Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Aleksandar Novaković

SRPSKA TRADICIJA

(jednočinka za poneti)

Lica:
MIKI,
ZDRAVKO,
SPIKER,
VODITELJ

(Tipičan srpski stan, još tipičnija srpska dnevna soba u tipično srpskom predgrađu ako tako nešto postoji: podnošljiv sloj prašine na nameštaju, tu i tamo poneka fleka vlage, tapete podnošljivo žućkaste, sijalica u stonoj lampi ne radi, a gde se šta nalazi i koliko predmeta u sobi ima nije bitno: bitno je da ih ima dosta, iz svih perioda, svih boja i veličina i da se jedva može kretati po takvom stanu. U stanu postoji samo jedno značajno mesto a to je komoda, a na njoj Zdravko, a pred Zdravkom moderna vatra-televizor. Sa potpunom pažnjom, studiozno, on prati čerečenje na ekranu odakle dopiru zvuci režanja životinja, hroptave agonije, vrištanja i sve što se može spakovati pod zvučnu sliku naučno-obrazovnog programa)

SPIKER (of): Kao što vidite, žderavac ili latinski gulo gulo nije gadljiv. Tvor bezuspešno šprica svoju smrdljivu odbrambenu tečnost. Žderavac želi samo das utaži svoju nepreglednu glad. Upravo razdire tvorov stomak, sad čupa pluća koja su pravi delikates za njega. Tvor je, kao što vidite, još živ. Sad ga žderavac siluje… Istraživanja o tonme koliko koitus u trenutku agonije prija tvoru nisu dala povoljne rezultate što je iznenađujuće s obzirom na žderavčev enormni falus.

(Agonija tvora i seirenje žderavca se nastavljaju. Zvono na vratima, of. Zdravko ustaje i otvara vrata, uredno i robotizovano. Na vratima je Miki. Drži malu, crnu torbu)

ZDRAVKO: Izvolite?
MIKI: Jel' ono žderavac mrči tvora?
(Zdravko se okrene i pogleda)
ZDRAVKO: Ne. Tvor je crkao.
MIKI: U, majku mu, uvek propustim najzanimljiviji deo. Sad mi ostaje samo puka nekrofilija.
ZDRAVKO: I ja sam propustio.
MIKI: Zbog mene? U, izvini.
ZDRAVKO: Ima i zbog čega. Žderavac i tvor, to je kao eros i tanatos - tu sva čula uživaju.
MIKI: Izvini još jednom.
ZDRAVKO: Ma, u redu je. Valjda.
(Zdravko začkilji u Mikijevom pravcu)
ZDRAVKO: Niste li mi poznati od negde?
MIKI: Svako je poznat od negde a niko od nigde.
ZDRAVKO: Lepo rečeno. I filozofski.
MIKI: Mogu li ući?
ZDRAVKO: Ne možeš, Miki, kućo stara!
MIKI: Znamo li se mi odnekle?
ZDRAVKO: Znamo i nemoj da mi kradeš replike. Ti si moj klasić sa istorije, diplomirao si dva dana pre mene.
MIKI: Joj, Zdravko, legendo! Padni mi na grudi!
ZDRAVKO: Nemoj ovde na javnom mestu.
MIKI: Mogu li da uđem?
ZDRAVKO: Ajd' al' polako. Tako, malo levo tu je tabure, ne tu je tronožac. A ovo je tabure, tu li se zavukao? Ne, stolica, pazi tu mi je ručak od juče - još može da se jede - šta ako je malo zelenkasto - to volim, ionako jedem grašak mesec dana, pazi - tu sam ostavio flajku piva, e sad se okreni levo pa od lampe desno, e - to, dobro je!Dobrodošao u moju skromnu izbu!
MIKI: Ako je ovo "dobro došao" kako li je tek "dobro izašao"? Trebaće mi radarsko navođenje da se ispetljam odavde.
ZDRAVKO: Znam ali, greota da bacim. Ostalo od mojeg askurđeda.
MIKI: Znam. I meni je pretrpano i odvratno ali baš tako volim.
ZDRAVKO: Ako! Srpski i tradicionalno! Miki, čoveče, šta ima novo?
MIKI: Jel’ mogu ja da prvo popijem nešto? Pešačio sam do petnaestog sprata.
ZDRAVKO: Lift ne radi. Standardno.
MIKI: Standardno? Što se niste žalili opštinskim vlastima?
ZDRAVKO: A što bi? Zgrada je ionako na klizištu i srušiće se za godinu-dve.
MIKI: Kako možeš da živiš ovde?
ZDRAVKO: Mi Srbi se teško selimo.
MIKI: I lako bežimo.
ZDRAVKO: Jok ja - ako ću već da zaginem zaginuću ovde.
MIKI: Ti si pravi patriota.
ZDRAVKO: Jesam, a i nemam gde da odem.
MIKI: Kad će moje piće?
ZDRAVKO: A, evo, evo!

(Zdravko odlazi u kuhinju, a Miki pušta TV još jače. Urlici su se sveli na cviljenje i srkutanje, of. )

SPIKER (of): Najveća poslastica, pored pluća je mozak tvora. Žderavac u tu svrhu uzima specijalnu slamčicu koju zabija u tvorov korteks.
ZDRAVKO (of): Hoćeš rakiju?
MIKI: Može.
ZDRAVKO (of): Nema srpske kuće bez rakije. Bez hleba da ali bez rakije teško. Sad će jedna "domaća".
MIKI: Kao da postoji strana.
ZDRAVKO: A šta ti radiš?
MIKI: Radim za državu.
ZDRAVKO (of): A ja sam uspešno nezaposlen. Radiš za državu?
MIKI: I, mogu da ti kažem, već duže vreme pratim šta radiš.
(Zdravko dotrčava)
ZDRAVKO: Ti si iz BIA-e?
MIKI: Pa…
ZDRAVKO: A ta torba, šta je tu? Pištolj, prisluškivač, žica za davljenje? Mora biti zbog onog što sam rekao pre pet godina u kafani. Veruj mi, nisam imao nameru da vređam tvog šefa - ja svim ljudima tepam "šovinističko ubilačko rasističko đubre". U stvari, i ja sam pomalo takvo đubre. Pa da, to je razlog - ja mu prebacujem u kafani, okružen najgorim šljamom, zbog svojih ličnih mana.
MIKI: Šta je?!
(Zdravko se strese i zamalo padne, ali se dočeka na kanabe)
MIKI: Kažem šta je sa rakijom?
ZDRAVKO: Nema.
MIKI: A kafu imaš?
ZDRAVKO: Svaka srpska domaćinska kuća ima kafe. Mogu svi da crknu od gladi, ali će imati kafu.
MIKI: Što će reći?
ZDRAVKO: Idem da pogledam.
(Užasni urlici sa ekrana)
SPIKER (of): Ali, nepažljivi žderavac može postati meta za druge žderavce, pogotovu ako im okrene leđa u sezoni parenja, kao što slika govori.
(Zdravko dolazi)
ZDRAVKO: Šta sam propustio?
MIKI: Grupnjak. Šta je s mojom kafom?
ZDRAVKO: Idem do prodavnice po pivo.
MIKI: Tražio sam kafu.
ZDRAVKO: I rakiju. Ja idem po pivo.
MIKI: Kupićeš na crtu?
ZDRAVKO: Otkud znaš?
MIKI: Daj mi čašu obične česmovače, obične srpske česmovače vulgaris serbika!
ZDRAVKO: Nema.
MIKI: Kako nema?
ZDRAVKO: Isključili mi vodu.
MIKI: Srpska tradicija.
ZDRAVKO: Srpska tradicija.

(Pauza)

ZDRAVKO: A šta će ti torbica?
MIKI: Zanima te šta je unutra?
ZDRAVKO: Ne.
MIKI: A torbica te zanima?
ZDRAVKO: Da.
MIKI: Hoćeš li da ti je poklonim?
ZDRAVKO: Hvala ti, nemoj.
MIKI: Neću te ubiti.
ZDRAVKO: A bio bi red - nemam para, ne plaćam komunalije, stan je u haosu, smrzavam se, isekoše mi vodu, telefon - samo još televizor imam.
MIKI: Nemaš.
ZDRAVKO: Ti si iz RTS-a? Platio sam pretplatu pre samo sedamnaest meseci!
MIKI: Nisam... Ja sam došao da ti isečem struju.
ZDRAVKO: Aha. To li je. Izvini, molim te.
(Lomljava, of. Ulazi Zdravko sa omčom oko vrata, mokar)
MIKI: Što se nerviraš? Vidiš da su ti uveli vodu.
ZDRAVKO: To mi je iz vodokotlića. Čuvao sam preostalu vodu pa kad mi prestane zatvor.
MIKI: Koliko?
ZDRAVKO: Deset dana.
MIKI: Gadno! Jesi li ti to pokušao da se ubiješ?
ZDRAVKO: Truo konopac - ne ide.
MIKI: Što truo kad nema vode?
ZDRAVKO: Kaplje od komšija. Joj!
MIKI: Šta ti je?
ZDRAVKO: Kad sam shvatio da ću se ubiti usrao sam se od straha.
MIKI: Pa idi u ve-ce, sredi se, pusti vo… Kapiram sad, kapiram!
ZDRAVKO: Ja ne kapiram.
MIKI: Zdravko, prijatelju, na šta si se napravio!?
ZDRAVKO: Na mutantaaaaa!
(Miki ga zagrli, Zdravko mu tužno padne grudi.Plaču obojica)
MIKI (kroz suze): Brate, ja ću sad da ti sečem struju!
ZDRAVKO (kroz suze ili k.s.): Nemoj, molim te, brate!
MIKI (k.s.): Moram i, ako me budeš ometao, zvaću policiju!
ZDRAVKO (k.s.): Tradicionalno srpski!
ZMIKI: Tradicionalno srpski, batice!

(Čerečenje, of, prestaje)
VODITELJ (of): Žderavac, latinski gulo gulo, svaštožder, zver, biće koje ne zazire ni od čega!
(Odjavna špica emisije, of. Mrak)

/KRAJ/

- 16 -