Piše i crta: Zoran Spasojević

VELIKA NUŽDA

komedija zavisnosti

Lica:
Sekretar
Kandidat


Kabinet sekretara Firme. Sekretar sedi za radnim stolom, igra se cigarom i s velikim interesovanjem razgleda kandidata za posao u Firmi. Kandidat stoji ispred stola pognute glave, krši ruke, lomi prste...


SEKRETAR (ustaje, obilazi oko kandidata, zagleda ga): Može li nekako da se čuje vaše mišljenje o našoj Firmi?
KANDIDAT (ćuti i gleda ispod oka).
SEKRETAR (feminizirano): Znate, meni je baš stalo da čujem vaše mišljenje o našoj Firmi.
KANDIDAT: (ćuti).
SEKRETAR: Možda imate loše mišljenje o nama?
KANDIDAT (ćuti).
SEKRETAR: Možda nemate nikakvo mišljenje o nama?
KANDIDAT (ćuti).
SEKRETAR: Možda vam se ja ne sviđam pa nećete da mi kažete?
KANDIDAT (još gleda ispod oka, nesigurno): Oprostite, ali ja ne mogu ništa da kažem.
SEKRETAR: A može li se znati zbog čega?
KANDIDAT: Imam tremu. Veliku tremu, gospodine.
SEKRETAR: Ali zašto, molim vas?
KANDIDAT: Piljite u mene.
SEKRETAR: To nije tačno.
KANDIDAT: Ne skidate pogled sa mene.
SEKRETAR: Otkud znate? Pogled vam je sve vreme uperen u pod.
KANDIDAT: Osećam. Imam utisak da ste se zagledali u moju zadnjicu i, sve se plašim, pružićete ruku da je pipnete.
SEKRETAR: E, to je sasvim tačno. U interesu Firme moram dobro da ocenim svakog ko traži posao od nas. Hm, to ne bi trebalo da vam smeta.
KANDIDAT: Potpuno sam vas razumeo. Zahvaljujem se na objašnjenju.
SEKRETAR (vraća se za sto): Eto, sada možete slobodno da mi kažete vaše mišljenje o našoj Firmi.
KANDIDAT (uperivši pogled u sekretara, odlučno): Možda ne umem najbolje da se izrazim, ali sam siguran da ću, ako treba, i dupe da dam za ulazak u vašu Firmu.

Zavesa.

Zoran Spasojević

ČOVEK KOJI VOLI DA RADI

samo komad

Lica:
Činovnik
Čovek
Red pred šalterom

Mesto dešavanja: Biro rada. Prvi u redu pred šalterom razgovara sa činovnikom iza šaltera.

ČINOVNIK: Izgubili ste posao?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: I sada biste da radite?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: Možete li da budete malo rečitiji?
ČOVEK: Šta još treba da kažem?
ČINOVNIK: Za početak kažite kakav posao tražite?
ČOVEK: Bilo kakav.
ČINOVNIK: Nećete da pogledate šta nudimo?
ČOVEK: Ne.
ČINOVNIK: Toliko vam je zapelo?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: Ne razumem vas. Ništa strašno i ako ne nađete odmah posao. Država će da brine neko vreme o vama.
ČOVEK: Znam.
ČINOVNIK: Čemu onda žurba?
ČOVEK: Hoću da radim.
ČINOVNIK: Ovi što čekaju iza vas samo izvoljevaju. Ponekad pomislim da mole boga da ne nađu posao.
ČOVEK: Znate, ja volim da radim!
ČINOVNIK: Kako, kako ste kazali?
ČOVEK: Ja volim da radim.
ČINOVNIK: Objasnite mi, molim vas da mi to lepo objasnite.
ČOVEK: Ako jednoga dana umrem bilo bi mi teško ako odem u raj. Ne mogu bez rada.
ČINOVNIK: Ovo je veoma zanimljivo. (Ustaje. Preko šaltera.) Dame i gospodo u redu, obratite pažnju, pred vama stoji čovek koji voli da radi.
ČOVEK: Šta ću. (Sleže ramenima.) Bole me živci.

Zavesa.

- 16 -