Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Filip Mladenović

DEBELO MESO

vegeterijanska drama

LICA i NALIČJA:

RATKA, majka
SLOBODANKA, komšinica
BRANKO, sin
KRSTIVOJE, otac
GEDŽA, deda
SLUŽBENO lice
SVEŠTENO lice

Scena 1.

(Trpezarija. Dve starije žene, jedna hekla, druga veze, ispred uključenog televizora. Obe su u zavojima: leva noga, leva i desna ruka, desno uvo, vrat.)

SLOBODANKA: I šta kažeš, žvaću li žvaću!?
RATKA: Samo grickaju!
SLOBODANKA: Srču uveliko...
RATKA: Mljackaju i podriguju!
SLOBODANKA: Šmrču na sve strane...
RATKA: Glockaju i pljuckaju!
SLOBODANKA: Žvalave da ti je...
RATKA: Zapenili!
SLOBODANKA: Da ti je sin skrenuo!?
RATKA: Skrenuo jeste, ali ne u krugu porodice!
SLOBODANKA: Kako, bre!?
RATKA: Bilo je sve kako valja do osamnaeste. Tukao se, kockao, psovao, lagao, pijančio, krao na veliko. Niko nije imao ružnu reč za njega. A onda ga u'vati neko loše društvo. Uvališe mu jednu knjigu, pa drugu, pa treću. Načisto se zablesavi sa tim knjigama. Batali i kocku, i ulicu, i kafane!
SLOBODANKA: Šuška se da ne izbija iz biblioteke?
RATKA: Išla ja sa mojim čovekom da ga izbavim odatle, ali džaba. Zabio nos u knjige, glavu ne diže... Podiži ga od kile mesa...
SLOBODANKA: Pa ti sve izađe na nos!
RATKA: Ne smem komšijama i rođacima više na oči. Džigericu nam izjede.
SLOBODANKA: Da nije malokrvan?
RATKA: Meso ne okuša! Otac mu je isekao najsočnije parče sa svoje plećke. Ja ga danima nutkam šniclom sa moje leve noge. U zamrzivaču je pola buta od ujaka, poslao sestriću da se popravi. Neće ni da primiriše.
SLOBODANKA: Možda voli suhomesnato. Kući imam jedno parče dimljenog mesa, isekla sam s vrata za praznike. (Hvata se za zavoj na vratu.)
RATKA: Ne vredi, sve smo probali. I ranije, dok je imalo običnog mesa da se kupi, on je mrljavio. Sećam se, bilo je to davno, voleo je kuvanu govedinu. I malo piletine iz supice. A otkako smo počeli da jedemo naše meso, samo što ne povrati. Lizne ponekad čorbicu od povrća, i to je sve.
SLOBODANKA: Komšinice, pa on je stvarno ufitiljio!
RATKA: Zvali smo hitnu pomoć, lekari mu prepisali neke tablete sa gvožđem, al' ih moj Krsta sakrio. Boji se da ne zarđa iznutra, tek smo onda nagrabusili.
SLOBODANKA: Da ga neko nije začarao?
RATKA: Išla ja kod jedne babe, tu u komšiluku, da mi gleda u pasulj. Ništa nije našla, samo veli: "Sin ti postao intelektualac."
SLOBODANKA: Šta mu to znači?
RATKA: Ti gilipteri što su ga obrlatili imaju neke činove, te magistar, te doktor, te docent… šta ti ja znam...
SLOBODANKA (polušapatom.): Komšinice moja slatka, da ti dam par recepata za apetit?
RATKA: E, kad bi imalo negde običnog mesa da se kupi...
SLOBODANKA: Pomeri se s mesta! Zar da svoj narod i svoju veru izdaš zbog kile običnog mesa!?
RATKA: To nije izdaja, to je lek za teško bolesnog sina!
SLOBODANKA: Poslušaj me, daću ti ja recept od koga će ti sin obrstiti ceo zamrzivač.
RATKA: Iz tvojih usta u božje uši...
SLOBODANKA: Nećete moći da se nasečete koliko će biti ješan! Uzmi samo neki plajvaz i piši...
RATKA (ostavljajući heklanje): Ček, ček, da uzmem druge naočare.
SLOBODANKA: Imaće krvnu sliku da nećete moći da je uramite. Piši: kasapski đuveč!
RATKA: Kakav đuveč!?
SLOBODANKA: Kasapski! Ima prste da pojedeš!
RATKA: Nemoj prste, njih čuvam za crne dane!
SLOBODANKA: 'Ajde piši, već mi ide voda na usta: uzeti pola kile svežeg ljudskog mesa, može s plećke, a može i s butine. Meso iseći na krupnije komade. Kilogram crna luka iseći na tanka rebarca, luk posoliti, dodati malo aleve paprike i sitna bibera, pa rukom luk dobro izmešati i ostaviti tako da stoji najmanje pola sata. Za to vreme spremiti četiri zrela paradajza, četvrt kilograma očišćene boranije, nekoliko babura i 2-3 ljute paprike, kao i 1-2 krompira. Još staviti i jedan patlidžan, oljušten i isečen na kocke, meso i zelen izmešati, dodati svega šoljicu pirinča, jednu veću kašiku masti, sipati sve u đuveč, dodati vrlo malo vode, oblepiti đuveč testom, pa ga peći u rerni najmanje 4-5 sati. Kad je gotov skinuti mu poklopac od pečenog testa i služiti.

(MRAK.)

Scena 2.


(Ulazi sin Branko sa naramkom knjiga. Nekoliko trenutaka kasnije ulaze deda Gedža i otac Krstivoje, u zavojima.)

KRSTIVOJE: Sram te bilo!
BRANKO: Šta bi!?
KRSTIVOJE: Da sam na tvom mestu ja bi' u zemlju propao!
BRANKO: Ama šta ti je!?
KRSTIVOJE: Znaš da nam ide krsna slava. Šta se praviš lud!? Umesto da se skromno ponašaš, dostojno najvećem porodičnom prazniku, ti luduješ. Donosiš to smeće u kuću.
BRANKO: Ovo nije smeće, već knjige.
KRSTIVOJE: Stidi se! Tvoj deda je zbog krsne slave sebi odsekao jezik ne bi li slavski ručak bio što bogatiji. Sad jadnik više ne može da govori.
BRANKO: Deda, šta ti je!? Što sebe tako nagrdi?
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) Deda ti kaže da je slavski ručak bez pohovanog jezika k'o ona stvar bez jaja.
BRANKO: Pa da li ste vi normalni? Iz nedelje u nedelju buljite u taj televizor i odsecate deo po deo vlastitog tela. Zar ne možete bez krvi?
KRSTIVOJE: Mi smo jedan punokrvan narod! Rasan, takoreći!
GEDŽA: (Zviždi.)
BRANKO: Deda, šta kažeš?
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) Na vrh mu jezika jedna prigodna narodna poslovica, al' ne može da se seti jer nema jezik!
BRANKO: Ako tako nastavite, izješćete se međusobno. Šta će od vas ostati!?
KRSTIVOJE: Ja sam svoga tela gospodar!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: ("Prevodi") Mi držimo našu sudbinu u svojim rukama. A kad ćemo ih odseći i pojesti kao naturšnicle, to je naša stvar!
BRANKO: Prvo ste se godinama jeli u sebi... I čim ste se najeli, krenuli ste jedni na druge.
KRSTIVOJE: Varaš se sinko! Ljuto se varaš. Najpre nas je mrak pojeo. Ovde mrak ima najveći apetit!
GEDŽA: (Zviždi.)
BRANKO: Deda, da si zviždao na vreme, ne bismo dovde došli!
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) Deda ti govori da sada više nema dlake na jeziku...
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) ...I da se nosiš u pizdu materinu! Kome ti to, bre!? Zar se tako razgovara sa unukom?
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Oče, smiri se! Dok si drž'o jezik za zubima, drugačije si pričao...
BRANKO: Tata, pusti ga neka se isprazni...
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Ma nemoj! Dok je tekla tuđa krv, ti si iš'o da meriš krvni pritisak! Da ti slučajno ne prorade hemoroidi...
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Ma šta mi reče? Sad si naš'o da otvoriš dušu, pošto su ti otfikarili jezik!
BRANKO: Bolje je zviždati od srca nego pričati iz glave!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Bla, bla, truć! Najpre ste sve zagovnali, a onda ste zakrvili! I to uz pomoć pljuvačke!
BRANKO: Tata, ti si na svaku dedinu klimao glavom!
KRSTIVOJE: Jesam, al' onda sam im'o oba uveta, a o obrazu da i ne govorim!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Jesam, bio sam uz svoj narod. Vojska je bila uz narod, inteligencija je bila uz narod, crkva je bila uz narod...
BRANKO: Zato narod izgleda k'o popišan!
KRSTIVOJE: Sinko, ne blati svojtu. Mi smo jedan sveti, nebeski narod!
BRANKO: Hoću da gledam nebo sa zemlje, a ne u oblacima!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) Deda ti poručuje da patriotizam nije sramota.
BRANKO: Prostitucija je najstariji zanat na svetu. Patriotizam je nešto mlađi!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) Dabogda jezik pregriz'o!
BRANKO: Ja barem imam za šta da se ugrizem...
KRSTIVOJE: Vidim! Pogledaj kako si se usuk'o! Otkako si bacio oko na te knjige, duša ti je u nosu, glava u torbi, a srce u petama!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) Deda kaže da si ti na našem porodičnom stablu najtanja grana...
BRANKO: Od istog drveta ne može i ikona i lopata!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: ("Prevodi".) Ali je zato naše porodično stablo u'vatilo duboke korene... Ne vidiš im kraja u podzemlju.
BRANKO: Moje porodično stablo je...
GEDŽA: (Zviždi.)
BRANKO: ... drvo za vešanje!

(MRAK.)

Scena 3.


(Krstivoje čita novine, Ratka zaliva muškatle.)

KRSTIVOJE: Beži gamad!
RATKA: Kakva gamad?
KRSTIVOJE: Pišu kako talenti napuštaju zemlju! Ovoliki naslovi!
RATKA: Ko o čemu, baba o uštipcima!
KRSTIVOJE: Kako zaustaviti odliv mozgova? Cvrc!
RATKA: Sve jaki štihovi!
KRSTIVOJE: Zašto umetnici beže glavom bez obzira? Ma šta mi reče!?
RATKA: Krsto, umetnike ne diraj! Znaš i sam da si umetnička duša.
KRSTIVOJE: Kakva te duša spopala zbog tih džabalebaroša!?
RATKA: Jesi, jesi. Čula sam da je jedan veliki umetnik sebi odsekao uvo, kao ti onomad.
KRSTIVOJE: Ja sam otfikario uvo zbog prebranca, a ne iz umetničkih razloga.
RATKA: Ko te pita za razloge!? Umetnost je umetnost!
KRSTIVOJE: Znači, da sam odsek'o oba uveta bio bi' genije.
RATKA: Ne, već bi bio gluv.
KRSTIVOJE: A da sam još ostao i bez glave, postao bi' državnik!
RATKA: Bez glave ne valja ni ekser, a kamoli čovek!
KRSTIVOJE: To bolje reci onom tvom ludom sinu. Juče sam ga u'vatio u klozetu kako čita knjigu. Zamisli, barabu, pogani mi i WC!
RATKA: Što mi bre ne reče da ga oribam!?
KRSTIVOJE: Umesto da drka u klozetu, kao sav normalan svet, on čita.
RATKA: Na kog li se izmetnu!?
KRSTIVOJE: Čiji god da je izmet, usrali smo motku!
RATKA: Da nas neko nije urekao!?
KRSTIVOJE: Ma kakvi uroci! Rodila si baksuza i kvit!
RATKA: Lepo sam ti govorila: dok dete ne prohoda da se okanemo svinjske masti, da pređemo na zejtin. Jok, moj čovek navalio na mast k'o prase na surutku!
KRSTIVOJE: Šta mi fali!? Odrast'o sam na masti i masnim vicevima.
RATKA: Zato je u krevetu uvek bilo posno!
KRSTIVOJE: Ratka, ne bogohuli!
RATKA: Dok su druge žene sabajle cvrkutale niz basamake, ja jadna sa cegerom, k'o gluva kučka...
KRSTIVOJE: Ratka, ne čačkaj mečku!
RATKA (jecajući): ... da me niko ne vidi i ne čuje za moju muku!
KRSTIVOJE: Ženo, ne igraj se životom!
RATKA: Bolje da si onu stvar na vreme odsekao, bar bismo imali ručak za dva dana!
KRSTIVOJE: Kakav te ručak spopao? Znaš da viršle ne mogu da smislim!
RATKA: Ja sam mislila na tanke, roštiljske!
KRSTIVOJE: Papci u saftu još i nekako...
RATKA: I na pihtije, moj Krstivoje, i na pihtije!
KRSTIVOJE: Ne bludniči, ženo! Sa životinjskim mesom je svršeno!
RATKA: Tačno! Da one večeri nisi jeo faširane šnicle, ostali bismo i bez sina jedinca!
KRSTIVOJE: Te fatalne noći nisu odlučivale faširane šnicle, već moj osećaj patriotske dužnosti!
RATKA: Oseć'o si se na rakiju, što jest, jest, al' se više ne sećam da li je na flaši bila, kako ono reče... patriotska ili neka druga etiketa!?
KRSTIVOJE: Ženo, ne lupetaj, nego da vidimo šta ćemo sa onim što mu fali peruška da poleti!?
RATKA: Možda sam ga rano odbila od sise!?
KRSTIVOJE: Pa šta!? I mene si odbila od sise, pa sam ost'o normalan!
RATKA: Dok je išao u školu, imao je redovnu stolicu!
KRSTIVOJE: Škola zato i služi. E, moja Ratka, da sam ja pohađ'o školu, ne bi' se sada zlopatio sa šuljevima.
RATKA: Ređao je kečeve kao ja tegle s ajvarom za zimnicu!
KRSTIVOJE: Bolje jedan iz vladanja nego nula od čoveka!
RATKA: Kuća nam je vrvila od secikesa, bitangi, protuva, šušumiga, džambasa, propalica, baraba, kurveštija, lopina, mufljuza, dilera, gulanfera, reketaša, plaćenih ubica i ostalog ološa.
KRSTIVOJE: Policijska stanica u kući!
RATKA: Kuća je cvetala! Tad smo kupili servis za dvanaest osoba, šporet sa ekspres ringlom, protočni bojler...
KRSTIVOJE: Pa nove madrace, dvokrilni šifonjer, sapune i šampon za kosu!
RATKA: Tako je! Sećam se, bio je to neki uvozni šampon! I kako dete opra kosu, uđoše mu bubice u glavu!
KRSTIVOJE: Bio je normalan dok je imao vaške u kosi! Bože, nikad dva dobra zajedno!
RATKA: Uze mi reč iz usta!
KRSTIVOJE: Vratiću ti, čim nešto procedim kroz zube!
RATKA: Komšinica mi dala jedan recept, kaže otvara apetit!
KRSTIVOJE: Davala je i meni, al' ništa od apetita!
RATKA: Ama recept za dete, da se povrati!
KRSTIVOJE: Povratiće se kad prdne kvočka!
RATKA: Da probamo, pa kud puklo, da puklo!

(MRAK.)

Scena 4.


(Slobodanka, Ratka i Krstivoje za trpezarijskim stolom, nagnuti nad punim tanjirom, koji se puši.)

RATKA: Ala purnja!
KRSTIVOJE: I veliš, pomaže!?
SLOBODANKA. Ko rukom odnešeno!
RATKA: Lepo miriše!
SLOBODANKA: Vaše meso, moji začini!
KRSTIVOJE: U čemu je tajna?
SLOBODANKA: U mešanju, komšija!
RATKA: Mogli bi' i mi da čalabrcnemo!
SLOBODANKA: Ne, ni za živu glavu!
KRSTIVOJE: Zašto, bre!?
SLOBODANKA: Ako neko normalan kuša ovo, više nikada ne može da gleda televiziju!
RATKA: Kako ne može!?
SLOBODANKA: Čim se upali televizor, padaju mu kapci!
KRSTIVOJE: Samo kapci!?
SLOBODANKA: E, to ne znam. Do sada sam imala posla samo sa muškarcima kojima su se dizali i spuštali kapci.
RATKA: Sestro slatka, ne leži mi na muku...
KRSTIVOJE: Da liznem samo malo!?
RATKA: Krstivoje, mani se već jednom lizanja!
SLOBODANKA: Moram da vas upozorim da je ovo jelo dvaput obajano i u crkvi osvećeno!
RATKA (krsti se): Bože, pomozi!
KRSTIVOJE: Zato se ovoliko dimi!
SLOBODANKA: Prvo sam uzela vreteno i malo kučine i misleći intenzivno na vašeg sina ponavljala u sebi:

"Sredomasi, vlasi,
vi ste došli Branku u glavu,
da ga jedete,
s vetar da ga vijete;
a ja sam došla,
pa sam vi raspratila.
Uze vi glavu na zamenu!"

KRSTIVOJE: Komšinice, al' si ti načitana!?
SLOBODANKA: To je protiv zlih čini i crne magije. A onda sam se prihvatila pera od kokoške i naglas govorila:

"Stvori se bačva,
od bačvu kaca,
od kacu kače,
od kače bučka,
od bučku vedrička,
od vedričku kalenička,
od kaleničku ložička.
Rasturi se ložička,
rasturi se usov!"

KRSTIVOJE: Ženo, 'oćemo li mi imati da platimo sve ovo!
SLOBODANKA: Komšija, intelektualne usluge se ne naplaćuju!
RATKA: Mnogo si nas zadužila, komšinice! Mnogo!
SLOBODANKA: Samo da ja vašeg sina vratim u normalu! Biće mi to najveća nagrada! Da ga samo vidim kako opet blene u televizor sa pohovanim mozgom ispred sebe.
RATKA: Mogu i knedle od mozga, ne pravim pitanje!
KRSTIVOJE: More samo da se otarasi onih knjiga!
SLOBODANKA: Bežaće od knjiga k'o đavo od krsta!
KRSTIVOJE (vadeći knjigu iz košulje): Da čujete samo čime se on bavi. (Lista knjigu i gleda okolo da neko ne čuje.) Načisto je otkačio. Slušajte! (Čita.) "Ljudožderstvo se u Africi najduže zadržalo kod pripadnika plemena Mangbetu, koji su jeli ratne zarobljenike i osuđenike na smrt, ali isto tako i komšije koji bi umrli prirodnom smrću, dok su leševe svojih umrlih srodnika prodavali susednim plemenima."
RATKA: Kuku meni, odvešće ga u aps zbog ovoga!
SLOBODANKA: Ju, komšinice, pa vaš sin zaglibi u politiku!
KRSTIVOJE: Slušajte dalje! (Čita.) "Ljudska mast bila je kod njih u opštoj upotrebi, a meso koje bi preostalo posle gozbe sekli bi na duge komade i sušili kao rezervnu hranu. Dečije meso bilo je rezervisano samo za kraljevsku trpezu."
RATKA: Bože me sačuvaj!
SLOBODANKA: Porediti naš napaćeni narod sa nekakvim plemenima, pa još crnačkim, najcrnja je izdaja.
KRSTIVOJE (sakriva knjigu ispod košulje): Ovo mora ostati medju nama.
SLOBODANKA: Da sam znala da je ovako težak slučaj, ne bi' se ni primakla šporetu!
RATKA: Komšinice, ne budi na kraj srca. Evo, pokušaj ti da ga nekako ubediš.
KRSTIVOJE: Kako to misliš!?
RATKA: Vrlo jednostavno. Kobajagi komšinica slučajno navratila sa pilećom čorbom. Ako priupita odakle piletina, neka smisli nešto. Mlad je on, progutaće.
KRSTIVOJE: Sumnjam! Onaj ko čita neprijateljsku literaturu, premazan je svim štamparskim bojama.

(MRAK.)

Scena 5.


(Krstivoje na prstima ulazi u trpezariju i sakriva se iza zavese. Ubrzo zatim ulazi Branko sa knjigama. Dok seda za sto, spremajući se za čitanje, čuje se kucanje.)

BRANKO: Izvolite, slobodno!
SLOBODANKA (iza trpezarijskih vrata): Komšija, pune su mi ruke!
BRANKO (ustaje i otvara vrata): Samo izvolite! Dobar dan!
SLOBODANKA (noseći u rukama tanjir koji se puši): Dobar dan, komšija! Eto, ja donela malo pileće čorbe, da se malo podsetimo dobrih starih vremena.
BRANKO (iznenađeno): Šta ste doneli?
SLOBODANKA: Original pileću čorbu! Samo što sam skinula sa šporeta!
BRANKO: Gospođo, odakle vam piletina u ovo zlo doba!
SLOBODANKA: Mladi komšija, ja se brižljivo odnosim prema svojim uspomenama!
BRANKO: To pile u čorbi mora da je muzejski eksponat.
SLOBODANKA: Kakav vas, bre, muzej spopao!? Ja sam iz fine kuće i ne volim da se eksponiram.
BRANKO: Onda mi otkrijte tajnu: otkud ova piletina?
SLOBODANKA: To je državna tajna!
BRANKO: A kako ste vi došli do te piletine?
SLOBODANKA: To je već ženska tajna!
BRANKO: Mogu li samo da pomirišem?
SLOBODANKA: Naravno! Možete i da liznete!
BRANKO (mirišući): Nije šija, nego vrat!
SLOBODANKA: Molim, šta ste rekli?
BRANKO: Kažem: nije šija, nego vrat!
SLOBODANKA: Šta 'oćete time da kažete?
BRANKO: Sve što je ljudsko nije mi strano!
SLOBODANKA: Au, komšija, ala se vi gađate sa izrazima!
BRANKO: Ako se ne varam, vi biste da ja probam ovu čorbu? Pileću!
SLOBODANKA: Komšija, čitate mi misli.
BRANKO: Gospođo, ja sam vas odmah pročitao!
SLOBODANKA: I?
BRANKO: Šta i?
SLOBODANKA: Šta ste pročitali?
BRANKO: Pravo da vam kažem, vi ste više herbarijum nego knjiga za čitanje.
SLOBODANKA: Ništa ne razumem!
BRANKO: Kad se otvorite, vi ste zbirka presovanih i sasušenih osećanja, strasti i misli.
SLOBODANKA: Zašto me onda ne zalijete?
BRANKO: Molim!?
SLOBODANKA: Komšija, ja sam se uzbudila!
BRANKO: Gospođo, da zovem hitnu pomoć!?
SLOBODANKA (mazno): Možete me slobodno zvati po imenu.
BRANKO: Šta vi, u stvari, hoćete!?
SLOBODANKA: Komšija, pile moje, sve što je muško za mene je odavno muzejski eksponat.
BRANKO: Ko vam je kriv!?
SLOBODANKA: Ovde je muškarcima važnije kako da zabiju loptu nego onu stvar.
BRANKO: Loptu je lakše naduvati nego onu stvar!
SLOBODANKA: Ovde se po noći dan poznaje, a ne po jutru!
BRANKO: Vi ste očigledno noću imali čvrst san.
SLOBODANKA: Pa kad ništa drugo nije bilo čvrsto...
BRANKO: Sad ste toliko očvrsnuli da ne razlikujete piletinu od ljudskog mesa.
SLOBODANKA: Mladi komšija, 'oćete li vi mene zadovoljiti kao ženu ili nećete!?
BRANKO: Hoću, ali pod jednim uslovom.
SLOBODANKA: Recite, sve želje ispunjavam.
BRANKO: Pod uslovom da imate povez preko očiju.
SLOBODANKA: Ala ste vi intelektualci mračni ljudi...
BRANKO: I da držite tanjir sa pilećom čorbom u rukama!
SLOBODANKA: Koju ćete posle slatko da posrčete.
BRANKO (ustaje): Otom, potom!
SLOBODANKA (uzimajući tanjir): Komšija, da se čorba ne prospe!?
BRANKO (vezujući povez): Bez brige! Ja ću to nežno.
SLOBODANKA: Komšija, mogla sam da se naslonim na sto...
BRANKO: Ovako će biti lepše! (Vrti je u krug, a potom tiho izlazi iz trpezarije.)
SLOBODANKA: Joj, slatki komšija, ne znam da l' mi se vrti od uzbuđenja ili od... (Približava se zavesi, odakle se pojavljuju ruke Krstivoja.)
SLOBODANKA: Joj, komšija, što vi imate ručerde! (Krstivoje povlači Slobodanku iza zavese, odakle vire samo njena glava i ruke sa tanjirom čorbe.)
SLOBODANKA: Joj, komšija, polako, malopre sam se plaknula. (Čorba se prosipa iz tanjira.)
SLOBODANKA: Komšija, ne tu, malo niže... Samo polako... Još niže!
(Čorba se i dalje prosipa iz tanjira.)
SLOBODANKA: Komšija, šta bi!? 'Ajde, navali, šta čekaš!? Komšija!!!

(MRAK.)

Scena 6.


(Na trpezarijskom stolu prazan tanjir. Ulaze Ratka i Krstivoje.)

RATKA: Krstivoje, vidi, prazan tanjir.
KRSTIVOJE: Vidim, vidim...
RATKA: Krsto, komšinica je uspela. Naš sin je opet naš!
KRSTIVOJE (kašljući): To ćemo da vidimo...
RATKA (zagledajući zavese): Zavese su flekave. Komšinica je ovde vodila ljutu bitku.
KRSTIVOJE: Bila je baš ljuta!
RATKA: Svaka joj čast! Ne znam kako da joj se odužimo.
KRSTIVOJE: To prepusti meni. Treći put bog pomaže!
RATKA: Zvonila sam triput od jutros, al' se ne odziva. Mora da je jako iznurena.
KRSTIVOJE: Jaka je to žena.
RATKA: U pravu si. Da nema protezu, mogla bi trojicu nositi u zubima.
KRSTIVOJE: Meni se čini da nema protezu samo u ustima.
RATKA: Veliki je ona laf!
KRSTIVOJE: Lafčina!
RATKA: Znaš kakvi su njeni uštipci!?
KRSTIVOJE: Znam, znam...
RATKA: Pa puslice.
KRSTIVOJE: Iha!
RATKA: Pa gurabije i špric krofne.
KRSTIVOJE: Šnenokle su najbolje!
RATKA: Ako sve bude kako valja, pokloniću joj najlepše parče mog mesa.
KRSTIVOJE: Aman, zaman, ženo, to je muški posao!
RATKA: More mani se ćorava posla. Vidi na šta ličiš. Kost i koža. Čim zgotovim jelo s tvojim mesom, prevrćem se po krevetu celu noć.
KRSTIVOJE: A ja od tvog mesa dobijam grčeve u stomaku.
RATKA: Ti si, moj Krstivoje, u grču od prve i poslednje bračne noći!
KRSTIVOJE: Služim svom narodu. Moram stalno biti u strojevom... raskoraku.
RATKA: Zato sam ja rastrojena!
KRSTIVOJE: Šta ti fali!?
RATKA: Hoću parče mesa koje mi po zakonu pripada!
KRSTIVOJE: Samo izvoli, prošetaj se do zamrzivača.
RATKA: Nisam mislila na to meso!
KRSTIVOJE: U ovom odsudnom času naše istorije, ti se ponašaš neumesno!
RATKA: Krstivoje, ja ti otvoreno kažem...
KRSTIVOJE: Nemoj ti meni otvoreno! Ovde se ne zna da l' ljudi pre otvaraju duše il' peroreze!?
RATKA: Ovde se najpre otvaraju dosijei! U krik zore! Pa tek onda pekare, kafane, pijace i crkve! Dok dođeš do peroreza, već si ostao bez duše.
KRSTIVOJE: Ženo, ne ponašaj se k'o neki intelektualac. Dosta mi je onog jednog!
RATKA: Ja prosto više nemam živaca da gubim živce!
KRSTIVOJE: Ne može se na dve stolice.... dok si na jednoj klozetskoj šolji!
RATKA: Krstivoje, u govnima smo do duše!
KRSTIVOJE (njuškajući): Ništa ne osećam.
RATKA: Ti se osećaš!
KRSTIVOJE: Ja!?
RATKA: Opet eskiviraš toalet papir!?
KRSTIVOJE: Alergičan sam na ružičasto. Odmah mi zaigra debelo crevo!

(Na vratima Slobodanka, sklona padu.)

RATKA (pritrčavši): Komšinice, pobogu!
SLOBODANKA: Čašu vode i šećera!

(Krstivoje ustaje i donosi vodu i šećer.)

RATKA: Komšinice, šta bi!?
SLOBODANKA: Pao mi mrak na oči!
RATKA: Pa, je l' posrkao?
SLOBODANKA: Nešto je pokušavao...
RATKA: I!?
SLOBODANKA: Dala sam sve od sebe!
RATKA: A on!?
SLOBODANKA: Ovolika mu jezičina... Pravi intelektualac!
RATKA: Komšinice, da li je ili nije pojeo vašu čorbu?
SLOBODANKA: Ne znam!
RATKA: Kako ne znaš!?
SLOBODANKA: Tako lepo, ne znam!
RATKA: Da se nije nasilnički ponašao?
SLOBODANKA: Kamo lepe sreće!
RATKA: Mi smo zatekli prazan tanjir.
SLOBODANKA: Nešto sam prosula... Delovao je krajnje intelektualno.
RATKA: Kako sad da znamo da l' je smazao ono resto iz tanjira!?
SLOBODANKA: Sačekaćemo par dana... Da recept počne da deluje!
RATKA: Misliš da je recept pravi?
SLOBODANKA: Bogami, da sam znala da je toliki intelektualac, krknula bi' mu vojničko sledovanje!

(MRAK.)

Scena 7.


(Ratka i Krstivoje, ucveljeni i u crnini. Slobodanka ih teši, dok deda Gedža srkuće kafu. Preko TV ekrana crni flor.)

SLOBODANKA: I kako se to desilo?
RATKA (plačnim glasom): Taman sam se namestila... Uvila u ćebiće i stavila termofor... Krstivoje je nešto petljao po špaizu...
KRSTIVOJE (grcajući): Slag'o sam glavice... Kupusa...
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Ovoga mi krsta nisam iš'o da brstim po slatku od šljiva!
RATKA: I samo što je počela moja omiljena emisija, on jadan precrče. Na moje oči!
SLOBODANKA: Ništa nisi slutila?
RATKA: Ma kak'i! Držao se odlično... Kuku, šta ćemo sad!?
KRSTIVOJE: Gledaš ga i ne trepćeš... Toliko je dobar bio!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, nije se mučio. Presvisnuo je u momentu.
SLOBODANKA: Jeste li prijavili?
RATKA: Zvao je Krsta odmah... Čim smo se malo povratili od šoka!
KRSTIVOJE: Čekamo službeno lice svaki čas!
SLOBODANKA: Hoćete li i da ga opojete?
RATKA: Nećemo... Ide nam krsna slava, pa ćemo sve o jednom trošku!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Neće biti ništa. Samo ćemo ispuniti neke formulare... Da se zna da je crk'o sam od sebe.
SLOBODANKA: Onomad su dvojici sudili što nisu na vreme prijavili. Rebnuli im po pet godina strogog zatvora.
KRSTIVOJE: U državi mora da postoji neki red.

(Zvono na ulaznim vratima.)

RATKA: Trči Krsto, eve službenog lica!
SLOBODANKA (nameštajući frizuru): Mogu da svedočim, ako treba.
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Ti samo ćuti i pravi se da si izlapeo!

(Na vratima je službeno lice, u pratnji Krstivoja.)

SLUŽBENO LICE: Dobar dan želim! Primite moje sačešće!
RATKA (ustajući): Zahvaljujem! Izvol'te, sedite!
SLUŽBENO LICE (vadeći papire iz aktn tašne): Izvinite što sam malo zakasnio, danas sam imao čak osam hitnih slučajeva.
RATKA: Kuku meni, da nije neki virus!?
SLOBODANKA: Komšinice, godine čine svoje!
SLUŽBENO LICE: Da vidimo... Gde se nalazi?
KRSTIVOJE (pokazujući na televizor): Eno ga tamo, jadnik...
RATKA (plačući): Toliko godina nam je verno treptao...
KRSTIVOJE (grcajući): Biće nam pusto bez slike i tona...
SLUŽBENO LICE: Dobro, dobro...
SLOBODANKA: Evo, ja mogu da posvedočim!
SLUŽBENO LICE: A ko ste vi?
SLOBODANKA: Ja sam Slobodanka, njihova prva komšinica... Mogu vam reći da su u našem ulazu oni zadnji gasili televizor.
KRSTIVOJE: Verujte mi, nisam mog'o da zaspim dok ne čujem odjavnu špicu.
RATKA: Često nam se dešavalo da nas san prevari, al' on jok! Gori po celu noć, ni kandilo mu nije ravno!
SLUŽBENO LICE: Da li ste primetili nešto sumnjivo?
GEDŽA: (Zviždi.)
SLUŽBENO LICE: Gospodine, šta vam je!?
KRSTIVOJE: Ništa, ništa, to je moj otac. Zanemeo je od tuge, pa se ovako bolno izražava.
SLUŽBENO LICE: Kao službeno lice, dužan sam da vas upozorim da svako simuliranje kvara povlači za sobom stroge kazne po sili zakona!
SLOBODANKA: Kolike su sad kazne?
SLUŽBENO LICE: Pooštrene su. Za neblagovremeno prijavljivanje pokvarenog televizora kazne su u visini brade, a za lažno predstavljanje u visini potiljka.
RATKA: Gospodine, molim vas, šta ćemo sad da radimo bez televizora?
SLUŽBENO LICE: Dobićete novi televizor po službenoj dužnosti, na privremeno korišćenje, dok ne ustanovimo sve relevantne činjenice u vezi sa vašim uređajem.
KRSTIVOJE: Je l' se to nešto plaća?
SLUŽBENO LICE: Sve je o trošku države.
RATKA: A kad se možemo nadati našem televizoru?
SLUŽBENO LICE: Pošto se urade sve ekspertize i obave neophodne istražne radnje, televizor odlazi na nadležno mesto u cilju preduzimanja mera.
KRSTIVOJE: Kol'ko to traje?
SLUŽBENO LICE: U proseku par meseci.
RATKA: Ne može ništa pre?
SLUŽBENO LICE: Propisi su propisi!
KRSTIVOJE: Recite vi meni gde je to, da lično urgiram!
SLUŽBENO LICE: Ne, samo to ne. Svakog dana redovi se otežu po nekoliko kilometara.
KRSTIVOJE: Stajaću dan i noć, samo da mu skratim muke.
RATKA: Navik'o je on na našu trpezariju. Neće on da trepće tek tako, kao svraka na jugovinu.
SLUŽBENO LICE: Budite ljubazni, potpišite se ovde!
(Na vratima Branko, sa hrpom knjiga ispod miške.)

(MRAK.)

Scena 8.


(Ratka, Krstivoje i deda Gedža pijuckaju čaj od šipka.)

RATKA: Noćas nisam trenula.
KRSTIVOJE: Ja sam sanj'o TV program.
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, strpi se malo. Kupiću ti neki časopis, pa gledaj do mile volje.
RATKA: Barem se dete naspavalo.
KRSTIVOJE: Baš smo baksuzi. Ostadosmo i bez televizora i bez deteta.
RATKA: Imamo fore još sutra.
KRSTIVOJE: Piši propalo!
RATKA: Zapisaću ja novi recept.
KRSTIVOJE: Nemoj, k'o boga te ljubim. Jedva sam skin'o fleke sa zavesa.
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Tako je deda Gedžo! Bolje fleke na zavesi nego mrlja na obrazu.
KRSTIVOJE: Ženo, pomiri se sa sudbinom. Imamo sina invalida i gotovo.
RATKA: Imam muža invalida i još nije gotovo!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, neću još da sečem nogu, ima dovoljno mesa u zamrzivaču.
RATKA: Od sada ću ja da određujem šta će da se seče u ovoj kući!
KRSTIVOJE: Samo preko mene mrtvog!
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Kljuca me u glavu, nabija mi na nos, vuče me za jezik...
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Hvata me za reč, kida mi živce, ide mi na želudac, krv mi popi!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, ona zvoca, gunđa, bunca, davi, zakera, zanoveta, popuje, bulazni, kevće, zavija...
GEDŽA: (Zviždi i udara šakom o sto.)
RATKA: Uvek kasni akademskih 15 minuta, to je sve što je kod njega intelektualno!
KRSTIVOJE: Da ne viđam cik-cak vatu u klozetu, ne bi' znao da sam se registrov'o!
GEDŽA: (Zviždi smirujuće.)
RATKA: Da mi nije ovog deteta, otišla bi bestraga!
KRSTIVOJE: Da mi nije ovog što je podetinjio, došao bi'... sebi!
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Danas nema ručka, u žalosti smo!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, šta ti je? Do juče si se muvao okolo s otvorenim šlicem, a sad ti se otvorio i apetit!
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Umak s podvaljcima ću praviti za praznik.
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, rek'o sam ti sto puta da smo blitvu s ušnim školjkama demonstrativno izbacili iz porodičnog jelovnika.
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Znaš dobro da to jelo jedu naši neprijatelji...
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Naše junaštvo je barabar njihovoj kulturi!

(Na vratima Branko, sa rancem na leđima.)

RATKA: Sine, otkud ti!?
BRANKO: Majko, idem.
KRSTIVOJE: Kud si krenuo?
BRANKO: Idem u provod.
RATKA: Sine, ponovi to, molim te!
BRANKO: Idem da se malo provedem.
RATKA: Krsto, je l' čuješ ti ovo!?
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Sine, fala bogu, vratio si se u normalu.
RATKA: Govorila sam da ćemo uspeti...
KRSTIVOJE: Ideš da se provedeš kao nekad?
BRANKO: I više od toga!
RATKA: Sine, pazi da ne preteraš. Nisi više u onoj formi.
KRSTIVOJE: More pusti dete, nek' se izduva.
RATKA: Nemoj samo opet da lupaš automobile, stra' me da lice ne nagrdiš!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Deda je pomislio da si krenuo u vojsku...
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Za njega je to uvek bio najbolji provod!
RATKA: Sine, šta će ti taj ranac na leđima?
BRANKO: Tu su mi stvari i otpusna lista.
RATKA: Kakva otpusna lista?
BRANKO: Majko, tu mi je pasoš, otpusna lista iz ludnice od ove zemlje.
KRSTIVOJE: Pa kakav ti je to provod s pasošem i rancem na leđima?
BRANKO: Najbolji provod u ovom gradu: uzmeš pasoš i sedneš u prvi voz..

(MRAK.)

Scena 9.


(Deda Gedža i Krstivoje igraju tablić za trpezarijskim stolom.)

KRSTIVOJE (mešajući karte): Tata, ti sada deliš!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Bez brige, vratiće se. Ti deliš, ja sečem!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, šta ti je!?
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Kakvi te kapci spopali!?
GEDŽA: (Zviždi i polako pada sa stolice.)
KRSTIVOJE (naglo ustajući): Tata, koji ti je vrag! Ratka, dolazi 'vamo! Slatki moj tatice, otvori oči!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Ženo, upomoć! Ratka, donesi komovicu!
RATKA (s vrata): Šta je, šta se dernjaš?
KRSTIVOJE: Tati je pozlilo, donesi rakiju da ga povratimo!
RATKA: Šta mu je sad!?
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Ne vidi ništa... Ne može kapke da podigne.
RATKA: Krstivoje, pa on je...
KRSTIVOJE: Tata, da nisi pre neki dan jeo čorbu?
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Iz onog flekavog tanjira?
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, šta to uradi?
RATKA: Nisam srela alaviju familiju!
KRSTIVOJE: Tata, kako si mog'o bez pitanja da jedeš?
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Šta priča, ništa ga ne razumem!?
KRSTIVOJE: Kaže hoće da odapne... Tata, uozbilji se!
GEDŽA: (Zviždi.)
KRSTIVOJE: Tata, ne možeš da umreš tek tako! S kim da lomim slavski kolač sutra!?
GEDŽA: (Zviždi.)
RATKA: Krstivoje, on se baš zainatio!
GEDŽA: (Zviždi otegnuto.)
KRSTIVOJE: Tata, ne pravi gluposti... Tata, ide nam slava...
RATKA: Udari ga par puta, možda se samo zanesvestio!
KRSTIVOJE (šamara i drmusa Gedžu): Tata, otvori oči... Tata, ti sad deliš, ja sečem... Tata! Sačekaj unuka da se vrati!
RATKA: Pusti me da mu oslušnem srce!
KRSTIVOJE: Je l' čuješ nešto?
RATKA: Ništa! Stvarno je odapeo!
KRSTIVOJE: Jesi li sigurna?
RATKA: Sto posto! Ovoga puta je baš iskren!
KRSTIVOJE: Tata, šta mi to uradi!? Zar se tako umire!?
RATKA: Nemoj tu da se prenemažeš, nego donesi sveću da je zapalimo za pokoj duše.
KRSTIVOJE: Šta ćemo sad da radimo? (Traži sveću i šibicu.)
RATKA: Da zovemo mrtvačnicu.
KRSTIVOJE: To nikako. Kradu pokojnike k'o ludi! (Pali sveću.) Švercuju delove tela! Preprodaju kosti!
RATKA: Crna berza!?
KRSTIVOJE: Jakako!
RATKA: Znači moramo sami da ga sa'ranimo!?
KRSTIVOJE: Taman posla! Pobeg'o sam sa sela zbog kopanja!
RATKA: Pa ne možemo ga ovde ostaviti? Mućni malo glavom!
KRSTIVOJE: Vrti mi se u glavi.
RATKA: Napregni vijuge!
KRSTIVOJE: Stao mi mozak.
RATKA: Otac ti je bio veseljak, je l' tako?
KRSTIVOJE: Tačno!
RATKA: Nije poboljevao?
KRSTIVOJE: Bio je zdrav k'o dren!
RATKA: Bio je i ješan?
KRSTIVOJE: Tako je!
RATKA: Znači, u zdravom telu zdrav leš!
KRSTIVOJE: Šta ‘oćeš time da kažeš?
RATKA: Čik pogodi!?
KRSTIVOJE: O mrtvima sve najbolje, je l' to?
RATKA: Blizu si!
KRSTIVOJE: Ti misliš!?
RATKA: Nego šta!
KRSTIVOJE: Dok se još nije ukočio!?
RATKA: Ne časeći časa!
KRSTIVOJE: Ovako, u komadu!?
RATKA: Baš tako!
KRSTIVOJE: Neće moći ceo da stane u zamrzivač!
RATKA: 'Oće, 'oće!
KRSTIVOJE: Kako znaš?
RATKA: Merkala sam ja njega još dok je zviždao u snu.
KRSTIVOJE: Na sve misliš!
RATKA: Trči u špaiz, donesi onaj veliki najlon da ga uvijemo. Ja ću da prepakujem meso u zamrzivaču!

(MRAK.)

Scena 10.


(Slavska trpeza na zamrzivaču. Oko njega sede Slobodanka, Ratka i Krstivoje.)

SLOBODANKA: I šta kažeš, uz'o deda svog unuka!?
RATKA: Đavo odneo šalu!
SLOBODANKA: Nekako mi je sve pusto bez njih.
KRSTIVOJE: Šta ćeš, sudbina.
SLOBODANKA: Pa kad su otputovali? Čudo da ih nisam primetila.
KRSTIVOJE: I mi smo bili zatečeni.
SLOBODANKA: Mladost - ludost...
RATKA: Starost - pakost!
SLOBODANKA: Mogli su barem slavsko žito da sačekaju!
RATKA: Ove godine sam i šlag umutila!
KRSTIVOJE: Meni je žao što dete neće dedin jezik probati.
RATKA: Komšinice, što mi je ovog puta isp’o pohovan jezik!
SLOBODANKA: Vidi se, vidi se...
RATKA: Gedžin jezik sam najpre isprala u nekoliko voda. Zatim sam ga stavila u lonac pun vode i metnula da se kuva. Kad je jezik post'o mekan, izvadila sam ga, skinula kožicu, a vrh i krajeve jezika odsekla. Onda sam sredinu jezika isekla na tanke listove, a vrh i krajeve izmlela na mašini za meso.
SLOBODANKA: S crnim lukom?
RATKA: Da, sa glavicom crnom luka. Onda sam na šporet metnula šerpu sa jednom kašikom masti i sunula unutra mleveni luk da se malo proprži. Zatim sam u mleveni luk dodala samleveni jezik, sitno sečen beli luk, malo peršuna i ljute papričice.
SLOBODANKA: Kakve papričice, crna komšinice!?
RATKA: Moj Krstivoje navik'o na ljuto. Elem, sve sam dobro izmešala i svaki list jezika namazala ovim nadevom. Onda sam ga uvaljala u brašno i ispržila u vreloj masti.
SLOBODANKA: Komšinice, a sa čim ćeš ga služiti?
RATKA: Polako, videćeš. Čekamo svešteno lice da nam osveti slavski kolač, pa da iznesemo jelo i piće na sto... Pardon, na zamrzivač!
SLOBODANKA: Čudo da ove godine ne slavite na stolu!?
KRSTIVOJE: Nogari mi nešto nisu sigurni, pa se bojim da mi se ne ugasi sveća.
RATKA: Moj čovek zapeo da nešto menja u braku, pa počeo od stola.
SLOBODANKA: Komšija, šta posle dolazi na red: fotelje ili krevet?
KRSTIVOJE: Zavese, moja komšinice, zavese!
SLOBODANKA: Bogami, vi ste opet sami, kao na medenom mesecu.
RATKA: Falili su orasi da bi bio meden!
KRSTIVOJE: Meni nije bio meden, već sladak!
SLOBODANKA: Kako to mislite sladak!?
KRSTIVOJE: Skočio mi šećer!
SLOBODANKA: Komšija, čuvajte se. Čula sam da su šećeraši vrlo traženi na našoj trpezi zbog dezertnog ukusa.
RATKA: Meni se na mom Krstivoju najviše sviđa njegova jabučica. Slatko bi' je zagrizla.
SLOBODANKA: Komšinice, nisam znala da preferirate voće, a ne meso!
KRSTIVOJE: Voli ona i meso, ali...
RATKA: U braku je tako: omirišeš meso da bi na kraju spala na zabranjeno voće.
SLOBODANKA: Obožavam salatu od zabranjenog voća!
KRSTIVOJE: Od nje se obično nadima stomak!
SLOBODANKA: Komšija, zdravlje ulazi na usta!
RATKA: Zato su nam zubi k'o polomljene tarabe!
KRSTIVOJE: Kakvi su da su, naši su!
SLOBODANKA: Bogami, otkako sam udarila ove socijalne zaboleše me usta od smejanja.
RATKA: Drugačije ne umemo da se smejemo: il' na tuđ račun il' sa tuđim zubima!

(Na vratima svešteno lice. Trpezarijom se širi miris tamjana.)

SVEŠTENO LICE: Pomaže bog!
SVI: Bog vam pomogao!
SVEŠTENO LICE: Srećna slava, domaćini!
KRSTIVOJE: Hvala! Izvolite! Ratka, daj posluženje.
SVEŠTENO LICE: Polako, polako. Prvo da obavim službu!
KRSTIVOJE: Sve smo spremili! Kako valja! I vino, i žito, i kolač!
SVEŠTENO LICE: Bog vas blagoslovio, domaćini!

(Svešteno lice obilazi slavsku trpezu i poje, dok se svi krste. Svi u koloni za njim. Miris tamjana se sve više širi po trpezariji. Odjednom, slavska trpeza se ruši i iz zamrzivača se pojavljuje deda Gedža, pobeleo od niske temperature. Svi, u velikoj panici, beže iz trpezarije.)

GEDŽA: (Zviždi.)

(MRAK.)

K R A J

- 16 -