Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Intervju

KARIKATURISTA  SLOBODAN SRDIĆ

SREDSTVO ZA RASPOLOŽENJE

Slobodan Srdić

Najveći kompliment na profesionalnom planu
dobio sam od prvog direktora - rekao je da sam
odličan tehnolog, odličan karikaturista,
ali da još nisam uspeo da napravim SMEŠNO PIVO!
Gledano iz današnjeg ugla, ja bih primetio:
SMEŠNO – NE, SVETSKO – DA!

Slobodan Srdić. Rođen sam '41. (ne 1841, nego 1941!) u Virovitici. Da bi spasli glave moji su uhvatili tutanj u majku Srbiju i od 42. skrasili smo se u Smederevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio sam u Smederevu. Bio sam jako dobar đak, a još BOLJI nemirko, pa su nastavnici i profesori iz godine u godinu pokušavali da mi nađu "kvaku", e da bi mi doskočili!

* * *

ETNA: Mnogo pre nego što ste shvatili šta će biti Vaša osnovna životna preokupcija, "dogodio" se "Jež"! Kako su izgledale prve bodlje?

Srdić: U kući se redovno čitala Politika. Sam Bog zna zašto je majka jednog petka kupila JEŽ (?!!!), dala mi pakpapir i olovku i ja sam počeo da "stvaram"! Nisam znao ni da čitam, ni da pišem, ni da crtam, ali sam od petka do petka uporno precrtavao kompletan JEŽ, od glave do impresuma. To je trajalo nedeljama, mesecima... naučio sam da čitam, pišem i crtam! Ukapirao sam da mogu da oponašam stil svakog od karikaturista iz JEŽA. Najviše mi se dopadao stil Mileta Dobrića i on mi je bio uzor. Njegov stil sam usvojio, naravno, tokom niza godina ja sam ga modifikovao i, eto, nastao je moj "rukopis".

Došla je vreme za školu i ja sam za svoje "umeće" počeo da ubiram prve "plodove"... Bio sam, kako već rekoh, izuzetno dobar đak, ali nemiran do zla Boga i plus još crtanje, crtanje - može se samo pretpostaviti kakvo!! Zbog tih "ranih radova", a u cilju mog popravljanja, svaku godinu završavao sam u drugoj školi!!

Prvu karikaturu objavio sam 1958. u "Plavom vjesniku" iz Zagreba. To je bio pandam Politikinom Zabavniku. Honorar za tu objavljenu karikaturu bio je veći od polovine plate moga oca (!?). Roditeljima sam bio sumnjiv, no vremenom su se svikli na takva moja "iznenađenja".

Onda je usledio moj pohod na lokalni list Naš Glas, na JEŽ...

Studije na Tehnološkom u Beogradu i paralelno "agresija" na Pavlihu, Osten, Kerempuh, Vetrenjaču, Paradoks, Oslobođenje, Dnevnik, Veseli svet, Osmeh, NIN, Novosti, Borbu, Politiku, Beogradsku nedelju... more lokalnih i fabričkih listova, tu je bila i TV, pa radio (da, da, karikatura na radiju!!) itd.... itd. Sledi vojska i saradnja sa gomilom vojnih listova...

ETNA: I pored saradnje sa brojnim časopisima ipak ste se zaposlili i radili kao tehnolog i, reklo bi se, sa podjednakim uspehom. Poslednji je "Svetsko, a naše". Da li ste se tu iskazali samo kao tehnolog ili i kao autor-karikaturista?

Srdić: Moja profesionalna karijera počela je najblaže rečeno – dramatično! Nakon vojske bio sam godinu dana bez posla i kad sam načisto pogubio živce, izvadio pasoš da furam preko grane, desilo se čudo: u istom danu dobio sam posao u Jagodinskoj Pivari i u novosadskom Dnevniku (koji je gajio podlistak za humor i satiru KOPRIVE)! Dumao sam, dumao i prelomio – opredelio sam se za struku za koju sam se školovao i koju sam voleo! Naravno, karikatura je ostala kao hobi.

Prvo zaposlenje - Jagodinska pivara, a zatim, sledi Pivara Valjevo, Šećerana Kovin, PK Godomin, Teri Engineering... penzija!... Specijalni savetnik za pivarstvo u Kompaniji Rodić i kao kruna profesionalne deletnosti - izgradnja Pivare MB u Novom Sadu (zasigurno jedna od najlepših i najmodernijih pivara sveta!) i stvanje Piva MB - Svetsko, a naše!...

Kao stručni konsultant bio sam direktno uključen u koncipiranje novog piva, i u istom cilju doveo sam i uključio u ovaj projekat DOEMENS AKADEMIJU, iz Munchena, jednu od najprestižnijih institucija u oblasti pivarstva u svetu.

Najveći kompliment na profesionalnom planu dobio sam od prvog direktora - rekao je da sam odličan tehnolog, odličan karikaturista, ali da još nisam uspeo da napravim SMEŠNO PIVO! Gledano iz današnjeg ugla, ja bih primetio: SMEŠNO – NE, SVETSKO – DA!

ETNA: Vašem direktoru bi se mogao uputiti demanti: možda niste osmislili smešno pivo, ali nakon nekoliko flaša, osmeh je najčešće prateća pojava. Sa druge strane tu su i karikature, tako da ste svakom pružili priliku da bira kojim sredstvom će popraviti raspoloženje. Šta je sa Vašim raspoloženjem, kojim srestvima ste pribegavali?

Srdić
: Ja za tu svrhu "pretačem" karikature, alternativno Pivo MB ili alternativno za Pivo MB - špricer (najbolji je od "Smederevke" iz Smedereva – koji lokalpatriotizam?!)!

 

 

Kliknite na sliku za pun prikaz

ETNA: Koliko ste karikatura objavili i da li je bilo još nekih, drugačijih projeka?

Srdić: Za ovih 48 godina bavljenja karikaturom objavio sam oko 15.000 karikatura, uglavnom ovde, ali i više puta u inostranstvu. Ilustrovao sam nekoliko desetina knjiga, bio učesnik na mnogobrojnim nastupima gde je karikatura bila u središtu pažnje... Samostalne izložbe do sada sam imao u Smederevu, Kovinu, Grockoj... i kolektivne izložbe diljem bivše Juge...

ETNA
: Oni koji se bave pisanom formom imaju utisak da karikaturisti stalno dobijaju neke nagrade, tačnije da je lakše steći priznanje kao crtač nego kao pisac. Ima li to osnova?

Srdić:  Ha ha ha... Ovde bi pasovalo ono: U tuđega tatka pogolema ...ka!

Priznanje se lakše/teže stiče samim radom na humoru i satiri, bez obzira na formu! Baš tako! A, uzgred budi rečeno – festivala i konkursa za karikaturu ima na stotine u svetu. Dakle, mi karikaturisti imamo više mogućnosti, šansi. I dalje, kod vas, koji ljubite pisanu formu, limitirajući faktor je jezička barijera. To kod nas karikaturista je čak prednost – više se cene karikature bez reči!

ETNA: S obzirom na dužinu staža i broj objavljenih karikatura stiče se utisak da niste srazmerno zastupljeni na festivalima?

Srdić: Festivale karikatura relativno sam kasno otkrio (a i oni mene!), no ipak sam dobio poprilično nagrada i priznanja... nagrada u Pljevljima, Jagodini, dvaput uzastopno BRONZANI PJER, "Braća Ormai", pa i nije malo...

Mogu Bogu da zahvalim za taj moj dar koji imam, jer karikatura mi je kroz ceo život puno značila... Bila mi je često poštapalica u svetu biznisa, materijalna i moralna potpora, a u odsutnim trenucima, a imao sam i takvih, nažalost, u životu, zahvaljujući njoj - karikaturi, život mi je spasen i osmišljen... i to je NAGRADA!

ETNA: Pretpostavljam da ćete se složiti sa izjavom brojnih satiričara da nema dovoljno prostora za objavljivanje. Da li internet vidite kao adekvatnu zamenu, kao prihvatljivu alternativu štampanim medijima?

Srdić: Na ovim prostorima sve je manje "životnog prostora" za karikaturu. Paradoks: život je sve "smešniji", a situacija sa karikaturom sve "tužnija"! Internet je OK. No, ja sam, malkice, staromodan... volim da šuška artija, da miriše štamparska boja, da ljudi listaju novine, pa se zadržavaju na mojim karikaturama, a ja onako, kao nezainteresovano, samo to posmatram...

Kod interneta ta atmosfera izostaje, nema je... A ja, ja se valjda nekako snalazim... uklapam...

ETNA
: Izgleda da se snalazite i sa drugim medijima, tačnije sa drugom vrstom umetnosti - pozorištem. Na tradicionalnoj manifestaciji "Nušićevi dani" koja se svakog aprila održava u Smederevu, bili ste i član žirija koji je odlučivao o najboljoj predstavi, glumcu i dr. Da li je to prvo iskustvo u takvom angažmanu i kakve su impresije?

Srdić: Da. Pre dve godine bio sam član žirija na Nušićevim danima, u Smederevu. I tu mi se dogodilo nešto, prijatno, lepo... Naime, supruga i ja smo "neizlečivi" teatrofili i tu "boljku" vučemo još iz studentskih dana. Pa, valjda, iz tih razloga su me imenovali u žiri, jer kao "navukao" imao sam nekakvo znanje o teatru, oko teatra...

Odluka nas u žiriju za najbolju predstavu i najboljeg glumca bila jedinstvena i istovetna sa glasovima publike! I to je bilo čudno i lepo istovremeno! Pored toga, ljudi od autoriteta u teatarskom životu (Buca Mirkošić na pr. i sl.) odali su prizananje i komplimente za rad i odluku našeg žirija, kao i obrazloženje iste. I, eto, to je to lepo doživljeno.

ETNA
: Sada ste u penziji pa imate malo više vremena da se posvetite stvaralaštvu. Pripremate li neke nove projekte ili radite samo po inerciji, kako naiđe inspiracija ili možda po pozivu?

Srdić: Ha ha ha... Sad ću ja k'o folk-pevaljka... Pa, imamo neke projekte, materijale... ovih dana ući ćemo u studio... Ma, ja sam, bre, nonstop u "studiju"! CRTAM, crtam, crtam... Rekoh li ja da sam nedavno "otkrio" festivale (i oni mene)... Evo, danas sam, recimo, dobio poziv za učešće na 15. Cemal Nadir festivalu u Turskoj. To je gotovo svaki dan tako... To mu je kao projekat u mojoj interpretaciji!

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Srdić: Rad, rad, rad... isplati se, na mnogo načina!
Poruka čitaocima: čitajte nas!
Poruka političarima: pročitani ste!
Poruka mladim kolegama: vidi poruku sa početka ovog odgovora!

Razgovor vodila:
Vesna Denčić


Karikatura - Slobodan Srdić

Bronzani Pjer 2006.


- 8 -