Piše: Zoran Stanojević

POŽAR

Radio-komedija

LICA:
I PREDSEDAVAJUĆI
II, III i IV - ČLANOVI KABINETA

I: ...Dakle, gde smo stali... Ah, da... u Aneksu četiri izveštaja specijalne Podkomisije konstatuje se veliki pad nataliteta, te predlažu da izveštaj bude poverljiv da javnost ne bi stekla neprijatan utisak da-
II: (Gunđa) Ma i to sa tim natalitetom, sve je to običan bezobrazluk.
III: Hmm… Ima u toj informaciji nešto što mi smeta, samo ne znam šta.
IV: I vama?
III: Da… Nekako je trapava, ako mogu tako da kažem… Uopšte, ne sviđa mi se to o poverljivom izveštaju. Dovoljno je da se u konačnu verziju informacije unese reč "porast". Svakom dobronamernom je jasno da se u ovom slučaju ipak radi o određenom porastu.
IV: Doduše, o porastu pada nataliteta.
III: To da, ali ipak…
I: Da krenemo mi dalje. Ima mnogo hitnijih stvari na dnevnom redu, a na ovo se možemo vratiti kasnije.
IV: Lično smatram da... (Ušmrkuje vazduh) Čekajte… Hmm… rekao bih da se nešto dimi…
II: Dimi? Ja ništa ne osećam. Šta bi to kod nas moglo da se dimi?
IV: To bih i ja voleo da znam. Idem da vidim.
I: Vi?! Mislite, lično? Besmisleno! Zahtevaćemo izveštaj.
IV: Ah, dok to stigne… Ipak je najbrže da lično proverim šta se dešava. Samo malo strpljenja, odmah se vraćam.

(Koraci. Otvaranje i zatvaranje vrata)
(Muzika - koja, ovde i nadalje, ilustruje protok vremena)
(Otvaranje i zatvaranje vrata. Koraci.)


IV: (Zadihano) To… To je…
II: To je? No?! To je šta?
IV: (Zadihano) To je… požar.
I: (Smeje se) Ma hajde, sedite da nastavimo rad… Eh, vi, zaista… (Smeje se razdragano) Požar kod nas…
II: (Islednički sumnjičavo) U suštini, kako vi to mislite "požar"?
III: Da, vi to sigurno nešto u prenosnom smislu.
IV: Ne, ne. Ništa u prenosnom. Pravi požar. Na desetom spratu sve bukti. Moramo što hitnije da-
I: (Upada mu u reč) Čekajte. Smirite se. Čak i da je zaista požar, ono što mi pre svega moramo je da sačuvamo hladnokrvnost. Tačno da je smak sveta - mi smo tu da problemu priđemo smireno, i da ga rešimo na najbolji mogući način. Dakle, opustite se, i mirno, u najkraćim crtama, da se ne bi gubilo vreme na izlišne reči, sažeto i koncizno izložite, što će reći iznesite, samu suštinu i srž problema. Drugim rečima-
IV: U redu. (Uzdahne) Drugim rečima, i u najkraćim mogućim crtama - na desetom spratu je požar.

(Značajna pauza)

I: Hmm… No, to ipak treba utvrditi zvanično. Najzad, da je zaista požar - prvo bismo mi bili o tome obavešteni. Postoji za takve stvari redovan put. A mi nismo kontaktirani u tom smislu.
III: I šta ako su to najobičnije glasine?
II: Zar bi to bio prvi slučaj da nam neko nešto podmeće?
IV: Ne, ne. Nisu glasine. Stvarno je požar. Gori, i svi kažu da gori.
II: (Mrzovoljno) Kažu, kažu… Šta sve ljudi ne kažu…
III: U krajnjoj liniji, požar može biti i masovna halucinacija. Ili posledica neke, sasvim zamislive, terminološke zbrke. Ili je reč o simuliranom požaru, u cilju održavanja protivpožarnih vežbi? A moguće je i da je u toku ekranizacija nečega, na primer - filma.
IV: Ne, ne. Nije ni halucinacija ni ekranizacija. Uostalom, halucinacije ne peku.
II: Nekako sumnjivo mnogo znate o halucinacijama… Ali, i psihijatrija se neprekidno usavršava, krupnim koracima… Otkud znate da ne peku u današnjim uslovima?
IV: Ali-
I: U redu. (Veoma poslovnim tonom) Izložite nam detaljno kako ste vi konstatovali taj navodni požar. Koju ste proceduru primenili?
IV: Pa… Pa, jednostavno… Bio sam na desetom spratu i video sam svojim očima… Evo, pogledajte sami, i rukav sakoa mi je oprljen, od vatre.
III: Hm. Čisto empirijski pristup. Sad, naravno, to jeste odličan metod da utvrdite da se Sunce okreće oko Zemlje, ali …
IV: Nije važno kakav je pristup. Dovoljno je da pogledate kroz prozor naviše i sami ćete se uveriti. Suklja plamen.
III: Nećemo se valjda mi kroz prozor obaveštavati o zbivanjima? Šta mislite, kako bi naš pogled kroz prozor odjeknuo u Javnosti?
I: Žao mi je što sam prinuđen da ovo ponovo podvlačim, jer je poznato da sam protiv svake izlišne reči koja nepotrebno oduzima vreme i usporava akciju, ali moram da vas podsetim na to da sam vam već rekao: za takve stvari postoji redovan put, a taj put nije korišćen.
IV: (Uzdahne) U redu, idem ja da proverim zašto nije korišćen. Nije isključeno da ih sam požar do izvesne mere ometa, zar ne?
I: Vi, izgleda, smatrate da je situacija takva da nalaže rad po skraćenom postupku?
III: Ne bi bilo zgodno da se to tako protumači u javnosti. Budite koliko je god moguće diskretni.
I: Premda ja nikako nisam siguran da je opravdana ta iznenadna promena današnjeg plana rada. Najzad, požar uopšte nije predviđen Dnevnim redom… No, ipak - neka bude. (Tonom svečanim) Ako je zaista nešto posebno urgentno - mi ćemo, kao i uvek, učiniti sve što je neophodno. Krenite, i vratite se što brže.

(Koraci. Otvaranje i zatvaranje vrata)
(Muzika)
(Otvaranje i zatvaranje vrata. Koraci.)

IV: (Zadihano) Sve… Sve sam proverio… Stvarno je požar… Gori sve što može da gori, a ostalo se topi i… Evo, imam i dokaze.
I: Zanimljivo, doista. Fotografije.
II: Da, i meni je to zanimljivo. A ko ih je napravio?
IV: Oni sa desetog sprata.
II: Tako brzo?
IV: Jedan je imao pri sebi "Polaroid" pa su snimci bili gotovi odmah.
III: Dajte da vidim… Da, zaista izgleda kao požar. Međutim, upravo to je ključna reč, to "izgleda". Da nije nekakav trik-snimak? Fotomontaža? Zar nismo videli dovoljno manipulacija slikom? A čak i ako nije fotomontaža… Da, dopustimo da su ovo zaista autentični fotosi požara. Šta nam dokazuje da su to snimci baš tog požara o kome govorite, a ne nekog drugog?
IV: Ama zaista je ovaj požar. Pa lično sam se uverio.
III: Oko vidi šta mozak hoće. Mogli ste sasvim nehotično nasesti raznim naklapanjima i vešto montiranim prividima, smišljenim upravo da nas namerno dezinformišu. Neki, poznato je, ne prezaju ni od čega… A može čovek i sam da se prevari, uostalom…
I: Ma jasno. Sećam se jednom, kad je bio zemljotres… Tog puta je bio pravi zemljotres, a ne neko podmetanje… No, u toku događaja stekao sam utisak čak i kao neke panike… Ali posle sam u svim izveštajima lepo video da apsolutno nikakve panike nije bilo, i da je ceo zemljotres protekao savršeno mirno i u najboljem redu. Eto, vidite kako čovek može da se prevari.
II: A i taj što je sve to snimio… Kako to da je pri sebi imao "Polaroid" baš u ovoj situaciji?
IV: Otkud znam? Zar je to važno?
II: Još kako je važno. Zar vama nije čudna ta koincidencija? Nije imao pri sebi običan aparat, pa da mu za razvijanje fotografija treba više vremena. Ne. On je, iako, navodno, pojma nije mogao imati da će izbiti požar, imao pri sebi upravo "Polaroid", da bi mogao brzo da dokaže postojanje požara kome se nije nadao… Zar sve to ne ukazuje na brižljivo planiranje? Uz to (Značajno naglašava) koje je marke taj njegov aparat? Čije proizvodnje?
IV: Nažalost, nisam obratio pažnju. (Ironično) To zbog požara, znate.
I: Šteta što ste dopustili da vas požar do te mere dekoncentriše.
IV: Ali, šta nas se tiče marka kad-
II: Još kako nas se tiče! Marka "Polaroida" možda bi nam ukazala na određene tragove. Možda bi nam čak otkrila ko stoji iza tih tvrdnji o požaru. Ili bi nam ukazala na to ko hoće izborom marke da baci sumnju na nekog drugog… Shvatate?
IV: U redu, shvatam, sve je moguće. Ali, šta ako niste u pravu? Zar nećemo ništa da preduzmemo osim razmatranja o "Polaroidu?
I: (Mirno) Kako da ne. Šta više, već smo preduzeli. Dok ste se vi na terenu upoznavali sa situacijom, poslali smo redovnim putem zahtev da nam se dostavi što podrobniji izveštaj. Sad, do stizanja tog izveštaja, ja zaista ne vidim šta bismo još mogli da učinimo. Najzad, mora se imati nešto na osnovu čega se radi, zar ne?
IV: Dobro, ali do stizanja izveštaja? Zašto ne bismo makar telefonom pozvali deseti sprat, da se lično uverite?
I: (Uzdahne) Tja… U suštini ne podnosim improvizovana rešenja, ali, ako insistirate, u redu. (Okretanje brojčanika telefona) Halo? Deseti sprat? Prvi ovde… Da nemate, kojim slučajem, nešto da nam saopštite? (Potpuno nerazgovetan, ali primetno uzbuđen, glas telefonskog sagovornika upada povremeno) Ah, je li tako? Požar kod vas, mm? Sigurni ste? Hmm… A zašto nam to onda još nije dostavljeno zvaničnim putem? Aha… Pa da. Ispravno. Šta bi se drugo i moglo nego da prvo konstituišete Komisiju, da sačini Izveštaj… Dobro, očekujemo ga. (Spuštanje slušalice) Hmm…
IV: No? Jeste li se najzad uverili?
II: Ah, nemojmo biti naivni.
IV: (Zbunjeno) Naivni?
II: Pa, svako može da digne slušalicu kad zazvoni telefon, i da kaže šta god mu padne na um… A šta mi znamo o njegovim namerama? Možda je to bio baš onaj sa "Polaroidom", ili neko sa kim se taj povezao… Oni su skloni da se povezuju, samo li im se pruži prilika.
I: Da, da… (Zamišljeno) Zvaću ponovo. Ako se sada javi neki drugi glas, pa i taj kaže isto… (Okretanje brojčanika telefona) Halo? Deseti? Pri ovde. Da nema tamo kod vas nekih, da se tako izrazim, događaja? (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika upada povremeno) Ah, požar, mm? Da… Da, naravno da ćemo sačekati izveštaj. Samo budite obazrivi. Sve informacije zadržite za sebe dok se ne obave detaljne konsultacije… I sami znate, ne sme se izazivati panika. (Spuštanje slušalice)
II: Pa? Isti glas ili neki drugi?!
I: Drugi. Sasvim drugačiji. (Zamišljeno) Mda, mda.
IV: No, valjda je time stvar konačno dokazana. Dve različite osobe, koje ste lično čuli, kazale su vam da jeste požar.
II: Kao da dve različite osobe ne mogu da saopšte potpuno istu lažnu informaciju.
III: Logično. Meni to čak izgleda najverovatnije. Najzad, otkud požar kod nas?
I: Ma da. (Smeje se) Molim vas… "požar"… Ne, ne. To se kod nas ne dešava.
IV: (Sumorno) Kako hoćete. Ja idem opet da vidim kako se razvija to što se kod nas ne dešava… Bar nešto da se učini…
I: Ako baš želite - molim. Ali, požurite. Zbog tog navodnog požara dnevni red nam ne odmiče ni za korak.

(Koraci. Otvaranje i zatvaranje vrata)
(Muzika)
(Otvaranje i zatvaranje vrata. Koraci.)

IV: (Zadihano) Jeste… Jeste požar! Već je prešao na deveti sprat.
I: (Ljutito) Štaa?
II: (Veoma sumnjičavo) A ko je to odobrio?
III: U kom smislu "prešao na deveti"? Šta hoćete time da kažete?
I: (Ljutito) Ne, ne, ovo se apsolutno ne sme dozvoliti.
IV: (Zbunjeno) Ali… Kako ne dozvoliti požar koji se upravo dešava?
I: Pustite vi te sporedne detalje. Valjda je jasno - ako ovde treba da izdiskutujemo pitanje požara u svoj njegovoj širini, onda naš problem pre svega mora biti precizno lokalizovan, drugim rečima: savršeno jasno omeđen. A taj vaš požar čas je na desetom spratu, čas na devetom. Kakav je to način?
IV: (Zbunjeno) Ali…
I: Molim vas! Dok mi ovde pripremamo precizne mere za deseti sprat, imajući neprekidno u vidu sve njihove lokalne specifičnosti - vi nam odjednoim donosite naknadnu informaciju da je požar ustvari na devetom spratu, što sve naše dosadašnje napore čini pogrešno usmerenim. Zar vi mislite da je, kada se gasi požar, svejedno gde se taj požar nalazi? E, ja vam tvrdim da nije svejedno.
II: Naravno da nije, nego se požar i za njega određeno ljudstvo imaju nalaziti na istom mestu. U protivnom je čitava akcija besmislena.
IV: (Tužno) Pa, taj uslov je ispunjen. Mislim, i ljudstvo i požar još kako su na istom mestu… Zato sam ja za to ljudstvo i zabrinut.
III: Ja smatram da sve ovo treba još proveriti. Najzad, jasno je da ne sme biti nikakvih maglovitih podataka u trenutku kada sa činjenicama izađemo pred javnost.
IV: Opet proveriti? Ali, dok se opet proverava, tamo će sve-
II: Šta god da bude - situacija nam mora biti kristalno jasna. Pustite mene… Uvek ima načina da se sprovede diskretna istraga… (Okretanje brojčanika telefona) Halo? Deveti? Prvi sprat ovde… Imam za vas jedno poverljivo pitanje. Strogo poverljivo. Dakle… da nije kod vas možda u toku neki događaj koji bi zlonamerni mogli nazvati… (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika upada povremeno) Aha… aha, aha… velite, požar? Hmm… Znate, to je veoma zanimljiva koincidencija. Naime - ha, ha - u dlaku isto su nam nedavno rekli i oni sa desetog sprata… Šta?! Ti sa desetog su sada kod vas? Kako to mislite "evakuisali se"? Ko je to odob- Štaaa?! I vi se evakuišete? Pa šta ako požar upravo prelazi na osmi sprat? Zar je to razlog da se napušta deveti? O ovome ćemo još razgovarati! Neizostavno pošaljite iscrpan izveštaj! (Tresak slušalice)
IV: No, eto. Požar je na devetom spratu, a upravo prelazi i na osmi. Sami ste čuli!
II: (Mračno) Čuo, čuo… Čuo sam samo ono što su mi rekli.
III: Ipak, ovo je zanimljivo na jedan poseban način. Naime, izgleda da događaji omogućavaju spontano razbuktavanje protivpožarnih aktivnosti koje su pretile da zgasnu.
I: Pa jeste. Do sada se u toj oblasti teoretisalo, a eto, i to je sada pretočeno u praksu. Ljudima je najzad pružena prilika da se prekale.
III: To o protivpožarnim aktivnostima, sa tim bi se već moglo pred javnost… Uz to, ako je informacija istinita - što nikad nije sasvim isključeno - pitam se ne ukazuje li sve ovo na jedan koristan trend.
IV: Ma kakav trend, za ime sveta? Vi o trendovima, a požar ide sve dalje, sprat po sprat…
III: Da. Sa desetog na deveti, sa devetog na osmi… Upravo na taj trend i mislim. Kada se jednom uoče takve pravilnosti u situaciji, to omogućava statističku obradu podataka, dragocena predviđanja daljih razvoja, i, samim tim, ispravno planiranje akcije.
IV: (Uzdahne) Da, da… Samo nešto da proverim… Da li vi konačno prihvatate da požar zaista postoji?
I: Pa… tentativno, da.
III: Mada sa tom informacijom još ne bi trebalo ići pred javnost. Za javnost to nekako nije zrelo.
I: Ali požar možemo prihvatiti, bar kao operativnu hipotezu; kao izvesnu početnu pretpostavku za akciju. Samim tim, s obzirom na određeni - makar i prividan - stepen izuzetnosti situacije, mi moramo-
IV: Da! To! Šta moramo?! Šta ćemo preduzeti?
I: (Mirno) Pre svega mi, ovim povodom, moramo zauzeti čvrst i precizan zajednički stav.
II: (Mračno) Još ne znamo ni koje je marke onaj "Polaroid".
I: To može čekati. Kao osnovno, meni se postavlja pitanje da li smo mi u ovom trenutku nadležni.
IV: Da… Da li smo mi nadležni? Ali kako mi možemo da ne budemo nadležni? Mi smo za sve nadležni!
I: Da, u krajnjoj liniji, mi jesmo, naravno, nadležni za sve. Ali svi spratovi moraju, pre svega, nastojati da pitanje požara raščiste vlastitim snagama, svaki u svojoj sredini. U tome je srž stvari: izbegavati nepotrebnu centralizaciju. Ključno je, zar ne, da se oni pre svega oslone na sebe. A ukoliko sami ocene da situacija prevazilazi njihove mogućnosti, oni će - razume se, posle svestranih konsultacija na svim nivoima - redovnim putem zatražiti našu intervenciju.
IV: Ali dotle… Zar ćemo mi da sedimo skrštenih ruku?
III: Apsolutno ne! Mi nikada nismo zavlačili glave u pesak.
II: (Sumnjičavo) Otkud vam uopšte takva ideja…
IV: (Odahne) Odlično. Ja sam spreman. Samo mi kažite šta je to što ćemo da učinimo i ja ću istog časa da-
I: Šta ćemo da učinimo? Pa, kao najhitnije, mi moramo da obavimo detaljne i obimne pripreme za slučaj da se zatraži naše učešće.
IV: (Zabrinuto) Hm, detaljne i obimne… Ali, vreme prolazi, i-
III: To je van sumnje, ali žurba je ipak opasna. Pitanje požara je veoma osetljivo.
II: (Sumnjičavo) Uzgred… Nadam se da vi lično niste usput, na nezahvaćenim spratovima, širili neke ideje o požaru? Na primer ideju da požar uopšte postoji? Takve teze mogle bi nekima dati materijal za glasine.
I: Takođe, u nekim sredinama to bi moglo izazvati malodušnost, pa i sumnju u svrsishodnost ma kakvih napora…
IV: Ama ne, ništa ja nisam širio. Nikome ništa nisam pominjao, prosto sam žurio ovamo… No, dakle, šta ćemo da učinimo?
III: Rekao bih da se odgovor na to pitanje sam nameće. Pre svega, moramo iz ove stvari isključiti Javnost… Nema svrhe da se mrštite zbog toga. Javnost se mora isključiti dok se stvari ne iskristališu, jer samo tako joj se, kada za to dođe pravi trenutak, može ponuditi prava informacija, neopterećena kojekakvim prethodnim glasinama koje treba s mukom demantovati. Kada se informiše o određenom događaju, neophodno je pre svega da ne ostane prostor za ma kakve sumnje i nagađanja.
IV: Čekajte, za ime sveta… U redu da je nešto drugo, ali požar je događaj koji sam informiše o sebi… Mislim, on je očigledan, on je sam po sebi informacija. Zahvaćene požarom ne moramo posebnim saopštenjem obaveštavati da gore, to je čisto gubljenje vremena, te stoga-
III: Sve je to tačno, ali ipak je druga stvar kad sve to jednom ode u sredstva informisanja. Ima slučajeva koji dobiju dimenzije koje uopšte ne zaslužuju. Neretko, neki detalji se senzacionalistički prenaglase. Ponekad, na primer u borbi za tiraž, dogodi se da se nedovoljno pažnje pokloni pozitivnoj strani zbivanja. A to bi se i ovom prilikom moglo desiti.
IV: (Uzdahne bespomočno) O, Gospode… I kakva tu može biti pozitivna strana? Šta je pozitivno u požaru?
II: (Sumnjičavo) Ja stvarno ne znam šta je to sa vama. Taj požar na vas čudno utiče… Pitam se: zašto?
IV: (Očajno) Zato što je požar!
I: Smirite se, niste više u Opoziciji. Nisam to do sada hteo da pominjem, da vam ne bi bilo neprijatno, ali moram da vas podsetim da ste sada sa nama, a tu rad zahteva jedan drugačiji pristup. Manje vatren, ako je to prava reč u ovoj situaciji.
IV: (Gorko) Jeste, upravo to je prava reč u ovoj situaciji. Pustite drugačije pristupe! Po stoti put vas pitam: šta ćemo mi konkretno… šta ćemo stvarno da preduzmemo?
I: Preduzećemo - to se bar samo po sebi razume - određene Mere.
IV: Mere?
I: Prirodno. Šta ima preče od toga?
IV: Aha… mere. A konkretno, na primer?
III: Na primer mi, prvenstveno, moramo negovati optimizam.
IV: O-optimizam? Usred požara?
III: A kad inače? Čemu optimizam kad je sve u redu?
II: Optimizam je potreban upravo u najtežim situacijama, i ljudstvo ga tada ima spontano negovati, koja mu se ideja najhitnije mora usaditi.
IV: (Uzdahne) Pa, u redu. Tako je. Najzad šta bi čovek na vešalima da mu nije optimizma. Negujmo optimizam. Ali, zar ne bismo usput mogli da preduzmemo i nešto konkretnije?
I: I hoćemo, ali, i sami znate, svaki slučaj se mora osvetliti što svestranije. Situacija se menja iz časa u čas, lično ste to utvrdili, te, samim tim, već sada nije ista kao maločas, i zato-
IV: U redu, osvetliću još svestranije. Ako su dodatne informacije uslov da se najzad nešto preduzme - doneću ih!

(Koraci. Otvaranje i zatvaranje vrata)
(Muzika ilustruje protok vremena)
(Otvaranje i zatvaranje vrata. Koraci.)

IV: (Zadihano) De… de… deseti…
I: Nešto ste se zaduvali? Čuvajte se toga. Ne kažem, umereno kretanje može biti korisno, ali to vaše stalno gore-dole… Ne, ne, to ne može biti dobro za srce… No, dakle, kakvo je stanje na terenu?
IV: (Teško dišući) Lepo… lepo je što… se interesujete… Dakle: deseti sprat je potpuno izgoreo. Deveti-
III: (Prekida ga) Čekajte samo časak, da napravim pribelešku. Znate, moramo već da skiciramo neku vrstu početnog prednacrta za Zvanično saopštenje. Dakle, kako ste rekli? (Šuškanje hartije) Deseti sprat?
IV: Potpuno izgoreo.
III: Samo malo sporije, ne stižem da zabeležim… (Vedrim tonom) Dakle pišemo: "Na desetom spratu požara više nema"…
IV: (Prekida ga) I deveti sprat je skoro sasvim uništen.
III: (Vedro) Samim tim, mi možemo izvući zaključak da "Na devetom spratu požar velikom brzinom jenjava…"
IV: Ali… Zar tako da predstavimo stvari? A sve je izgorelo?
III: Pa sad, u principu, stanje bi se moglo i tako formulisati. Ali, vi stvarno morate već jednom da uvidite da više niste u Opoziciji. Položaj koji sada zauzimate ne dopušta taj mračni ugao gledanja. Zar iz mojih formulacija ne vidite da još kako postoji i optimističko viđenje cele te stvari? A ako je optimistički stav bar ravnopravan sa pesimističkim… nadam se da to ne poričete… onda zašto bismo baš mi izbegavali optimizam? Zar mi ljudima da ulivamo strah i beznađe? Ili smatrate da bi im beznađe bilo od neke koristi?
I: A ne bi, znate. I ovako kako je - nekako sporo reaguju. Dok ste se vi bavili sagledavanjem situacije na terenu, mi smo, redovnim putem, zahtevali izveštaje. A njih još nema! Samo navode da je u toku požar, pa, kao, zbog toga ne mogu uobičajenom brzinom.
II: Ma pitam se samo ko širi te priče o požaru. A tu je i slučaj "Polaroid"…
III: No, i pored svih teškoća koje smo morali da savladamo, uspešno smo utvrdili da požara na desetom spratu više nema, a na devetom on veoma snažno jenjava… Nije li to jedan pozitivan trend koji imamo osnova da podvučemo?
IV: (Uzdahne sumorno) Uzgred, da pomenem još neke detalje, mada ja njihovu važnost sigurno precenjujem… Naime, preživeli sa desetog i devetog sprata evakuisali su se na osmi, a požar ide za njima, i to prema nama…
II: Hmm… prema nama…
III: U redu, daju se u svemu ovome uočiti i izvesna negativna kretanja. Ali ipak su to samo neposredni utisci, grubi i neprečišćeni.
I: (Zamišljeno) Mda… A šta se preduzima na osmom spratu u cilju sprečavanja požara da ide dalje? Mislim, primera radi, šta se konkretno čini da se zaštiti sedmi sprat?
IV: O tome su mi dali samo nezvaničnu skicu Izveštaja na kome još rade.
I: No pa dajte to, šta čekate! Ne smemo izgubiti ni trenutak!
IV: (Tužno) Evo.

(Šuškanje hartije)

I: Da vidimo… Ovako kažu: "Intenzivno i samopregorno radi se na nalogu za što hitniji početak korišćenja protivpožarnih aparata, a u toku je i svestrana rasprava o urgentnom obrazlaganju trebovanja za pesak…" Odlično! Optimalna protipožarna aktivnost! (Uzdahne od ponosa) Odmah se vidi: ljudi posebnog kova…
III: Tako ćemo to u Saopštenju.
II: Da… za razliku od nekih - ti ljudi ne gube glavu, uprkos teškoćama.
IV: (Tužno) Dok oni ne gube glavu, vatrogasni aparati im eksplodiraju od vreline. Uz to se ispostavilo da sadržina tih aparata gori, što ukazuje na mogućnost da je u toku proizvodnje došlo do izvesnih previda.
III: Ma to su detalji, a oni ne smeju da nam zamagle opštu sliku. Bitno je da ljudstvo osnovnu situaciju čvrsto drži u svojim rukama. (Poslovno) No, dakle. Požar na devetom, utvrdili smo, jenjava-
IV: (Gorko) Da. Čim nestane i poslednji trag devetog sprata - neće više biti ni požara na njemu… Ah, da, ima još nešto. Pojavio se i predlog da se požar gasi vodom, za šta, iz tajanstvenih razloga, nije potrebno nikakvo trebovanje, što mi je neobjašnjiv previd.
II: Živo me zanima kome je to palo na um. Jeste li zapisali imena?
IV: Nisam. Mislim da je hitnije da-
III: Voda - to je zdravorazumski pristup. Dakle - besmislen.
I: Uz to, primena vode mogla bi baciti senku sumnje na opravdanost ulaganja ogromnih sredstava u protivpožarne aparate i pesak.
II: Takav razvoj događaja nipošto se ne može dopustiti.
IV: Neće ga ni biti. Preovladalo je mišljenje - odnekud, tako nešto i sam i očekivao - da vodu u toku požara treba isključiti.
I: Sasvim je prirodno što ste to očekivali. Mora se imati poverenja u ljude. Dakle, zaista odlično. Uprkos teškoćama - ne gube smisao za realnost.
IV: Ne gube, samo nikako da otkriju ko je nadležan za isključivanje vode… Mada je to svejedno jer ionako ne mogu da nađu gde se voda isključuje, premda im je neshvatljivo zašto, budući da su za traženje tog punkta oformili čak tri komisije koje već punom parom rade na izboru podkomisija i radnih grupa… Srećom po njih, struja je nekako neobjašnjivo sama od sebe nestala čim su uključili pomoćne agregate da provere da li rade. Tako, i pored električnih instalacija koje je požar ogoleo, struja neće moći da dođe u dodir sa vodom, pa neće biti ljudskih žrtava…
III: Izvrsno! A neko ko površno misli smatrao bi da je isključivanje vode u toku požara apsurdno. Eto, dakle, kuda može odvesti ishitren pristup određenim pitanjima… Važno je da podvučemo da probleme treba sagledavati dubinski, a ne "Voda može i bez trebovanja". Znači možemo za Saopštenje da kažemo "Tokom sprovođenja najintenzivnijih protivpožarnih aktivnosti usmerenih na borbu porotiv požara uspešno je, i pored opasnosti, ostvarena i velika ušteda električne energije"….
I: No, sada, kada je to sređeno, možemo najzad da se posvetimo rešavanju određenih načelnih pitanja.
IV: Ovaj… načelnih pitanja? Kakvih sad načelnih-
I: (Prekida ga) Nemojte me stalno prekidati, to nije parlamentarno. Pređimo već jednom na istinski ključne stvari. Ne smemo gubiti vreme u jednoj ovakvoj situaciji kada je potrebna apsolutna efikasnost a ne uzaludno trošenje reči. Zar ne uviđate koliko je svaki trenutak dragocen, i koliko nas svaka izlišno izgovorena reč udaljava od neophodne akcije, naročito ako ta reč nije usmerena, kako bi se to moglo reći, u pravom smeru?
IV: Ma uviđam, uviđam, ali-
III: Prvo pitanje koje se mora rešiti je: da li je zgodno da kod nas izbije požar? I: zašto da počne baš na desetom spratu? Da nema tu kakve neželjene simbolike koju bismo mogli da previdimo usled sve ove grozničave aktivnosti?
I: Koliko ja vidim - nema. Broj deset ni na šta ne podseća; ne sadrži nikakve negativne konotacije. S obzirom na neke druge brojeve, čak je dobro što je požar izbio baš tamo. Deseti sprat ne daje material za izvitoperena tumačenja.
III: Međutim, ostaje pitanje: zašto požar baš kod nas? O tome moramo još razmisliti. Možda bi bilo zgodnije da se požar desio negde drugde? Takvi detalji, kada se otmu kontroli, mogu dovesti do određenih pojava… Možda ipak saopštiti javnosti da se požar desio na drugom mestu, s tim što bismo prethodno nizom konsultacija utvrdili gde je to, u ovom momentu, najzgodnije? A na sve to se nadovezuje još i suštinsko pitanje koliko je u ovom trenutku bio trenutak još i za požar? Znate, nagomilavanje problema, posle izvesne kritične mase, može dovesti i do ravnodušnosti, a odatle do opšteg sleganja ramenima samo je jedan korak.
IV: Ali… šta pričate… Čekajte… Pa taj požar je činjenica. Kakve svrhe ima ispitivati da li je trenutak za nešto što se upravo dešava…
III: A šta biste vi radili? Nepotrebnim saopštavanjem uzunemiravajućih činjenica samo se doliva ulje na vatru. Naravno, ako smatrate da se požar gasi dolivanjem ulja na vatru…
IV: (Očajno) Ali-

(Zvonjenje telefona)

IV: Čekajte, ja ću preuzeti vezu. Ne morate vi baš sve sami da uradite. (Dizanje slušalice) Halo? (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika upada povremeno) Sedmi sprat? Aha… sedmi… A šta je sa osmim? Uh, uh, uh, uh, uh… Da? Trebovanje?! Pa zar ne možete bez trebovanja? Kako "ne"? Ama ljudi, požar je… (Telefonski glas, veoma ubrzan) Da.. Da, jasno, preneću to svima… (Spuštanje slušalice)
III: Odlično! Stižu nam novi podaci… Čekajte samo da prvo ovo pribeležim… Dakle: "I pored izvesnih problema, sistem informisanja ni u jednom trenutku nije zatajio"… A sada: šta kažu?
IV: Sistem informisanja koji ni u jednom trenutku nije zatajio kaže da je sve iznad sedmog sprata potpuno izgorelo, a požar je sada na sedmom spratu i napreduje.
III: (Radosno) Eto, vidite! Napreduje! To već unosi jednu optimističku notu.
IV: Optimističku?!
III: Svakako. Rekoste da požar napreduje, a reč "napredak" je jedna od onih koje ulivaju sigurnost… No, da zabeležim: "Požara iznad sedmog sprata više nema, a i na sedmom spratu vidljiv je veliki napredak u istom smislu…"
IV: (Mračno) Da, u sasvim istom smislu. To je tačno. Ah, da; još kažu da oni pesak za gašenje požara imaju na samom spratu, jer je upravo kod njih smeštena glavna rezerva, ali ne mogu da ga koriste zato što su svi formulari naloga za pesak izgoreli na osmom spratu, gde su bili smešteni iz razloga bezbednosti, pa su se zapalili od eksplozija protivpožarnih aparata… Uz to, imaju i ozbiljne probleme sa vodom…
I: (Zbunjeno) Sa vodom? (Ljutito) Šta je sad sa vodom?
IV: Pa, pošto nisu mogli da je isključe, voda šiklja iz cevi koje je rastopio požar, i sliva se niz stepenice. Prava poplava.
I: (Prasne) Poplava! No, ovo od vas zaista nisam očekivao. Sve vreme unosite u naš rad neki čudan ton, ali ovo sada - to je zaista previše.
IV: (Zbunjeno) Ali… Šta je previše? Šta sam to učinio?
I: Šta ste učinili?! Zar je moguće da vama nije jasno da se pod ovakvim uslovima uopšte ne može raditi?! Nije li dovoljno što se lokacija požara neprekidno menja - čas je na ovom spratu, čas na onom - nego sada više ne znamo ni šta se zaista događa? Hoćete li vi već jednom da odlučite da li nam se dešava požar ili poplava, pa da konačno saznamo na čemu uopšte radimo?
III: Apsolutno. Ne smemo se rasplinjavati. Aktivnosti moramo usmeriti pravilno, inače ćemo samo rasipati snage. Da li je to požar ili poplava - eto šta nas prvenstveno interesuje. Već i zbog Javnosti tu stvar moramo pre svega rešiti principijelno.
II: (Gunđa) Ma sve bi to trebalo zabraniti…
I: Dakle, naš osnovni zadatak je jasan: mi pre svega moramo utvrditi precizne kriterijume na osnovu kojih ćemo, od sada pa nadalje, razlikovati požar od poplave. Tek potom se možemo upustiti u detalje.
IV: (Zbunjeno) Kako ste rekli? Razlikovati požar… od poplave? Da li ste zaista to rekli, ili mi se samo pričinjava?
I: Ne pričinjava vam se. Mi moramo definisati tu razliku. Bez toga nećemo znati šta radimo.
IV: Ali… pa to je prosto… To je takoreći dečje jednostavno… I dete bi vam moglo reći nešto kao "Požar je od vatre - poplava je od vode"… To su očigledne stvari…
II: (Gunđa) Ma pustite vi očigledno!
I: Jasno. Mi moramo sa apsolutnom preciznošću utvrditi ne tzv. "očigledno", nego one suštinske, fundamentalne, razlike između požara i poplave. Moramo ih, da tako kažem, pažjivo razlučiti, odnosno, drugim rečima, što brižljivije razdvojiti ih, i to jedno od drugog, da bismo mogli da odredimo optimalni smer za akciju… Zar ne bi bilo besmisleno, usled preterane žurbe, protivpožarne mere primeniti na poplavu, ili obratno? A čak i tako nešto se može desiti ukoliko se određene delikatne razlike ne preciziraju dovoljno, kako bih rekao, precizno.
IV: Ali… ali, dok mi to preciziramo, požar i dalje besni… (Uzdahne gorko) Ne, ne... Ovo se ustvari ne dešava… Sve je to prosto apsurdno…
I: Ja ne vidim ništa apsurdno u težnji da saznamo šta nam se događa, požar ili poplava. U ovakvim stvarima ne sme biti nikakve brzoplete improvizacije.
III: (Zamišljeno) U suštini, meni izgleda da je problem požara već rešen. Naime, po svojoj prirodi, požar se, logično, završava svojim gašenjem.
IV: Da, kada sve izgori.
I: To su detalji. U ovoj fazi, nas zanima slika u globalu. (Zamišljeno) Dakle, konstatovano je da se požar neminovno završava, i to uvek svojim gašenjem… Poplava, međutim, ne završava se gašenjem. Ona ima osobinu da se sliva, i to, u ovom slučaju, ka nama.
II: Što nikako nije u redu, te se o tome svakako moraju doneti odgovarajući propisi.
I: Ali, trenutno je bitno sledeće: ma šta nekome izgledalo "očigledno", mirno se može reći da naš stvarni problem uopšte nije požar nego poplava.
IV: (Gorko) Pa da… U toku požara - sprečavajmo poplavu!
II: Tja… Da ste još u opoziciji, vaš stav bi možda i bio na mestu.
I: Ali ovde i sada…
II: Tim pre što slučaj "Polaroid", premda izolovan, ukazuje na to da su u celu stvar možda umešane neke snage…
I: Jasno. Dakle, sada svi naši napori moraju biti usmereni u, da se tako izrazim, u istom smeru, a vi kao da toga niste svesni nego sve vreme-
IV: Ali… ali sve će izgoreti… Zato ja… Moramo hitno da-
I: Ja zaista ne shvatam zašto ste toliko opterećeni tim "Ho-ruk" pristupom stvarima.
II: Jeste, sve biste nešto na brzinu.
III: I čemu taj uporni defetistički stav, to "sve će izgoreti", umesto da stvari sagedate šire i uvidite da požar, sprat po sprat, iščezava.
IV: (Gorko) Da, ali zajedno sa spratovima.

(Zvonjenje telefona)

IV: Aha, neko se javlja. Da vidimo šta-
II: Ne, ne, ja ću to. Vi stalno unosite neke nepotrebne emocije… (Dizanje slušalice) Halo? Ah, četvrti sprat? Dakle? (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika upada povremeno) Kako to mislite "Da li je situacija pod kontrolom?" Naravno da je pod kontrolom! Osim toga, nema nikakve situacije. Samo vi ostanite pribrani, i ne nasedajte nikakvim glasinama! (Tresak slušalice) Ma i ti na četvrtom spratu… Navodno, postoji utisak da kod njih ima više ljudi nego ikad ranije. Uz to, neki su prividno osmuđeni, tobože kao od neke vatre. Kaže, pokušavaju da spreče taj priliv ljudstva, ali pritisak je suviše snažan…
III: Ovo je vrlo zanimljivo. Kažete, na Četvrtom ih je sve više? (Radosno) Eto kako se uz jedan problem, praktično u hodu, mogu rešavati i drugi. Ovako ćemo to, pazite… "I pored postojanja određenih teškoća, upadljivo povećanje gustine stanovništva svakako dokazuje da je rešeno i pitanje nataliteta koji je navodno bio u opadanju"… Vidite? Ta mučna tačka dnevnog reda upravo je pozitivno rešena!

(Zvonjenje telefona)

II: Samo vi radite dalje, ja ću ovo srediti. (Dizanje slušalice) Halo? Ah, opet vi sa Četvrtog. (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika povremeno upada) Da… Da… No, ostanite mirno na svojim mestima i radite normalno… Da, naravno da se stvar izučava… Bićete izvešteni o Zaključcima čim dođe vreme za to. (Spuštanje slušalice) Eh i ti sa Četvrtog! Sad odjednom oni tvrde da spratova iznad njih više nema, i da i kod njih počinje da gori… Još kažu da se trude da rade normalno, ali im je veoma teskobno zbog evakuisanih.
III: Bitno je da se trude. Samim tim, u zvaničnu informaciju mirno možemo uneti da oni - bez obzira na uslove koji su, privremeno, u izvesnom širem smislu, donekle možda i otežani - ipak i dalje sagorevaju na poslu.
IV: Sad… Znate, dok ljudi bukvalno gore, možda ne bi trebalo pominjati to sagorevanje na poslu.
III: Zar mi da podlegnemo autocenzuri? Nikada! Naša reč mora, kao i uvek, biti odmerena, ali istinita!
IV: Ma u redu, ali to sa sagorevanjem bi moglo da iritira Javnost. Zar ne biste to mogli da nazovete nekako drugačije?
III: Veoma zanimljivo… Vi izgleda još smatrate - kao što ste tvrdili dok ste bili u Opoziciji - da je sve što se uopšte događa čist haos, a utisak Reda se postiže isključivo veštim nazivanjem događaja? Samo što sada više ne optužujete nas da tako radimo; sada vi lično predlažete da se tako postupi… Vrlo zanimljiva promena, moram reći-
IV: (Zbunjeno) Promena? Ali ja sam samo-

(Zvonjenje telefona)

I: Opet nas uznemiravaju! Pa ovo je neozbiljno. Stvarno se pitam kako uopšte raditi pod ovakvim uslovima.

(Zvonjenje telefona)

II: Meni ih je već dosta. Toliko nerazumevanje zaista začuđuje.
IV: U redu, ja ću preuzeti vezu… (Dizanje slušalice) Halo? (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika) Aparati? Pa počnite da ih koristite, sto mu gromova! (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika upada, nešto duže i veoma ubrzano) Ma u redu, ali koristite ih slobodno i bez naloga. Ovo je vanredna situacija. Tim pre što su vam formulari za naloge sigurno izgoreli. (Spuštanje slušalice) Opet oni sa Četvrtog… Kažu, nisu do sada tim povodom hteli da nam se obraćaju - smatrali su da možda nije trenutak - ali i kod njih su počeli da eksplodiraju protivpožarni aparati. Kažu da rade na materijalima za izveštaj, a sada još i izveštaje Podkomisija povezuju u celinu, pa ne mogu nikoga da odvoje da pravi naloge za protivpožarne aparate, i eto… Ali zato su im, na neki neobjašnjiv način, stigli nalozi za deveti sprat, koji je odavno izgoreo…
I: Hmm… U svemu ovome kao da naslućujem izvesnu neuhodanost ljudstva. Ali, zašto ste im rekli da rade bez naloga? To što se katastrofa najzad primiče i vama lično ne bi smelo tako na vas da utiče. Nikakvi lični razlozi-

(Zvonjenje telefona)

I: (Ljutito) Opet! Ma… (Dizanje slušalice) Halo?! Dokle ćete vi sa Četvrtog da nam… Ah, to je Treći sprat? Aha… kako kažete? (Nerazgovetan glas telefonskog sagovornika upada tu i tamo) Odlično! Od-lič-no! Sada se odmah bacite na sanaciju! Da… Pa naravno da prvo treba oformiti Sanacionu komisiju, šta biste drugo… Samo prvo pošaljite izveštaj… Odlično! (Spuštanje slušalice)
IV: (Zabrinuto) Hmm.."Odlično"… Kad biste nam o tome malo prezicnije…
I: I hoću! (Svečanim tonom) Voda iz istopljenih cevi natopila je sve, što je potpuno ugasilo požar pre no što je ozbiljnije zahvatio Treći sprat. Upravo rade na Izveštaju, a zatim će pristupiti konsultacijama pred izbor Sanacione komisije. Ukratko - situacija je pod apsolutnom kontrolom. Požara nema, ostala je samo poplava, možemo da se usredredimo na dalji rad.
IV: (Tužno) Na koji to dalji rad? Naprosto su okolnosti bile na našoj strani.
III: Tome bi trebalo da se radujete, a ne da to pominjete kao nekakav argument protiv nas.
I: Ah, to su mu prosto navike iz prethodnog perioda. To će ga proći, potrebno je samo nešto vremena. (Očinski) Uklopićete se vi, ne brinite. Na odličnom ste putu. Već sam vaš predlog da u Zajedničkom saopštenju izbegnemo reč "sagorevanje" dovoljan je da vam to dokaže.
IV: (Zabrinuto) Uklopiću se… Na odličnom sam putu… (Tužno) O, Gospode, ja se uklapam… (Tiše) Ali požar je ipak ugašen samo zahvaljujući poplavi iz cevi, a te cevi je istopio sam… (Mrmlja nesigurno) To su činjenice…
II: Pustite vi činjenice. Bolje gledajte šta je istina.
III: (Gordo) A istina je da je požar ugašen, i da ćemo mi protiv poplave preduzimati mere dogod ima ikog živog da se za njega borimo, i nećemo se maći odavde ni sekund ranije. Eto šta je istina. Dakle, da pribeležimo "Iz trenutka u trenutak situacija se poboljšava. Gašenje požara je dovršeno. U toku je još borba protiv poplave, do poslednjeg čoveka…"
I: A sada da nastavimo. Najzad, do ovog časa je, pored požara, rešen još samo problem nataliteta, a toliko toga još ima na dnevnom redu… (Vedro) Idemo dalje… Usput će nam svakako stići i izveštaji o celoj ovoj stvari.
II: Ja još očekujem izveštaj koje je marke bio onaj "Polaroid"…
III: Jasno. No, dakle, kada sve materijale objedinimo u jednu preglednu celinu (Glas predsedavajućeg lagano se blenduje prema kraju) i samim tim uronimo ispod varljive površine događaja, moći ćemo i gorućem pitanju poplave da pristupimo dubinski… (Glas prvog se utišava i nestaje u žuboru vode, isprva jedva čujnom a potom lagano rastućem)

KRAJ

- 16 -