Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Intervju

SATIRIČAR  DEJAN TOFČEVIĆ

USLOVI ZA OPTIMIZAM

Crnogoska satira je svedena na svega nekoliko dobrih autora,
što nije tako malo kada se uzme u obzir broj stanovnika

Dejan Tofčević

Dejan Tofčević. Zaslugom zdravstvene politike "one države" rođen sam u Užicu umesto Bajine Bašte 1971. god. gde sam proveo lepo detinjstvo. Ništa manje lepe uspomene me vežu za Sarajevo, Beograd i Podgoricu gde sam se školovao.

Objavio sam knjigu aforizama "Crno na belo" i koautor sam Antologije crnogorskog aforizma "Rijetke čestice". Sada uređujem internet izdanje Zone satire, već dve godine, za razliku od nekih listova koji nisu bili tako dugog daha. Ponekad sam nagrađivan i prevođen. Živim i radim u Podgorici.

Rođen sam u jednom a živim u drugom gradu.
Sastavljam kraj s krajem.

* * *

ETNA: Gajite različita interesovanja od pisanja i slikanja do stolarije i pčelarstva. Čemu se najviše posvećujete, šta je najteže a šta najviše odmara?

Tofčević: Pošto sam vrlo radoznao u životu sam se bavio mnogim veoma različitim stvarima. Nekim samo površno a u samo par sam prodro u dubinu i zadržao ih kao sastavni deo života. Ponekad mi je žao što neću biti u mogućnosti da se posvetim mnogim koje me uzalud čekaju. Ali neka ne gube nadu...

Prirodan životni sled mi je nametnuo niz obaveza, koje teško uspevam da izbegnem, pa sam svoja van profesionalno–porodična interesovanja sveo uglavnom na pisanje i pčelarstvo. Slabi poznavaoci jedne od ovih aktivnosti ne vide vezu ali, verujte mi, imaju prilično zajedničkih stvari. Što više pokušavam da se "skinem" sa pčelarstva i malo više vremena posvetim pisanju to više vidim koliko mi je potrebno. U najmanju ruku kao terapija. Ako meni ne verujete pitajte dr Slobodana Simića. Ako ni njemu ne verujete imate sve uslove da budete znamenit cinik, na čemu bi vam verovatno čestitao i sam Embrouz Birs, da je, nekim čudom, sto godina stariji.

Zaboravio sam pomenuti da u mom duhovnom zabranu pokušavam gajiti optimizam. Za to imam idealne uslove, ali avaj...

Gajim optimizam, ali uporno vene.
Izgleda da mu ovdašnja klima ne prija.

ETNA: Kako i kada je počelo Vaše druženje satirom, ko je kriv a ko zaslužan što ste krenuli tim "trnovitim" putem?

Tofčević:
Satiru sam počeo zapisivati pre deset godina. Kažem "zapisivati" ali ne i stvarati. Ustvari, moje najbliže životno okruženje je imalo veoma izražen dar za ovu vrstu stvaralaštva. Moj deda Nikola Bešlić, kremanski seljak, je još u "onom sistemu" redovno objavljivao radove u radio emisiji "Selo – veselo", čak je povodom smrti emitovana "specijalka" sa njegovim radovima. O mom ocu Svetislavu se i danas, dvadeset godina nakon smrti, prepričavaju reakcije na neke događaje, tako da je stekao status bajinobaštanske urbane legende. U tako inspirativnom okruženju ni meni nije bilo neobično da se bavim nečim ovakvim. Štaviše, za mene je bilo i jeste poželjno biti originalan. Uz veliku privrženost umetnosti, u prvom redu književnosti, i ovakvo okruženje i, možda, gensko nasleđe potpuno je prirodan put kojim sam se uputio.

Porodica je osnovna ćelija društva
u koju stane jedva nekoliko zatvorenika.

ETNA: Pored autorske zbirke aforizama "Crno na belo", u koatorstvu sa Savom Martinovićem i Veljkom Rajkovićem, priredili ste i antologiju crnogorskog aforizma "Rijetke čestice". Da li ste zadovoljni antologijom, da li bi bilo lakše ili teže da ste je sami radili?

Tofčević
: Na kraju uvoda "Rijetkih čestica" mi kao autori ističemo da ovom knjigom niko ne može biti u potpunosti zadovoljan. To je zaista istina. Da smo je pojedinačno radili sigurno ne bi izgledala ni približno ovako. Ali sam, kao i Savo i Veljko, bio svestan te činjenice pre nego što smo uspostavili pravila. Dakle, ako smo želeli – kao što smo, da ovaj rad uspešno privedemo kraju morali smo biti spremni na kompromis. Tako da stvari oko kojih se nismo slagali su bile podložne preispitivanju, dokazivanju ili opovrgavanju. U zavisnosti od toga koliko su bile bitne popuštali smo ili zatezali. Na taj način smo došli do ove knjige koja je zajednički činilac naše tri aforističke ličnosti. I čini mi se da smo sva trojica podjednako (ne)zadovoljni.

Gledajući iz ugla selektora, svakako bi bilo lakše ovaj posao uraditi sam jer bi kriterijum bio jedino podložan pojedinačnom ukusu i mišljenju, bez potrebe za opravdavanjem stava. Tako bi i sama knjiga izgledala drastično drugačije. Moram pomenuti da istraživački deo posla nije bio nimalo jednostavan i njegov glavni teret je podneo Veljko Rajković, kao i kontakte i odnose sa medijima.

Naišli smo na visok stepen razumevanja.
Jedva smo ga preskočili.

ETNA: Neki ovdašnji autori, a pretpostavljam i ondašnji, postavili su pitanje zašto baš antologija crnogorskog aforizma, s obzirom na to da dobar deo autora živi i stvara u Srbiji. Kako Vi gledate na to pitanje?

Tofčević
U poslednje vreme kada se pomene nešto crnogorsko to se a priori prihvata kao antisrpsko, što, naravno, nije tačno. Ne jednom mi je postavljano ovakvo pitanje, u smislu kako ja - etnički Srbin pripadam nečemu što nije u skladu sa preovlađujućim uzusima. Verovatno je do takvog zaključka najlakše doći posle višegodišnje besomučne kampanje koja je prethodila referendumu. Ali, nije sve onakvo kakvim ga "nezavisni" mediji pokušavaju predstaviti i "misleći" ljudi shvatiti. Istina se, kako to obično biva, krije između redova. Veliki broj civilizovanih ljudi koji su bili za državnu samostalnost ne gaje animozitet prema Srbiji. Što, naravno, nije pravilo. Štaviše, veliki broj glasača je bio protiv ovakvog rešenja tako da to i matematički potvrđuje moju tvrdnju sa početka pasusa.

Razlog za pisanje ove antologije leži u samom broju zastupljenih pisaca. Možete videti da je predstavljeno sto četrnaest aforističara na preko pet stotina stranica, koji su na neki način vezani za Crnu Goru. Pre nego što smo počeli sa istraživanjem nismo ni slutili da ćemo doći do ovog broja. To dodatno opravdava pisanje ovako široke antologije. Uostalom, ovo je prvi rad ovakve prirode objavljen na prostoru Crne Gore i može biti dobra osnova za izradu jedne elitističke. Mislim da je vrlo važno što se ovakva knjiga pojavila jer je ona i neka vrsta apela onima koji su posustali u radu ili opela, onim drugim, koji su definitivno odustali.

U uvodu antologije je dosta nevešto objašnjeno zašto crnogorski, ako je to uopšte potrebno. Najjednostavniji odgovor je u tome da kada može biti bilokoji-ski aforizam zašto ne bi mogao biti i crnogorski. I kada bi posmatrali u kontekstu pisanja ove knjige, a ne političkom, odgovor bi se sam nametnuo. Mislim da je potpuno prirodno što su ovde zastupljeni neki autori koji već postoje u nekim drugim antologijama, čak se nadam da će i mene neko uvrstiti u neku antologiju srpskog aforizma, ako to ikada zaslužim.

Crnogorac sam, nemam ravnog.

ZNAK

Ulaz u svetilište je bio zakrčen ljudima, nekolicina je stajala napolju, ispred vrata. Pomisao o ulasku se svaki put odbijala od mnoštva tela koja su ispunjavala zaguš- ljivu, prljavu prostoriju.

Hodočasnici su čekali Znak duže od dva sata a znali su da nisu došli uzalud jer je na staklu pisalo da radi od osam do če- trnaest i trideset. Do sada su dva starca i jednog dečaka izvukli napolje bez sve- sti, ali samo duboka vera u radno vreme je ostale ostavljala nepokolebane.

Božanstvo se ubrzo pojavilo u obliku aro- gantne, neraspoložene žene. Najbliži su odmah počeli metanisati ispred otvora u staklu a ona ih pozdravi odmahujući ner- vozno rukom: "Šta ću ja što me je načel- nik do sada zadržao, nisam ja kriva..."

Ali, gle evo i Znaka! Božanstvo ga uze iz fioke i prisloni na staklo šaltera. Bio je od kartona na kom je velikim crvenim slovima pisalo "PAUZA", a malo manjim
"09.00-09.30".

Ovi vernici su bili oduševljeni jer nisu došli uzalud. Dočekali su Znak njima upućen.

Dejan Tofčević

ETNA: Kakva je satira sada u Crnoj Gori, s obzirom na to da se dosadašnja dobrim delom odnosila na srpsku vlast i da li uopšte ima gde da se objavljuje?

Tofčević
Crnogoska satira je svedena na svega nekoliko dobrih autora, što nije tako malo kada se uzme u obzir broj stanovnika. Veliki problem je što nema gde da se objavljuje, tj. postoje listovi sa takvim rubrikama ali su zbog neverovatno jadne selekcije ili copy & paste uređivanja krajnje neizazovni za objavljivanje.

Nažalost, svi listovi koji su imali vred- nost u ovom pogledu su umirali u cvetu mladosti od raznoraznih bolesti. Ostali mediji su prilično zatvoreni za ovu vrstu stvaralaštva. Još uvek se sa rezervom pristupa kritičkom mišljenju a mediji su uglavnom i dalje podeljeni na patriotske i izdajničke. Još ako ste nesvrstan, vaše polje medijskog delovanja je vrlo usko.

Ne bih rekao da se dosadašnja satira odnosila samo na srpsku vlast. To je zaključak do koga se neosnovano dolazi na osnovu gornje premise. Ali svakako se odnosila i na nju.

Aforizam oslikava stanje u državi,
i on je dospeo u krizu.


ETNA:
Bili ste urednik satiričnih rubrika u nekoliko časopisa, koji su mahom bili kratkog daha, koji je najduže opstao i koji su razlozi gašenja?

Tofčević
Učestvovao sam u pokretanju i gašenju više listova u Crnoj Gori. Najveći problem ove vrste izdavaštva su mali tiraži koji ne mogu da podmire troškove štampanja, a kamo li šta više, tako da listovi uglavnom traju dok ima para koje se odnekud iščupaju sa velikim entuzijazmom. Kada se suoči sa stvarnošću pomenuti entuzijazam vrlo brzo uvene. Naravno, neki su se, između ostalog, gasili i zbog katastrofalne uređivačke politike i sl. Koliko mi je poznato, ni u Srbiji, koja je mnogo veće tržište ne postoji neki list sa sličnom orjentacijom. Čak su i moćne novinske kuće pokušavale sa nečim ali je rezultat bio sličan.

List u kome sam najduže gostovao je ZID, izašlo je oko šezdeset brojeva za 8-9 godina. To je bio list za sve one koji su imali nešto da kažu bez obzira na bilo kakvu pripadnost. Bio je i još uvek je ispred svog vremena. Neka mu je laka crna zemlja. Voleo bih da se povampiri.

Mislim da je prošlo vreme klasičnom pristupu štampanja i prodaje ovakvih izdanja. Čak i Ošišani jež koji je izlazio sedamdeset godina deluje iz ilegale na području tržišne ekonomije. Uz dobro osmišljen marketing sa inteligentnim pristupom i brdom para bi se moglo pokrenuti nešto dugotrajno. Sumnjam da je neko spreman na ovakav poduhvat kada znamo kakvi su dosadašnji ekonomski efekti.

Džabe nam podmećete nogu.
Mi ne idemo nigde.

ETNA: Po svemu sudeći entuzijazma je bilo dovoljno, pa ste, kao i mi ovde, krenuli alternativnom i sada već popularnom publikovanju satire - internetu. Opišite malo projekat "Zona satire", kako ste ga zamislili, da li ste uspeli da realizujete zamisao ili ste morali da se prilagođavate trenutnim zahtevima? Kakav je odziv posetilaca i saradnika?

Tofčević:
"Zona satire" je nastala spontano, kada mi je Stanislav Ilić ponudio deo sajta da radim sa njim šta želim. U početku sam ušao sa rezervom ali kada sam video da je i njegov pristup ozbiljan, jer se pre toga nismo poznavali, bilo mi je mnogo lakše. Naša dobra saradnja traje više od dve godine iako se nikada nismo videli uživo jer živi u Italiji. Nadam se da ga zbog toga peče savest i da će preduzeti nešto po tom pitanju.

Zamišljen je kao interaktivni sajt tj. mesto gde će i posetioci moći da učestvuju u kreiranju. Nažalost, vrlo mali broj ljudi se prihvata ovog posla. Njihovu neaktivnost ispravlja izvestan broj posetilaca koji svakodnevno učestvuje u "Glavom po zidu", ocenjivanju i sl. Povremeno se zloupotrebljava naša otvorenost i pojedinci nepošteno glasaju za ponuđene predloge zbog čega ćemo morati da poništimo izbore za aforizme u jesenjem krugu.

Besplatne knjige su hit. Neverovatno veliki broj ljudi je downloadovao onih dvadesetak knjiga koje su poklon njihovih autora. U zimskom izdanju ćemo dodati kompletne sadržaje knjiga Roberta Marića i dodati jednu novu, kao i jednu Bapsijevu. Nadam se da će ih biti još. Pozivam sve one koji žele da poklone knjige satiričnog sadržaja širokim narodnim masama da to mogu učiniti preko Zone satire. Izgleda da je to najbolji put da svi zainteresovani dođu do određene knjige kada znamo u kojim uslovima se objavljuju ovakva dela. Mislim da se još niko od darodavaca nije pokajao.

Biblioteka "Kaleidoskop" je posle objavljivanja knjige Dragana Ognjanovića malo zastala ali se nadam da će autori i publika shvatiti ozbiljnost ove vrste izdavaštva i podržati ga više nego do sada.

Ovaj sajt, ili preciznije stranicu, sam zamislio da se razvija u više faza što se i dešava sa neslućenim uspehom. Zimsko izdanje će nam još pružiti i dramske tekstove i strip, za koje se nadam da će opstati zahvaljujući agilnosti autora. Posećenost čitavog sajta je iznad svih očekivanja a pouzdano znam da poneko svraća i na ovu stranicu. Jedva izdržavam da vam ne kažem koji je to broj ali to je tajna koju niko ne saopštava.

U početku mi je veliku pomoć pružila i Vesna Denčić koja će ponosno prikačiti ovaj intervju na njen sajt. Hvala.

Naši uspesi su toliki da su nesagledivi.

ETNA: U Crnoj Gori organizuju se dva festivala humora i satire i to bi trebalo da predstavlja značajne događaje kako za autore tako i za ljubitelje satire, pa ipak nije sve tako veselo, a izgleda ponajmanje smešno. U čemu je zapravo problem?

Tofčević:  Mislim da je velika šteta što su dva festivala u Crnoj Gori, Danilovgradski i Pljevaljski, razjedinjeni i koliko je meni poznato, deluju samo tokom tih nekoliko dana godišnje. Dobrom saradnjom i inventivnom celogodišnjom aktivnošću u smislu programa bi mogli da postave visoke standarde i dovedu do pojavljivanja novih autora, koji niz godina nedostaju. Izgleda da sam jedan od najmlađih autora u Crnoj Gori a poznato je da sveže ideje samo mogu doneti mladi ljudi. Ako se nastavi ovakav trend neće imati ko da održi govor ispred UHS CG na odru besmrtnog književnika kao što sam ja.

Povremeno se dešava i da neki ljudi dobijaju izvesne nagrade na osnovu čudnih kriterijuma. Ne bih ulazio u razloge ovakvog žiriranja ali je evidentno da su kontraproduktivni i da svima nanose mnogo štete jer nagrađeni treba da budu smernica mladim, neizgrađenim piscima. Nadam se da će ovaj apel uticati na buduće članove žirija i da će savesno obavljati ovaj posao.

Ljubio bih bližnjeg svoga
ali mogu da se okrvavim.

ETNA: Kakvi su planovi za sledeću godinu, hoće li biti i novih projekata?

Tofčević:
Trenutno, a taj trenutak traje poslednje dve godine, dovršavam knjige aforizama i kratkih priča. Imam i projekat za kuću ali mi samo nedostaje novac da bi ga realizovao, pa bih ovim putem zamolio neke dobre ljude da mi pošalju pare a ja ću im biti večno zahvalan.

Moja budućnost obećava,
ali joj ništa ne verujem.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Tofčević:
Samo bih hteo da vam svima čestitam Novu godinu, svim vernicima Božić i Kurban-bajram, uz želju da se okrenete svojim najbližima, ako to do sada nisu učinili, i da se tokom praznika setite onih kojima nije toliko dobro kao vama.

Razgovor vodila:
Vesna Denčić


Karikatura - Slobodan Srdić


- 8 -