- ETNA -


Nove knjige

Prizivajući te Judita

Srba Pavlović,
Knjiga Pavlović, Novi Beograd, 2001.


Prizivajuci te Judita - Srba Pavlovic

Prizivanjem Judite Srba Pavlović se, zajedno sa njom ili bez nje, obreo u novoj zbirci aforizama. Već prema broju naslova, a naročito prema broju aforizama, ovaj plodni autor svrstava se među najproduktivnije aforističare, ili kako to u pogovoru knjige Prizivajući te Judita, priređivač Milan Pavlović navodi: "Jedan od njegovih, uzgred pomenimo, kvaliteta je i kvantitet. Zaključno sa ovom, osmom po redu zbirkom, u Pavlovićevim knjigama našlo se čak 5400, reklo bi se izuzetno vrednih aforizama". 

Uzimajući u obzir navedeno, čak i pod pretpostavkom da može postojati i drugačije mišljenje po pitanju vrednosti, nesporno je da aforizmi iz tog impozantnog opusa mogu, kod svakog čitaoca ponaosob, izazvati najrazličitije vrste senzacija. Razloga za to je više, a jedan od osnovnih je tematska raznorodnost. Široki ugao posmatranja prosto nije dozvoljavao i ne dozvoljava da bilo šta promakne tom oštrom i naoštrenom peru. Svaki detalj oslikava se tako jasno i precizno, da se prelazeći sa teme na temu, katkad, može osetiti nešto poput bola koji nastaje prilikom upale mišića, iako je bol sasvim druge prirode. 

Zastrašujuće je koliko u krivom ogledalu vidim sebe.

Da li će nam se snovi ispuniti zavisi od toga
koliko će noć još da potraje.

Vireći iz sopstvenog mraka
predstavljamo se u punom svetlu.

Stanje sužene svesti i decenijskog mraka, sazdanih na novokomponovanom mitu o Velikom Vođi, pokušao je pesnik i satiričar Srba Pavlović, da suprotstavi jedan drugi mit. Prizivanjem u pomoć mit svemoćne Judite: jevrejska nacionalna junakinja, koja je hrabrošću i lukavstvom ubila asirskog vojskovođu Holoferna. "Judita bi mogla danas, verovatno, da doskoči i najvećoj svetskoj sili, ali zasigurno nekom malom Balkancu sa neograničenom vlašću", dopisuje Pavlović u pokušaju da dâ svoj doprinos mitologiji ili, kao u ovom slučaju: mitomaniji. 

Svet o nama ima skromno mišljenje.
Bože, kako je taj svet skroman.

Kroz igru senki i kontrasta omeđeni prostor poprimao je neverovatne dimenzije. Ogoljenu stvarnost više niko niti je mogao, niti želeo da gleda. Jedni su izlaz videli i pronalazili preskačući omeđen prostor, drugi su na ovaj ili onaj način pokušavali da ga preurede. Samo je šačica nezadovoljnih gunđala i odbijala da se bavi preuređivanjem nečega što ne postoji.

Nešto ipak treba menjati.
Ne može se večito živeti
u sreći i izobilju.

Nešto se ipak promenilo. Na dobro čuvanoj tvrđavi javile su pukotine, i čim je svetlost počela da se meša, nestalo je magije. Predmeti zatečeni u vazduhu ostali su u tom položaju kao zamrznuti bljeskom kamere, dok su se njihovi vlasnici razleteli na sve strane, ustupajući mesto novim vlasnicima. 

Mi smo slobodno društvo,
mada se još ne možemo meriti
sa onima u bekstvu.

Hoće li oni koji su u bekstvu stići onamo kuda su naumili ili će se naći tamo gde im je mesto, pokazaće naredni, dugo očekivani period. Mada je možda pravo pitanje hoće li taj dugo očekivani period predstavljati upravo ono što smo očekivali, ili će i on biti samo još jedna igra senki, sa malo izmenjenim tonovima. Nagoveštaji postoje i za jednu i za drugu opciju. Koja će od opcija prevladati ostaje da se vidi, a Srba Pavlović će, bez sumnje, vredno beležiti svako kretanje, bilo kroz aforizam, bilo kroz poeziju.

Vesna Denčić


- 7 -

 

ETNA | Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14

Vesna Dencic © ETNA, Beograd - 2001. Sva prava zadržana