Piše: Aleksandar Novaković

EX NIHILO

Jednočinka

LICA:
NEŠA, profesor srpskog jezika i književnosti, zaposlen u gimnaziji, odustao od spisateljske karijere
BOKI, japi, odustao od duhovnog i zavetovao se materijalnom
LAZA, završio školu i rat, radi u video-klubu, odustao od duhovnog i materijalnog
NIHIL, stvorenje niotkuda

Svi su u poznim dvadesetim i svi su u Beogradu, vreme današnje

(Boki, Neša i Laza sede u Bokijevom stanu. Na trosedu su, popili su, raspustili kravate, piju alkohol, Neša i puši. Gledaju pornić, dahtanje i loša muzika na klavijaturama, of. Levo od njih su vrata vecea, desno su vrata stana a levo od njih pikado-meta. Iza njih je sto, tabure, fotelja, šank. Stan je u neredu, pepeljara, kese čipsa, flaše, klasična momačka gajba. Lazi se polako sklapaju oči, trgne se kad devojka počne glasnije da stenje a onda otvori oči, složi grimasu "video sam ovo već negde" i krene sa dremkom. Neša je indigniran, stegnut, ali ipak gleda. Neša se meškolji na krevetu. I Boki se smara, pogleda nervozno na ručni sat a onda namesti osmeh i, glumatajući, Boki, oduševljen, gura Lazu. Inače, Boki refleksno tokom komada gleda na sat u stalnom iščekivanju, sve češće i češće kako se najavljena ponoć približava)

BOKI: Ej, Lazo, jel' vidiš, bre, šta radi ovoj maloj, a?
LAZA: Vidim, vidim…
BOKI: Ne vidiš a na ovo si ga bacao u srednjoj! Tvoj omiljeni film "Razuzdane bibliotekarke"! Poza 53, ne može to svako, bre! Nešo, ej, profesore, šta bre praviš facu ko da tebe jebu umesto nje?
(Neša se pravi da nije čuo. Popravlja naočare)
BOKI: Profesore, tebi govorim.
NEŠA: Znam.
BOKI: I to je sve što možeš da mi kažeš, profesore? Nekad si znao da mi zavučeš za ovo, rekao bi da sam lihvar, špekulant… Ne, jače. Ne znam. Nešto bi rekao. Sad te to ne zanima. Zajebavaš retko i to iz čiste dosade. Pravi Filozof, ko u srednjoj! Nije ni čudo što se nismo videli od srednje. Kako ja da pričam s jednim Filozofom? Jel' se sećaš da smo te zvali Filozof?
NEŠA: Ne seri.
BOKI: Ili šta? Da nećeš možda da me kazniš? Pa hajde, kazni me, ajde, hoću da me kazniš! Kradem, ločem i gledam porniće sa dvadeset i devet!
LAZA (bunovno): Kazni i mene..
(Boki zastane i gleda u Nešu s nevericom)
BOKI: S kim si potpisao dil kad si takav ispao?
(Neša ustaje, pogleda nadole i spazi da je sedeo na velikom crvenom dnevniku. Uzme ga i baci na sto a zatim uzima strelice sa stola i počinje da gađa metu. Strelica padne na pod)
BOKI: Oćoravio si od zurenja u dnevnik. Zar ne možeš bolje da gađaš? Investiraj u kontaktna sočiva, kao ja, kao ja!
(Laza se, usnio, osloni na Bokija koji ga odgurne)
BOKI: Vidi ovoga, kunta ko beba na mojoj momačkoj večeri! Ej, Lazo, jel’ oćeš da te podojim?
LAZA (sanjivo): Može, može…
BOKI: Oćeš za milion dolara? U malim novčanicama? Nećeš? Nemoj da ti nisam rekao!
(Boki ugasi video. Ustaje. Laza se izvali preko kreveta i nastavi da spava. Boki prilazi stolu i uzima dnevnik lista ga)
BOKI: Šta je, ponovo si poneo dnevnik? Ajde prošli put u kafanu ali na momačko veče!!! Rasejan si k’o profesor istorije!
NEŠA: Daj mi to…
BOKI: Čekaj, daj da vidim ocene! Auuu, jebo si im kevu! Jedan, dva, deset kečeva iz srpskog! Ovo gore od naše berze! Šta su po nacionalnosti tvoji đaci kad ne znaju srpski, Litvanci?!
NEŠA: Daj mi, Boki…
(Boki ga vešto izbegne i nastavlja da čita iz dnevnika)
BOKI: Petrović Milica - jedan, Pavlović Goran - jedan, Peković Bodin - jedan… Ostojić Mirko - i neka si mu reko, mrzim ljude koji se tako zovu, Obradović Duško… najebo… Ti si čoveče rimska inkvizicija!
NEŠA: Šta ti znaš o evaluaciji rada!!!

(Pauza)

BOKI: Šta si rek’o?
NEŠA: Čuo si me.
BOKI: Čujem ali ne verujem. Jebo te, čime su te ’ranili kad si takav?
NEŠA: Daj mi dnevnik! To je državna svojina!
(Boki mu baci dnevnik u šake)
BOKI: Evo ti ga dnevnik, jebao te dnevnik! A nekad smo te zvali Filozof, mislio sam da ćeš to i da postaneš…
NEŠA: Zajebavali ste me!
BOKI: A, to ti smeta?
(Boki počne da skakuće oko Neše)
BOKI: Filozof, Filozof, Filozof!
LAZA (Kroz san): Filozofi su drmoseri, marš!
(Boki se smeje. Neša krene, zagrlivši dnevnik)
NEŠA: Ja idem…
(Boki ga zaustavi)
BOKI: Ne bih voleo to što radiš ali bih te cenio kao nekog ko je suprotno od mene: ja sto posto materija - ti sto posto duša! Vidiš, prodao bih dušu za gram materije ali cenim i onog ko bi prodao svu materiju za gram duše.
NEŠA: A je li?
BOKI: Pa da! I on je neki trgovac!
NEŠA: A sad me ne ceniš?
BOKI : Ma, cenim te, ali da si izgurao priču do kraja, mislio sam, pokazaćeš im.
NEŠA: Ima još vremena.
BOKI: Znam, još ima vremena. Reci mi, zašto onda trpiš ona sranja u školi… Izvini zbog filozofa ali…
NEŠA: U redu je… Nekad se i meni čini da mi je škola kazna, čak i da sam je zaslužio jer nisam radio ono što sam najbolje znao.
BOKI: Kazna? Treba da vidiš kako je šljakati od jutra do sutra za budućeg tasta. Mozak bi ti bankrotirao!
(Neša se smeje sa Bokijem. Boki skrene pogled prema Lazaru a onda ga gurne par puta)
BOKI: Lazo, Lazo! Kakav je, zadrigao, ko nilski konj! Od čega li se odmara?
NEŠA: Znaš da ga je na ratištu pogodio šrapnel u glavu?
BOKI: Aha. Pa?
NEŠA: Čuo sam da takve rane teraju na celodnevno spavanje.
BOKI: To kao može, a?
NEŠA: Naučnici tako kažu.
BOKI: Ne zajebavaj! Kako da bude fenomen kad u njegovoj porodici nema fenomenalnih? Obojica ga znamo iz srednje i znaš da je i tamo bio prava mrcina! Za njega je pravo čudo da se zaposlio u video-klubu!
NEŠA: Pusti ga.
BOKI: Pustio bi ja njega ali, šta je radio tamo?
NEŠA: Gde tamo?
BOKI: Na ratištu.
NEŠA: Pa pitaj ga.
BOKI: Pa da počne da mi sere o očima.
NEŠA: Molim?
BOKI: Ti ne znaš?
NEŠA: Ne znam šta?
BOKI: Stigao je pre tebe i počeo posle trećeg viskija da sere o očima, kao ratište i to…Usrao sam se!
NEŠA: Ma, ne bi on…
BOKI: Samo pazi šta sam ti rekao. Postoji sud za takve. Možda bi trebalo da zovemo muriju da ga proveri…
NEŠA: Ti da zoveš muriju?
BOKI: Ti misliš da bi ja njega da ‘apsim? To misliš?
NEŠA: Pa…
BOKI: Neću ja njega da druknem samo da se raspitam. Ko zna jebiga! Jel' to čudno?
NEŠA: To je bilo "za očekivati".
(Neša gađa metu. Promaši)
BOKI: Nešo? Šta si sad rekao?
NEŠA: Čuo si.
(Neša gađa metu. Promaši)
BOKI: Jesam ali hoću reprizu.
NEŠA: To je bilo "za očekivati".
(Neša gađa metu. Promaši)
(Boki uzima strelice, tri komada. Staje pored Neše i gađa)
BOKI: Nećeš da piješ!
(Gađa i pogađa)
BOKI: Nećeš da gledaš jebačinu!
(Gađa i pogađa)
BOKI: Nećeš da pričaš sa mnom!! Pa šta ako sam mućkao, šta? U mom poslu je svako za sebe, kapiraš, svako za sebe!
(Gađa i pogađa, čupa strelice a onda se okrene prema Neši)
BOKI: Jel' ti to misliš da si bolji od mene samo zato što si ti završio književnost a ja višu poslovnu? A, Filozofe?
(Neša se trgne na nadimak ali se sabere, mirno se okreće i sakuplja strelice sa poda)
NEŠA: Ne, samo mislim da tebi ne padaju na pamet pametne ideje, da nas uopšte ne poznaješ i da ovo i nije neko momačko veče.
BOKI: Kako nije? Sutra se ženim sa tri restorana i dve teretane. Samo se ti smej ali uskoro ima da postanem tako odvratno bogat da će Bil Gejts da povraća kad vidi šta imam! Ti si se bre verio sa Desankom Šakić a ja sa tri restorana i dve teretane!
(Boki gađa i pogađa)
NEŠA: Mislio sam da se zove Svetlana.
(Neša gađa i pogađa)
BOKI: O, popravio si se! Ti si ko moj deda iz Bajine Bašte (imitira): "Nisi se ti, Boki, oženio već ud’o. Doš’o si ti na "pičkovinu", razumješ?" Misliš da će neko da me kazni zbog toga, da nisam moralan? Da nije bilo brakova iz interesa moja baba se nikad ne bi udala za mog dedu, i keva za ćaleta…
NEŠA: I ti za Svetlanu.
BOKI: To, care, sudi mi!
(Boki gađa i pogađa)
NEŠA: Neće niko da ti sudi. Sam ćeš.
BOKI: Šta, da neće neko da pokuca i da mi kaže: dobar dan, ja bi da vas ubijem?

(Pauza. Neša gađa i pogađa)

BOKI: Auuu, ovo je već ozbiljno! A zbog čega? Zato što sam kao klinac došao u Beograd? Zato što sa svojom platom mogu da vas kupim pet puta obojicu? Zato što sam te zvao "Filozofe"?
(Boki gađa i promaši. Neša ode da uzme strelice. Boki gađa i strelica se zabije pored Nešine glave)
BOKI: Ili zato što sam iskompleksiran jer ste mi samo vas dvojica došli od celog društva iz srednje?
NEŠA: Jeste, došli smo samo mi, nakon osam godina neviđanja i jeste, iskompleksiran si zbog toga, između ostalog naravno, i jeste celu noć samo gledaš taj tvoj sat i nadaš se da će doći još neko.
BOKI: Gde sam vas dvojicu našao da zovem?
NEŠA. I to ti je dosta. Čak i previše.
(Boki uzme strelice od Neše i besno gađa metu)
BOKI: Moji drugari, moji dru-gari!
NEŠA: Imao si i drugarice. Sećaš se Vanje?
BOKI: Vanja? Gde je ona?
NEŠA: Bivše devojke se ne zovu na venčanje a još manje na momačko veče.
LAZA (mrmljajući): Ćao, drugari!
NEŠA: E, pa ja moram da idem. Radim rano ujutru.
(Boki ga uhvati za ruku)
BOKI: Čekaj, nećeš tek tako! Da overimo moj viski prvo! Sećaš se kako smo se takmičili: ko popije više izvodi Vanju! Šta je, ćoravi, zentaš se?
NEŠA: Nema Vanje u blizini.
BOKI: Možemo i bez nje? Ja ti se izvinjavam za nadimak ako pobediš, važi?
NEŠA: Već si se izvinio. Milion puta do sada.
BOKI: Hoćeš još jednom, Filozofe? Šalim se, šalim!
(Boki uzme flašu i tutne je Neši u ruke)
NEŠA: Ovo je hormonsko proseravanje.
BOKI: Jeste, lepo si ga definisao a sad pij!
(Neša potegne, popije više od pola flaše. Bokiju je neprijatno, otme mu flašu iz usta)
BOKI. Čekaj, to je moja flaša!
NEŠA: Pa šta?! Misliš da će neko da me kazni zbog toga!? Hajde, izvini se kao dobar dečko!
BOKI: Izvini. Nema više nadimka.
(Neša potapše Bokija po obrazu i zapali cigaretu)
BOKI: Ti si lud čovek, nezdrav. Pušiš, piješ…
(Neša mu dune dim u lice, kezeći se. Obori čašu koja se polomi. Laza se trgne i probudi)
NEŠA: A ti ne?
BOKI: Ja sam zdrav čovek, radim kao robot ali se zato hranim makrobiotički, dva čvrsta i jedan tečan obrok, potera me predveče, šoram dvaput, tri puta nedeljno teretana, sedam puta nedeljno jebem, napijem se samo jednom mesečno kad primim masnu platu, ispovraćam otrove i onda sam kao nov. A ti, šta ti, bre, radiš? Srčeš mamine supice i krpiš čarape! Video sam ja još u srednjoj da ćeš propasti… Filozofe!

(Pauza)

NEŠA: Jebo sam Vanju.

(Pauza)

BOKI: A?
NEŠA: Jebo sam Vanju. Jeste, rekli smo, ko popije više izlazi s njom… Ti si pobedio i izašli ste. Ja sam izgubio i jebo sam je kao utešnu nagradu. Šta je, šta se mrštiš, jebanje nije bilo uključeno u dogovor!
(Boki zuri u Nešu, vaga flašu u ruci i gleda ga. Steže je. Laza mu prilazi s leđa i zaustavi ga)
BOKI: Mislio sam da smo imali dil, pederu!
LAZA: Nemoj, jebote, nemoj!
(Neša se primakne obuzdavanom Bokiju)
LAZA: Nazad, čoveče!
BOKI: Ajde dođi, mamicu ti jebem!
NEŠA: Boki, znaš šta? Nisam je jebao. Ali, da sam znao da ćeš ovako da popizdiš, razvalio bih je. Čisto iz pedagoških razloga.
(Boki ponovo skoči ali ga Laza zaustavi)
LAZA: Koji ti je, Nešo, obuzdaj se!
NEŠA: Šta da se obuzdam? Pusti ga, hajde, pusti ga!
(Laza odgurne Nešu)
LAZA: Ne izazivaj sranje, čoveče!
NEŠA: Šta me guraš, luzerčino!?
LAZA: Lazice!
NEŠA: Šta?
(Laza se trgne)
LAZAR: Šta si rekao? Kad treba da ti pozajmim kintu onda sam Lazar a sada sam luzer, a?
NEŠA: Čekaj, nisam mislio…
LAZA: Jesi li nekad video kako leti oko kroz vazduh?
BOKI I NEŠA: Šta?
LAZA: Oko… Plavo je… Spava mi se, to zamara…

(Pauza)

LAZA: Ajde, pobijte se, neću da vas razdvajam!
(Neša i Boki se gledaju klateći se na nogama)
LAZA: Šta vi mislite, da sam ja sve vreme spavao?!
BOKI: Čekaj malo… Jesi čuo za muriju?
LAZAR: Kakva murija!? Srali ste po meni, obojica! Pičke dezerterske! Samo sam ja otišao u rat, samo ja! Kakvi ste, bre! Ja sam vama jedino društvo!
BOKI. I mi tebi.
LAZAR: I vi jedan drugome, ej! Odo’ ja da spavam…
BOKI: Vrati se, Lazice, ej, Lazice! Dođi vamo!
LAZA: Jedi govna.
BOKI: Jel' znaš zašto te volim Lazice? Jel' znaš? Iskren si do jaja!
NEŠA: Ali Boki nije kad to kaže.
(Boki prigrli Lazu ortački. Visi mu na ramenu)
BOKI: A, Filo.. pardon, profesore, lepo si ga zavukao. Onako, spisateljski. Ajde, sudi nam!
NEŠA: Mogu i da presudim. Dovoljno je da kažem…
(Neša se ironično smeje. Pauza. Boki pruža ruku prema Neši, zaklativši se, a onda ga privuče i zagrli. Potapšu jedan drugoga)
BOKI: Ajd' u kurac pa da pijemo!
(Boki otvara bar i baca svakom po flašu pića u naručje. Radosno se kuckaju i loču. Boki pogleda na ruku, tj. na sat)
BOKI: Jao, jebote, pa ja totalno zaboravio! Ponoć!
LAZA: Sedimo ovde od pet popodne?
BOKI: Ponoć!
NEŠA: Da nije Nova godina?
BOKI: Iz-ne-na-đenje!
(Boki pijano namigne. Ode do muzičkog stuba i pusti: "You Can Leave Your Hat On", Joe Cocker. Boki pevuši i skida kravatu, polako, i baca je)
LAZA: Joj, jebote, prestani da se skidaš ili odo ja!
BOKI: Neću ja! Ima ko će!
(Laza se trgne)
LAZA: Misliš…
BOKI: Kad se jebe ne misli se! Ili, "Ko jebe zlo ne misli", a profesore?! Jesam li dobro rekao?
NEŠA: Možeš da se upišeš u Beogradski aforističarski krug.
BOKI: Mogu ja i u pesnike:
  "Jebite se deco, to je pravi raj,
to vam preporučuje Čika-Jova Zmaj!"
Jesam li dobar, a?

(Smeju se)

NEŠA: Jesi. Za ovo bih te poslao kod direktora. Nego, ti misliš da smo mi kreteni? Držao si nas ovde od pet popodne samo da ti pravimo društvo dok pravo društvo ne stigne! Ako misliš da to možeš…
LAZA: Iskuliraj bre, Nešo! Kakva je, Boki, a, kakva je?
BOKI: Šta kakva je? Kakve su! Iste one koje gledaš u pornićima u klubu pa još bolje. Zovu se Sara, Ksenija i Maca. Nisam ja neki tamo… Ja investiram samo u dobre pičke. Po jedna za svakoga, prvo striptiz a onda vozi dok ne zatraži životno osiguranje u mojoj firmi!
(Lazar potapše Bokija po ramenu)
LAZA: To bre, to!
(Boki igra i ide do Neše)
BOKI: (pevuši) Ju ken liv jor het on….
LAZA: Biće seksa, biće seksa!
(Laza potegne, dooobro)
BOKI: Ta-ra-ra-ra-ra-raaaa….
(Laza potegne gadno)
LAZA: Biće seksačine!
BOKI: Pa-ra-ra-ra-ra-raaa….
(Laza potegne čudo jedno)
LAZA: Biće seksa, biće!
(Boki primeti to ponašanje i isključi stub)
BOKI: Ovaj načisto puko! Dosta bre, smiri se!
(Laza se iznenada skruši)
LAZA: Izvini, nisam dugo…
BOKI: To ti verujem a sad lepo marš do vecea, prstić u grlo, povrati, to je zdravo, umij se, to je još zdravije a onda pastu za zube, uf, šta jedeš kad ti ovako smrde usta i pravo ovde, razumeš?! I da sijaš ko zlato!
(Laza ga gleda za trenutak, pomalo uvređen, ode u kupatilo a onda se Neša iskezi)
BOKI: Šta ti oćeš?
NEŠA: Kupio si ga za pičku.
BOKI: I za piće i za ležaj. A tebe kao nisam?
NEŠA: Ne.
BOKI: Pa šta ćeš onda ovde?
NEŠA: Da vidim kako će ovo da se završi.
BOKI: Svršiću ja veoma dobro, hvala pitanju.
NEŠA: I šta posle?
BOKI: Piću, jebaću, onda ću da pijem na svadbi pa na medeni mesec: lokanje i karanje pa ću malo da mlatim pare… Jao, i ti bi, vidim ja ali, treba imati…
(Boki se uhvati među noge. Neša uzima strelice)
BOKI: Kapiraš?
NEŠA: Kapiram. Nedostatak kućnog vaspitanja pomešan sa picajzlama.
(Neša cilja. Boki krene da skloni metu)
BOKI: Dosta smo gađali danas.
NEŠA: Ima još.
BOKI: Šta to?
NEŠA: Ne šta nego ko.
BOKI: Ko je sad u pitanju?
NEŠA: Svetlana, isto kao i Vanja…
BOKI: A, nećeš ga majci! Ne pali dva puta ista fora!

(Pauza)

NEŠA: Okej. Samo…
BOKI: Šta?
NEŠA: Ništa. Mrtav si.
(Povraćanje Laze, of)
LAZA (Of): Neću više da pijem, majke mi!
BOKI: Kako, bre, mrtav?
(Neša napravi krst pred Bokijevim licem)
NEŠA: Mrtav si u ime love, pića i ševe, amin.
(Neša se cereka i seda pred televizor. Pali video. Stenjanje devojke je razvučeno, sve distorziranije)
BOKI: Šta sereš?!
NEŠA: Tod, muerto, dead, mjertvij, morto, rahmetli…
(Dolazi Laza iz kupatila, brišući rukavom usta)
NEŠA: I Laza je mrtav!
LAZA: Ja? Zašto?
NEŠA: Skončao si i nećeš se dići, o Lazare! Boki jer je sto posto materijalan i aktivan, ti jer si sto posto materijalan i pasivan. Kako ćete na Sudnji dan dokazati da ste na spisku živih ako niste živeli?
LAZA: Pusti ga. Ponovo sere kao neki iz onih njegovih knjižurina. Iživljava se na nama kao da su vojska i biznismeni nešto krivi za ovo sranje u zemlji!
NEŠA: Gotov si.
BOKI: Kako mrtav, kako? Jel' mi ti to pretiš?
NEŠA: Ne bukvalno. Mrtav si duhovno.
LAZA: Eto, Boki, vidiš da nije strašno. Duša ne može da se naspava, ona stalno radi. Šta će ti to? E, Nešo, jel' možeš da mrdneš? Ja bih da dremnem pre nego što pičke dođu.
NEŠA: Vidi ko se javio! Jel' to Rip Van Vinkl? Ne budi ga, taj će ionako prespavati sopstvenu smrt!
LAZA: Ne zajebavaj se sa mnom!
NEŠA: Ćuti, mrcino!
LAZA: Pusti me, kažem ti!
NEŠA: On je tako mrtav da jedino za njega nema reinkarnacije! Da li si ikad pomislio, Boki, koliko ih je možda ubio? Znam da jesi…
BOKI: To Lazu stvarno ne zanima.
NEŠA: I ne samo da jesi nego si mi to i rekao…
LAZA: Oko…
BOKI: To Lazu stvarno ne zanima…
NEŠA: Neka čuje, što da ne?
LAZA: Oko je…
BOKI: Sad si uprskao!
LAZA: Oko je na njivi!!!

(Pauza)

BOKI: Lazo, u redu je.
LAZA: Ti ćuti, govnaru, ni ti nisi ništa bolji!
BOKI: O ovome ćemo…
LAZA: Samo me zamarate… Moram da spavam… Jebite se….
(Laza zaspi pa se probudi kad ga Boki pomene)
BOKI: Šta je, Nešo, misliš da ja ne znam šta te muči?
NEŠA: Ne znam. Prosvetli me.
BOKI: Crk’o si kad si prestao da pišeš i počeo da predaješ deci i to gde - u svojoj bivšoj gimnaziji!
NEŠA: A šta sam…
BOKI: Znam, šta si mogao, nema love, tebi za pisanje treba vremena, trć-prć! Ma, fali tebi…
NEŠA: Ajde, reci mi istinu! Talenat?
BOKI: Ne filozofiraj! Krivo ti je što nisi imao dovoljno muda pa oćeš da i mi pocrkamo s tobom!
NEŠA: A vi ste kao bolji?
BOKI: Ja sam ti materijalista sto posto! Šta se keziš? Tvoje govno kao ne smrdi? Smrdiš celog života a kad crkneš onda truneš a kad truneš onda smrdiš. Najbolje je kad se raspadneš onako, totalno, tad više i ne smrdiš. Zato, dok si još smrdljiv, gledaj da zaradiš i potrošiš što više a ne da sebe kažnjavaš zato što si odustao. Čak je i Laza realizovana ličnost - on bi samo da spava i to i radi!
(Laza se probudi)
LAZA: Jebo te Laza!
BOKI: A ribe?

(Pauza)

LAZA: Izvini.
NEŠA: Šta ti je trebala ova scena?
BOKI: A što da ne? Pogledaj se, bre! Filozofiraš a drhtiš nad bednom crkavicom, em slobodan umetnik, em državni činovnik! Odaberi, ili jedno ili drugo!
(Zvono na vratima)
LAZA: Ribe…
BOKI: Čujem. Otvaraj ovo…
(Boki dodaje flašu šampanjca iz bifea Lazi a onda zastanu. Ne miču se s mesta. Zvono, dvaput)
BOKI: Brzo, da pukne kad uđu…
LAZA: Daj…
(Laza uzima vadičep ali ne ide, zatim vadi svoj nož, svi ga pogledaju zabezeknuto a on zaseče flašu i poseče prst)
LAZA: Krv…
(Čep šampanjca pukne i piće kulja napolje. Laza, sa zabalavljenom flašom, stoji zabezeknuto)
LAZA: Posekao sam se. Što sada?
BOKI: Lazo, jesi li tu? Ima li nekog unutra?
LAZA: Da…
BOKI: Lazo, otvori vrata ali, za ovoga nema ništa. Za njega je pička apstraktna pojava.
(Laza, uljuđujući se, otvara vrata. Na vratima je Nihil, čovek u plavkasto-sivom, besprekornom odelu, odaje utisak uspešnog zapadnoevropskog političara. Isprva okleva a onda ustepuje u stan. Nosi zlatni štap)
BOKI: Ko je sad pa ovaj?
NEŠA: Da nećeš njega da nategneš?
(Nihil stoji na sredini sobe, posmatra ih. Počne da peva i stepuje)
NIHIL: "Bio Latin il šizmatik,
ateista il fanatik,
Jevrejin il muhamedanac,
Nihilu je svako stranac,
i advenitisti i amiši,
monasi i derviši,
za sve se isto piše,
svaki treba da se zbriše,
fašisti i komunisti,
demohrišćani, čak nihilisti,
vernici i satanisti,
za mene svi su isti,
bio Lajmi ili Pedi,
kod mene ti to ne vredi,
i Poljaci i Rusi,
i Gali i Prusi,
Gegule i Kroate,
ne mogu to da shvate,
Tutsi i Hutui,
Huimi i Jahui,
i Hobit i Orka
jebo je kod mene čvorka,
kosmopolita sam, dete milo,
ubiću te 'ex nihilo'"

(Nihil stane i pokoloni se)
BOKI: Ko si ti?
LAZA: E, znam, on je jedan od onih koji pevaju novogodišnje čestitke i to. Video sam na teveu da to ima u Americi. Bilo i u video-klubu.
BOKI: Kod njih niko ne preti u čestitkama. Plati ga da ode, brzo!
NEŠA: Boki, jel' su to oni poslali po tebe.
BOKI: Koji bre oni?
NEŠA: Pa, oni tvoji. Mafijaši, pardon političari.
BOKI: Jebo ti ja pas mater, jel' znaš?
NIHIL: Mogu li da dobijem cigaretu?
(Neša je daje Nihilu. On povlači dim a zatim se ležerno izvali na trosedu. Krivi glavu)
NIHIL: Zanimljiva poza! Kako su uspeli da to izvedu? Hteli ste ovo da izvedete sa našim dragim sestrama Sarom, Ksenijom i Macom, jel' tako?
NEŠA: Otkud znate?
NIHIL: Znam i to je dovoljno. Neće doći, ja ih menjam.
BOKI: Ti da mi se skidaš? Marš napolje!
NIHIL: Ispravka…
(Nihil vadi pištolj)
NIHIL: Ja se ne skidam, ja ću da vas "poskidam"!
LAZA: Sklanjaj to sranje, ne uperuj ga u mene, zaklaću te, Lazice!
NEŠA: Smiri se!
LAZA: Na ratištu su tako, jebo sam im kevu kevinu! Jel' me čuješ, Lazice?
NIHIL: Profesore, šta mislite, koga prvog da likvidiramo?
BOKI: Ti! Ubiću te!
LAZA: Šta je bilo?
BOKI: Ne shvataš? Neša hoće da nas pobije!
LAZA: Kako Neša?
BOKI: A što bi ovaj…
NIHIL: Nihil.
BOKI: …Nihil, gospodin Nihil, pitao njega koga da skenja?
(Nihil ga odgurne)
NIHIL: A-a! O ubijanju odlučujem ja!
BOKI: Gde si našao pare za plaćenog ubicu, seratoru?!
NEŠA: Nisam ja…
LAZA: Makni se od mene, cev… Lazice, ubiću te!
(Nihil se nasmeje i vrati pištolj u futrolu)
NIHIL: Evo, sve je u redu, nema oružja ali…
(Nihil ponovo hitro izvuče pištolj)
NIHIL: Ako zatreba… Vidite, ja poznajem profesora, poznajem ga do tančina i zato sam odlučio...
BOKI: Ja idem prvi, jel' tako? Pizdo!
NIHIL: …da profesora prvog ubijem.
NEŠA: Mene, zašto mene?
(Nihil neodređeno mahne kroz vazduh)
NIHIL: Ne znam. Zbog pseudointelktualnog potcenjivanja smrti, možda?
NEŠA: Ko si ti? Reci!
NIHIL: Ime mi je, rekoh već, Nihil, i to uslovno govoreći. Nemam nacionalnu ili versku pripadnost, sve nacije i religije ne volim podjednako i zato sam najveći kosmopolita. Za rasu ne pitajte, beo sam sasvim slučajno. Ubijam jer ne znam za drugo. Još pitanja? Nema? Dobro, da pređemo na posao…
(Nihil repetira pištolj)
NEŠA: Čekajte, ubićete nas tek tako?
NIHIL: Pa, da. Vidite, nemojte očajavati zbog toga. Što se ubijanja tiče ja sam pravi renesansni čovek: trujem, koljem, vešam, nabijam na kolac i tome slično te ako neko ima neke posebne želje rado ću vam izaći u susret. Želje? Nema?

(Pauza)

NEŠA: Pa čemu onda sve ovo?
NIHIL: Mislite metafizički ili..
LAZA: Ne razumem o čemu ovaj priča.
BOKI (poluglasno): Samo ga ti pusti, izvući će nas, videćeš!
NEŠA: Vi nemate nikakv identitet i, verovatno, osećate neku prazninu i zato bi, recimo, ubistvu odgovarao neki ritual….
BOKI: Mislim, šta vam fali da malo sačekate?
LAZA: Nećemo mi nigde pobeći!
BOKI: On pogotovo!
NIHIL: Žalim, ali nije dovoljno dobro…
NEŠA: A sa filozofske strane?
(Nihil spusti pištolj)
NIHIL: Sa filozofske? Šta?
NEŠA: Objasnite nam zašto nas ubijate, barem s filozofske strane.
NIHIL: I to će vam, pretpostavljam, olakšati muke.
BOKI: Neće ali će bar biti zanimljivo.
NIHIL: Duhovito, Boki, duhovito! Slušajte, nema šta tu da se kaže… Svako je kriv za sve i niko nije kriv nizašta. Svi ste vi zastranili, neko u lenjosti, neko u radu, neko u intelektualnom snobizmu i za to sleduje kazna. Koliko puta ste samo danas ponovili: "Sudiću mu!" i "Hajde, kazni me!" E, pa kazna je stigla!
BOKI: Mi nismo…
LAZA: Stvarno…
NEŠA: Nećemo stvarno…
NIHIL: Znam da nećete, znam da ćete se popraviti, znam sve te pričice ali, šta da radim kad vam ne verujem, jednostavno ne verujem! Čovek je jedno slabo i povodljivo biće, u tome je problem. S jedne strane, postoji obećanje koje vaša promenljiva priroda uvek izneveri a s druge, skepsa koja unižava i najbolja dela svetaca. Na žalost ja sam samo čovek i to onaj bez vere i, zato, kao što već jednom rekoh, u ime pomenute skepse…
(Nihil podiže pištolj)
NEŠA: Čekajte!
BOKI: Svaka mu čast!
LAZA: Sad će da mu ga zavuče onako, filozofski.
NEŠA: Ne spominji mi Filozofa.
BOKI: Zar si nas stvarno zbog toga zajebavao sve vreme? Zbog glupog nadimka?
NEŠA: Odvratnog nadimka. I zajebavao sam samo tebe. (Nihilu) Šta ćete kad nas pobijete?
NIHIL: Otići ću da tražim nove. Uvek ima takvih.
BOKI. Kakvih?
NIHIL: Ljudi, uvek ima ljudi i to je greška. Ja sam spor, lenj, odan ritualima: dok otpevam pesmu, odstepujem, zapucam, očistim oružje, rodi se deset novih… Stalno ste u prednosti ali ja se ne predajem. Lazo, vi se najviše plašite jer ste se najviše i borili za život i znate koliko je vredan. Hajde zato da probijemo led, vi i ja. Šta kažete?
LAZA: Ne uperuj to sranje u mene. Jel' čuješ, Lazo?
NIHIL: Ja bih iskreno voleo da vas ubijem, okrenutih leđa, preko ramena ali to ne ide. Šta ćete, ostarilo se.
LAZA: Sklanjaj to sranje kad ti kažem, Lazice!
BOKI: Ovaj prso ko bas!
NIHIL: Stvarno ste mnogo nervozni!
NEŠA: Lazo, saberi se!
LAZA: Jel' me ti čuješ? A, Lazo?!
NIHIL: Iskreno? Da i zabole me.
LAZA: Oči će leteti, oči!
(Laza skoči na Nihila, odjekne pucanj. Laza padne mrtav na pod)
NIHIL: Videli ste, sam je to tražio.
(Nihil othukne i vrati pištolj u futrolu)
NIHIL: Čudno, ne osećam ga.
NEŠA: Laza je mrtav…
NIHIL: Živeo Laza. Hmmm, ovde nešto nije… Ustani, Lazare!
(Lazar ustaje i ispljune nešto na usta)
NIHIL: I dalje ništa…
LAZAR: Vidi, metak. Kalibar šest dvadeset i pet.
BOKI: To, to je… Lazo, oživeo si!
LAZA: A kad sam umro?
NIHIL: Gospodo, nisam znao da ćete me ovako razočarati… Nešo, nešto ste otkrili? Podelite to sa nama.
NEŠA: Nešto ipak postoji, nešto…
(Nihil počne da se cereka)
NIHIL: Nešto? Natočite svi po jedno piće, dozovite se nesvesti! Oživljavanje je, Nemanja, jedna sasvim normalna pojava! Umrtvljavanje je problem!
NEŠA: Ali, ovo što smo videli može da promeni naše shvatanje sveta i ljudskog života!
NIHIL: Ovako nešto se dogodilo pre skoro dve hiljade godina pa danas niko ne veruje! Zašto mislite da će ovde biti drugačije?
NEŠA: Ali, ako mi prenesemo..
NIHIL: Zaboravili ste, Nemanja, zaboravili: vi ćete sad lepo da poginete a onda nema pričanja.
BOKI: Pucaj u njega ali ćemo nas dvojica da se bacimo na tebe i, ako i mene upucaš, Laza će te srediti, on je…
LAZA: Ja neću.
BOKI: Kako nećeš?
LAZA: Neću. Sad sam se setio kako je tamo.
BOKI: Gde tamo?
LAZA: Na onom svetu.
NIHIL: Oklevate, vidim. Dooobro. Dovucite onaj sto na sredinu sobe, brzo.
(Laza, Boki i Neša urade tako)
NIHIL: Neka svako stane sa jedne strane stola.
(Laza, Boki i Neša staju, svako sa svoje strane)
NEŠA: Sad ćemo igrati ping-pong?
NIHIL: Duhovito, hrabro i potpuno nepotrebno. Šta ako loptica bude vaša glava? Znam za neke tehnike Indijanaca iz Latinske Amerike koji mogu da vam smanje glavu na veličinu jajeta.
LAZA: Ovo ne sluti na dobro.
NIHIL: Kako za koga, kako za koga…
(Nihil ispod stražnjeg dela sakoa izvlači tri revolvera i stavlja ih na sto, svaki naspram jednog od drugova. Drugom rukom drži njih na nišanu)
NIHIL: Dakle, ovako ćemo: svako od vas može slobodno, kad mu je volja, da potegne pištolj. Ne u mene naravno. Cilj je sledeći: smakni drugog da ne bi on tebe.
NEŠA: Ovo je divljački. Varvarski.
BOKI: On stvarno misli da ću da vas pobijem? Odakle mu to?
LAZA: Viđao sam ja takve stvari na ratištu.
NIHIL: Krenućete na moj zvižduk.
(Nihil izvuče pištaljku i dune i svi se pomalo stresu ali niko ne uzme oružje)
NIHIL: Proba, samo proba! Vidim da je neko krenuo malo rukom prema pištolju... Vi, Lazare?
LAZA: Ne, ja nisam…
NIHIL: Tako vam očiju?

(Pauza. Nihil se zavaljuuje u fotelju i podiže noge na tabure. U drugoj ruci drži čašicu viskija)

NIHIL: Crvenite, Lazare, vi? Heroj sa ratišta? Pogledajte ga, gospodo, pogledajte ga dobro! To je čovek koji je najmirniji i najfiniji među vama! Ko bi rekao da je pobio tolike? Letele su glave, i oči! I šta sad? Sad mene zove "Lazice" jer sebe uverava da je on čist, miran, da može mirno da spava sve dok pištolj ne drži on već, "neko drugi", "neki Lazica"! Da, da, on bi vas filovao olovom a onda bez trunke savesti legao da spava na tom istom kauču koji bi isprskali vaša krv i mozak! Ubijanje ga strašno zamara!
LAZA: Ne gledaj me tako ili ću te ubiti! Lazo, gotov si!
NEŠA: Nije Laza tu, izašao je..
LAZA: Taj trik kod mene ne pali, Lazice!
BOKI: Lazo, pičko!
NEŠA: Daj Bože da zadrema!
NIHIL: A šta reći za Božidara? Prodao je prethodne poslovne partnere, primao je mito, prodao je čak i sebe za debeo miraz a majku bi za sto puta manju vrednost! Lazu bi prijavio policiji iz čistog voluntarizma! Jel' može da ubije? Ne pitajte jer to obojica znate! Ubiće s osmehom, strpati pare u džep i otići u inozemstvo!
BOKI: Ljudi, zar ne kapirate taktiku?
NEŠA: Da. Svako za sebe, da te citiram.
LAZA: Lazo, cinkarošu!
NIHIL: Ne zaboravite nešto, Lazare i Božidare: koliko god sekapersasti bili, intelektualci kao što je Neša na primer znaju da iznenade. Puni su taštine jer misle da oni uvek sve najbolje znaju i, ko dirne na njih, taj kao da je počinio blasfemiju. Svete se zbog srednjoškolske ljubavi a neki su još gori - zbog nadimka koji su mu drugovi nadenuli! I kukavice su a kukavici, to ti Lazare kao vojnik najbolje znaš, uvek najlakše zadrhti ruka i upuca pogrešnog čoveka!
NEŠA: Idiote, ovo nema veze s pameću!
NIHIL: Pogledajte ga kako je uobražen, ključa od samoljublja! Da može ubio bi vas samo zato što ste ga popreko pogledali, pogledajte ga sami, tako! Šta vidite? Filozofa!
NEŠA: Ti... Šta ti bleneš, misliš da sam stvarno hteo da se svetim zbog nadimka?
BOKI: Ako ne zbog nadimka onda zbog… Jebo si je, jel' tako? Ipak si je jebo!
NEŠA: Nisam. Hteo sam samo da i ti jednom u životu patiš.
BOKI: Patićeš ti kad se čuje pištaljka.
LAZA: Idete mi na kurac. Obojica. I ti Lazo i ti Lazo.
NIHIL: I, sad su karte podeljene, jel’ tako momci? Nema više odugovlačenja, nema više priča o filozofiji, ostalo je ono što spada u moj omiljeni deo zabavnog programa - totalni Armagedon!
(Nakašlje se. Kuca takt)
NIHIL (Peva): "Radost iskra, sve lepote, kćeri iz Elizija,
opojna ti moć krasote, uzvišena vizija,
tvoje misli vežu spone, što rastavi tama zla,
svi će ljudi braća biti..."

(Pauza)

NIHIL: "Krilo tvoje spajat zna!"
(Nihil nakon dve sekunde dune u pištaljku. Svi se dograbe pištolja. Boki uperi pištolj u Nešinu, Neša u njegovu i Laza u Nešinu pa u Bokijevu. Pištolji zaškljocaju. Pauza. Nihil ustaje i iz mlitavih ruku im vadi oružje)
LAZA: Crkni Lazo, nek ti poleti oko, Lazice!
NIHIL: Eto, sad znam u čemu je problem. Sad znam.
(Neša, Laza i Boki gledaju jedni u druge ali kao da gledaju kroz drugog a zatim skreću poglede)
NIHIL: Hoćete da čujete?
(Nihil se hitro penje na sto i počinje da stepuje. Ostali se ne pomeraju s mesta)
NIHIL: Uvek sam voleo da plešem po stolovima, naročito za vreme bdenja. Hajde, šta ste oborili noseve?
(Nihil stepuje a onda uzima šešir i stavlja ga na štap i kruži njime po vazduhu. Prebacuje se s jedne na drugu nogu)
NIHIL: Ta-ta-ram-tam-tam-taaaaaa!
(Nihil baci šešir na trosed, skoči, zastane pored Neše, skine mu naočare, dune u njih a zatim ih istrlja rukavom i vrati ih nazad na njegovu glavu. Bokiju popravi razdeljak ka Lazi se diskretno nagne)
NIHIL: Zakopčaj šlic.
(Nihil uzima štap, provrti ga švalerski i vrati se do stola)
NIHIL: Stvar je u tome, mila gospodo, što sam ja, ako se sećate, oklevao da zaigram pred vama. Nešto sam osećao ali nisam znao šta. Posle sam, doduše, i naslutio o čemu je reč, onda kad je Lazar stradao zbog svoje fobije pa oživeo. Sad, kad vidim da niko nije uperio pištolj u mene, sad sam siguran. Ja vas gospodo ne osećam kad ste mrtvi. Do skoro sam osećao ali, sada, posle vas više ne osećam razliku.
NEŠA: Razliku između čega?
NIHIL: Između odlaska duše iz tela i krkljanja veš mašine.
NEŠA: Hoćete reći…
(Nihil se strese)
NIHIL: Plašim se…
(Nihil seda na trosed, umorno vadi pištolje, sva četiri, i stavlja ih na trosed)
NIHIL: Plašim se da postajem usamljen. Usamljen i stvaran. Stvaran i usamljen? Usamljen i stvaran? Stvarno usamljen? Usamljeno stvaran? Ustvarljen? Ustravljen….
(Mrak)

/ KRAJ /

- 16 -