?
MIKI: Boro...
BORA (nastavljajući sa udarcima): Tako se Bori vraća! To mi je hvala! Pizda ti materina! (Udara Mikija nogom u stomak.)
MIKI: Ne... (Pada polako na pod.)

(MRAK)

15.
 

(Kamionet krcat studentima.)

STUDENTI (skandiraju): Mi smo protiv nasilja, mi smo protiv nasilja!
(Iz publike izranja čovek u sivom odelu sa crvenom kravatom.)
FUNKCIONER: Drugarice i drugovi! Na proširenom sastanku opštinskog komiteta raspravljali smo o studentskim demonstracijama. Energično osuđujući način borbe koji ste vi izabrali, pitamo vas: zar je Če Gevara, revolucionar Latinske Amerike, veći revolucionar od naših narodnih heroja!? Pitamo vas: sa kojim pravom se bacate drvljem i kamenjem na organe bezbednosti, koji su pozvani da čuvaju red i mir i tekovine revolucije, koji danju i noću rade da bi sačuvali vaše živote, dok vi bezbrižno hodate ulicama!? Pitamo vas: ko vam je dao pravo da tražite opoziv i ostavke pojedinih rukovodilaca!?
STUDENTI (skandiraju): Mi smo protiv nasilja, mi smo protiv nasilja!
(Iz publike izranja stariji čovek, sa knjigom u ruci.)
PESNIK: Pozvali ste me da čitam pesmu. Nisam to uradio zato što smatram da ovo nije vreme za književne večeri. Da li sam ja sa vama? Pa s kim bih mogao biti u ovom trenutku? Vi ste kao plamen koji je za tili čas poremetio sve komotne pregrade i podele, u kome su se svi, od Sežane do Đevđelije, probudili, pokrenuli, progovorili. Svejedno kako... Na meni nije da govorim. Na vama je... Mirno pregovarajte, ali dostojanstveno... Zaboravite stare reči, izmislite nove reči, zašto ste mladi!? Pronađite svoj novi rečnik! Progovorite jezikom novog vremena! Budite svoji!
 

(MRAK)

16.
 

(Redakcija studentskog lista u neredu. Otvorene fioke, razbacani papiri, oborene stolice. Toma sedi sa glavom zaronjenom u rukama.)

GORDANA: Nisu imali nalog za pretres... Samo su upali i...
TOMA: Šta su odneli?
DANILO: Ništa... I sve!
TOMA: Šta je sa novinama!?
MLADEN: Pajkani su okupirali štampariju, ali smo uspeli da iznesemo oko dve hiljade primeraka!
TOMA: Kako!?
MLADEN: Ujak mi radi u Hitnoj pomoći! Naš čovek! Došli smo ambulantnim kolima i...
DANILO: Ja sam glumio bolesnika! Duguješ mi dupli honorar za ovo!
TOMA: Može li tvoj ujak da skokne i do Zagreba!?
MLADEN: Nema problema! Kažem ti, naš čovek sto posto!
TOMA: Poslaćemo hiljadu primeraka u Zagreb! I petsto u Sarajevo! Valjda niko neće posumnjati u kola Hitne pomoći!?
GORDANA: A ono što je preostalo!?
TOMA: Neka ide sve na Filozofski! Svi smo tamo!
DANILO: Tomo, ja bih da podnesemo kolektivnu ostavku!
TOMA: Ne dolazi u obzir! Borimo se do kraja!
GORDANA: Kako da se boriš sa ovim!? (Pokazuje na ispreturanu redakciju.) Kako!?
 

(MRAK)

17.
 

(Kamionet krcat studentima.)

STUDENTI (skandiraju): Hleba svima, hleba svima!
(Iz publike izranja čovek srednjih godina sa negovanom bradom.)
PROFESOR: Zašto su profesori sa studentima? Između ostalog i zato što su za poslednjih stotinu godina naše istorije sve velike ideje nicale u školskim klupama. Iako te ideje sama ne stvara, omladina putem njih produžava jugoslovensku istoriju. Ako ne shvati težnje omladine, svaka država nužno mora izgubiti!
STUDENTKINJA: Zahtevamo da se odbace kao netačne tvrdnje da među studentima i profesorima postoje tobožnji neprijatelji. Takve tvrdnje su lukavo smišljene da razbiju jedinstvo studentskog pokreta!
(Iz publike izranja prosedi čovek u jakni.)
PENZIONER: Ja sam bio partizan i komesar u ratu i nisam se borio za to da milicija tuče našu decu... Studenti se bore za socijalizam. Ne vaspitavamo našu decu da bi ih tukli, nego da nastave naš put. Moje srce je tamo gde je omladina!
SRĐAN: Zahtevamo da se sami rukovodioci Centralnog komiteta izjasne ko je od njih levo, a ko desno, da bismo tačno znali ko od njih pripada konzervativnim, a ko demokratskim snagama!
(Iz publike izranja starija žena, otmeno obučena, sa šeširom na glavi.)
GOSPOĐA: Deco, hoćete li i kroz pet, kroz deset, kroz pedeset godina verovati u sve ovo u što danas verujete? Hoće li se i vama dogoditi ono što se dogodilo nama: da doživite ostvarenje svojih ideala!?
 

(MRAK)

18.
 

(Soba studentskog doma. Tijana i Zvonko stoje čvrsto zagrljeni.)

TIJANA (kroz plač): Sve su nam oteli... Ceo tiraž!
ZVONKO: Moraš nešto da pojedeš! Ne možeš tako!
TIJANA: Poslali smo u Zagreb hiljadu primeraka... I u Sarajevo... Sve su zaplenili!
ZVONKO: Ništa nisi jela od juče! Čuješ li!?
TIJANA: Sve su blokirali! Ceo Univerzitet!
ZVONKO: Možemo da jedemo zajedno!
TIJANA: Hoće da nas smene! Celu redakciju!
ZVONKO: Doneću ti vruć hleb!
TIJANA: Ucenjuju nas! Prete nam zatvorom!
ZVONKO: Doneću i viršle!
TIJANA: Bićemo obeleženi! Etiketirani! Do kraja života!
ZVONKO: Da kupim i nešto slatko!
TIJANA: Neće nam dati da diplomiramo! Trunućemo na Birou za nezaposlene! Zašto!? Zaštooo!?
ZVONKO: Doneću i kiselo mleko!
TIJANA: Šta će biti s nama!?
ZVONKO: Ljubavi, mi smo odrasli na kiselom mleku!
 

(MRAK)

19.
 

(Kamionet krcat studentima.)

TOMA: Zagrebački studenti su s nama! (Čita.) Sveučilišni odbor Saveza studenata Zagrebačkog sveučilišta podržava progresivne zahtjeve studenata Beogradskog univerziteta! Ti zahtjevi su i naši zahtjevi!
FUNKCIONER: Drugarice i drugovi, studentske akcije su opozicione! Protivne ciljevima našeg društva! To je neprijateljska propaganda! Mi smo ovu vlast krvlju stekli i bez krvi je ne damo!
SRĐAN: I Ljubljana je na nogama! Slovenačkim studentima takođe prete milicijom!
ZEMLJORADNIK: More, da vam ja kažem, sve je to besno! Ja bi' nji posl'o na njivu, da kopaju, pa da vidiš! Bili bi mirni k'o bubice!
MLADEN: U Sarajevu su studenti izašli na ulice u znak solidarnosti sa nama! Traže ukidanje svih privilegija!
PESNIK: Vi niste i ne treba da budete politička opozicija! Vi ste moralna negacija svega trulog u ovom društvu!
GORDANA: I titogradski studenti su podržali naše zahteve!
INŽENJER: Kolovođe treba pohapsiti, a usijane glave rasterati! Nema drugog leka!
DANILO: U Novom Sadu se održavaju protestni zborovi po fakultetima. Studenti zahtevaju radikalne kadrovske promene! Moraju već jednom otpasti nesposobni, jer su ovom društvu naneli više štete nego elementarne nepogode!
FUNKCIONER: Vodićemo demokratski dijalog do konačnog – obračuna!
PROFESOR: Pitanje savesti je najzad otvoreno za sve! Za čitavo društvo!
(Iz publike izranja čovek u plavoj uniformi, sa megafonom u rukama.)
MILICIONER: Zabranjuje se održavanje svih skupova, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima! Studenti, raziđite se!
STUDENTI (skandiraju): Radnici-studenti, radnici-studenti!
STUDENT: Hoćemo sutra bez onih koji su upropastili juče!
STUDENTKINJA: Nećemo rešavanja, hoćemo rešenje!
DANILO: Nema sporazuma, nema primirja sa onima za koje je republika - špekulacija, a revolucija – zanat!
STUDENTKINJA: Radničku omladinu na fakultete! Dosta nam je maminih i tatinih sinova!
SRĐAN: Mladost je naša jedina privilegija!
STUDENT: Radnici se savijaju – birokrate uživaju!
TOMA: Ko odgovara za haos u privredi!? Imamo li Ustav!?
GORDANA: Recite drugu Titu istinu!
(Iz publike izranja milicioner sa megafonom.)
MILICIONER: Zabranjeno je održavanje svih skupova, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima! Studenti, raziđite se!
TOMA: Nećemo demokratiju u šlemovima!
MLADEN: Dosta pendreka po ljudskom umu!
STUDENTKINJA: Borimo se za boljeg čoveka, a ne za bolji život!
DANILO: Dok upravljaju amateri, stradaju proleteri!
STUDENT: Od kolevke pa do groba, čovek ostaje samo roba!
SRĐAN: Govori kako živiš, živi kako govoriš!
DANILO: Praznu glavu vetar nosi!
TOMA: Hoćemo slobodu demonstracija!
STUDENT: Dosta bogaćenja na račun radnika!
DANILO: Gledajte istini u oči! Revolucija još nije gotova!
MLADEN: Politički rad – besplatan rad!
GORDANA: Živela sloboda stvaralaštva!
SRĐAN: Svima jednaki uslovi za školovanje!
TOMA: Tražimo slobodnu štampu!
STUDENT: Dosta nam je crvenih buržuja!
STUDENTKINJA: Živeo drug Tito!
STUDENTI (skandiraju): Živeo! Tito – partija, Tito – partija!
MILICIONER: Poslednje upozorenje! Zabranjeno je održavanje svih skupova, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima! Studenti, raziđite se!


(MRAK)

20.
 

(Mrak. Žamor i zvižduci. Prodorni zvuci milicijskih pištaljki i sirena patrolnih kola. Topot koraka, odjeci mnogobrojnih udaraca pendreka, prasak bombi suzavca. Krici, uzvici, jauci.
Svetlo. Dim. Na opusteli kamionet i ono njega padaju ženske i muške cipele, tašne, sveske, knjige, novine, naočari, kape, marame, delovi odeće, transparenti, crvena zastava.)

SPIKER (off): Govori Predsednik Republike!
JOSIP BROZ TITO (off): ... Mi smo drugovi mnogo puta govorili da treba voditi brigu o čovjeku. Ali, ja mislim da su nas toliko zasjenile razne investicije i razna trvenja oko toga, da je to zasjenilo i oči i misli ljudi, da se zaboravilo na čovjeka. A mi ni objekte ne možemo stvarati bez čovjeka. Ne možemo!

Što se tiče studenata koji su iskazali svoj veoma snažan revolt, to nije stvar koju mi sada treba da pretresamo. Jer, revolt do koga je došlo je djelomično i rezultat toga što su studenti vidjeli da sam i ja sam često postavljao ta pitanja, pa se ona ipak nisu rješavala. Ovog puta ja obećavam studentima da ću se svestrano založiti za rješavanje i u tome studenti treba da mi pomognu. Štaviše, ako nisam sposoban da riješim ta pitanja, onda ja ne treba više da budem na tom mjestu. Ja mislim da nijedan naš stariji komunista, bilo koji, koji ima svijest komuniste, ne bi trebalo da insistira na tome da mora ostati tamo gdje jeste, nego treba da dade mjesta onim ljudima koji su sposobni da rješavaju probleme...
 

(MRAK)

K R A J

- 16 -