Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Nove knjige

MUKE ISUSOVE

Vasil Tolevski
ИСУСЕ, ЛУЦИФЕР НЕ ВИКА
ISUSE, LUCIFER NAS ZOVE
Alma, Beograd - 2007

Vasil Tolevski - Isuse, Lucifer nas zove

Ako je srpski aforizam oglašen kao borilačka veština, za makedonski bi se moglo reći da više naginje onom izvornom, Hipokratovom, lekovitom svojstvu, kada se izbacivanjem iz tela gorčine, olakšava organizmu da funkcioniše - čoveku da živi uprkos svemu - čak i kada mu se ne mili, kada bi najradije oči sklopio, da ne gleda moralni sunovrat i sve ono što kao bujica sa sobom nosi. Plivati u tom talogu bez mučnine i gađenja nedvosmisleno bi ukazivalo na strahot- nost okruženja i sposobnost prilagođavanja uslovima nedos- tojnih pomena a kamo li življenja, da nije onog, možda pomalo usamljenog, ali ipak opominjujućeg glasa koji se ne miri i koji je teško ućutkati.

I upravo taj glas nepristanja i pobune dolazi od Vasila Tolevkog. Kao prva lasta koja najavljuje proleće, procvat i razvoj makedonskog aforizma, njegov vispreni duh poigrava se sa svim anomalijama društva i podneblja, priziva i proziva, provocira na akciju, ili barem izaziva potrebu da se misli drugačije - svojom glavom.

Do nedavno braća, sada dobre komšije, dakle, sa veoma bliskim, sličnim a često i potpuno identičnim temama, koje kao da na ovim prostorima podjednako muče sve "stradalnike", dobrovoljno ili pak prinudno saterane u tokove uskovitlane bezumljem, niskim strastima, sitnim, ali najvećma krupnim interesima pojedinaca - moćnika. U takvoj neravnopravnoj borbi, kada se bez sumnje unapred zna i pobednik, onom "malom" pojedincu ne preostaje ništa drugo nego da kroz humor i satiru, pokuša, makar apostrofiranjem, da učini taj mali iskorak, da od čeljusti "zveri" sačuva glavu, i spasi dušu.

U prošlom životu bio sam glupi avgust.
U ovome, glup sam preko cele godine.

konstatuje Vasil Tolevski ironično, u svojoj novoj zbirci aforizama Isuse, Lucifer nas zove. Međutim, čak i da nije reč o ironiji, nije neophodno biti preterano inteligentan, čak ni tokom cele godine, da se sagleda suština posrnuća, čiju besprizornost više niko i ne pokušava da zamaskira. Sve je ogoljeno do granica nepristojnosti, dovedeno do apsurda, te otud nade u neko skorije proviđenje gotovo da nema.

Knjiga Isuse, Lucifer nas zove, satkana je dvojezično. S obzirom na to da je Srbija iznedrila veći broj kvalitetnih satiričara, namera je jasna: da svoj glas pridruži tom buntovnom horu iz susedstva, i da napravi pomak, pionirski pokušaj da se makedonskoj publici približi aforizam, koji je, prema rečima autora, u njihovom književnom opusu zapostavljen, gotovo potpuno nepoznat - da reč kritike postane deo javnog mnjenja i slobodnog izražavanja misli.

A svoje misli, oblikovane u aforističarski iskaz, Vasil Tolevski varira kroz jasne i prepoznatljive situacije, atmosferu boji igrom reči, parodiranjem, aluzijom, podsmehom, katkad i snažnom satiričnom žaokom, sa skrivenim ili pak vrlo otvorenim značenjem. Iako autorova oštrica zaseca veliki dijapazon tema, najviše prostora posvetio je miljenicima Luciferovim, koji duše svoje dadoše u bescenje.

Ušao sam u koaliciju sa đavolom.
Sad sam bog.

Da nisam član partije,
morao bih da se lečim kod psihijatra.

No, i pored obilja tema (i dilema), autor bi verovatno imao još mnogo toga da kaže, ali i sa ovim i ovakvim izborom, knjiga Isuse, Lucifer nas zove je beskompromisno svedočanstvo hoda po mukama, upravo onih koji nisu u savezu sa nečastivim.

Možda će aforizami iz ove zbirke proizvesti različite reakcije - nekog zasmejati, nekog isprovocirati, a nekog, nadajmo se, i naterati da se zamisli, jer svojim angažmanom ova knjiga utire put razvoju kvalitetnog savremenog makedonskog aforizma.

Vesna Denčić

- 7 -