Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Nove knjige

SRBIJA U TRANZICIJI,
LJUDI U ČUDU I HAOSU

Slobodan Simić, Nezaštićeni svedok, Agora, Zrenjanin 2006.

Nezaštićeni svedok - Slobodan Simić

U novoj knjizi priča Slobodana Simića nalazi se osamdesetak kratkih satiričnih priča, razvrstanih u pet "glava".

Već posle nekoliko pročitanih sjajnih Simićevih priča, čitaocu je jasno da je ušao u jedan osoben, pomeren univerzum, da se nalazi u zemlji izopačenih, iščašenih vrednosti, u nemogućoj državi zvanoj Srbija, u kojoj su svakojaka čuda moguća, samo ne i biti normalan a ostati čovek.

U ovoj knjizi susrećemo mnoštvo čudesnih likova, sitne i krupne lopove, kriminalce, političare, sudije, profesore, oficire, ministre, predsednika države, premijera, dovitljive trgovce, obesne novobogataše, lukave dobitnike tranzicije, ali sasvim obične, tzv. male ljude, velike gubitnike tran- zicije. Pa ipak, glavni lik, pravi junak u ovoj knjizi je, kako to tačno zapaža i sam autor, SRBIJA – ZEMLJA ČUDA!

U Srbiji, zemlji apsurda i uvrnutih moralnih normi, u vreme tranzicije i "preokretanja svih vrednosti", ugled i status se stiču nemoralom, kriminalnom i zločinačkom delatnošću. Što je neko monstruozniji, beskrupulozniji zločinac, to ima veći ugled i zato je takav najpoželjniji za predsednika stranke. U Srbiji poštovanje i slava se ne stiču ni znanjem, ni poštenjem, već naprotiv, nepoštenjem, beskrupuloznošću ili ludošću (kao onaj akademik koji je postao popularna i omiljena javna ličnost kada su mu u TV emisiji spale pantalone!). U haotičnoj i nepredvidivoj zemlji Srbiji ni tzv. organizovani kriminal nije organizovan, pa dolazi do fatalnih, tragikomičnih grešaka i urnebesnih zabuna, koje nas teraju na glasan, gromoglasan smeh. Otud na kraju priče "Organizovani kriminal", običan građanin koji je greškom postao žrtva loše organizovanog kriminala, moli policiju da pusti kriminalce da se bolje organiziju kako ne bi nevini stradali!

U ovom nemilosrdnom društvenom procesu nastanka novog, kapitalističkog društva, kada je najvažnije po svaku cenu se prihvatiti "nova pravila igre" i održati se na površini, sasvim je normalno da papagaj Kića koji neprestano i s oduševljenjem ponavlja nekoliko čarobnih lozinki: "Tranzicija!", "Tranzicija!", "Evropa!", "Evropa!", "Reforme!", "Reforme!", dogura do - ministra u Vladi! Privatizacija na naš, zbilja originalan način dovodi do apsurdnih situacija i tragikomičnih obrta poput onog kada jedan deda umesto da pokupuje neophodne stvari na pijaci, kupi na aukciji "tri šećerane, dve mlekare, livnicu i tekstilni kombinat"! Kako da ne kupi kada je sve to bilo neobično jevtino, istina uz to je dobio još pride i 594 radnika, koja je valjalo hraniti! "Tranzicija" na srpskom često znači "otpuštanja viška radne snage" ili "racionalizacija sistema radnih mesta". Mada kada pogledamo sulude posledice ove "racionalizacije", s pravom se pitamo nije li ovde u pitanju, ipak, na delu pre proces iracionalizacije, odnosno nalaženja najglupljih, najnerazumnijih, najblesavijih i najštetnijih rešenja kojima se navodno "leči" posrnula privreda ili haos u zdravstvu!

Proces tranzicije mnoge je zavio u crno, ogromna masa "nesposobnih" je izgubila posao, ali je ovaj proces za one "snalažljive" pravi raj, sjajna prilika da pokažu svoju dovitljivost i prilagodljivost svemogućem i vrhunskom arbitru – Njegovom Veličanstu Tržištu. U uslovima surove tržišne borbe u kojoj opstaju "najsposobniji", naš čovek je pokazao svoju zavidnu imaginaciju i spretnost. Za kratko vreme kao pečurke posle kiše iznikao je čitav niz novih zanimanja. Tako, recimo, otpušteni miner iz nerentabilnog kamenoloma, započinje novi biznis: diže u vazdu diljem Srbije, po porudžbini, komšijski poljski klozet, pa onda auto, prvo prazan, kasnije sa vlasnikom itd. Otpušteni cepač kararata u pozorištu, takođe, se uspešno snašao: počeo je da naplaćuje gledaocima – izlaz. Ko hoće pre kraja predstave da napusti pozorište, a takvih je mnogo, izvol'te, može, samo platite. Naravno, begunci iz pozorišta plaćaju rado samo da pobegnu i tako, posao cveta. Treći junak, opet nalazi biznis u tome što čita knjige. Pisci zadovoljni što imaju čoveka koji je pročitao njihovu knjigu celu, plaćaju profesionalnom čitaču i - svima dobro!

Simićeva knjiga Nezaštićeni svedok na duhovit, opor i komičan način zaseca u samu srž procesa tranzicije u Srbiji, a posebno dobro razotkriva njenu tamnu i ružnu stranu. U tranziciji nalaze se ne samo naša privreda i društveni sistem, u tranziciji su i živi ljudi, njihove nade, očekivanja i strahovi. Osim one spoljašnje, vidljive tranzicije u društvu, postoji i unuštrašnja, nevidljiva ali važna tranzicija u glavama i srcima ljudi. Slobodan Simić pronicljivo analizira ovu drugu dubinsku, skrivenu mentalnu tranziciju, koja nije ništa manje teška i bolna od one prve, socijalne.

Žarko Trebješanin

- 7 -