Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Intervju

 AFORISTIČAR  ILIJA MARKOVIĆ

NAJKRAĆI PUT DO ISTINE

U večitoj igri besmisla i smisla aforističar je stalno pred velikim izazovom.
U traganju za istinom aforizam je najkraći put do nje.
Bio nonsens ili paradoks, nesporno je da ta najkraća književna forma
pruža najveće izražajne mogućnosti.

Ilija Marković - karikatura Ljubomir Sopka

Ilija Marković, rođen 1940. godine.
Zastupljen u antologijama, domaćim i stranim.
Prevođen na osamnaest jezika.
Bavio se karikaturom i enigmatikom. Uređivao biblioteku JU-satira i "Dnevnikov" podlistak "Koprive".
Dobitnik brojnih nagrada kao autor, urednik, izdavač.
Ima "Ilijadu", izdavačku delatnost.
RTV snimila dokumentarac o I.M. - "Aforizam koji hoda".
Živi u Novom Sadu.

K n j i g e :
Vetrokazi – putokazi (1972), Repigrami (1978),
Osamdeset šesta (1985), Ilijada (1986), Srča (1986),
Osamdeset sedma (više izmenjenih i dopunjenih izdanja na srpskom i stranim jezicima), (1986), Osamdeset osma – epigrami (1987), Prva Jugoslavija/ druga Jugoslavija/ treća Jugoslavija/ Prodato (1995), Poslovni svet (1997), Poslovni svet (više izmenjenih i dopunjenih godišnjih izdanja), Zar i ti/ sine Edipe (1998), Hvala što ne pušite/ ne pijete/ ne jedete (kompilacija dveju knjiga), (1998), 1389-1988-1998 (1998), Prva jugoslavija/ druga Jugoslavija/ treća Jugoslavija/ Prodato, izmenjeno, prošireno, prošiveno, rašiveno (2000), Potvrda iz katastra/ vaše zemlje nema (2002), Aforizam je alfa i omega srpske satire – o aforizmu aforizmi (2003), Zemlja u rupi (2003), Ne budite ludi/ glupost se isplati – mentalni aforizmi (2004), Zavedi/ pa vladaj – roman u aforizmu (2004), Vođa je bio/ vođa bije/ vođa će biti – o vođi aforizmi (2005), Zavedi/ pa vladaj – novirano izdanje (2006), O/ aforizmu/ aforizmi (izmenjeno i dopunjeno izdanje), (2007), Izabrani aforizmi (2007), Aforizmi (izbor), (2007).

U pripremi Izabrana dela. Biće objavljena, najverovatnije, u prvom polugodištu 2009. godine. Prema romanu Zavedi/ pa vladaj priprema se pozorišna predstava.

* * *

ETNA: Šta Vas je privuklo aforizmu, kad, kako i što je možda bitnije - zašto ste počeli da ih pišete?

Marković: Sećanje nije baš pouzdan saveznik, pa je teško reći sa ove distance kada je to počelo. Zahvaljujući naknadnoj pameti, pokušaću da odgovorim bar u osnovnim naznakama. Još u nižim razredima ukrstio sam neke rime i mom oduševljenju nije bilo kraja. Naravno, to nisu bili aforizmi, već neki pesmuljci. Posle sam sve to batalio, bacio, digao ruke. Da li mi je neko nešto rekao, pa sam se postideo, šta li? Kasnije sam pisao za svoju dušu, kriomice.

Inače uvek sam radio i razmišljao atipično. Uostalom kao i svaki aforističar. U šestici sam video devetku, u devetki – šesticu. Ako se tome doda da ništa nije kako je, pitanje je da li se klatno klati obratno? Kad smo u osnovnoj školi na času likovnog počinjali vodenim bojama, dok su drugi koristili četkicu, ja sam bojio prstom. I zavoleo crtanje, slikanje. Potom karikaturu, enigmatiku. Bilo mi je interesantnije komponovati ukrštenicu nego je rešavati. Valjda mi se zbog toga i nametnula formulacija da je aforizam krštenica ukrštenih reči. Ima neka tajna veza, neka slatka mala tajna na vrhu jezika. U tome se, valjda, krije i odgovor na pitanje "zašto"? Đavo zna.

ETNA: Vaše stvaralaštvo je prilično autentično, čak i vizuelno – počev od forme, aforizmi su kratki, igrate se rečima, framazama, brojkama itd., pa do opreme knjiga – rokovnik-adresar, kaligrafska i luksuzna oprema u tvrdom povezu i kutiji i dr.

Marković: Davno sam napisao da nisu razlike među nama, već u nama. Svako od nas pokušava da bude svoj na svome terenu. Da li sam u tome uspeo i koliko, sudiće vreme. Ono je najbolji sudija. Sudi bez svedoka.

U večitoj igri besmisla i smisla aforističar je stalno pred velikim izazovom. U traganju za istinom aforizam je najkraći put do nje. Bio nonsens ili paradoks, nesporno je da ta najkraća književna forma pruža najveće izražajne mogućnosti. To ću pokušati da potkrepim ne samo definicijom aforizma, već i činjenicama koje se naslanjaju na rečeno. Aforizam je reč, rečenica, priča, roman. I u bukvalnom smislu: reč ("GraSS!"); rečenica ("Aforizam je kap istine u kojoj se prelama more gluposti."); priča ("Aforizam je priča" – naslov knjige priča); roman ("Zavedi/ pa vladaj").

Aforizmi bez ijednog slova su od brojki, "logaritamski aforizmi". Primera radi, 5+10+2003=0. Da pojasnim aforizam aforizmom: "Ako je 5. oktobra bila revolucija, mi smo prvoborci. Ako je evolucija – majmuni."

Knjiga-rokovnik-adresar je treća objavljena knjiga. Prva je "Vetrokazi-putokazi", 1972. Prvi aforizam u njoj je: "Ja? – pa to je zamenica." Kasnije sam stekao pravo da napišem: "Zamenica je imenica." Na ideju da osmislim knjigu kao rokovnik-adresar-kalendar došao sam 11. maja 1985. godine, oko ponoći, u polusnu. Razradio sam je i registrovao u Autorskoj agenciji. Moglo bi se reći da je ideja krajnje jednostavna (rokovnik s aforizmom pri dnu), a toliko efektna, možda jedna od najboljih u jugoslovenskom izdavaštvu. Knjiga je prevedena je na više jezika. Potražnja za njom je bila izuzetna. O njoj bi se mogla napisati knjiga, kako se porađala, kakve je reakcije izazivala. Od 1997. bitiše kao "Poslovni svet".

Što se tiče opreme knjiga, čini mi se prirodnim nastojanje da knjige lepo izgledaju, te da je najsrećniji spoj kad se postigne saglasje između sadržine i forme.

Ima i drugih kurioziteta u aforizmima koje sam napisao: kada izgovorite rečenicu, nije aforizam – kada je napišete jeste; aforizam od šest zamenica; sedam negacija... Sve su to dokazi da aforizam razara ustaljena pravila i da sebi krči nove puteve. Da postaje zametak književnog roda.

ETNA: Napisali ste ne samo brojne definicije o aforizmu, objavili zbirku aforizama o aforizmu, nego ste otišli i korak dalje, aforizam ste pretočili u druge prozne forme, u priče, eseje, roman, sve je dakle u službi Nj.V. aforizma. Šta je sledeće?

Marković
: S jedne strane, aforizam je i te kako zahtevan, zbog minimuma reči i maksimuma značenja (tri misli u dve reči), dok, sa druge, pruža velike mogućnosti s obzirom da prerasta u priču, roman, esej, čak.

"Aforizam je alfa i omega srpske satire" je knjiga aforizama o aforizmu, definicije o definiciji, pojmovi o pojmu, meta-knjiga, za koju je prof. dr Nikola Milošević u recenziji napisao: "nijedan aforističar nije sročio knjigu aforizama o ovom književnom žanru. Prvo takvo delo poteklo je iz pera autora sa naših strana..." Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, "O aforizmu aforizmi", izdali su "Alma" i "Ilijada".

Priče isključivo od aforizama (oko sedamdesetak) su nastale od satiričnih stavova objavljenih većinom u kolumnama "Danasa", ali i u drugim listovima, i u "Etni". Svaki aforizam izdvojen iz konteksta može da egzistira autonomno. Međutim, u samoj priči i te kako je važan značaj konteksta pošto se značenje potencira u odnosu na prethodnu misao, poruku, naslanja se na nju i izvire iz nje. Tako da reči u svom standardnom značenju dobijaju dodatni smisao, novu refleksiju.

"Zavedi/ pa vladaj" je roman u aforizmu, kruna mog bavljenja satirom. Ima 400 strana, 192 poglavlja. Moto je kopča prethodnog sa narednim tako da ima svoj tok. Glavni junak je bezličan, bez imena i prezimena, koji mutira kroz Vladara, Vlastodršca, Demagoga, Jebivetra, Iluzionistu, Manipulatora, Zabludelog Sina, Diktatora, Velikog Majstora Igre, Njegovu Svetlost, Udarnu Pesnicu i šta sve ne?! Sve i Sja. On! Objavljena su dva izdanja, drugo je "novirano" (nova reč u srpskom jeziku - prijemčljivija od inovacije), tematizovano i organizovano po pasusima. I treće izdanje će biti uveliko izmenjeno u odnosu na prethodna. Knjiga je nagrađena na Salonu knjige i grafike u Pirotu za estetski tretman, a na osnovu nje, autor je proglašen satiričarem godine na Jugoslovenskim danima humora i satire u Pljevljima.

Po romanu se priprema i pozorišna predstava u Beogradskom pozorištu "Slavija". Već dva puta su zakazivane i otkazivane predpremijere. U nedavnom razgovoru Božidar Bobo Đurović, reditelj, uveravao me je da će izgurati ovaj projekat. Naravno, da bi bio Sizif, treba znati gurati. A Bobo zna, može, hoće.

Pravimo državu kakvu svet nije video.
Ako uspemo – neće ni videti.

Prva Jugoslavija, druga Jugoslavija,
treća Jugoslavija. Prodato!

Ko pređe na Drini ćupriju –
uđe u Prokletu avliju.

Neviđen incest:
jebo sliku svoju!

Šta vredi što će ukinuti smrtnu kaznu,
ako ostane državna televizija!

Lako je izvaditi zeca iz šešira.
Izvedite vi magarca ispod šajkače.

E?
U!

www.srsdssns.eune.rs

2007 – 1389 = 618
= 6 + 1 + 8 = 15%

Veća riba guta manju.
Velika Srbija – Srbiju.

Potvrda iz katastra:
vaše zemlje nema.

 Ilija Marković

ETNA: I knjige na zadatu temu su retkost, do sada ste objavili knjige o aforizmu, vo- đi, gluposti, da li je nova tema na pomolu?

Marković: Po mnogima je "Prva Jugosla- vija..." knjiga o vođi. Čak su mi i govorili: "Ode Vođa, ode ti tema." Ode vođa, osta- de glupost. Prema tome, tema je neiscrp- na. Jer, da nije gluposti, za aforizam se ne bi ni znalo. Što reče moj unuk Uroš, kada je imao tri godine: "Deda, to je glupo. To ja volim." Time je na svoj način izrekao filozofiju ove zemlje.

Inače novosadski "Prometej" je 2005. go- dine objavio knjigu "Vođa je bio/ Vođa bije/ Vođa će biti", u kojoj su aforizmi isključivo na temu vođa. Na često pitanje: "Kako podnosiš ovu glupost i ovo ludilo", ja sam odgovorio knjigom aforizama samo na temu glupost i ludilo: "Ne budite ludi/ glupost se isplati". Pripremljena je i knjiga o Srbima i srbovanju "Srbi se trezne raskolom", kao što je uostalom dovoljno aforizama za knjige na druge teme: vlast, politika, seks, zoo...

ETNA
: Pomenuli smo kaligrafsko izdanje, koliko je teško napraviti, napisati takvu knjigu, koliko je potrebno vremena da se ispiše, koliko i da li je komplikovano za štampu?

Marković: Kažu da lepo pišem, pa mi je to bio izazov da svoje umeće uobličim u knjige. Jednu sam napisao penkalom, a dve kaligrafskim perom i u impresumu naveo autora kao rukopisca. Tehnika je sledeća: na formatu A-4 ispišete aforizme, posle skenirate i prilagodite formatu knjige, u konkretnom slučaju A-5. Ako se piše nalivperom, poželjno je imati "teže" penkalo, zbog ravnomernijeg rukopisa. Upravo zbog balansa i na držalje kaligrafskog pera nataknem težu kapicu. Nije komplikovano za štampu, mada delimično povećava troškove, cenu koštanja. Pri tom treba imati u vidu gramaturu hartije zbog penetracije, kvalitet otiska na pausu, nanose boje.

Vreme mi nije bilo problem, jer brzo pišem. Za neverovati je da sam jednoga dana (znači, fizički) ispisao 142 aforizma kaligrafskim perom na formatu A-4.

ETNAPa ipak i pored toga što lepo izgleda, nije baš lako za čitanje, odvlači pažnju od sadržaja... Da li ste o tome razmišljali?

Marković: Razmišljao jesam, ali je radoznalost prevladala. Opaska je na mestu, a kad se čitalac navikne na tri, četiri karakteristična slova i one "suze" ispod (što je zapazio Miša Živanović) rečenica je tečnija, čitljivija. Inače ćirilična slova su lepša u rukopisu od latiničnih, pre svega zbog "lanaca" nekoliko slova (prvenstveno t,š, i, m). Međutim, nije redak slučaj da mi posle napisane posvete kažu: "A sad mi pročitaj šta piše".

I ti si zapazila u prikazu jedne takve knjige da u njoj ima nekog sentimenta. Ima se utisak kao da je autor pisao upravo vama. Ima neke sete u tome, na vreme pisanja pisama, od čega su ostale samo uspomene. Sada je najčešća komunikacija mobilni, kompjuter, internet. Naš čuveni germanista prof. dr Toma Bekić mi je pričao kako se u Nemačkoj javljaju otpori kompjuterizaciji. I kad nekoga hoćete da udostojite pažnjom, umesto korišćenja kompjutera, vi mu napišete pismo rukom.

Jedan čitalac iz srca Šumadije reče mi telefonom da među deset hiljada knjiga, koje ima u kućnoj biblioteci, knjiga "Potvrda iz katastra...", ispisana rukom, zauzima posebno mesto na polici. Ima, naravno, i onih koji me pitaju kada će nova knjiga u rukopisu? To što delimično odvlači pažnju od sadržaja, sa druge strane, nadgrađuje kreaciju.

ETNA: "Aforizam koji hoda" je vrlo zanimljiv dokumentarac o jednom aforističaru i dokaz više šta se sve može "izvući" iz aforizma. Da li je i to Vaša ideja?

Marković: Scenarista i urednik Jovan Gagrica je došao na tu ideju 2007. godine i osmislio je. Pitao me je šta mislim? Pošto "mišljenje kvari karakter", kako reče Gabrijel Laub, nisam hteo da rizikujem, da razmišljam. Hoćemo li? Hoćemo! I tako je sa svojom sjajnom ekipom u okviru dokumentarno-obrazovnog programa RTV realizovao taj neobičan projekat.

Snimali smo na petnaestak lokacija uglavnom u zimsko doba, birali ambijente primerene aforizmima. Bilo je pri tom raznih zgoda. Što meni reče davno jedna baka: "Dete moje, dokle god imaš dva jajeta, možeš da biraš." Kad smo na Ribljoj pijaci to i još uz to ponovili jednoj bakici koja je prodavala jaja ("Kad se mućak ustoliči, nijedan prodavac ne zna cenu svojih jaja." – "Da imamo jaja, gađali bismo ih mućkovima."), upitala nas je: "Zar ćete sve to objaviti?" Objavljeno je sve to i još više i na prvom i na drugom kanalu i reprizirano.

ETNA
: Bili ste i urednik za satiru u dnevnom listu. Kakvo je iskustvo, da li je bilo problema, sugestija tipa "ovo sme, ovo ne sme da ide" i tome slično?

Marković: Iskustvo je dragoceno. Kao urednik nastojao sam da kvalitet bude kriterijum broj jedan. To je zgodna prilika da se najviše zamerite kolegama. Iskustvo je jedno u Književnoj zajednici, gde sam uređivao knjige JU-satire (naručivao rukopise, imao jasnu koncepciju za nekoliko kola), a, kasnije, u "Dnevniku" bio urednik humorističko-satiričnog podliska "Koprive".

Iskustvo je bilo i te kako korisno kada sam napustio redovan posao i otišao u slobodne umetnike. Pekao sam zanat, ali se pekao i na raznim vatrama. Dolazio u situacije da merim gramaturu hartije na apotekarskoj vagi, da me ne bi štampari muntali, zamajavali kod cena, ugovaranja, štampanja.

Rukovodioci "Dnevnika" su mi govorili da im strana "Kopriva" uveliko povećava tiraž nedeljom. Dosta mi je čitalaca javljalo da kupuju novine isključivo zbog humorističko-satirične strane. Mnogi su isecali aforizme, pravili kolekcije, lepili u radnim prostorijama. Nakon tri, četiri godine strana se smanjila, prepolovila, a potom definitivno ugasila, i pored duge tradicije izlaženja – od 1945. godine. To je bio nepromišljen, neopravdan, nelogičan poslovni potez. Pisane su peticije. Badava. Čak se nisam ni interesovao koji su razlozi.

Inače dogodovština je bilo raznih: da pogođeni čitalac bude "uvređen" što se u aforizmu nađe prezime Tresiglavić, te da preti tužbom sudu. Do činjenice da vam nazovi aforističari šalju vaše aforizme kao svoje. Šta vam preostaje, nego da to objavite i navedete ko je autor teksta imenom i prezimenom, a ko plagijator, takođe poimence.

ETNA: Dobili ste dosta nagrada, ali u današnje vreme dosta se govori lažnim,  izvikanim nagradama, šta Vi možete da nam kažete o tome?

Marković: Dobio sam dosta nagrada, većinom kao autor, ali i kao izdavač i urednik. Posebno su mi drage one sa konkursa pod šifrom, kao što mi je milo što nijednu državnu nisam dobio. Inače godinama nisam učestvovao na konkursima.

O lažnim i izvikanim nagradama ne bih govorio. Nekad je bolje ne dobiti nagradu nego je dobiti kako se dobijaju. Dobio sam i nagradu koja mi nije dodeljena. To je činjenica, ali je ujedno i aforizam.

Naravno, nagrada je posebno važna u ranijem periodu kada se stiče samopouzdanje. Uz dužno poštovanje svake nagrade, ipak najveća je nagrada čitalaca, kada kažu: Pročitao sam Vašu knjigu preko deset puta, petnaest puta, pa čak i dvadeset. Danas je nagrada kada se čitalac vraća drugi put pročitanoj knjizi.

Posebno je zanimljiv jedan slučajan susret pre više godina na Beogradskom sajmu knjiga, kada sam prilikom upoznavanja s jednim posetiocem pomenuo ime i prezime, gospodin me je upitao: "Jeste li vi autor onog rokovnika sa aforizmima?" Na potvrdan odgovor uzvratio je: "Ja znam preko polovinu vaših aforizama napamet." I ne samo to. Iz crne torbe izvadio je rokovnik sa aforizmima prepisanim grafitnom olovkom. Jedne godine je imao knjigu-rokovnik, naredne nije. I sve aforizme prepisao je iz jednog u drugi rokovnik. Bio je to Momir Papić, inženjer iz Priboja. Ta vrsta nagrade na relaciji autor – čitalac nemerljiva je i neuporediva sa bilo kojom.

Bilo je, dakako, i drugih sličnih, neobičnih susreta, doživljaja, reakcija.

ETNA: Osnovali ste izdavačku kuću "Ilijada". Šta je sve do sada objavljeno i kakvi su planovi za naredni period?

Marković: "Ilijada" je "izdavač koji vas neće izdati." Kako stoji na poleđini moje vizitkarte. Izdajem sebe i onda znam ko me je izdao. Izuzetak su zajednička izdanja. Sa "Stylosom" smo izdali "Od Stradije do Stradije"- dvotomnu antologiju srpskog aforizma, ili na tragu srpskog aforizma, koju je sačinio prof. dr Ratko Božović. "Zašto smo prvaci sveta u aforizmu, odgovor je ovde" – u tim dvema knjigama, što sa zadovoljstvom skoro redovno ističem na TV kod urednika Laze Bakmaza (RTV 1, "Dobro jutro", nedeljom).

Osim toga, "Ilijada" je i naslov knjige epigrama, objavljenih 1986. godine. I sada smelo tvrdim da taj naslov nije Homer uzeo od mene.

Ovih dana se pojavilo izmenjeno i dopunjeno izdanje "Poslovnog sveta" iliti rokovnika s aforizmima, što je postalo ustaljena praksa iz godine u godinu.

A što se planova tiče, uveliko pripremam izabrana dela u izdanju tri izdavača: dva novosadska i jedan beogradski. U izabranim delima opredeljenje je samo na knjige aforističkog sadržaja, knjiga aforizama o aforizmu, priče-aforizmi, treće izdanje noviranog, izmenjenog i dopunjenog romana, knjiga polemika i ličnih stavova i još neke knjige neobjavljene, sa novitetima. Neka nešto ostane i nedorečeno.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno?

Marković: Čitaocima: Ako pisci pišu između redova, i čitaoci treba da čitaju između redova.
Kolegama ne treba nikakva poruka. Oni znaju svoj dug, znaju šta im je činiti.
Političarima: Pošto se političari nisu obazirali na upozorenje "Gledaj kuda ideš! Da ne bi ugazio u politiku.", oni su izgubljen slučaj. Da su čitali aforizme srpskih satiričara, ne bi pravili ovolike gluposti.
Vlastima: Ako vlast ne bude držala do aforizama, moraćemo sve iz početka.
Svima zajedno: Srećna godina u kojoj će dominirati nule!

Razgovor vodila:
Vesna Denčić


Karikatura - Alexei Talimonov


- 8 -