- ETNA -


Telefoniranje


Lica
Ljuba
Danica Vještica
Predrag Ćup

* * *

Ljuba: Halo.
Danica: Da.
Ljuba: Trebam Kosu.
Danica: Žao mi je, ne mogu Vam pomoći.
Ljuba: Zašto?
Danica: Ne radimo sa ćelavima.
Ljuba: Nisam ćelava.
Danica: Pa što će Vam kosa?
Ljuba: Ne kosa, nego Kosa.
Danica: Niste ćelavi, nego golog tjemena.
Ljuba: Nemojte da se šalite.
Danica: Ne šalim se, nego ste Vi uporni.
Ljuba: Moram biti uporna. Hoću Kosu!
Danica: Pa ja Vam ne mogu pomoći. Idite kod vlasuljara, tamo imaju kose koliko hoćete.
Ljuba: Ma ne tražim kosu na glavi.
Danica: Znam ja da ne tražite na glavi, kad je nemate.
Ljuba: Sačekajte malo, sačekajte.
Danica: Šta da čekam, vidite koliko ste mi uzeli vremena.
Ljuba: Ne tražim kosu, nego Kosu.
Danica: Dosadni ste. To ste već rekli.
Ljuba: Tražim gospođu Kosu.
Danica: A to. Pa što ne kažete.
Ljuba: Pa pokušavam cijelo vrijeme.
Danica: Da, ali kosu, a ne gospođu Kosu.
Ljuba: Dobro, eto, trebam gospođu Kosu.
Danica: A ko je treba?
Ljuba: Ljuba.
Danica: Gospođa Kosa nema ljubu. Ona se tim ne bavi.
Ljuba: Nisam rekla da se bavi.
Danica: Jesi.
Ljuba: Nisam.
Danica: Kako nisi kad sam dobro čula.
Ljuba: Rekla sam da je treba Ljuba.
Danica: Eto, opet ponavljaš.
Ljuba: Pa moram da kažem.
Danica: Zašto morate!
Ljuba: Zato što ste pitali ko je treba.
Danica: Da, ali gospođa Kosa ima muža a ne ljubu.
Ljuba: Znam da ima muža.
Danica: A što joj onda kačite i ljubu.
Ljuba: Ne kačim joj ljubu.
Danica: Jel', a ja sam gluva.
Ljuba: Niste gluvi, al' ne shvatate.
Danica: Shvatam ja, itekako shvatam. Za poštenu i normalnu ženu tako nešto reći.
Ljuba: Ma ženo, nije ljuba nego Ljuba.
Danica: Nije šija, nego vrat.
Ljuba: Opet ti!
Danica: Opet ti.
Ljuba: Treba je gospođa Ljuba.
Danica: Gospođa Ljuba!?
Ljuba: Da.
Danica: Pa što ne kažeš.
Ljuba: Pa kazala sam više puta.
Danica: Nema gospođe Kose.
Ljuba: Nema.
Danica: Ne. Otišla je zbog Nužde.
Ljuba: Sram Vas bilo!
Danica: Što!?
Ljuba: Žena morala ići, a Vi to tako prosto kažete.
Danica: Ne kažem ništa prosto.
Ljuba: Rekli ste da je otišla u toalet, ali na Vaš prost način.
Danica: Nisam rekla da je otišla u toalet, nego zbog Nužde.
Ljuba: Eto, bezobrazluk.
Danica: Šta je tu bezobrazno ako joj je direktor Petar Nužda rekao da ode do banke.
Ljuba: A, direktor Nužda!
Danica: Da, on.
Ljuba: A dobro, izvinite.
Danica: Pitate, a kad Vam odgovorim ne razumijete.
Ljuba: Izvinite, a ko ste Vi?
Danica: Vještica.
Ljuba: Nisam mislila šta ste.
Danica: Sad se i zezate.
Ljuba: Ne zezam se, nego Vam kažem.
Danica: Čujem da kažete, nisam gluva.
Ljuba: Dakle, s kim govorim.
Danica: Rekla sam Vam.
Ljuba: Da, vještica. Ali mene ne zanima šta ste Vi, nego ko.
Danica: Ko! Vještica.
Ljuba: I sad ćete baciti čini na mene.
Danica: Neću bacati čini na Vas, nego se zovem Danica Vještica.
Ljuba: O Danice, izvinite.
Danica: Evo Vam Ćup, pa se sa njim razgovarajte.
Ljuba: Oho, ala ste drski!
Danica: Zašto!?
Ljuba: Razgovarajte Vi sa ćupovima.
Danica: Ne ćupovi, nego Predrag Ćup, šef gospođe Kose je ovde pa možete razgovarati sa njim, ako hoćete, kad će gospođa Kosa doći.
Ljuba: Dobro, dajte mi ga.
Danica: Ne mogu Vam ga dati.
Ljuba: Kako ne možete. Sad ste rekli da je tu.
Danica: Da tu je, al' baš zato Vam ga ne mogu dati.
Ljuba: Zašto?
Danica: Pa kako ću!? Ne mogu valjda telefonskim žicama!
Ljuba: Nemojte ga dati meni.
Danica: Pa što ste onda rekli.
Ljuba: Rekla sam da hoću da razgovaram sa njim.
Danica: Ne, rekli ste da Vam ga dam.
Ljuba: O, Bože! Dajte ga!
Danica: Ne mogu.
Ljuba: Dajte ga na telefon!
Danica: Neće.
Ljuba: Neće da razgovara sa mnom!?
Danica: Hoće.
Ljuba: Pa dajte ga na telefon!
Danica: Kaže da neće.
Ljuba: Zašto?
Danica: Kaže da uvijek razgovara pored telefona.
Ljuba: Ama, to!
Danica: Kako sad to, kad ste htjeli da bude na telefonu?
Ljuba: Ne na telefonu, nego na liniji.
Danica: To još manje može.
Ljuba: Pa šta može?
Danica: Može slušalicu u ruke.
Ljuba: Pa dajte mu je!
Danica: Evo. (daje slušalicu)
Ljuba: Halo.
Ćup: Da.
Ljuba: Ko je?
Ćup: Ja sam.
Ljuba: Znam da ste Vi.
Ćup: A što pitate?
Ljuba: Pa pitam za ime.
Ćup: Čije ime?
Ljuba: Pa vaše.
Ćup: A moje ime?
Ljuba: Da.
Ćup: A što Vas ono zanima?
Ljuba: Pa da znam s kim razgovaram.
Ćup: Ništa ne brinite, razgovarate sa mnom.
Ljuba: Znam da razgovaram sa Vama.
Ćup: I u čemu je onda problem?
Ljuba: Ne znam kako se zovete.
Ćup: Normalno.
Ljuba: Šta je normalno?
Ćup: Pa da ne znate moje ime.
Ljuba: Zato Vas i pitam.
Ćup: A zato!
Ljuba: Da, zato.
Ćup: Pa što ne kažete.
Ljuba: Evo kažem - s kim razgovaram?
Ćup: Ženo božja, samnom!
Ljuba: I Vi razgovarate sa mnom.
Ćup: Znam, i zato i ne pitam.
Ljuba: Ali ja pitam kako se zovete?
Ćup: Ne, Vi pitate s kim razgovarate.
Ljuba: Dobro, kako se zovete?
Ćup: Predrag Ćup.
Ljuba: Hvala. Vi ste šef računovodstva?
Ćup: Da.
Ljuba: Gdje Vam je Kosa!
Ćup: Kako se usuđujete!
Ljuba: Šta!?
Ćup: Šta Vas briga za moju kosu.
Ljuba: Nisam znala da je Kosa Vaša.
Ćup: Bila je.
Ljuba: A čija je sad?
Ćup: Onog ko je ima.
Ljuba: Vrlo zanimljivo.
Ćup: Šta je zanimljivo?
Ljuba: Da mnogi imaju Kosu.
Ćup: Zar Vi to niste znali?
Ljuba: Ne.
Ćup: Pa gdje Vi živite!
Ljuba: Šta!?
Ćup: Pa svako ima kosu.
Ljuba: Osim Vas.
Ćup: Da.
Ljuba: Ne očajavajte. Možda će Vam se vratiti.
Ćup: Neće.
Ljuba: Ne budite tako sigurni.
Ćup: Kako ne bih.
Ljuba: Čovjek ne treba da gubi nadu.
Ćup: Probao sam na sve načine, ali ništa nije pomoglo.
Ljuba: Pa, eto, vratiće se.
Ćup: Neće se vratiti.
Ljuba: Kako neće?
Ćup: To kad se izgubi, ne vraća se.
Ljuba: Kako se izgubila!?
Ćup: Duga je to priča.
Ljuba: Pa zar nije otišla u banku?
Ćup: Ko!?
Ljuba: Kosa.
Ćup: Kako kosa može da ode u banku!?
Ljuba: Zar nije zbog Nužde tamo?
Ćup: Ko ide zbog nužde u banku!?
Ljuba: Ko mora.
Ćup: Vala gospođo, možda ste Vi, ali niko drugi sigurno nije.
Ljuba: Ja nisam. Meni Nužda nije direktor.
Ćup: Kakav direktor?
Ljuba: Vaš direktor Petar Nužda.
Ćup: Da, on je moj direktor, ali kakve on veze ima sa mojom kosom.
Ljuba: Rekli ste da Kosa više nije Vaša.
Ćup: I nije. Odavno je više nemam.
Ljuba: E, lijepo. Onda ju je direktor lako mogao poslati u banku.
Ćup: Kako da je pošalje?
Ljuba: Autom.
Ćup: Nije je on uzeo, a i ne bi je ni primili u banci.
Ljuba: Ko ju je uzeo ne znam, ali Danica je rekla da ju je direktor Nužda poslao u banku.
Ćup: Danica?
Ljuba: Da.
Ćup: Nema ona pojma.
Ljuba: Rekla je - direktor Nužda je poslao gospođu Kosu do banke.
Ćup: Gospođu Kosu!?
Ljuba: Da nju.
Ćup: Prcać?
Ljuba: Iju!
Ćup: Šta Vam je?
Ljuba: Vi to tako bezobrazno!
Ćup: Ko je bezobrazan!?
Ljuba: Vi!
Ćup: Zašto?
Ljuba: Pa šta ste rekli!
Ćup: Prcać.
Ljuba: Opet!
Ćup: Šta opet?
Ljuba: Prostakluk!
Ćup: Koji prostakluk?
Ljuba: Prcać!
Ćup: To nije prostakluk.
Ljuba: Je li!
Ćup: Zašto bi prezime gospođe Kose Prcać bilo prostakluk.
Ljuba: A to je prezime?
Ćup: Da.
Ljuba: Nisam znala.
Ćup: A s kim ja razgovaram?
Ljuba: S Ljubom.
Ćup: Vi se to nudite.
Ljuba: Molim!?
Ćup: Pa to - s ljubom.
Ljuba: Da, s Ljubom.
Ćup: Ali ja Vas ne znam.
Ljuba: Znam.
Ćup: Znate, a opet tako kažete!
Ljuba: Pa pitali ste.
Ćup: Ali nisam pitao za to.
Ljuba: Što ste pitali, ja sam Vam odgovorila.
Ćup: Dobro, kad možemo da se nađemo?
Ljuba: A zašto?
Ćup: Kako zašto? 
Ljuba: Lijepo, zašto bismo se našli?
Ćup: Zato što ste rekli da ste ljuba.
Ljuba: Jesam Ljuba.
Ćup: Pa, ljudi se valjda viđaju sa ljubama.
Ljuba: Ja se viđam s kim ja hoću.
Ćup: A sa mnom nećete?
Ljuba: Zašto bih?
Ćup: Zato što ste mi ljuba.
Ljuba: Čovječe, nisam Vama ljuba, nego sam ja Ljuba.
Ćup: Sama sebi!?
Ljuba: Ne, ja se zovem Ljuba!
Ćup: O, izvinite.
Ljuba: Ništa, ništa.
Ćup: Ipak izvinite.
Ljuba: Kad će doći gospođa Kosa?
Ćup: E, to ne znam.
Ljuba: Ne znate.
Ćup: Pitaću Danicu. (viče) Vještice, šta je Nužda rekao Prcaćki!? 
(opet na telefon) Kaže da ne zna.
Ljuba: Ne zna?
Ćup: Ne.
Ljuba: A da zovnem direktora Nuždu?
Ćup: Nemojte.
Ljuba: Zašto?
Ćup: Potjerala ga je velika nužda.
Ljuba: Molim?
Ćup: Pokvario je stomak.
Ljuba: I?
Ćup: I sad je zaglavio u toaletu.
Ljuba: E baš Vam hvala.
Ćup: Nema na čemu.
Ljuba: Onda, doviđenja.
Ćup: Možda bi ipak mogli da se vidimo.
Ljuba: Kad Vam dođe kosa.
Ćup: Mislite na Prcać?
Ljuba: Izgleda da Vi mislite.
Ćup: Pa, tako.
Ljuba: Doviđenja
Ćup: Javiću Vam kad dođe Kosa.
Ljuba: Kad Vam dođe kosa, onda mi se javite.
Ćup: Zbilja?
Ljuba: Najozbiljnije.
Ćup: Nećete zažaliti.
Ljuba: Ni Vi.
Ćup: Onda, zvaću.
Ljuba: Ne, žurite.
Ćup: Jel'.
Ljuba: Da.
Ćup: Doviđenja.
Ljuba: Zbogom! 

(KRAJ) 

Goran Kljajić


- 14 -

 

ETNA | Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14

Vesna Dencic © ETNA, Beograd - 2001. Sva prava zadržana