Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Aleksandar Novaković

DENI BOJ

(pseudopatriotski komad sa pevanjem i pucanjem)

LICA:
Deni Rajli aka Daniel Rajković
Leni Vajli aka Leposava Vlajković
Dragica Ozimica aka savetnica premijera Srbije
Veselin Rajković aka premijer Srbije

VREME:
Po želji

MESTO:
Čikago, Beograd, Zlatibor

Napomena: u predstavi se govori srpski (šta god to značilo) jedino u scenama kad pričaju sa Srbijancima Deni i Leni imaju diskretan američki akcenat


Prva scena


Stan, neuredan, odiše memlom i jeftinoćom, razbacane muška i ženska odeća na sve strane. I jedna i druga odeća je šljaštava i neukusna. S leve strane su vrata. Na sredini sobe, na velikom bračnom krevetu, pored poluotškrinutog prozora na koji su navučene roletne, spava Leni, visoka, plavuša, rane dvadesete, privlačna, samo u tangama i majici koja dopire do sredine njenog ravnog stomaka. Pored kreveta je budilnik, pepeljara, paklica cigareta. Melodija iz sata: What a feeeling, Irena Cara. Leni se protegne, njeni pokreti su kao koreografija za "Flešdens" zatim uzme cigaretu, zapali je. Povlači dimove, brojeći ih. Ne udiše, pućka.

LENI: Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam. Gasim!
Ugasi cigaretu u pepeljari, ugasi melodiju na satu i legne da spava. Pauza - samo njeno ravnomerno disanje.
DENI (of, pevuši melodiju "Marša na Drinu"):
"Pam-pa-pa-pa-pam-pa,
Ras-pa-pa-pa-pam pam!!"
U sobu, kroz poluotvoreni prozor, upada njegov kofer a zatim, s rukama napred, ugmiže Deni Rajli. U džepu na zadnjici ima primerak novina.
DENI:
"U boj, krenite junaci svi,
Kren'te i ne žal'te život tvoj,
Pevaće uz boj, tralalala, sina,
Nek crknu, dušmani,
To je pesma ljubavi i mira".
LENI (mrljavo): Deni, jel' znaš ti koliko je sati?
Deni je poljubi u vrat.
DENI: Znam Leni, dušo.
LENI: Jesi prodao neki brijač pa se raduješ?
DENI: Ima nešto bolje od toga.
LENI: A to je?
Deni zauzme patriotsku pozu.
DENI: "Svirajte mi marš na Drinu,
Majka li mu stara,
Ne, pardon, to je pesma stara,
Kad je čujem zaigra mi srce iz bedara".
Leni se podiže, trlja oči.
LENI: Tebi ti sastanci za lečenje alkosa baš ne pomažu?
DENI:
"Tri su cara pobedili ratnici-seljaci,
šljemali uz marš na Drinu sad šljemaju rođaci!"
Leni ustaje i brzo mu stavi šaku na usta.
LENI: Deni, ti si bio lud i pre ali sad si premašio samog sebe.
Deni se bori s njom ali je ona jača.
DENI: Ali, srce mpf!
LENI: Deni, nisam mislila da ću ti to bilo kad reći ali: počni ponovo da piješ. Odmah! Razvali se od alkohola, popuši sve moje cigarete, istanji vijuge gandžom samo nemoj da pevaš!
Deni vadi novine iz džepa i udari je u glavu.
DENI: Čitaj ovo srce! Naše nevolje su gotove!
Leni uzima novine i čita, zapanjeno. Deni se trijumfalno izvali na krevetu i zapali njenu cigaretu.
LENI: Zar nisi prestao?
DENI: Jesam ali ovaj trenutak zaslužuje da se proslavi.
Leni besno frkne i baci novine.
LENI: Ovaj ludak se preziva isto kao i ti. Pa šta?
DENI: Pa šta? Sećaš li se da sam ti pričao o Veselinu, tatinom polubratu, onom što je ostao u Srbiji?
LENI: Onom za kojeg je tvoj otac rekao da je retardirana propalica i crnokošuljaš?
DENI: Upravo taj.
LENI: To je on? Veselin Rajković, premijer Srbije?
DENI: Sigurno jeste. Video sam ga na nekoj porodičnoj fotografiji ali je tata bio toliko besan da ga je odmah ižvrljao flomasterom.
Leni uzima novine sa poda. Zagleda ih.
LENI: Pa, ličite.
DENI: Krv nije voda.
LENI: Deni, tvoj rođak je jedan od najneomiljenijih ljudi u Evropi a verovatno i u svetu. Na tvom mestu ja bih ćutala i još jednom promenila ime, za svaki slučaj.
DENI: Ali, srce, kapiraš li koje mogućnosti donosi to što smo rođaci? Vidi ga - moj strika, premijer!
LENI: Za njega piše da je beslovesna fašistička korumpirana bitanga koja vraća Srbiju u devedesete.
DENI: Tako ti je to s rodbinom. Uvek se nađe neki ekscentrik.
LENI: Ekscentrik? Ovde kaže da jedva čeka Treći svetski rat pa da ga Rusi oslobode!
DENI: Rodbina - ne možeš da ih pobiješ a ne možeš ni da ih izbegneš.
LENI: Ne seri Deni
DENI: Ma, bitno je da imaš nekoga, neki identitet da znaš od koga potičeš, a ne to ko je on. Identitet ti je ono odakle si, ko si i šta si, gde si bio i kuda ideš.
LENI: Odakle sam ne smem da kažem od stida, bila sam od ovoliko od toga da postanem kurva visoke B-klase da me ti nisi smuvao, bila sam nigde i idem u pizdu materinu ako nemam love!
Leni uzima torbu, otvara je i pretura po njoj.
DENI: Šta to tražiš, Leni?
LENI: Pare. Pre tri sata me budio gazda Vukasović i tražio pare za kiriju.
DENI: Gde sam od svih gazdi na svetu našao Crnogorca?
LENI: Ne vadi se na nacionalnost nego vadi lovu ako ne želiš da nas izbaci na ulicu.
DENI: Nemam.
LENI: Nemaš?!! Ništa?!!
Leni vadi stvari iz torbe i počne da ga gađa.
DENI: Nemoj Lenice, sve će biti u redu!
LENI: Šta će biti u redu? Visim na šipci u "Tvrdoj bradavici" deset sati dnevno, masne kamiondžije i pokvareni pajkani me hvataju za dupe a šta dobijem za to? Hranim nesposobnog tipa kojem je Ajhman stric!
DENI: Čekaj, srce, pa nije strika-Vesa nikog ubio.
LENI: Daj mu vremena - juče je došao na vlast! I otkad je postao strika-Vesa?
DENI: Nekad si bila drugačija, Leposava!
Deni je zgrabi oko struka... Leni ga odgurne.
LENI: Ne zovi me tako!
DENI: Ali to je istina - ti si Leposava Vlajković od majku Mionu i otac Mile iz Ćupriju!
LENI: Ja sam odrasla u Americi!
DENI: Znam te, Leni Vajli.
LENI: Znam i ja tebe, Deni Rajli!
DENI: Šta ti to sad znači?
Pišti budilnik. Leni sedne na krevet i zapali cigaretu.
LENI: Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam. Gasi!
Leni gasi cigaretu.
DENI: To te navukla ona Portorikanka iz "Tvrde bradavice"...
LENI: Migela. Još dva dana ovako i skinuću se sa pljuga.
DENI: Još dva dana i imaćeš podočnjake ko Robert Mičam i facu ko šar pei!
LENI: Šta te briga ?
Deni sedne pored nje.
DENI: Hajde reci, ko je bio uz tebe sve vreme? Ko te pazio, štitio?
LENI: Joj, nemoj samo o tome! Dođe mi da zapalim još jednu cigaretu!
DENI: Čekaj srce, jesam li te ja osvojio na partiji pokera u Vegasu ili nisam?
Leni ga zagrli i baci se preko njega.
LENI (kikotavo): O, hvala ti spasioče! Hvala ti što si me doveo ovde!
Deni je odgurne i ustaje.
LENI: Pa ko se to meni naljutio?
Deni krene da nešto kaže a onda se sagne i krene da sakuplja razbacane uzorke robe.
LENI: Deni, jesi li dobro? Denić?
DENI: Ne zovi me tako!
LENI: Deniiić! Jel' te vređa kad te zovem, Denić, a Denić?
Deni odmahne glavom a zatim šutne kofer.
DENI: Pogledaj ovo sranje! Kako možeš da živiš ovde? Raspremi malo!
LENI: To su uglavnom tvoje stvari, gubitniče.
DENI: Šta si rekla? Shvati, ja nisam gubitnik! Ja ne priznajem poraz! Ja verujem u američki san, ja se borim!
LENI: Da, ti se boriš i stalno gubiš a to te čini gubitnikom.
DENI: A kad sam to gubio?
LENI: Da, izvini, propali akviziteru.
DENI: To što danas nisam prodao nijedan brijač....
LENI: Ti nikad nisi gubio, ti si samo menjao zanimanja. Bio si kockar, zavarivač, mornar, izbacivač iz porno bioskopa, prodavac tortilja i Deda Mraz.
DENI: Deca su me obožavala.
LENI: Misliš tebe i Hanibala Lektora!
DENI: Bejbi, ne radi mi to. Znaš da te volim. Sećaš se našeg medenog meseca, na Nijagarinim vodopadima?
Deni počne da je ljubi, miluje, dugo, senzualno. Leni se nasmeje i privije uz njega.
LENI: Kako da ne? Tad si me poslednji put dobro izjebao.
DENI: I sećaš se kako sam ti rekao da ću te izvući iz bule, sećaš se?
LENI: Aha. Sećam se kad si mi to rekao na simsu hotela trenutak pre nego što ćemo skočiti.
DENI: Pa kad su rekli da moj ček nema pokriće.
LENI: Još me boli noga od skoka. Evo, ovde. Tu sam je uganula.
Deni zgrabi njenu nogu i počne da je ljubi.
DENI: Jel' sad bolje?
LENI: Bilo bi još bolje da me poljubiš malo više.
DENI: Negde u liniji bikinca, recimo?
LENI: O, da.
Deni je ljubi, uz nogu, prema međunožju.
LENI: To, Deni! Skote!
DENI: Vadim nas odavde, Leni, veruj mi. Sve će biti kao u našem snu.
LENI: Kućica na Stenovitim planinama.
DENI: Jaguar.
LENI: Gomila dece. Pevaću u džez i bluz klubu (ekstremno nemuzikalno):
"I'm in the mood baby,
I'm in the mood for love!"
Deni stavlja šake na uši i nastavlja da je ljubi.
DENI: Imaš glas kao slavuj.
LENI: Stvarno?
DENI: Strike mi. I - tangica ide dole!
Deni kreće da joj skida gaćice. Lupanje na vratima, of.

VUKASOVIĆ (of): Rođače, vrijeme je za naplatu! Jel'me čuješ, škrbavi?
LENI: Jebote, Deni, šta ćemo sad?
DENI: Pssst! Gazda, sad ću ja, samo da se obučem!
VUKASOVIĆ (of): A što si stidan? Nijesam viđeo ništa grđe ni opakije od moje topuzine pa se vala neću prepanut ni od tvoje!
DENI: Ma, nije to, nego mi je i žena bez odeće.
VUKASOVIĆ (of): No a kako ako ne bi bila bez odeće! Njeno golo dupe ti i zarađuje stanarinu!
LENI: Odbrusi skotu!
DENI: Pssst! Molim te, gazda, samo pet minuta i dobićeš još deset dolara.
VUKASOVIĆ (of): Opet se gimnasticiraš, ha jebaču! Nema problema, čeka sam tri sata može i tri minuta!
DENI: Pet!
VUKASOVIĆ (of): Za deset dolara ne pravim pitanje. Al ako ne otvoriš za pet minuta ja ću da upanem sa policiju!
DENI: U redu!
LENI: Šta ćemo sad?!
DENI: Pakuj stvari.
Deni počne panično da trpa stvari u kofer.
LENI: I gde ćemo?
DENI: U Srbiju.
LENI: S čim?
Deni skine cipelu i iz nje istrese novčanice.
DENI: Moj novac za ne daj Bože.
Leni grabi novčanice.
LENI: To je novac za daj Bože? Možemo da platimo stanarinu i da nam pretekne.
DENI: Za šta? Za ovakav život?
Deni joj uzme novac iz ruke i počne da sakuplja stvari. Leni umorno klone.
DENI: Nisu mene pravili za male stvari, srce. Ja imam viziju a njeno ime je Srbija.
LENI: Bedna, mala, siromašna.
DENI: Nije siromašna za premijerovog rođaka. Pazi, i sama si rekla da je to korumpirana, propala zemlja. Za Amerikance takva zemlja je zemlja mogućnosti!
LENI: Ne razumem.
Zagrli je.
DENI: Zamisli samo, zemlja u kojoj šljemaš i pušiš a niko se ne žali, zemlja gde nema pravila a sa dva dolara si kralj.
LENI: Po tebi je Srbija ko Meksiko.
DENI: Da, ali jeftinija verzija Meksika. Strika će me ubaciti u biznis i to ne bilo koji. Recimo telekomunikacije. Uvek sam mnogo voleo televiziju.
LENI: A ja?
DENI: Tebe u šou-biznis, zgrtaćemo lovu a onda kad se nakupimo - pravac Stenovite planine, da zidamo kuću, vozimo jaguara i pravimo decu!
LENI: Daješ časnu reč.
DENI: Časna reč. Volim te, Leni.
Zagrle se i poljube.
LENI: Idemo u Srbiju, juhuuuu!
DENI: Leni, rodeo!
Leni se popne Deniju "na krkače" i oni jure po stanu.
LENI: Na Beograd, na Beograd!!!
Leni usput pokupi šakom kofer. Dotrči Deni do prozora Leni sjaše s njega uz potcikivanje i izlazi kroz prozor. Deni se nagne napred.
DENI: Pazi na kofer, srce! Tako, polako! Korak, po korak! Znam, klimave su!
Krckanje, tup udarac i Lenin jauk, of.
DENI: Sori srce ali, šta da očekuješ od vatrogasnih stepenica u ovakvoj zgradi?
Deni se osvrne oko sebe sa setom.
DENI (na ivici suza): I to ti je život. (peva)
"Oj Srbijo, mila mati,
levom udri, desnom mlati,
mila zemljo, mili dome,
tu uvali svako svome!
Srećno živet ko u raju
nepotizmi večno traju
U tebi ću, srećno tek
Pomlatiti čitav svet!"

Deni se okrene prema prozoru i izađe napolje. Mrak.


Druga scena


Premijerski kabinet. Sto, sa trobojkama iza i grbom iznad njega. Tri stolice pored njega. U levom uglu vrata, pored njih televizor. Za stolom sedi Premijer, pozne četrdesete, tamnokos, oniži, zdepast. Pripit je. Pred njim je bogato posluženje na poslužavniku a na sredini poslužavnika je svinjska glava. Tu su i viski i ćevapi. Uzima svinjsku glavu. Razjapio je usta više od svinje i pokušava da joj zagrize njušku. Lupanje na vratima.

PREMIJER: Rekao sam da nema uznemaravanja za vreme pauze za ručak!
DRAGICA (of): Gospodine Premijeru, molim vas da uđem!
PREMIJER: Ja sad slavim slavu, jel' vam to jasno?
DRAGICA (of): Znam, ali je hitno!
PREMIJER: Joj, opet nešto od nacionalne važnosti!
DRAGICA (of): Još više - od važnosti za vas lično!
PREMIJER: Ulazite.
Ulazi Dragica Ozimica, savetnik premijera, srednje tridesete, visoka, privlačna crnka, elegantna.
DRAGICA: Izvinite što vas prekidam u jelu.
PREMIJER: A, ti si savetnice Dragice Ozimice? Hehehe, kako sam te urimovao. Sedaj!
Premijer briše ruke o odelo.
DRAGICA: Ostaće vam fleke.
PREMIJER: Neka, neka, ionako nikog ne primam danas. A ni ovih dana. Ovog meseca sigurno. Mogu samo drugi da ga primaju od mene. Hehehehe!
DRAGICA: Vaš štos? Niko vam nije pomogao? Vrlo duhovito. Ipak, ja bih na vašem mestu upalila televizor.
PREMIJER: Što? Jel' ide "Grand šou"?
DRAGICA: Ne, ali je jednako zanimljivo.
PREMIJER: Aj' da vidimo.

Premijer pali televizor. Na ekranu su, u šljaštavoj, neukusnoj odeći, Deni Rajli i Leni Vajli, okruženi mikrofonima. Huka aviona, of.
DENI: Moram da vam kažem, u moje ime i moje žene lično, da sam ushićen. Ne, ja sam uznesen, vaznesen što sam kročio na tle svetih srpskih otaca!
NOVINAR (of): I, šta ćete prvo uraditi u svojoj domovini?
DENI: Posetiću svog strica, premijera Srbije!
Premijer panično gasi televizor.
PREMIJER: Šta ovo bi, jebote?
DRAGICA: Vaš sinovac dolazi u Vladu sa bulumentom novinara.
PREMIJER: Kad bre?
Dragica pogleda na ručni sat.
DRAGICA: Imamo tačno sedam minuta.
PREMIJER: Za sedam minuta dolazi taj crveni skot?
DRAGICA: Taj crveni skot dosta liči na vas i rod vam je.
Premijer zgrabi svinjsku glavu.
PREMIJER: U, što sam besan, celu ću da je izjedem!
DRAGICA: Izvinite, ali čini mi se da sad nije vreme za gurmanluke.
Premijer baci svinjsku glavu u stranu.
PREMIJER: A za šta je vreme? Joj, polubrate, što je moj otac ikad legao sa tvojom majkom!
DRAGICA: To je i meni misterija ali koliko sam čula nije bila jedina s obzirom da je u Americi zakonski legao sa još jednom ženom.
PREMIJER: I, šta je bilo onda?
DRAGICA: Otišao je na robiju zbog bigamije.
Premijer joj pritrči i poljubi je. Ona se gadljivo briše.
PREMIJER: Pa to mi reci, savetnice moja! Reći ću novinarima da nemam nikakve veze sa tim...
DRAGICA: Danielom Rajlijem.
PREMIJER: I da je moj polubrat jedan nitkov!
DRAGICA: Nemojte tako. To da je vaš polubrat nitkov znamo samo vi, ja i upravnik Džolijeta.
PREMIJER: Džolijet?
DRAGICA: Zatvor u Americi. Pomislite samo kako će opozicija reagovati ako sazna za vašeg polubrata pa još i to da se odričete sinovca željnog vaše ljubavi.
PREMIJER: More, kakva ljubav! Gladan je on položaja.
DRAGICA: Verovatno. Ali, za početak, prvo se malo sredite.
Dragica mu daje, s gađenjem, maramicu. Premijer se briše.
PREMIJER: Tu, tu?
DRAGICA: Svuda, celo lice. Umivate li se vi ikad? Dakle, ja ću srediti da novinari ne uđu u sobu. Ovde ćete ga primiti sa suprugom.
PREMIJER: Gde sad da zovem ženu? Elvira je sad na onom pilavesu, pilatesu!
DRAGICA: Ne vašu ženu. Ovde ćete primiti Rajlija i njegovu ženu. Novinari ostaju napolju jer je ovo porodični susret.
PREMIJER: Odlično! Onda mi ostanemo nasamo, pa ja njega kolenom u jaja i kažem: Marš nazad u Ameriku, đubre jedno bigamističko!
DRAGICA: Ne savetujem vam to.
PREMIJER: Ne?
Dragica ga uzme kao dete za ruku i posadi ga za stolicu.
DRAGICA: Delujte mudro, odlučno, samouvereno, državnički.
PREMIJER: Znači, da budem onakav kakav sam inače?
Dragica počne da mu masira ramena.
DRAGICA: Pa, ne baš. Budite malo staloženiji, pribrani. Kultivisani.
PREMIJER: Ja nisam pribran?
DRAGICA: Ma, jeste ali ja sam mislila na pravu pribranost. Budite komunikativni, ponudite ga alkoholom. On će onda malo da se smiri, opustiće se, tražiti nešto a vi ćete važno klimati glavom i reći da ćete razmisliti o tome.
PREMIJER: Kako? Pa ja ne znam da razmišljam!
DRAGICA: Zato sam ja tu. Zapamtite, kad oni uđu vi me zadržite u kabinetu. Shvatate?
PREMIJER: Pametno, pametno. Skeniramo teren a onda ga likvidiramo.
DRAGICA:Pobogu, šta vam je!?
Premijer prasne i udari po stolu.
PREMIJER: Šta šta mi je?! Ja sam premijer a ne smem nikog da smaknem nekažnjeno? Kakva je to vlast?!
DRAGICA: Čekajte.
Premijer se popne na sto.
PREMIJER: Nema čekanja, Srbiji se žuri da ispuni svoju sudbinu! Ja sam neko, bre! Vođa, vizionar! Mene je birao ovaj narod!
DRAGICA: Smem li da vas podsetim da vas nije izabrala većina naroda i da ste pobedili zato što je u nedelju, posle srpske Nove godine pola sredovečnih birača bilo komirano od alkohola a mladi su prespavali do ponedeljka?
PREMIJER: Ćut! Ja sam vlast ovde! Ja!
DRAGICA: Ipak, imate određena ograničenja.
PREMIJER: Kakva ograničenja? Vlast sam a ništa ne smem! Ne smem da ratujem jer nemam vojsku, ne smem da vređam Amere jer Rusi ćute, ne smem da uvedem narodni kazan jer narod voli da jede kod kuće, ne smem da tamanim opoziciju pa šta onda mogu?
DRAGICA: Sve u svoje vreme samo se spustite odatle molim vas. Novinari samo što nisu stigli!
PREMIJER: Nikad! Ja sa vlasti ne silazim!
DRAGICA: Siđite ili će vas uhvatiti novinari.
PREMIJER: Neću! Reci obezbeđenju da puca ako pokušaju da uđu!
DRAGICA: Ne smemo da pucamo u njih. Zbog javnog mnjenja!
PREMIJER: Koje javno mnjenje?! Rekli su da sam fašista, sad nek vide kako fašiste ubijaju! Fašista! I Musolini je bio fašista pa šta mu fali?!
DRAGICA: Obesili su ga sa ljubavnicom na zvoniku crkve. Golog!
PREMIJER: I, je li preživeo?
DRAGICA: Nije.
PREMIJER: Pa da, naravno da nije kad je obešen gologuz. Tužni Musolini, smrzao se ko pička!
Sagne se prema Dragici. Pomiluje je po obrazu. Ona se gadljivo izmakne.
PREMIJER: Pa, ti me Dragice najbolje znaš. Ja nisam fašista. Ja sam čovek koji zagovara jak nacionalni program i socijalnu politiku. Ja sam nacional-socijalista!
DRAGICA: Vi i Hitler.
PREMIJER: Au, pazi stvarno! Moja greška. Mada, nije ni Hića bio loš - i vidiš kako je disciplinovao Nemce - najbolji radnici u Evropi!
DRAGICA: Da, u pravu ste, samo silazite odatle!
PREMIJER: Hoću ali da mi smaknete nekog kad vam kažem.
DRAGICA: Ja ne mogu ali znam nekog ko može.
PREMIJER: Onda važi?
DRAGICA: Jedan. Ne više. Da ne bude sumnjivo.
PREMIJER: Jedan?! Jel' ti znaš kolika je moja rodbina? U redu, jedan. Evo, silazim.
Premijer silazi sa stola ali ne i sa vlasti.
PREMIJER: Ovo je mali korak za mene ali veliki za čovečanstvo. A, šta kažeš?
DRAGICA: Ovo definitivno treba da uđe u udžbenike istorije.
Lupanje na vratima, žamor, of.
PREMIJER: Evo ti tvojih sedam minuta, Dragice!
DRAGICA: Samo se vi opustite i sačekajte ovde. Dolazim za trenutak.
Dragica se okrene i poslovno izađe napolje. Graja se utiša, of. Premijer stoji, zapanjen.
PREMIJER: Šta je to uradila kad su se tako ućutali? Da im nije pokazala sisu?
Premijer pali televizor. Na ekranu je Dragica koja stoji sa Denijem i Leni ispred vrata kabineta.
DRAGICA: A sad vas molim da pokažete lepo vaspitanje tako što nećete ometati ovaj privatan i porodični skup.
Pauza.
DRAGICA: Hvala vam.

Dragica i Deni i Leni se, na televizoru, okreću i ulaze u kabinet. Sevanje bliceva. Dragica, Deni i Leni ulaze u Premijerov kabinet, sevanje bliceva. Premijer ih ugleda i uplašeno ugasi televizor.Ispadne mu daljinski upravljač.

PREMIJER: Jebote!
DRAGICA: Gospodin Veselin Rajković, premijer Srbije.
Premijer stoji, bez reči. Deni mu pritrči i zagrli ga.
DENI: Striko, ništa se nisi promenio otkad smo se poslednji put videli. Dobro, možda si se ugojio do neprepoznavanja i ofarbao crvenu kosu u crno ali si inače onaj isti stari strika.
PREMIJER: Mi se nikad nismo videli.
DENI: O, jesmo striko! Sećaš se, kad je umro teča Sofronije, odmah posle njegove svastike Mileve a pre njegovog pradede Marisava?
Dragica mu klimne glavom i Premijer uzvrati milovanje.
PREMIJER: A, sećam se, sećam!
DENI: Srce mi je puno što sam, nakon dvadeset i pet godina lutanja stigao ovde, u zemlju mojih paradedova...
DRAGICA: Pradedova.
DENI: Zakazao mi srpski, sori! Hajde, šta se ženiraš, Leni, dođi, zagrli striku!
Leni pritrčava i zagrli Premijera. On se otima ali mu oni ne daju da se mrdne.
LENI: Striko!
DRAGICA: Prava porodična slika. Nije za fotografisanje.
PREMIJER: Ovo je moja savetnica, Dragica Ozimica.
DENI: Upoznali smo se.
PREMIJER: Lepo, a sad me pusti mali!
DENI: Bih ja ali mi emocije ne daju!
PREMIJER: Dragice, razdvojite nas!
DRAGICA: Što Bog spoji ja ne razdvajam!
PREMIJER: Slobodni ste, Dragice!
DRAGICA: Ali, dogovorili smo se!
PREMIJER: Kažem, slobodni ste! Marš!!!
Dragica izlazi.
PREMIJER: A kako bi bilo da me pustite, skotovi?!!!
Deni i Leni ga puste. Premijer se čisti.
PREMIJER: Svog ste me ulipali!
DENI: Izvini striko, balkanski mozak, slovenska krv, znaš kako je!
Leni zakači nogom svinjsku glavu. Vrisne.
LENI: Šta vam je to crklo?
PREMIJER: Nije to crklo. Zaklano, snajka, zaklano.
Deni uhvati Premijera pod ruku.
DENI: Slušaj, striko, imam strašan poslovni poduhvat za tebe. Tiče se telekomunikacija.
PREMIJER: Šta je bre tebi, polu-sinovac? Tek si me pustio a već me ponovo vataš.
DENI: Izvini. Znaš, dok sam se vozio avionom ja sam napravio jedan nacrt...
Deni vadi nacrt iz unutrašnjeg džepa sakoa.
PREMIJER: Jebote, sinovac...
DENI: Deni.
PREMIJER: Ko o čemu ti o poslu. Sedi, zamezi. I ti snajka. Tamo su vam viski i ćevapi.
Oni sedaju.
PREMIJER: Što ne pijete?
LENI: Deni je lečeni alkoholičar.
PREMIJER: Što da se leči kad je zdrav?! Evo, ja nemam problema s alkoholom! Samo sa jetrom!
Premijer uzima flašu i pokazuje im rukom da se pomere i seda između njih. Potegne svojski. Potapše Leni po butini.
PREMIJER: Što imaš nogu, snajka, svaka čast! Možeš da je izvoziš u susedne zemlje! Samo nemoj u Bugarsku! Ili Rumuniju! Ili Mađarsku! A Hrvatska ne postoji, samo se stvorila gde joj nije mesto!
DENI: Striko, u vezi sa onim poslom...
Premijer potegne svojski.
PREMIJER: Ne zna se ko je zajebaniji: Bosanci ili Makedonci. A tek Šiptari, nanu im naninu!
DENI: Striko, ako uvedemo dodatne usluge u mobilnu telefoniju po uzoru na američki model...
PREMIJER: Ko o čemu ti o poslu. Dosta bre!
Premijer uzme viski, zgrabi Denija za vrat i sruči mu piće u grlo. To traje desetak sekundi.
PREMIJER: Tako, ki lutka! A sad ti!
LENI: Ne bi ja.
PREMIJER: Mora se, Srbija je to! Ajd' polako!
Premijer je nalije. Ona se zagrcne.
PREMIJER: I, snajka, čuvaj se Grka, to su ti lopovi gori od Ješa i Turaka zajedno! Ja ti kažem!
LENI: U redu, striko.
Deni padne na kolena sa stolice. Zaklati mu se glava. Ruke su mu mirne.
PREMIJER: Vidi ga kako se namestio, ko da čeka dželata pa da stavi glavu na panj.
Premijer se, u švalerskom maniru, nagne prema Leni. Da joj flašu. Ona otpije malo, kikoćući se.
PREMIJER: A kako se ti zoveš srce strikino?
LENI: Leni.
PREMIJER: A koje ti je pravo ime?
LENI: Leposava.
PREMIJER (šumadijski): A, Leposava! Pa nemo se brecaš srećo jerbo će te ispreskačem ki mače muškatle! Hahahahhahah!
DENI: Ja sam Daniel.
PREMIJER: Šta brabonja ovaj?
DENI: Ja se zovem Daniel.
PREMIJER: I to ti je srpsko ime?
DENI: Tako su me krstili jer me tata uz mamin pristanak pravio leta 1982. godine na letovanju u Tijesnom kad je naš predstavnik na pesmi Evrovizije bio Daniel Popović sa pesmom "Džuli".
PREMIJER: Zajebavaš!
DENI: Ne, istina je. Naučio me i reči. Paj sad:
"Džuuuuliiii, lepa moja Džuuuuuuliiii..."
LENI: On meni ovako svakog dana.
PREMIJER: Moje saučešće.
DENI:
"A htio sam da dugo traje naš san,
O moja Džuli!"
Premijer ustaje.
PREMIJER: Pu, dete, kako to pevaš?! De će ti duša? Dosta! Daj ruke!
Pauza.
DENI: A?
PREMIJER: Dajte mi ruke, odma! Tako!
Pružaju mu ruke i on ih podiže.
PREMIJER: Vostani Serbije, tako! E, deco, dobrodošli u Srbiju! Aj se ljubimo!
Razmene poljubac u obraz po tri puta. Prvo Premijer i Deni pa Premijer i Leni. Premijer je uhvati za zadnjicu.
PREMIJER: Pardon, pogrešni koraci, heheheh! Deco, vi ste meni, kao što se kaže, najbliži polu-rod koji imam i zato vam obećavam i poručujem ovde i na ovom mestu da ću učiniti sve kako bih vas vratio na vaša vekovna ognjišta.
Deni i Leni tapšu.
DENI I LENI: Bravo!!!
PREMIJER: Ali, da bi se vratili na vaša vekovna ognjišta ja moram prvo da vas naučim nekim stvarima. Prva i osnovna je: da budete dobri Srbi a to ćete uraditi tako što ćete za mnom ponavljati sledeće:
LENI: Ponavljati sledeće!
PREMIJER: Ne još snajka! Dakle: odričem se Amerike...
DENI I LENI: Odričem se Amerike!
PREMIJER: Odričem se njenog državljanstva.
DENI I LENI: Odričem se njenog državljanstva.
PREMIJER: Srbija je moja jedina zemlja.
DENI I LENI: Srbija je moja jedina zemlja.
PREMIJER: I svi Zapadnjaci su pičkice.
DENI I LENI (oklevajući): I svi Zapadnjaci su pičkice.
PREMIJER: Tako, a sad, dođite ovamo! Tako priđi, k čici!
Premijer ih zagrli.
PREMIJER: A sad, onu našu, tri-četiri:
"Oj vojvodo Sinđeliću,
Srpski sine od Resave ravne..."
DENI: To nismo učili u srpskoj školi u Čikagu.
PREMIJER: "To nismo učili u srpskoj školi u Čikagu!" Šta se ženirate, ajmo svi!
SVI (Leni i Deni se nevešto uklapaju):
Oj vojvodo Sinđeliću,
Srpski sine od Resave ravne,
Oj vojvodo Sinđeliću,
Srpski sine od Resave ravne,
Ti si turske posekao glave,
I vampiri tebe rado slave,
Ti si turske posekao glave,
I vampiri tebe rado slave!
Ti si znao Srbina zakleti
Ko kamikaza za vladara mreti,
Ti si znao Srbina zakleti
Ko kamikaza za vladara mreti!"

Mrak.

Treća scena


Spavaća soba planinske kuće - drveni zidovi, prozor kroz koji pada pogled na šumu u magli. Levo i desno su vrata. Krevet, bračni, na sredini sobe, u njemu leži Deni sa mobilnim na uhu. U ruci mu je čaša viskija, purnja cigaretu. Pored kreveta su velika kolica za poslugu, krcata viskijem i ćevapima. Pepeo trese na pod. Nosi istu kičastu odeću samo ima kućni ogrtač u maniru Hjua Hefnera. Pod je sav u pikavcima.

LENI (of, narodnjački):
"Moja je ljubav žvakaća guma
Žvaći me žvaći i siđi sa uma!"
DENI: Da. Da. Da. Da. Jeste, prodaj ga. Ili ga nemoj prodati. Šta od to dvoje? Pa jebiga batice, nešto mora da bude. Tiše bre, Leni, misliće komšije da koljemo prasiće!
Deni se podigne u polused. Baci cigaretu na pod i gasi je nogom.
DENI: Ko pita da li je auto kraden? Kažem: ko pita? Šta on hoće, da bude jevtino i još da ne bude kradeno? Hoće možda i da mi kresne ženu? Pa, da!
LENI:
"Ti si moja žvaka i caka
Ti si moj šekerli sakiz!"
DENI: Ne, bajo, nemam problema sa psima lutalicama. To peva moja draga. Znam da ne zna da peva ali što voooli.
Deni uzima ćevap sa poslužavnika.
DENI: Fta?
Deni počinje da se guši, prevrće se po krevetu. Ipak, ne pušta mobilni telefon. Krklja. Pušta telefon. Sam sebi daje nešto što liči na Hajmlihov zahvat. Ćevap izleti iz usta kao metak iz 45-ice. Deni uzima mobilni telefon.
DENI (promuklim glasom): Slušaj, batice, ja nemam vremena za te zajebancije. Sledeći put kad me budeš zvao ti samo reci da li da prodamo za toliko i toliko ili ne. Imam ja i druge poslove. Ajd' zdravo.
Deni uzme čašu viskija i sipa piće u nju ali se ono prelije. Deni odloži čašu i zgrabi flašu. Potegne iz nje. Ulazi Leni, s desne strane... Obučena je u zlatni komplet kakav nose novokomponovane pevaljke najnovije generacije.
LENI (pevušeći): "Šekrli sakiz!" (govorno) Jel' neko rekao da će da me kresne?
DENI: Ne.
LENI: Onda sam džabe dolazila. Kao i obično.
Leni krene prema vratima.
DENI: Leni, vrati se ovamo. Odmah!
Leni dolazi, muči se na štiklama.
DENI: Leni, hehehe, bolje bi ti bilo da amputiraš batake nego da nosiš to čudo!
LENI: Što, šta fali?
DENI: Izgledaš kao Marsovac u pokušaju!
LENI: To nije Marsovac, to je moj novi imidž!
DENI: Šta je falilo starom? Bez odeće i na šipci si izgledala mnogo više seksi.
Deni ustaje i privuče je sebi. Ona klecne na štiklama.
LENI: Ko da ti znaš!
DENI: Svaki put kad nisam imao posla...
LENI: Što je bilo često.
DENI: Svaki put kad nisam imao posla došao bih u "Tvrdu bradavicu" i gledao te kako letiš kroz duvansku izmaglicu. Bila si predivna, kao Džesika Alba u "Sin Sitiju".
LENI: Sad sereš!
DENI: I bullshit you not! To što si radila tamo srce, pred onom gomilom nerazumnih drkadžija i nakaza, ono je bila umetnost.
LENI: Moja umetnost je moje pevanje.
DENI: Ti to što radiš zoveš pevanje? (pompezno, trejlerski) Lenka Amerikanka, samo večeras na "Palisadu" peva najbolje klasike iz slivnika srpske novkomponovane muzike!
LENI: Hoćeš da kažeš da ne znam da pevam?
DENI: Ne, neću da kažem da ne znaš da pevaš. Bilo bi to netačno.
LENI: A šta je tačno?
DENI: Tačno je da moraš još mnogo da učiš da bi postala nemuzikalna.
Leni ga nokautira, iz kuka.
LENI: Ti mi to prebacuješ?! Ti?! Skote nesposobni, uvalio si nas u gomilu gluposti!
Deni je šokiran i na ivici suza.
DENI: Jesi li htela da imamo kola, posao, muzičku karijeru, decu, jesi li to želela?
LENI: Kuću u Stenovitim planinama a ne iznad pijace na Zlatiboru, jaguar a ne neki mafijaški besni džip, htela sam da pevam bluz a ne narodnjake, muža sa normalnim poslom a ne prodavca kradenih kola i, da, decu, ali s onim ko može da ih pravi!
DENI: Kako, kako?!!
LENI: Uf, kako?!
Leni besno zgrabi flašu i potegne a zatim uzme cigaretu i pripali.
LENI: Piješ, pušiš, smrdiš u tom mantilu. Samo se žališ i kukaš. Ne ideš ni na posao. Nije ni čudo što me nisi takao dva meseca!
DENI: Srce, to je samo prolazna faza.
LENI: E pa ako je tako onda bi joj bolje bilo da se ubrza inače ja odoh!
DENI: A gde to? U izbeglički kamp za frikove?
LENI: Imam ja karijeru, znaš! Nastupiću na srpskom Nešvilu koji ovde zovu Guča.
DENI: Guča - mesto gde stranci slobodno mogu da se ponašaju kao stoka!
LENI: Stoka ili ne tek uzeću dovoljno love za avionsku kartu pa - pravac Vetroviti Grad!
DENI: I šta ćeš tamo raditi? Plesati na šipci dok te ne odvuku u starački dom?!
LENI: Pevaću, kurvaću se, prodavaću hot-dogove ali, šta god da budem radila biću uspešnija od tebe!
Leni krene na štiklama da izlazi ali onda stane. Skine štikle i krene ka izlazu desno, bosonoga.
DENI: Čekaj, srce! Idem i ja sa tobom!
Leni se okrene.
LENI: Onda odmah počni da se pakuješ.
Deni ustane.
DENI: Hoću ali prvo prvo da ti kažem nešto.
LENI: O, ne! Ponovo si nešto naumio.
DENI: Samo malo samo naumio, samo malo. Znaš onaj moj projekat oko mobilne telefonije
Deni joj prilazi sa podignutim rukama.
LENI: Onaj što ga niko ne šljivi pet posto?
DENI: Upravo taj. Nagovoriću striku da ga prihvati a ti znaš kako sam ja ubedljiv.
LENI: Pa, valjda jesi čim sam još s tobom.
DENI: Preuzeću deo kompanije, prodati deonice a onda - pravac Amerika. Razmisli srce, tamo nikad ne bi mogli tako brzo da zaradimo tolike pare. Uostalom, strika mi je obećao!
LENI: Pun alkohola u pola pet ujutro. Jako obećanje!
DENI: Obećanje je obećanje.
LENI: Obećanje - ludom radovanje. Stric ne želi da te vidi.
DENI: To što izbegava moje pozive samo znači da ima posla.
LENI: Aha, posla. Misliš čačka nos u kabinetu u nadi da će iskopati zlato?
DENI: Daj, bejbi, samo još jednom da pokušam pa ako ne uspemo - vraćamo se u Ameriku.
LENI: Samo još ovaj put?
DENI: Samo sad. Molim te!
LENI: Dobro, ali, pazi, držim te za reči.
Deni je privuče sebi i šljepne po zadnjici.
DENI: Držaćeš ti mene za nešto drugo, hani paj.
LENI: Obećanja, obećanja.
DENI: Proveri ako ne veruješ.
Počnu da se miluju. Ljube se. Lagano otplešu do kreveta i padaju na njega.
LENI: Razvali me.
DENI: Demoliraću te pa ćeš posle da izbacuješ samo blizance i trizance!

Ulazi s leva Dragica. U rukama ima šljaštavo zapakovane poklone.
DRAGICA: U, pardon! Nisam znala da ste zauzeti.
DENI: Lezite, slobodno! Ima mesta za sve, samo da se stisnemo.
Leni odalami Denija po glavi. Ustaju i navrat-nanos se sređuju. Dragica im daje poklone.
LENI: Vaš stric vam šalje pozdrave i poklone.
DENI: O, hvala! Izvolite, poslužite se.
DRAGICA: Hvala ali ne hvala.
DENI: Ma, slobodno! Naši smo!
DRAGICA: Ipak ne bih. Malo mi je ogavno pa bih preskočila.
Leni i Deni otvaraju poklone. Leni izvlači cipele, iste onakve koje je skinula a Deni flašu viskija.
LENI: Baš ono što mi treba.
DENI: Pričaj mi o tome.
DRAGICA: Stric vas pozdravlja i izražava žaljenje što ne može da vas vidi zbog važnih obaveza.
LENI: Kojih obaveza? Nisam videla da je išta radio otkad je primio azijskog diktatora.
DENI: Leni, nemoj tako o striki. Sigurno ga je taj sastanak tako umorio pa se sad odmara. Ti generali iz Azije baš znaju da budu nezgodni, zar ne?
DRAGICA: Recimo.
Dragica pogleda na sat.
DRAGICA: Oh, kako vreme leti. Pa, ako nemate šta da mi kažete, ja bih da krenem.
LENI: Mogu li ja nešto da zatražim od vas?
DENI: Leni, nemoj molim te!
LENI: Kako bi bilo da nam date kuću u Stenovitim planinama, jaguara i bluz bar?
DRAGICA: Drage volje ali ste se obratili na pogrešnu adresu. Deda Mraz je u Laponiji a ne u Srbiji.
LENI: Meni se čini da Deda Mraz zaobilazi Srbiju.
DRAGICU: A meni se čini da je vama Strika Mraz dao više nego što zaslužujete. Prijatan vam dan želim.
Dragica krene prema vratima.
DENI: Čekajte, ja imam nešto da predložim.
DRAGICA: Da?
DENI: U vezi sa mobilnom telefonijom, imam ovde jedan predlog...
Deni vadi papire iz penjoara.
DRAGICA: Vratite to nazad. Mrzi me da ih cepam.
DENI: Kako? Meni je strika obećao.
DRAGICA: Vaš stric je političar i njegova obećanja ne treba shvatati doslovno.
LENI: Molim vas, Dragice, saslušajte ga. On ima stvarno dobre predloge.
DRAGICA: Da li vi mislite da iko želi da vas sasluša?! Iko?! Da vas podsetim - stric vas je podigao ni iz čega i niste u poziciji da pregovarate, tražite, zahtevate ili se žalite. Odrekli ste se američkog državljanstva i sad pripadate Srbiji.
LENI: Mislite vama?
DRAGICA: Da, nama, ako vam tako više odgovara. Doviđenja!

Dragica odlazi. Leni, sa papirima u ruci, padne na pod i počne da jeca. Leni smoreno slegne ramenima i uzme novi viski sa kreveta. Otvara ga i cugne. Deni briše suze papirima.

DENI: Hajde, reci mi to! Znam da želiš!
LENI: Rekla sam ti šta će biti. I told you so, I told you so, I told you, told you, told you so!
DENI: Jesi. Idemo nazad, u Ameriku.
LENI: Jebote, Deni, jesi li gluv koliko si lud? Sad smo Srbi. Za Ameriku smo stranci i to oni najgori.
DENI: A šta ćemo ovde srce? I ovde smo stranci.
Deni ustaje i seda pored Leni. Baci joj svoju glavu u krilo. Piju na smenu, s tim što Deni izgleda kao velika beba koja umesto cucle drži flašu viskija.
DENI: Oca sam izgubio sa sedam a majku sa deset godina. Nijednu školu koju sam počeo nisam završio, ni u jednom poslu nisam uspeo, ni u jednom mestu nisam živeo duže od jedne ragbi sezone. Rođake nisam upoznao niti su ikad želeli da me upoznaju.
LENI: Zašto me to ne čudi? Evo ja sam te upoznala i vidi me gde sam!
DENI: Šta hoćeš? Jedeš tri puta dnevno!
Leni: To je možda luksuz u Srbiji ali ne i u SAD. Ti i tvoj drljavi stric ste zeznuli sve!
DENI: Ćuti! Taj drljavi stric je sve što imam od rodbine. Shvataš? Bez njega ja nemam identitet, ja ne postojim!
LENI: Hteo si da ga prevariš.
DENI: A ko će kome ako ne svoj svome? Ukrao bih pare ali bih mu posle poslao razglednicu sa Stenovitih planina.
LENI: Kako velikodušno od tebe!
DENI: U pravu si srce, đubre sam i izradio bih ga ali ne mnogo. Dosta bi ostalo za njega.
LENI: Ukrao biu mu sve, do poslednje pare.
DENI: Ne bih. Meni nikad nije trebala zarada koliko ta igra, znaš, kao kockanje. Nije dobro kad zgrćeš lovu, dobro je kad se vadiš.
LENI: E baš da vidim kako ćeš se iz ovoga izvaditi.
DENI: Izvadiću se.
Leni ga ščepa.
LENI: Kako?
DENI: Idem sutra kod strike da ga zamolim lično.
LENI: Jesi li ti normalan? Izbaciće te iz vlade dok kažeš: "kršenje ljudskih prava".
DENI: A ti kao imaš bolji plan?
Leni se nagne prema njemu i šapne mu.
DENI: Ne znam, meni je to malo nesigurno.
LENI: A tvoja pljačka?
DENI: Krv nije voda.
LENI: Tačno. Voda se pije iz čaše a krv na slamčicu.
DENI: Znam ali moraću malo da razmislim.
Leni ga gurne na krevet i skoči na njega.
LENI: Misli ti ali na krevetu.
Deni joj se otme i okrene se u stranu.
DENI: Leni, bejbi, ja bih malo da prilegnem.
LENI: Šta?
DENI: Bebe možemo da pravimo sutra.
Leni ga okrene.
LENI: Ćuti i pusti mamu da vozi!
Leni naskoči na njega. Mrak.


Četvrta scena


Kancelarija Premijera. Premijer lista gomilicu novina i kako pogleda naslovnu stranu baci novine u stranu.

PREMIJER: "Deni boj se odrekao strica-premijera", "Rajli kaže ne Rajkoviću", "Opozicija traži ostavku Rajkovića", "Rajli preti vlasti". Lepo, lepo, serite po meni! Tako mi i treba kad vas puštam da živite. Ako, ako! Novine ionako niko ne čita.
Premijer pali televizor. Na ekranu je Deni okružen novinarima.
DENI: Moj stric je izneverio sve ono u šta sam verovao: demokratiju, pravdu, slobodno tržište i direktne prenose NBA lige.
PREMIJER: Pu, mamicu ti, pu!!!
Premijer promeni kanal. Deni je i na tom kanalu.
DENI: Nisam verovao da neko kao moju stric može da postoji u modernoj Evropi. Bio sam naivan kad sam verovao da je u Srbiju došla demokratija.
PREMIJER: More, naivan si ti ko francuska sobarica.
Premijer menja kanal. Na TV-u je opet Deni sa novinarima.
DENI: Dajem reč da ću u ime pravde i istine, u ime demokratske Srbije, podržati opozicionu koaliciju desnog centra.
PREMIJER: Joj, mali, džigericu mi ždereš!
Premijer ubrzano menja kanale ali je na svakome Deni. Besno baci daljinski upravljač. Vadi tranzistor iz stola. Okreće, traži stanice, narodnjaci, of a zatim Denijev glas.
DENI (of): Ne, niste me razumeli. Nisam se odrekao strica preko novina. Moj stric jeste diktator i korumpirani politikant najniže vrste ali on je i dalje moj stric. Ne može se protiv biologije.
Premijer zavrljači tranzistor u stranu.
PREMIJER: I vi ste me izdali!
Pištanje mobilnog telefona, of. Premijer vadi mobilni.
PREMIJER: O, stigla mi porukica! Nadam se da piše da si crko, Deni! "Striko, molim te kao rod najrođeniji da daš ostavku i prepustiš vlast boljima od sebe. Tvoj Deni". A jel me moliš, moliš me, a?!
Premijer baci mobilni na pod i počne da skače po njemu.
PREMIJER: Moli sad, pizda ti materina, ajde, pišti!
Nagne se i uzme parče mobilnog.
PREMIJER: Jel' me čuješ, a? Jel' me čuješ? Molim? Ne čujem dobro? Moliš me za milost? Nema milosti!
Baca parče mobilnog i nemilosrdnog ga gazi kao kad se gasi cigareta a onda počne da skače po preostalim delićima.
PREMIJER: Evo, ti, na i još! Na! Umri! Crkni! Lipši!
Ulazi Dragica i čim ga spazi okrene se da ode.
PREMIJER: Šta je? Jesi videla duha?!
DRAGICA: Ne bojte se, nisam ništa videla.
PREMIJER: Šta nisi videla?
DRAGICA: Nisam videla da izbezumljeno lomite svoj mobilni telefon.
Dragica krene ka vratima.
PREMIJER: Čekaj, bre! Dođi ovamo, ženska glavo!
Dragica mu prilazi oštro, bez oklevanja.
DRAGICA: Pretpostavljam da ćete mi sad objasniti razlog za svoje ponašanje.
PREMIJER: Dobro pretpostavljaš.
DRAGICA: Opet vam nisu stavili dovoljno priloga u hamburger?
PREMIJER: Imaš pravo da još jednom pogađaš.
DRAGICA: Ne znam... Vaš sinovac?
PREMIJER: Polusinovac a zajebava me ko da je pravi!
Huk helikoptera, of. Premijer se baci na zemlju.
DENI (distorzirano, sa razglasa, of): Striko, jesi li dobio SMS? Ako nisi siguran sam da čitaš novine, gledaš tv ili čitaš radio. Razuman si čovek, daj ostavku za dobro Srbije!
Helikopterska huka se udaljava, of. Premijer ustaje i pretura po džepovima.
DRAGICA: Šta tražite?
PREMIJER: Mobilni.
DRAGICA: Izgazili ste ga.
PREMIJER: A, da.
Premijer ide do stola, zgrabi telefon i okreće broj.
PREMIJER: Alo, jel to protivvazdušna odbrana grada Beograda? Ovde premijer. Šta možete da učinite za mene? Pucajte na helikopter koji kruži iznad Vlade. Ko je u njemu? Niko, samo moj sinovac. Kako da vam dokažem da sam premijer? Slušaj ti kurtončiću mali...
Dragica čupa kabl telefona iz zida. Premijer je gleda zapanjeno. Još drži slušalicu u ruci.
PREMIJER: Šta koji kurac?
DRAGICA: Smetnje na vezama.
PREMIJER: Pričaj ti to nekome drugom.
DRAGICA: To vam i nije najpametniji potez.
PREMIJER (mirno): Pa, i nije.
Premijer gnevno prevrne sto. Krene prema Dragici. Ona uzmiče.
PREMIJER: Deni! Deni boj, kako ga zove štampa! Mali je tuda-svuda! Da odem u vece uješće me za dupe iz klozetske šolje!
DRAGICA: I, šta želite da uradim u vezi s tim?
PREMIJER: Šta da uradiš, šta da uradiš?! Ti si pismena žena. Jel' treba da ti nacrtam?!
Premijer je ščepa za ramena.
PREMIJER: Oću da ga ubiješ, sad i odma! Znam da znaš ljude koji znaju ljude! Sredi ga, ne zanima me kako! Baci ga u kanalizaciju, nabij ga na šiljak na gradskoj skupštini umesto one dvoglave orlušine, serviraj u Zabeli ko pravo prase, sa jabukom u ustima, ne zanima me! Hoću da do Drugog dnevnika tačno u 19 i 30 budu mrtvi on, njegova kurva, predsednik i svi potpredsednici koalicije desnog centra a sredi i ove socijaldemokrate i centraše, za svaki slučaj!
DRAGICA: Hoćete da za četiri sata pobijem opoziciju i vaše rođake?
PREMIJER: Samo dva rođaka. Ne, dodaj i onog Peđu, mog brata od tetke. Završio je fakultet a to me uvek nerviralo. Da, upucaj ga ali ga prvo nateraj da pojede diplomu ili je nabije sam sebi...
Dragica ga ošine kablom od telefona.
PREMIJER: U dupe.
Dragica krene da ga nemilosrdno šiba kablom a on se, kukavički, štiti rukama.
DRAGICA: Zaveži, degeneriče!

Pauza. Premijer je prestravljen.

PREMIJER: Šta se biješ, ženo?
Dragica ga šutne među noge a zatim, kad se skljoka na patos, brzo mu, kablom, veže omču oko vrata. Dragica legne preko premijera koji leži potrbuške. Premijer se previja na podu dok Dragica spusti ruku do svog međunožja.
DRAGICA: Da nisi svom benavom sinovcu.
PREMIJER: Polu-sinovcu.
DRAGICA: Svejedno. Da mu nisi obećao kule i gradove sad ne bi bilo krize.
PREMIJER: Kad niste bili tu da me sprečite da napravim sranje.
DRAGICA: Bila bih da me niste izbacili.
PREMIJER: Pazi stvarno!
Dragica jače stegne omču.
PREMIJER: To boli!
DRAGICA: Žao mi je, ali ne sme da boli više.
PREMIJER: A jel' može manje?
DRAGICA: Da mene neko pita ja bih vas obesila onog dana kad ste postali premijer ali, nažalost, nije tako.
PREMIJER: Menjam naređenje: zovi nekog da ubije tebe!
DRAGICA: Neće moći. Vi znate da ljudi koje ja predstavljam mogu sve u Srbiji pa čak i da idiota kao što ste vi postave na ovako visoko mesto. Zato - jezik za zube!
PREMIJER: Izvinite, nisam znao da si njihova.
DRAGICA: Opraštam vam jer ste maloumni. Inače, žao mi je što vam ovo radim jer ste, uprkos svojoj zaostalosti, naš najveći nacionalista.
PREMIJER: Neka sam i retardiran samo da sam patriota.
DRAGICA: Upravo tako! Naša služba to ceni a dokaz za to je činjenica da ste još u životu.
PREMIJER: Pa, ako vam dugujem toliko...
DRAGICA: Dugujete nam, verujte.
Dragica stegne omču.
PREMIJER: Znam, znam ali, šta da radim sa Denijem? Poludeću od njega.
DRAGICA: To ćemo mi obaviti ali nikakvih masakara opozicije neće biti.
PREMIJER: Otkad ih vi volite?
DRAGICA: Mrzimo ih više od vas samo što sad nije pravi trenutak. Denija ćemo ukloniti tako da ne bude sumnjivo.
PREMIJER: Kako to?
DRAGICA: Deni je, za svoju odanost, dobio povlastice od opozicionara i ušao u sumnjivi posao sa lancem restorana u koje je veliki kapital uložio njegov znanac iz Amerike, čuveni mafiozo Ivan Šalja Skifozo zvani Skifi.
PREMIJER: I to ćemo da objavimo kao ekskluzivnu priču u našem "Glasniku" i na državnoj televiziji?
Dragica stegne omču.
DRAGICA: Pogrešno. Skifi nam je alibi za bilo šta što se dogodi Deniju a kad kažem bilo šta na to i mislim.
PREMIJER: Vrlo lukavo, hahahahah!
DRAGICA: Mora biti kad vi niste smislili.
Dragica ustaje sa Premijera i skida mu omču. Pomaže mu da ustane.
DRAGICA: Hajde, Premijeru, na papke lagane. Vostani Serbije!
PREMIJER (peva): "Vostani Serbije, vostani ribo, carice...
DRAGICA (peva): "dugo si knjavala, ko mečka ležala,
PREMIJER I DRAGICA (zajedno): "sad se probudi i Srblje uzbudi!"
Mrak.
PREMIJER (nemuzikalno): "Iiiiiiii....."
Pali se svetlo. Pređašnji.
PREMIJER:
"Klekle dole, klekle dole
Jer to tako vole
Klekle gole, klekle gole
Jer to tako vole
Korak ide za korakom
Svaki ludak za barjakom
Boj se bije bije zastava se vije
Premijera Srbije".
Dragica mu udari ćušku. Premijer se pokunji kao dete. Mrak.


Peta scena


Sređena, komforna soba, njeni zidovi su od polica ukrašenih knjigama "na metar", flašama viskija, televizorom, stereo-uređajima a na sredini se nalazi veliki bračni krevet. Levo su ulazna vrata, desno vrata od spavaće sobe. Pored ulaznih vrata je interfon. Nema ničega na sceni pored kreveta izuzev jednog kofera. Dolazi Deni, ima pompezno držanje - jedna ruka mu je u džepu pantalona a u drugoj drži mobilni telefon

DENI: Jeste, Skifi, malo je nategnuto ovde u Srbiji. Ma, da, potpuno razumem. Zakoni nisu kao u Americi, to je glavni problem. Bih li te ja lagao? (ozbiljno) Znam da ne smem da lažem. Ni da kradem. Znam, ja odgovaram za sve srpske lopove s kojima sam se udružio. Ne, ne kažem da su lopovi zato što mislim da će te opljačkati. Samo su podmitljivi. Jeste, tri miliona, legli su. Nema problema, krećemo u veliki biznis, čoveče. Nećeš se pokajati. (Ozbiljnije) Ne, neću se ni ja pokajati. Znam, bolje bi mi bilo. Zdravo.
Dolazi Leni, u odeći iz treće scene. Užurbana je i nervozna.
DENI: Šta se ovde dešava, bejbi?
LENI: Kako misliš?
DENI: Sve je skockano, sređeno. Ko kad smo kupili ovaj stan.
LENI: Misliš kad su ti ga dali oni naparfemisani političarčići?
DENI: To sa menjanjem strana je bila tvoja ideja, znaš!
LENI: Moja ideja i tvoja glupa realizacija.
Pauza. Deni gleda okolo.
DENI: Stvarno čudno - nema nigde tvojih gaća, veštačkih trepavica, razbacanih cipela.
LENI: Nema ni tvojih čarapica-smrdušica.
Leni seda na ivicu kreveta i pretura po koferu.
DENI: Provrednila si se malo?
Leni zatvara kofer.
LENI: Ne, nisam, Deni.
DENI: Pa, u čemu je problem?
LENI: Zar to nije očito?
DENI: U čemu je problem između nas ili zašto si odlučila da konkurišeš za domaćicu godine?
LENI: Otkrij jedno i otkrićeš drugo.
DENI: Zvučiš ko oni tekstići iz kineskih kolačića sudbine.
LENI: Ko mi to kaže - Joda lično!
DENI: Okej, ja sam Joda, ti si princeza Lea, strika je Dart Vejder a Skajvoker je ubijen na početku filma. Šta se to ovde dešava?
LENI: Odlazim, Deni. Zauvek. Ne želim više da te vidim.
Deni joj prilazi, pomalo teatralno.
DENI: O, šta je sad, draga? Ljutimo se što nemamo kućicu, jaguara i dečicu? Bejbi, uskoro ne samo da ćemo da imamo sve to nego ćemo imati i celu zemlju pride. Znaš ono nekad, kad kupiš poršea pa ti kao privezak daju i "juga": Hani paj, Srbija je naš "jugo"!
Deni seda pored nje. Pali cigaretu.
LENI: Srbija je tvoj "jugo" koji ćeš slupati na prvoj krivini.
DENI: O, pliz, voziću trezan! I duvan ću da batalim! Evo, vidi!
Deni baci cigaretu i zgazi je.
LENI: To ti je treća koju si zgazio od jutros.
DENI: Da, ali ovu ću stvarno da batalim.
LENI: A Skifi, hoćeš li i njega da batališ?
DENI: Skifi je moja poslednja stepenica na putu do uspeha.
LENI: Skifi je poslednja stepenica na tvom putu u pakao!
Deni joj uzme kofer.
DENI: Sad ću lepo da ti pomognem da se raspremiš, kao da si kod svoje kuće. Evo, ove gaćice idu u onaj ćošak, nakit ide tamo...
Deni krene da razbacuje njene stvari po stanu.
LENI: Prestani!
Deniju ispadne kofer iz ruke.
LENI: Deni, on je jedan od najgorih mafijaša u Americi a ti ga gotovo i ne poznaješ.
DENI: Kockao sam se u njegovom kasinu.
LENI: Ti i milioni drugih! Optužen je za trideset i dva ubistva, prevaru, utaju poreza, ucenu, pornografiju i paljevinu. On je toliko zlo da je pola zločina koji danas postoje lično patentirao!
DENI: To su nedokazane optužbe.
LENI: Deni, on iznad kamina drži pušku iz koje je ubijen predsednik Kenedi!
DENI: Onu iz koje je pucao Harvi Li Osvald?
LENI: Ne, pravu pušku, pravu!
DENI: Hoćeš da kažeš da je on ubio Džej Ef Keja ili Bobija? Možda obojicu?
LENI: Kažem da je on suludi ubica a ti si se s njim uortačio. Ja to ne mogu da podnesem!
Leni uzme kofer i zaklopi ga.
DENI: Nije bitno čije su pare - bitno je da će ovaj biznis zaposliti hiljade Srba a kad oborimo striku i kad ja sednem na njegovo mesto.
LENI: Kad ti sedneš na njegovo mesto? O čemu ti govoriš?
DENI: Red je da nasledim porodični posao. Biću milostiv prema striki - pustiću ga da radi u Zavodu za statistiku, tamo je sve toliko uneređeno da ni on ne može ništa da upropasti!
LENI: Deni, ti si jedva pismena, alkoholičarska propalica iz Čikaga
DENI: Pod jedan: odvikao sam se od alkohola a pod dva: imam lovu..
LENI: To je prljav novac koji je još i tuđi.
DENI: Ali, ti ne razumeš! Ja ću te zle pare iskoristiti da našoj zemlji krene dobro, da se razvije privreda, da se dižu porodilišta i bolnice, da se vidi da nisam bilo ko, da sam i ja čovek, da me neko nekad zapamti po nečemu dobrom, shvataš?
LENI: Pamtiće te po dobrom, Deni.
DENI: Kažeš to kao da sam mrtav.
Leni krene prema vratima.
DENI: Sad me ostavljaš kad sam na vrhu?! Sad, kad sam pobednik! Ti si potpuno odlepila!!!
LENI: Bila sam uz tebe kad je bilo loše, gore i najgore.
DENI: Pa budi i sad! Znam da sam ponekad naduven, da sam davež, da govorim stvari koje nemaju smisla ali ti znaš kakav sam.
Zvoni interfon, of.
LENI: Znam. Zato i ne mogu da ostanem.
DENI: Šta ti to tako smeta? Do sada si upoznala sve moje loše osobine pa me nisi ostavljala.
Zvoni interfon, of.
DENI: Hoćeš li da se javiš na interfon?
LENI: To je sigurno poštar. Neka zvoni triput...
DENI: Leni, šta ti tako smeta kod mene?
LENI: A da se ja prvo javim?
Deni je ščepa.
DENI: Ne, prvo mi reci.
LENI: Rekla sam ti: od tebe mogu da podnesem sve osim jedne stvari.
DENI: A to je?
LENI: Da još jednom ispadneš luzer.
DENI: Ja sam pobednik! Fajter!
LENI: Jesi? Onda raskini ugovor sa Skifijem, prodaj ovaj stan i sve što si nagrabio pa pravac SAD.
DENI: Kasno je.
LENI: Okej. Onda - ko te jebe.

Zvoni interfon, of. Pauza. Leni pritiska dugme, zujanje otvaranja vrata, of. Deni se ne pomera. Ulazi Dragica. Na ramenu joj je torbica.

DENI: Leni!
Leni skrene pogled i projuri kroz vrata.
DENI: Leni, vrati se! Leni! Dovuci ovamo svoju nezahvalnu guzicu, jebena striperko! Leni!
Pauza.
DRAGICA: Nije li to čudno?
DENI: Šta?
DRAGICA: Svaki put kad dozivaš jednu ženu pojavi se druga.
DENI: Tebe nisam prizivao. Odlazi.
DRAGICA: Neću.
DENI: Odlazi.
DRAGICA: Zašto ti ne odeš?
DENI: Gde?
DRAGICA: Za svojom ženom.
DENI: Zato što sam shvatio neke stvari.
Dragica baci torbicu na pod.
DENI: A šta ćeš ti ovde?
DRAGICA: A koje stvari si shvatio?
DENI: Ne mogu više da jurim za njom. Ne mogu ni da bežim, skrivam se. Previše sam mlad za to sranje.
Dragica odlazi do muzičkog stuba, uključi ga. Lagani džez instrumental, "Summertime".
DENI: Samertajm.
DRAGICA: Ili samrt-tajm!
Dragica počinje da pleše u ritmu muzike i skida deo po deo odeće. Iako to radi zavodljivo pokreti su joj odsečni. Deni zuri u nju a zatim pogne glavu. Dragica mu prilazi. Ostala je samo u grudnjaku i gaćicama... Dragica gurne Denija na krevet i izvodi mu lap dancing. Ona vodi igru.
DENI: Ne znam šta želiš s ovim da postigneš.
DRAGICA: Ne privlačim te?
DENI: Ne, nije to.
DRAGICA: Nego?
DENI: Nemaš srca. Kao da me jaše zagoreli komandos a ne žena.
DRAGICA: Ako je to tvoje mišljenje onda u redu.
Dragica se zabaci unazad, prelazi desnom rukom od stomaka, prema sredini grudi i iz grudnjaka izvlači pištolj i uperuje ga u Denija.
DENI: Leni je znala?
DRAGICA: Aha.
DENI: Kakva pizdarija! Opet sam dobio loše karte.
DRAGICA: Sva sreća da sam ja krupije i da imaš pravo na još jedno deljenje.
Pauza. Dragica se nagne prema njemu.
DRAGICA: Juri svoju žensku, nađi je a onda vam želim da se povučete u neku rupu, izrodite nepoznatu decu i da se s njima vaša idiotska loza ugasi a da vi sve to gledate.
DENI: Za koga ti radiš?
DRAGICA: Za prave gazde ove zemlje, Deni. Vidiš, to je bila jedina rupa u tvom planu - prenebregnuo si nas.
DENI: Zar ova zemlja uopšte ima gazdu?
DRAGICA: Ima, Deni boj, a taj gazda radi za jednog mnogo poznatijeg gazdu.
DENI: Đavola?
DRAGICA: Ima i opasnijih momaka od njega, zar ne? Nego, da se ne zavlačimo mnogo - hoćeš li da kreneš za svojom ženicom ili ne?
DENI: Da li bi ti trčala za nekim ko te izdao pre dva minuta?
DRAGICA: A da li ti hoćeš da ti beretom pročačkam sinuse?
DENI:E, moglo bi. Nešto mi se začepilo, već tri dana ne mogu da izduvam nos kako valja.
DRAGICA: Nema problema. Sledeći put ćeš izduvati mozak. Lezi!
Deni leže na krevet.
DRAGICA: I razlabavi se malo. Šta si se tako stisao, kad još nisi mrtav?!
DENI: Baš ti hvala.
Dragica mu stavlja jastuk preko glave. Prislanja pištolj uz jastuk.
DRAGICA: Pazi, imaš još vremena da se predomisliš.
DENI: Neću.
Dragica skida jastuk sa njegove glave.
DRAGICA: A zašto?
DENI: Šta ću u Americi? Ovde imam jedinu rodbinu.
DRAGICA: Rodbinu koja hoće da te ubije.
DENI: A ti si kao mogla da biraš rodbinu?
DRAGICA: Nisam i zato sam ih pobila. A sad mi stvarno reci zašto nećeš da bežiš?
DENI: Mrzi me. A ima i još nešto.
DRAGICA: Šta to?
DENI: E, to je moj kec u rukavu.
DRAGICA: Šta to?
DENI: Nikad nećeš saznati šta je to.
DRAGICA: I to je sve što imaš da kažeš?
DENI: Aha.
DRAGICA: Stvarno?
DENI: Jeste i prestani da me smaraš.
DRAGICA: Okej. Ajd' zdravo!
Dragica ga poklopi jastukom po glavi i puca u njega. Mrak.


Šesta scena


Gola scena. Na sredini scene je sanduk pokriven državnom zastavom. Ispred njega je stalak sa mikrofonom. Crkvena zvona, of. Ogromni venac, sporo se pomera ka sredini scene, tako da potpuno zakloni sanduk. Iza venca se pojave Dragica Ozimica i Premijer. Nose crno. Premijer pretura po džepovima nesigurno. Dragica mu dodaje govor ispod ruke. Premijer uzima govor i otvara ga. Pročišćava grlo i zamalo se zaguši pročišćavajući ga. Dragica pritrčava i pomaže mu da dođe do daha tako što naprasvi Hajmlihov zahvat. Premijer nešto ispljune.

PREMIJER: Vidi, ostao mi ćevap od juče!
Dragica se namršti i pokaže mu glavom prema mikrofonu. Premijer priplazi mikrofonu.
PREMIJER: Sinovac moj, sinak moj. Poslednji put se pozdravljamo od tebe, našeg Daniela. Ti evo ležiš tu, pred nama...
Teatralno se okrene i pokaže prema vencu.
PREMIJER: ...i mi smo u neverici, kako to kad si do juče bio živ. Ali, tako mu je to. Kažu da oni koje bogovi vole umiru mladi. Šta da ti kažem, sinovac, sinak moj, sem da te neko gore mnogo voli a zašto, đavo će ga znati. Nedostaješ nam. I tako. Ti si sad mrtav. I neka si.
Pauza.
PREMIJER: E, i da ti kažem: striko se brinuo kad si otišao opoziciji i rekao sam ti: ne idi tamo sinovac, sinak, a ti me nisi slušao i eto, ubiše te oni i američka mafija. Bio si predobar za taj šljam i ja ti ovde dajem reč: POBIĆU IH SVE DO POSLEDNJEG, ZATRĆU IM SEME, NEĆE OSTATI KAMEN NA KAMENU, I NEĆU SE SMIRITI DOK NAŠA NACIJA PONOVO NE BUDE ČISTA!
Premijer i dalje izbezumljeno urla ali sa "plejbekom" na Miloševićev, distorziran govor:
MILOŠEVIĆ: ŠEST VEKOVA KASNIJE, DANAS, OPET SMO U BITKAMA. ONE NISU ORUŽANE MADA I TAKVE JOŠ NISU ISKLJUČENE!
Gromoglasni aplauz. Mrkli mrak.

/KRAJ/

- 16 -