Intervju

SATIRIČAR  RADE JOVANOVIĆ

ORGIJANJE LUDIH I ZBUNJENIH

Rade Jovanović

Nije problem što su mnogi intelektualci uobrazili da su političari, već je tragedija što su svi političari umislili da su intelektualci

Rade Jovanović, rođen 14. aprila 1939. u Srebrenici. Završio Filološki fakultet u Beogradu, grupa srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost. Predsednik KPZ Užice i dobitnik Zlatne značke KPZ Srbije. Predsednik Književnog kluba "Paun Petronijević" u Užicu, u dva mandata odbornik SO Užice, član Udruženja književnika Srbije.
Objavio pet knjiga: "San je da sve ovo sanjamo" (1994), "Kuća smeća" (1995), "Happygrami" (1995), "Srbija na isteku" (1997), "Pusti, mužu, rogove" (1999).
Dobitnik brojnih značajnih nagrada: "Zlatna kaciga", "Dragiša Kašiković", Jovan Hadži-Kostić i dr. od kojih je najznačajnija nagrada "Radoje Domanović" (2002) za životno delo. Zastupljen u mnogim domaćim i stranim antologijama aforizma. Prevođen na više jezika. Saradnik mnogih listova i časopisa. Živi u Užicu.

* * *

ETNA: Oni koji vole i cene Vaš rad kažu da ste se pojavili naglo i napravili pravi bum, ali i da ste kasno pojavili. Šta imate da kažete u svoju odbranu?

Jovanović: Iskreno govoreći, ja spadam u manju grupu stvaralaca koji su se setili da bi pre smrti mogli nešto i da zapišu budući da sam pravu literarnu promociju doživeo tek u 37. godini života - 1976. godine, 10. aprila, igrom slučaja baš na dan rođenja moje mlađe kćerke (znači i tu sam kasnio). Bio je to moj debi u emisiji Vreme sporta i razonode na Radio Beogradu, s kojim sam plodno sarađivao sve do 1983. godine i u drugim emisijama kao što su Veselo veče, Jovanovići, Krivo ogledalo, a povremno i u Karavanu – gde sam dva puta proglašen za autora aforizma godine. Međutim, moja hiperprodukcija svih literarnih vrsta tek je počela u dvodecenijskoj saradnji sa Ježom, Humorom i Seksi humorom u kojima sam pisao aforizme, epigrame, pesme, priče radeći i po desatak sati dnevno, ispisavši preko sto hiljada aforizama različite tematike, od kojih su bili najbrojniji sportski i ljubavni. Takvim forsiranim radom uspeo sam nadoknaditi protraćenu deceniju i po "ćutanja", uz napomenu da se, srećom, iz tog kvantiteta rodio i relevantan kvalitet koji mi je omogućio da napravim, kako rekoste, BUM pojavom među, znatno afirmisanijim, aforističarima i satiričarima Beogradskog aforističkog kruga. (Hvala Aci Baljku!). Uz sve rečeno, moram napomenuti i činjenicu da sam zbog pomenute ekspanzije pojavljivanja na radiju (Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Novom Sadu) i u novinama (Ježu, Humoru, Huperu, Seksi humoru, Ekspres Politici, SN Reviji, Osmehu, zagrebačkom Erotika humoru…), do pojave u NIN-u, Dangi, Književnoj reči, pisao uglavnom pod pravom gomilom pseudonima, tako da me je bilo teško pronaći pod pravim imenom.

Kao što vidite, verovatno ni duži staž ne bi bitnije uticao na moje stvaralaštvo budući da sam za dvadesetak godina zaslužio beneficiran književnički staž, minimalno godinu za tri! Stoga nije čudo što je na obeležavanju moje dvadesetogodišnjice stvaralaštva, jedan kolega uporno sve prisutne u beograskom SKC-u ubeđivao da slavim tridesetogodišnjicu literarnog rada, uz insinuaciju da "raubovanjem" staža umanjujem popriličan broj godina života.

Da na kraju rezimiramo, moja prva knjiga "San je da sve ovo sanjamo" izašla je posle čitavih osamnaest godina crnačkog rada 1994. godine, što ujedno oslikava i visok prag moje autorske samokritičnosti i straha od čitalačke publike, ne i od satire.

ETNA: Da li je to što ste bili profesor i radili sa mladim ljudima, koji su po definiciji buntovnog ali i vedrog i vrcavnog duha, uticalo na to da se upustite u avanturu pisanja satire ili je razlog (razlozi?) potpuno druge prirode?

Jovanović: Ovo pitanje je prava tajna mog načina života i rada, a trenutna situacija je samo potvrda tvoje intuicije, jer i u ovim godinama u mom okruženju teško ćete naći ijednu osobu stariju od četrdesetak godina, uz garanciju da svojim interesima i elokvencijom dobrano pariram tim, za mene, klincima koji ne boluju baš od poštovanja tuđih godina. Bez šale, radeći u početku profesorovanja i u seoskim školama, u to vreme čak i bez struje, provodio sam dane i noći u duhovitim replikama sa kolegama, među kojima je bilo i poznatih lokalnih književnika, a tu se misao morala lansirati brzinom svetlosti i snagom aforizma, što je bio dobar temelj za ozbiljno bavljenje satirom.

Pitanje apostrofiranja motiva koji su uticali na bavljenje satirom verovatno je i meni velika zagonetka. Najpre, satiru sam izabrao verovatno na osnovu afiniteta za tu vrstu književnog stvaralaštva, verovatno i nekih latentnih sposobnosti, a pravi motiv se iskristalisao tek posle dužeg stvaralačkog perioda i ispostavilo se da je to averzija prema GLUPOSTI, kao i obaveza da zajedno, sa šačicom satiričara, ovom narodu otvoram oči, a sebi dušu, i sprečimo masu prodanih duša da nesmetano promoviše "pohvalu ludosti". Nažalost, odavno sam shvatio i zapisao da "glupima ne vredi govoriti, a pametni ionako već sve znaju"!

ETNA: "Promenili" ste tri režima: Titov, Miloševićev i potonji demokratski, ako tako može da se nazove. Koji period je bio ili još uvek jeste najinspirativniji, najplodniji za Vas i satiru uopšte?

Jovanović
: Nije nipošto strašno što sam za vreme svog, dosadašnjeg, života imao šansu da, kako vi kažete, "promenim" (a ja kažem, preturim preko glave) tri režima, već je tragično što ta tri režima nisu uspela ništa da promene u glavama Srba, koji su tri puta potvrdili pravilo da, "ako hoćete od dva zla manje, dajte Srbima da prvi biraju!" (aforizam R. J.). U vremenima Slobinog režima zakukao sam: "Sanjao sam Broza. I san mi se ispunio!" A posle najnovije koalicione vlade Koštunica-Dačić definitivno sam uspostavio dijagnozu: "Naši političari dele se na levičare i desničare. Zavisno od toga koja im polovina mozga ne funkcioniše!" Naime, unatoč promene, zasad samo, tri režima, Srbija je još uvek tamo gde su srpski grobovi… A Evropa je tamo gde je život. Što je još tragičnije, mi smo bili Evropa u srednjem veku, a sada smo srednji vek u Evropi! (Tako je govorio, i tvorio, R. Jovanović).

ETNA
: Sada ste profesor u penziji. Da li intelektualac može da ode u penziju, ima li prava na to i najposle može li se jedan takav duh penzionisati?

Jovanović: Intelektualac ima zakonska prava da ode u penziju, ali nema opravdanje, ili pravo - svejedno, ni po božjim ni po ljudskim zakonima, da obustavi svoju misiju omogućavanja manje obrazovanim i neupućenim sunarodnicima svakodnevno prosvetljenje i otkrivanje prave istine, i pored starog srpskog pravila da, ko istinu gudi, u Srbiji nikad neće biti prva violina. Stoga sam veoma zahvalan, a još više zavidan na ideji, zasad neidentifikovanom, kolegi čiji sam aforizam zapamtio kao najadekvatniji portret našeg prosečnog ministra. Citiram: "Ministar važi za jačeg intelektualca. Može volu rep da iščupa!" Drugim rečima, vreme je da Srbija prekine sa izvozom pameti, sad kad ima budala za izvoz. Jer, Srbi trenutno mogu napraviti i pametnu vladu, ali bi to, nažalost, bila izbeglička vlada!

Naša domovina je kao majka:
Tek kad izađeš iz nje, rodiš se!

Nije što radim za eksere,
već što mi firma duguje nekoliko tona!

Sreo sam profesora posle 30 godina. Prepoznao sam ga po kaputu!

Otvaranje javnih kuća ima dobrih strana.
One zapošljavaju žensku radnu snagu!

I Srbija ima sirotinjske četvrti.
U svakom gradu po četiri!

Nastavnici više ne tuku đake,
jer su đaci bolje naoružani!

Tata je iz prodavnice doneo
konzervu hrane za psa.
Ali deda je bio brži!

Ne želim da budem ministar.
Radije bih se bavio umnim radom!

Ima i poštenih političara.
Radi njihove sigurnosti,
nećemo im otkrivati imena!

Mislio sam da živimo kao stoka…
A onda sam video film o stočarstvu u Danskoj!

ETNA: Mnogi intelektualci uplovlja- vanjem u političke vode naglo su počeli da gube autoritet, neki su ispadali smešni, a neki i potpuno budalasti. Ako pokušamo da pret- postavimo da su se angažovali iz najboljih namera, mada je iz da- našnje perspektive u to teže pove- rovati, kako se može protumačiti taj nagli pad autoriteta i pošto- vanja?

Jovanović
: Nije problem što su mnogi intelektualci uobrazili da su političari, već je tragedija što su svi političari umislili da su intelek- tualci. Ta najezda kvazimagistara i pseudoeksperata, koji od svih be- neficija i povlastica jedino ne os- tvaruju pravo da besplatno koriste usluge naših biblioteka, najupečat- ljivije oslikavaju tužnu istinu da su nebeski narod i kultura nešto kao nebo i zemlja. Zahvaljujući takvim tragikomičnim spodobama koje, za- rad udobne fotelje, brane srpsku naciju od Evrope, imamo intelektu- alnu elitu koju ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep, jer naši inte- lektualci ili klimaju glavom ili mašu repom pred političarima. Inače, imao bih još mnogo toga da kažem o srpskoj kulturi i kulturnim posle- nicima, samo da nisam kulturan!

ETNA
: Gotovo da nema antologije, zbornika, eseja ili nekog teorijskog rada o savremenoj satiri a da se Vaše ime ne pominje, a izgleda da ste nezaobilazan faktor i kod novinara, koji često traže da prokomentarišete aktuelna politička događanja. Godina je tek otpočela, a već smo se svega nagledali i naslušali. Šta je Vaš favorit?

Jovanović:  Ja lično sam siguran da će i ove, tek začete, godine srpski politički, kulturni i ini relevantni činioci nastaviti sa tradicionalnim veličanjem "slavne prošlosti" i da će na taj način celoj Evropi dokazati da smo mi Srbi najstariji narod na svetu. Jer jedino još mi jebemo ale!

Da bih dokazao današnjim srpskim političarima u kojoj meri komunisti liče na njih, ili oni na komuniste - svejedno, uputiću im preko ETNE nekoliko originalnih poruka naivno namenjenih čudu od vladajućeg establišmenta crveno-crne koalicije iz devedesetih godina prošlog veka. Konkretno poruka za novog (starog) ministra prosvete bila bi: "Mislio sam da samo đaci mrze školu. Izvinjavam se ministru prosvete!" Predsednicima Srbije i Crne Gore sledi poslednje upozorenje: "Razvadite političare. Izginuće vam narod!" Velikim Srbima: "Najteže je danas biti Srbin. Kad ti niko ne brani!" Građanima Srbije: "Ko je za ovu vladu, neka digne dva prsta. Ko je protiv, neka digne glavu!!!" Voji Koštunici: "Razočarao sam se u Miloševića. Mislio sam da je neponovljiv!" Biračima: "Opet ćete za njih dići ruke, a proći ćete kao da ste digli noge!"

ETNA: Pored tri zbirke satiričnih, objavili ste i zbirku erotskih aforizama "Pusti, mužu, rogove", što je retkost u aforističkoj produkciji. Iako na prvi pogled izgleda da je o tome najlakše pisati, ali svi koji se bave ovim poslom znaju koliko je teško poigravati se erotikom a da se pri tom ne sklizne u banalnost i bljutavost. Da li je bilo teško napisati knjigu erotskih aforizama?

Jovanović:  Po starom dobrom običaju u Srbiji se 99% ljudi bavi poslom za koji nisu sposobni, pa nije čudo što je i tematika pomenutog penzionerskog priručnika iz oblasti seksa, specijalno namenjenog onima koji još uvek više uživaju u seksu nego u hladnom pivu. Inače, sva moja seksualna iskustva stala bi u jedan jedini erotski aforizam, recimo u onaj Beštićev: "Volim seks i rado ga se sećam!"

Naravno, bilo kakvo zezanje sa seksom prekinuo sam onog trenutka kad sam ukapirao da je istinita teza da je politika kurva. Tada sam napisao nekoliko seksualno-političkih aforizama koji su bili moja labudova pesma na tu temu, tim pre što sam se, zahvaljujući našim političarima, bukvalno osećao kao "ona" strana, kao svaki zbunjen Srbin. Kao dokaz opasnosti od bavljenja seksom, navešću te poslednje trzaje napaljenog autora, koji samo potvrđuju da je SIDA nešto kao obična kijavica prema posledicama koalicionih orgija "ludih i zbunjenih".

Kao prvo, seks je temelj stvaranja zajednice pod poetskim imenom SICG: "Srbija i Crna Gora sklopile su brak iz ljubavi. Srbija je dobila što i mlada prvo veče!" Pod dva, cela planeta je jedan veliki seksi tulum: "Svet danas podseća na srpsku svadbu: svi pevaju, jedan jebe!" Na kraju, najnovija perverzija, da parafraziram jedan aforizam Mija Miranovića, ima čudno ime, ali prepoznatljiv epilog: "Kohabitacija je brak sa ŠEST nogu!"

ETNA: Već duže vreme u Etni objavljujete "crnjake", može li se očekivati da u skorije vreme svoje čitaoce i ljubitelje satire obradujete knjigom "crnih misli"?

Jovanović: Svi objavljeni crnohumorni aforizmi iz ETNE i ostalih medija blede pred crnilom koje sadrži jedna, da kažemo, sintagma koja trenutno zastrašujuće zvuči: Koštunica, Velja Ilić, Jočić, Stojković, Dačić, Toma Nikolić… (Nije kraj nabrajanju, ali je kraj pameti!). Zbog gore navedenog spiska, cela planeta se čudi zašto se aktuelna državna zajednica ne zove, prirodnije i logičnije, CRNA Srbija i Gora!

ETNA
: Objavili ste i zbirku epigrama, da li ste se ogledali i u nekim drugim žanrovima, a da to nije poznato javnosti, nešto što bi moglo biti Vaš novi "bum"?

Jovanović: Moja zbirka zasad neobjavljenih umotvorina je najbolji dokaz da "onaj koga su zmije ujedale, taj se i guštera plaši!" Naime, sve literarne vrste bile su izazov za mene, ali uz toliko skroman kvalitet da je, danas sam toga svestan, korisnije bilo "krstiti jariće - iliti biti besposlen pop." Za takav kritički rigorozan stav prema sebi kao potencijalnom autoru dužih proznih vrsta "krivi" su majstori proze poput Bobana Simića, Moce Mihajlovića, Vladana Sokića i ostalih novih klinaca koji dominiraju satiričnom prozom, a na koje bi bio ponosan i Domanović lično!

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Jovanović: PROBUDITE SE PRE NEGO ŠTO OSTANETE BEZ SNOVA!!!

Razgovor vodila:
Vesna Denčić

__________________
napomena: Umesto uobičejene prakse da se intervju ilustruje autorskim aforizmima, Rade Jovanović se odlučio na sledeće: "Cenjena urednice, molim te najlepše, da, umesto uobičajene serije mojih aforizama, objaviš DESET, po mom, supersubjektivnom sudu, trenutno najaktuelnijih aforizama, bez imenovanja autora, pošto su oni zasigurno poznati posetiocima sajta ETNE.
Redosled je neformalan, jer su svih deset aforizama najduhovitiji!"

Karikatura - Tošo Borković

- 8 -