Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Nove knjige

CV

Caricaturulum Vitae

Slobodan Srdić
Ošišani jež
, Beograd - 2008
 

POLUVEKOVNIH PET DECENIJA SLOBODANA SRDIĆA

Slobodan Srdić - CV

Kada sam se prvi put suočio sa Srdićevim karikaturama, na njima Slobodan i u aoristu bejaše ostao bez reči.

Otada su prošle godine, a Slobodan Srdić ni u prezentu, a kako stvari stoje kad se oklembese, ni u futuru, čak kad ga privedu i na informativni razgovor, ne progavora kad nema šta da kaže, na čemu naša ukupna logoreja može samo da mu zavidi.

Kada sam se prvi put suočio sa Srdićevim karikaturama i sam sam zanemeo, jer sam se ujeo za jezik kako bih sebe sprečio da kažem, vidi, Milorad Dobrić.

Karikature koje je na putu ka jubileju, pedesetogodišnjici bavljenja ovim poslom, stvarao Slobodan, sve su manje bile, vidi, Dobrić, a sve više, baš dobar ovaj Srdić.

Danas se u karikaturi često ne zna u čemu je vic, što sa cartoonažom koju potpisuje Srdić, nije slučaj.

Pitali smo se, gledajući Srdića u čemu je vic, a on nam sa svojih smehacrteža odgovora da se dosetka od javnosti krije u tome što sve veći broj karikaturista ima predubeđenje da je art of cartoons ozbiljna umetnost samo ako je lišena humora.

I bez Srdića, a naročito sa njim jasno je da, ako neko hoće da bude Domijeov čukununuk, Pjerov unuk ili Slobodanov savremenik, mora da je podjednako talentovan i za crtanje i za mišljenje. Primer dobre karikature, korektno nacrtane i superiorno domišljene uvek se može naći u bloku Slobodana Srdića.

Pedeset godina posle objavljivanja one karikature na koju smo ujeli za jezik da ne uzviknemo, gle, Dobrić, Slobodan pokazuje da je dosegao sam vrh humorističke planine, zvane Cartoonija.

I posle svega, pa i pošto prođe i pola veka, čoveku ne ostaje ništa drugo nego da se nasmeje.

Zato, kroz ovu knjigu - napred!

Radivoje Bojičić


UMALO DA NAPIŠEM NEŠTO BEZ REČI

Pozvao me SS,
I to ne SMS-om, nego lično,
Kaže, pravi knjigu karikatura, povodom 50 godina objavljivanja u listu "Jež".
I još kaže: napipš nešto...
I, napišem ja jedno veliko: NEŠTO. Gledam, kasnije, šta mi to nešto znači, i ne mogu da odgonetnem. Rešim da dodam još nešto. Sve u smislu, kako je Slobodan Srdić jedan od retkih karikaturista koji je ostao dosledan, kako je i moj drug, kako je nagraćivan, kako je omiljen među kolegama karikaturistima, kako je najveći poznavalac tehnologije piva u Srbiji brale, kako su mu karikature vesele, vickaste, kako zasmejavaju, bilo da su crno-bele, bilo da su u koloru...

Pa dodam još: Slobodan Srdić se veoma uspešno bavi kako dnevno-političkom, tzv. novinskom karikaturom, tako i onom festivalskom, koja, strogo gledano, ima neke druge zakonitosti, zahteve i pravila. Takve karikature zahtevaju minuciozniji rad, veći artizam, kontrolisaniju ideju i jasniju i univerzalniju poruku. Ona mora da bude "čitljiva" i Japancu, i Francuzu, i Kinezu, i Ukrajincu iliTurčinu...

Gledam sve ovo što sam napisao, pa odlučim da zapišem, nek ostane zabeleženo, da se Slobodan Srdić nije libio da svoje karikature objavljuje i u lokalnoj štampi, u kojoj moraš biti ekspert za "domaće" probleme, one koji tište ljude na mikro-planu. Tu se, da tako kažem, "oštri isto", dobar vic odmah prostruji gradom, ulicom, a njegov autor postane junak dana. Svi ga tapšu po ramenu, govore mu "alal vera" i slične stvari, kažu mu "bravo, majstore"... Od toga je jedno rame SS-u malo spušteno.

Posle ove knjige će, verujem, izgledati simetričnije, jer ga treba tapšati samo po onom drugom ramenu. Jer, retke su knjige karikatura kod nas Srba.

Ja ne znam da li je ova knjiga došla u pravo vreme, da nas podseti na neke ranije opomene, jasno nacrtane i poslate svima nama, ali sam siguran da će svedočiti o pola veka Slobodana Srdića u srpskoj karikaturi.
E, pa, čestitam, mladiću...

Milovan Vržina

Karikatura - Slobodan Srdić


BEZ REČI

Karikatura bez reči je priča za sebe. Ako je aforizam karikatura u kojoj su se reči nacrtale, karikatura je slika koju svako ima o sebi. Koju Slobodan Srdić ima o nama, vama, njima i sebi, opet, po ko zna koji put. Hiljadu puta jednocifren ili dvocifren broj - sumnjam da će skoro znati skor. Ako je rezultat ispod linije, on Je iznad.

Da nije karikaturista svoje vrste, ne bi izmišljao što vidi, crtao što misli, kako misli. Kad slika stvarnost, model mu se pomera tako da su mu karikature isečci vidokruga.

Pred nekim karikaturama bez reči, ostanete bez teksta.

Pravila nalažu da se pođe od centra. Istina je jedna, zavisi samo iz kog ugla se gleda. Iz golmanskog četvorougla bela tačka je crna. Iz tupog ugla i kocka je okrugla. Pogotovo što crna tačka nije negativ, već je razvijena slika svetle tačke. U mračnoj laboratoriji svako sebe vidi u drugom svetlu. Napokon, svetli trenuci su kad munje sevaju, Kad je karikatura blesak duha nad blesavom zbiljom.

Zbilja, šta je iza cilja?

Nije vreme za karikaturu. Nevreme je. Sve se puši, samo je njima do dimnih signala, Srdiću - do dimnjačkih. Naravno, kad se digne (?) dimnpa zavesa, videće se ko šta puši.

Srbi koji znaju šta govore, ne znaju šta da misle. Ko zna, zna. Ko ne zna, informisan je. U stvari, takav je informacioni sistem. Samo narod svestan svoje pameti zna koliko mu nedostaje. Pametne može da spase samo luda sreća.

"Ko umije" zna pravilo: ne budite ludi! Glupost se isplati! Pogotovo prosjacima. Zato je Slobodan toliko slobodan da priskoči, otkrije drugu stranu. Jer, druga strana medalje je, po Ratku Dangubiću, bliža srcu. Ako je aforizam srce i duša zajebancije, karikatura mu je sestra.

Iz "intervjua" nameće se zaključak koji sugeriše jedan od, nazovi, "mikrofona": što je više brige, manje je seksa. Izuzetak je briga političara za narod. Isto to, samo malo drukčije: da se niste zalagali za našu stvar, ne biste je dobili.

Kako stvari stoje i kako karikaturista vidi "peting", ostaćemo na njegovom kursu. Presvlačenje i presvučeni upućuju na saznanje: konvertiti na jednu stranu, prebezi na drugu, prevrtači između. Iliti kad smo mi bili goli i bosi, vi ste o nudizmu samo sanjali. Kad Slobodan pritekne u "pripomoć", uveri nas da su impotentni najžilaviji i da konac krasi delo. Prema tame, posmatrano kroz oreol, svaki "svetac" je - nula.

Napumpana cena hleba i "poskupljenje" zavise od roda i rada ispod žita. Nije mislilac "mislilac" zbog položaja u kome je, već zbog nas, koji smo se pred njim skamenili. Za njega smo digli dva prsta - srednji i još jedan. Zato, pamet u glavu, glavu među noge: ne upirite prstom, nego svom snagom!

"Obavezan račun" je neoboriv dokaz: ono što ne valja, najviše nas košta. Da se od lopovluka može pošteno živeti, osvedočili su se oni što rade dvokratno, a kradu non-stop. "Redaljka" ili otkriće: ako nađete tuđu ruku u svom džepu, znajte da ruka ili džep nisu vaši.

Bezbednost je na najvišem nivou - strašila podsećaju na čoveka.

I nadalje, ne možemo u "Evropu", dok ne platimo ceh u balkanskoj krčmi. Dokazano je da se kontinenti pomeraju. Nekada smo bili deo Evrope. A sada smo deo kopna koji je nastao raslojavanjem kore velikog mozga. Korpus delikti je "barjaktar".

Ispiranje mozga i strip karikatura česte su pojave: kad ne gledam TV, mislim da će se nešto desiti; kad gledam, ne mislim. "TV suicista" je u pravu: ubijeni u pojam dobro se osećaju. Gladni slušaju otvorenih usta. Gledaju (strašni sud - prazan taljir) zrno kroz lupu, a lupa ne veliča sebe.

Kočničari, napred! Da vođa nije prešao na našu stranu, čeonog sudara ne bi ni bilo. Vratite nam naše krpice i zakrpe. Nećemo s vama da se igramo "graditelja". Naravno, nisu problem samo rupe pa putu, no put do rupe. Lako je otkriti rupu na saksiji. Otkrij, majčin sine, na bilbordu. Seti se Ršuma i njegovog "ne vucite me za jezik": "Gospođice, nema smisla što si je stisla."

Da ekologija nije naučna disciplina, ne bi svaki smrad bio predmet njenog izučavalja, niti bi stolice u parlamentu bile u obliku ve ce šolja. Ekološka katastrofa! Da imamo jaja, gađali bismo ih mućkovima. Sa ovom karikaturom korespondira i ona u kojoj novopečeni biznismeni i "bizmismeni" komuniciraju mobilnim telefonima između klozeta, dok su u velikoj nuždi. Ko čeka ishod u zahodu, nije mu na kraj pameti da je tvor tvorac. Elem, da je Van Gog živeo u doba "mobtelijade", doživeo bi teror mobilnih. Odsekao bi i drugo uvo.

Ako su kamile pustinjske lađe, grbavi Srbi su svemirski brodovi. Međutnm, dvogrba kamila je slika i prilika iz dva dela. Prvo, grb je državni simbol, grba - nacionalni. Drugo, kad penziju primimo iz dva dela, ne znamo koji nam je.

Domino-efekat na srpski način: kad se jedan digne, svi popadaju. Da banana nije urodila plodom, od majmuna ne bi postao čovek, niti bi se Slobodan Srdić razbacivao loto listićima. U banana-državi majmun ima najbolju startnu poziciju. Za sreću ne treba mnogo. A nekad čak ni malo.

Trojanskom konju se ne gleda u zube, već pod rep. Na mnogim karikaturama prepoznatljivo je (nije grafit) da je "zid" najtvrđi u visini glave. Kad je karikaturista u "trendu", zaključak je neizbežan: sve je stalo, samo groblja rastu.

Da humor nije od boga dar, ne bi karikatura bila piš božji. U bocu, nego šta! Gde je duh čamio. Prema tome, kad bi ovaj svet napravio mozaični autoportret, karikaturisti bi bili vitezovi prvog reda.

Koliko je karikatura zaštitni znak obeleženog naroda, toliko js Slobodan Srdić u pravu.

Ilija Marković

Karikatura - Slobodan Srdić

________________________
Izvornik: Recenzije za knjigu "CV", Slobodana Srdića
Ošišani jež, Beograd - 2008

- 7 -