Piše: Aleksandar Novaković

IDENTITET

(drama)

LICA:
VIKTOR PAMUKOVIĆ, simpatičan, srednje visine i građe, učitelj iz Pambukovice, 30 godina, nosi svečani sako, košulju, pantalone, svečane koliko mu standard dozvoljava
MARTA, visoka, lepa, u haljini pripijenoj uz telo, kriminalne prošlosti, pomalo nabusita, 27 godina, Išketova devojka
IVAN-IŠKE, sitni kriminalac, sportski obučen, visok, snažan, glupost mu uništava muževnu lepotu, 30 godina, boluje od Turetovog sindroma
BOGDAN VUKAJLOVIĆ, 50-ak godina, oniži, stari šarmer, elegantan, jedan od šefova Nacionalne lutrije, obrazovan, premazan svim mastima
NEBOJŠA-NEBA VUKAJLOVIĆ, 19 godina, sin Bogdana Vukajlovića, sportska odeća, mršav, bejbifejsast, prividno miran, krije nervozne, sinkopirane pokrete, nedozreo
SAJO VILOTIJEVIĆ, 50-ak godina, recepcioner u luksuznom hotelu, sasušen ko saraga, neuredan, "smrdi od sebe", Viktorov zemljak
VANESA, poznata novinarka, 30 godina, prikriva bosanski akcenat, bolesno ambiciozna, ukusno obučena, poslovno

MESTO: Luksuzni hotel u Beogradu sa pet zvezdica
VREME: Jednom u 21. Veku kad postanemo članovi EU, recimo 2015. godine (naivni optimisto!)

(Lep, velik, luksuzan apartman. Levo vrata, desno klozet. VIKTOR sedi na trosedu na sredini apartmana,‚vizavi minibara i tupo gleda pred sebe. Pored kreveta je velika putna torba. Pauzira nekih desetak sekundi a zatim izvlači cedulju iz unutrašnjeg džepa sakoa i urolava je. Stane. Razrola je. Ponovo je urola. Uzima ceduljicu, spusti je u džep košulje. Jedan pa drugi. Vadi je i iz drugog džepa. Gleda po apartmanu. Zaustavi mu se pogled na slici pored vrata. Krene ka slici. Odrola papirić i krene da ga stavi iza slike. Othukne. Zavrti glavom. Vrati se nazad. Udari se šakom po glavi - setio se. Pokušava da jednom rukom podigne trosed a drugom poturi papirić. Pričepi prst i tiho jekne. Podigne trosed. Izvuče papirić, srola ga i vrati u unutrašnji džep sakoa. Počne da petlja po putnoj torbi pored troseda. Iz torbe vadi kutijicu-kapsulicu. Uzima ceduljicu i stavlja je u kutijicu. Pokušava da proguta kutijicu sa porukicom. Zagrcne se i ispljune je. Gleda, hvatajući dah, u kutijicu. Uzme je, vaga u šaci. Skida pantalone licem prema publici i ostaje u gaćama. Krene rukom u kojoj je kapsulica kao da će je staviti u anus. Stane. Gadljivo se namršti a zatim navuče pantalone, sedne na trosed i vrati se u otupelo stanje na početku scene. Ne menjajući izraz na licu skida levu cipelu, vadi potplat iz nje a zatim otvara kapsulicu, vadi ceduljicu i stavlja je u cipelu. Vraća nazad potplat, navlači cipelu, vezuje pertle. Kapsulicu stavlja u džep pantalona. Kuckanje na vratima. Viktor ustaje i prilazi vratima)

MARTA (of): Vaše mleko pred spavanjeee! Ima i O’Kejk!
(Viktoru se lice ozari i on obodren otvori vrata. MARTA stoji na vratima)
(Gledaju se)
VIKTOR: A ko ste vi, zapravo?
MARTA: Ja sam ja.
VIKTOR: Jeste li sigurni?

(U sobu hrupi Marta i baci se na njega. Za sobom snažno zalupi vrata. Padaju na pod. Marta ga miluje po celom telu ali to radi više kao da ga preteresa nego da ga miluje. Viktor pokušava da je odgurne ali ga ona hvata između nogu i Viktorovo odgurkivanje popušta. Marta mu spušta ruke u džepove sakoa. Skida mu sako, usput pretresavši i unutrašnji džep, tako radi sa svakim pojedinačnim delom odeće dok Viktor ne ostane samo u boksericama i cipelama)

VIKTOR: Čekajte, polako, ja vas ne poznajem!
MARTA: Upoznaćemo se, ima vremena.
VIKTOR: Nema razloga.
MARTA: Iznenadićeš se s mojim "razlozima".
VIKTOR: Znači, Vi ste iznenađenje? Pa, što ne kažete!?
MARTA: Pokaži mi ga! Sad!
VIKTOR: Evo, sad ću!
(Viktor krene da skida gaće)
MARTA: Ma, ne to! Pokaži mi ono što me stvarno uzbuđuje!
(Viktor je besno odgurne)
VIKTOR: E, strika-Miko, i nije ti neko iznenađenje! Obećao si mi žeravicu a ono hladan tuš. Lepo kaže narod: Glas do neba a muda u pepelu!
(Viktor počne da pretura po torbi, okrenut Marti leđima. Za to vreme se Marta skida, dok ne ostane samo u donjem vešu. Viktor izvlači novčanik i okrene se prema Marti)
VIKTOR: Ja imam još četristo dinara. Biće ti dovoljno za taksi. Znam da te plaćaju po poseti ali… Ma, žali se sindikatu prostitutki, šta ja imam da ti objašnjavam!
(Marta mu prilazi, izvlači novčanik iz ruku, baci ga i počinje da ga strasno ljubi. Viktor je zgrabi u zagrljaj. Padaju na pod. Dok je Viktor ljubi (na njoj je) ona uzima novčanik i, preko njegovog ramena pregleda buđelarski sadržaj)
VIKTOR: Strika-Miko, strika-Mikoooo!
MARTA: Kakav Mika! Ja sam… Žizela.
VIKTOR: Žizela! Žizelice! Žizela-Gazela!
MARTA: To svi kažu!
(Viktor nastavlja svoju radnju samo što sada upošljava i svoje šake na njenim grudima i nogama. Marta, razočarana sadržajem novčanika, baca ga u stranu. Snažno zgrabi Viktora i popne se na njega. Zauzima jahačku pozu i počinje da ga izaziva, mešajući kukovima)
MARTA: Pokaži mi ga! Ne to! Znaš ti šta!
VIKTOR: Ne znam.
(Marta pojačava ritam. Viktor se trudi da podigne ruke, da je miluje ali ga ona nadjačava, i, gledajući u oči, steže njegove šake i pojačava ritam)
MARTA: Makar malo, da ga vidim. Samo sekund.
VIKTOR: Hoću, hoću!
(Marta ga pušta i naglo prestaje)
MARTA: Pa, hajde onda!
VIKTOR: Pokazaću ga, ali šta?
MARTA: Da se ti ne "radiš" možda? Tebi baš sve treba da se nacrta.
(Marta ustaje, izbegavši Viktorove halapljive šake. Imitira vrtenje točka punog kuglica. Drči, škripi, lupka a zatim, sa imbecilnim osmehom na licu, izvlači brojeve praćene drčanjem)
MARTA: Osam, šesnaest, trideset četiri, dva, sedam, jedan, pet, i dopunski broj -dvadeset i sedam.
(Viktor skoči kao oparen, brzo počinje da se oblači, navrat-nanos: Marta se i dalje ceri. Marta zatim odigrava scenu, imitirajući malo voditelja, malo zbunjenog Viktora)
MARTA: A srećni dobitnik premije, čeka na deset miliona dinara je Viktor Pamuković, učitelj iz Pambukovice! Šta imaš da kažeš Viktore? - Nemam. - Šta ćeš uraditi s parama? - Ne znam. Lakše bih odlučio da imam identitet. - Jesi li siguran? - Sad ne rade banke? - Doživećeš sutrašnji dan da podigneš pare, hahahaha! - Valjda. - A sad još jednom: Na šta će otići 10 miliona Viktore? Prespavaću u Beogradu pa ću odlučiti. (kao Marta) Nema spavanja, Viktore!
(Marta lupa šljisku po Viktorovom dupetu)
MARTA: Viktore, rajsferšlus ti je na dupetu ko da ćeš u gej-bar!
(Viktor, uvređen, skine pantalone, krene da ih oblači a onda stane, spusti ih i ostane u košulji i boksericama plus cipele)
VIKTOR:Molio bih te da sad napustiš moju sobu!
MARTA: Viktore!
(Viktor je zgrabi pod mišku i počne da je vuče prema vratima)
MARTA: Viktore, to nije fer, Viktore! Ja nisam takva!
VIKTOR: Kakva?
MARTA: Nisam strika-Mikino iznenađenje!
(Viktor stane, spusti joj ruku, gleda je od glave do pete)
VIKTOR: Pa, ko si onda ako nisi kurva?
MARTA: A ko si ti?
VIKTOR: To bih i ja voleo da saznam.
MARTA: Bilo je to retoričko pitanje.
VIKTOR: Pravilno se kaže retorsko.
MARTA: Nisi imao mnogo ljubavi u detinjstvu.
VIKTOR: Bez roditelja - teško!
MARTA: Izvini.
VIKTOR: A ti?
MARTA: Overdozirali su me ljubavlju!
(Pauza)
MARTA: Za to ti trebaju pare? Da ih nađeš?
(Pauza)
VIKTOR: Šta ćeš ti ovde?
MARTA: Mene pali uspeh. Dobro, i neuspeh ali uspeh pre svega.
VIKTOR: Misliš mojih deset miliona?
MARTA: Ne budi prost. Kad sam te videla kako primaš nagradu primila sam se pre svega na lovu, to priznajem ali to nije bilo presudno. Trebao mi je neko ko je dobar, skroman, neiskvaren, pravi momak iz unutrašnjosti. Neko ko može da bude i muž i ćale.
VIKTOR: Ti to mene prosiš?
MARTA: Ja imam 27 godina, a 27 je tvoj dopunski broj.
(Viktor krene da je vodi prema vratima ali se ona otrgne)
MARTA: Znam da misliš da sam luda, ali kad sam te videla shvatila sam - to je to! Zgodan tip, obrazovan, pun para a tek maločas, na podu, kad sam izvodila lep-densing!
(Viktor pokušava da je uhvati. Jure se oko troseda)
VIKTOR: Šta maločas?
MARTA: Dečko, svi momci koje sam imala, a bilo ih je, imaju manjka zbog tvog viška miška!
VIKTOR: Ma šta mi napriča!
MARTA: Viktore, Ni-kito-vići pate zbog tebe!
(Viktor je zgrabi i padnu preko troseda. Kotrljaju se a onda stanu. On je na njoj. Gledaju se. Pauza. Počnu da se ljube, u stvari isisavaju jedno drugo. Marta odjednom stane. Viktor krene na nju ali ga ona odgurne. On krene ponovo ali ona pokaže košarkaški da je dosta)
MARTA: Nemamo sad vremena za to. Imaš li ček?
VIKTOR: Tebi je samo do para!
MARTA: A tebi do seksa! Imaš li ga?
VIKTOR: Seks ili ček? Šta te to zanima?
MARTA: Znači, odgovori su: nemaš i imaš.
VIKTOR: Otkud ti ovde?
MARTA: Rekao mi portir Sajo Vilotijević!
VIKTOR: E, da sam mu dao napojnicu!
MARTA: Šta ti to sad znači? Hajde, pakuj se, nemamo puno vremena!

(Viktor prekrsti kapriciozno ruke i počne da tapka stopalom. Marta za to vreme sakuplja njegove drangulije i trpa ih u torbu a zatim mu prilazi, navlači mu sako ali joj on nimalo ne pomaže. Marta zatvara rajsferšlus na torbi a zatim mu, dok još stoji, obuče pantalone. Viktor pokazuje i na novčanik na podu. Ona mu ga dodaje i Viktor ga spušta u unutrašnji džep sakoa. Na kraju Marta navlači Viktoru jednu pa drugu nogavicu dok on stoji. Marta zatim dovlači torbu i krene da ga poljubi a on joj uzme torbu i pokaže prema vratima)

MARTA: Ti zaista ne shvataš?
VIKTOR: Ostaću glup do kraja života. Šta se tu može?
MARTA: Moramo odmah da idemo, shvataš li?
VIKTOR: Slušaj, ja možda jesam seljak ali nisam budala: mene nećeš nahvatati na brzaka. Ako Beograđani nemaju kiseonika u glavi ja imam!
MARTA: Šta sad izvodiš?
(Viktor je zgrabi za mišice. Pribija je uza zid. Njegove reči zvuče kao islednički stakato)
VIKTOR: Ko ti je napravio dete? Priznaj! Daj, ne izbegavaj odgovor, znam da je dete u pitanju! Zašto bi se inače udavala za mene? Trebaju ti pare? Za šta? Sedmoro gladne braće i sestara? Sektu? Najnoviji model "audija"? Malo ’leba i kavijara? Drogiraš se? Koka, dop, anđeoski prah? Otkud znam? Ima toga i na selu, niste vi drogu izmislili! Pričaj!
(Pauza)
MARTA: Razmisli još jednom, molim te.
VIKTOR: Već sam razmislio. Ti letiš napolje. Sad!
MARTA: Viktore, nemamo mnogo vremena. Svaki sekund može sve da ode u kurac!
VIKTOR: Moja žena nikad neće biti pogana psovačica.
MARTA: Sam si to tražio. Ne mogu reći da nisam htela da ti pomognem.
VIKTOR: Šta sam ja?
(Marta sklapa oči, drhti i mantrički ponavlja prethodnu rečenicu)
VIKTOR: Hej, šta ti je? Marta!
(Viktor joj udara šljage, blage isprva, a kad Marta dramatično pojača ton Viktor joj oduva glavu šamarom. Marta pada na pod)
MARTA: Svinjo, najeb’o si!
VIKTOR: Vuci se odavde, ludačo! Odmah, ili ću da zovem policiju!
(Vrata se otvore s treskom i uleće Ivan, sa naperenim pištoljem)
IVAN: Niko ovde neće da zove policiju! Ja sam policija!
(Ivan snažno udari pesnicom Viktora, posred nosa i ovaj preleti pola scene, sve do ivice troseda. Marta bojažljivo ustaje. Ivan joj prilazi, uhvati šakom njeno lice, gleda Martin obraz a zatim prilazi Viktoru. Počinje da ga leši vrhovima cipela. S vremena na vreme upotrebi i pesnicu i kundak pištolja)
IVAN: Ja sam tvoja policija i Sudnji dan! Sa mnom nema zajebavanja!
MARTA: Nemoj, poginuće!
(Marta je zabrinuta ali, istovremeno, pređe rukom preko usana, uzbuđena i spusti je niže, niz grudi)
VIKTOR: Gospodine, nemojte molim vas. Nisam hteo, ona je upala kod mene, počela da melodramatizuje, ja sam je ošamario da je smirim.
IVAN: Da je smiriš, a? Da je smiriš? Sad ću ja da te smirim! Biće ti lepo ko da si zgutao bočicu "Hofmana"! Silovatelju!
(Ivan nastavlja da ga leši. Marta pritrčava i zaustavlja ga)
MARTA: Dosta!
IVAN: Nema dosta kad je pravda u pitanju!
VIKTOR: Vodite me već jednom u stanicu! Ovo je policijska tortura!
(Ivan počne da se cereka na polugroktav, iritirajući način. Seda na pod, zgrabi Viktora za kosu i privuče ga svom licu)
IVAN: Slušaj me, dezinformisani agrarni prosvetni radniče….
(Ivan se okrene prema Marti)
IVAN: A, jesam li dobro rekao?
(Pauza)
VIKTOR: Gospodine..
IŠKE: Ja nisam gospodin već Iške.
MARTA: E, to si već lepo rekao.
VIKTOR: Imaš skupe stvari na sebi. Zar već nisi dovoljno bogat?
IVAN: Ma, ko te jebe kad si na televiziji. Kad mi se nešto dopadne na teveu, kao oni telešopovi ja naručim, kad ne mogu -ja ukradem - heheheh!
MARTA: Zaveži!
IVAN: Ona lajava kurvetina je moja riba Marta.
MARTA: Pederčino!
(Ivan se hitro okrene prema Marti i uperi pištolj u nju)
IVAN: Praviću se da to nisam čuo!
(Ivan se okrene prema Viktoru i vrati cev na njegovo čelo)
IVAN: Dakle, gde sam ono stao? A, da: policija. Znam ih, ali iz sasvim druge priče. Koje? Zini da ti kažem! U, dobro mi ovo ide! Marta, dođi da mi pomogneš,s iso obešena!
(Marta okleva da priđe)
IVAN: Ne boj se, neću ti ništa.
(Marta prilazi, klekne do Ivana)
IVAN: A sad lepo…
(Ivan vadi konopac i izolirband iz džepa. Vezuje ga)
IVAN: …da te salamiram, lepo, tako. I nemoj da pokušavaš nešto ako ne želiš da od salame postaneš krvavica. Marta, jel' vidiš kako sam postao jebeno pristojan?
MARTA: Aha. Mogao bi da predaješ bon-ton engleskoj kraljici!
IVAN: Šta to vezuješ, pertle ili mrtvi čvor?
MARTA: Viktora.
IVAN: Vezuješ ti moj kurac.
MARTA: Nemam tako malo omču.
(Ivan je drmne, u toku posla, onako, usputno)
IVAN: Bolje ga veži, bolje ga veži!!! Hoćeš da nam pobegne? Idemo, na tri–četiri!
(Oboje ga hvataju, vezanog, zapušenih usta, i odvlače u klozet. Vraćaju se nazad. Ivan se spokojno izvali na krevet i počne da purnja cigariljo)
MARTA: Vidi ga, nismo još ni došli do čeka a on već seiri!
IVAN: Ne seri i pogledaj u minibar! Sigurno imaju onaj mali viski! Hajde!
(Ivan uperi pištolj u namrgođenu Martu. Marta odlazi do minibara i vraća se sa flašicama viskija. Jednu daje Ivanu jednu uzima sama, kuckaju se, bez reči)
IVAN: I, gde je ček?
MARTA: Jebote, Iške, ti si gluplji od Muje i Hase pa na kvadrat! Lepo sam ti rekla - ne znam!
IVAN: Šta si ga onda koji kurac džabe držala petnaest minuta za kurac?!
MARTA: Da ti nisi upao kao poslednja papčina možda bih mogla i nešto da izvučem iz njega.
IVAN: Ja, upao? Jel' bio dogovor petnaest minuta? Jel’ bio? Jeste!
MARTA: Rekla sam petnaestak minuta.
IVAN: E, meni je to zvučalo kao petnaest.
MARTA: Rekla sam petnaestak.
IVAN: Petnaest. Jebem mu mater, petnaest! Sećaš se kad smo gledali ovog debila na televiziji, sećaš se šta si rekla? Rekla si: zgodan je ali ovaj mi izgleda kao neko ko će svršiti za pet minuta maksimum.
MARTA: Nisam tako rekla.
IVAN: Dobro ja sam rekao ali je ovo bila tvoja ideja.
MARTA: Ti si hteo da ga opljačkaš. Ja sam samo smislila plan.
IVAN: Okej, ništa! Nebitno! Znači, rekao sam, pet minuta za upoznavanje, pet za predigru, pet za seks i - pokupićeš ček. Ako bude sranja - ja ulećem. I, šta je bilo?
MARTA: Ništa, napravio si sranje.
(Ivan se zagrcne i baci flašicu koja se razbije o zid)
IVAN: Ja napravio? Da je bilo po mome mi bi sad već zdipili ček i zbrisali u Tukson –zarez - Arizona ali ne, Marta hoće da zbari Viktora na finjaka, Marta hoće bez pištolja, Marta je smrdljiva Marta Hari!
MARTA: Da je bilo po mome!
IVAN: Da si bila na njegovome!
MARTA: Zašto sam uopšte nasela na tvoju glupu priču?
IVAN: Zato što ti trebaju pare!
MARTA: A tebi ne?
IVAN: Trebaju. Za kamion.
MARTA: A meni za bebu.
IVAN: Kakva beba?
MARTA: Kakav kamion?
IVAN: Trudna si? Marta, jel' ti to opet bušiš kurtone?
(Marta ga gađa flašicom ali je on izbegne i ona se rasprsne o drugi zid)
MARTA: Nisam. Nemoj mi reći da ti je žao.
IVAN: Ja volim decu ali ne u svojoj kući.
(Marta zgrabi torbu i udari ga po glavi. Ivan se skljoka ko vreća brašna)
IVAN: Ala, boooliii!

(Marta ga ponovo udari torbom. Ivan je šutne među noge. Marta padne. Ivan ustaje ali je Marta brža, zgrabi stolicu i razvali je o Ivana. Ivan se strese, klekne na jedno koleno sa bleskastim pogledom na licu ali se onda pribere i skoči na nju. Rvu se na podu a onda počnu da mahnito skidaju jedno drugo)

IVAN: Jel' ti radio ovo? A ovo? Ili ovo? A, Marta!
(Marta mu spušta obe šake na usta)
MARTA: Ćuti, ćuti! Uvek ti padne čim počneš da pričaš!
(Ivan se otme i uspe da je uhvati za obe ruke)
IVAN: E sad vala neće! Ima da te pregazim ko kamion na Monster Truck Extravaganzi u Tuksonu zarez Arizona! Kupiću ga sa mojih pet miliona čim dođemo u Ameriku! Ima da budem najveći baja sa kamionom do jaja! Jebote, pa ja sam pesnik!
MARTA: Idiote, to ti je san? Da se sudaraš sa drugim krvolocima kao što si ti?
IVAN: Za pare bejbi, za velike pare, mućo dolores!
MARTA: Svejedno. Nisi mi jasan.
IVAN: Takav sam ti Marta, rušim i peglam, rušim i peglam!
MARTA: Hajde malo i diži za promenu!
(Ivan krene da otkopčava pantalone. Iz džepa vadi kondom, otvara ga zubima i brzo ga navlači. Stavlja pištolj sa strane)
MARTA: Brzo, brzo, samo ne govori!
IVAN: Sad će bata Iške da te kara!
MARTA: Ne pričaj već radi!
(Ivan leže preko Marte. Marta spušta šaku na pištolj. Kucanje na vratima)
BOGDAN (of): Gospodine Pamukoviću, gospodine Pamukoviću, tu ste?
(Pauza. Marta pogleda naniže. Sledeći dijalog se odvija šapatom)
MARTA: Pao je.
IVAN: To je zbog ovog matorca na vratima.
MARTA: Pričaj ti tu bajku nekom drugom.
(Ivan postiđeno, skupljajući pantalone, zakopčava se. Prilazi vratima, stane a zatim spusti ruku u pantalone i izvuče kondom i baci ga u ćošak)
MARTA: Šta to radiš?
IVAN: Skidam kurton.
MARTA: Ma ne to, buzdo! Hoćeš da mu otvoriš vrata a traži Viktora!
IVAN: Pa šta onda?
MARTA: Zar ne bi bilo pametnije da oslobodiš Viktora, staviš mu cev na čelo i pustiš ga da otkači matorca.
IVAN: Aha, kapiram! Kao ono u filmovima! Pametna devojčica!
(Ivan krene da je poljubi a Marta izbegne njegov poljubac. Ivan, besan, vadi nož i odlazi u kupatilo. Marta, krene za njim. Ivan joj zalupi vrata pred nosem)
BOGDAN (of): Ovde Bogdan Vukajlović iz Nacionalne lutrije!
MARTA: Ne kolji ga!
IVAN (of): Odlična ideja!
BOGDAN (of): Molim?
(Marta prilazi vratima)
MARTA: Izvinite, gledamo film. Napet. Triler. Krvav najstrašnije.
BOGDAN (of): Gospođice, da li je tu Viktor?
MARTA: Naravno da jeste. Valjda.
BOGDAN (of): Mogu li ući?
MARTA: Ovaj, sačekajte samo malo. Znate, kako je, dok se obučemo.
BOGDAN (of): Nema potrebe za objašnjavanjem. Sačekaću.
(Marta prilazi kupatilu. Kucka)
MARTA: Psiho, jel' živ Viktor?
IVAN: Pomeri se s vrata, kravo.
(Otvaraju se vrata. Izlazi Viktor, teturavo hoda, na potiljku mu je Ivanov pištolj. Prilaze vratima)
MARTA: Spremili smo seee!
IVAN (Viktoru): Najs end slizi!
MARTA: Izi!
(Viktor otvara vrata, na trećinu otprilike. U sobu radoznalo pokušava da glavu promoli Bogdan ali ga Viktor markira. Sa strane stoje Ivan i Marta)
BOGDAN: O, gospodine Pamukoviću.
VIKTOR: Dobro veče.
BOGDAN: Postoji par nepravilnosti o kojima sam želeo da raspravim sa vama.
VIKTOR: Nepravilnosti?
BOGDAN: Da. Stvar je složena, vrlo složena. Mogu li da uđem.
VIKTOR: Kako ste me našli?
BOGDAN: Sajo Portir. Mislim da se gospodin preziva Vilotijević.
VIKTOR: I vi?
BOGDAN:Molim?
VIKTOR: Ništa, ništa.
BOGDAN: Pa, mogu li ući?
VIKTOR: Naravno da… ne! U stvari, da!
BOGDAN: Da ili ne?
VIKTOR: Možda.
BOGDAN: Objasnite.
VIKTOR: Trenutno sam u "dire straits".
BOGDAN: Ponovo se okupljaju? Baš grozno! Što su ljudi pohlepni to je čudo jedno!
VIKTOR: Ma, ne, ja sam sklavus.
BOGDAN: Slavus? I ja sam Sloven, gospodine. Možete li da pomerite ta vrata?
VIKTOR: Plava riba, kljukana dinastija, trt-trt.
BOGDAN: Nušić! Mislim da nije toliko dobar pisac kao što pričaju. Previše bulevarski za moj ukus. Šta ćete, Srbi veruju da pozorište služi razonodi dokonih. Mogu li ući, kažem?!
VIKTOR: Ne bih vam to savetovao.
BOGDAN: To što vi meni savetujete i to što ja hoću su dve dijametralno različite stvari, mladiću!
(Bogdan nagazi da otvori vrata ali Viktor ga pritisne. Bogdan zaglavi nogu u vratima)
BOGDAN: Ha! Nisam ja uzalud bio akviziter za vreme studija filmske produkcije, pre prava a posle mašibravarske!
(Marta da znak i ona i Ivan nalegnu na vrata. Kroz procep se pojavi Bogdanova šaka sa naperenim pištoljem koji se spusti na Viktorovo čelo)
BOGDAN: Mladiću, ako ovo bude bolelo još samo malo više, vas više ništa nikad neće boleti! Shvatate? Ne klimajte glavom, znojavo vam je čelo a ja sam čovek u godinama, prst zadrhti, cev sklizne i eto nama nemilog incidenta kažnjivog sa pet do dvadeset godina teške robije!
(Viktor pušta vrata a Bogdan ulazi u sobu)
BOGDAN: Vidite kako razumete? Kad ćete vi mladi shvatiti da ponekad treba ugoditi starijima! Isti ste moj sin, isti! A gde je vaša simpatična prijateljica?
(Ivan pritisne cev na Bogdanov bubreg)
IVAN: Iza tebe je. I nije njegova nego moja riba.
BOGDAN: Žao mi je da to čujem. U ovakvoj konstelaciji snaga, mislim.
IVAN: Polako spusti ruke i dalje prste od moje lovine. Ovo je zvučalo kul, a Marta?
MARTA: Ti si se pokazao kad je zakucao.
IVAN: Nimfomanko! Kuropatnice!
MARTA: I jesam kuropatnica kad sam s tobom!
(Bogdan i Viktor se nasmeju. Ivan trgne pištolj ka njima)
IVAN: štta je smešno, miševi? A ti malo iskuliraj, znaš!
MARTA: Kretenu, reci matorome da legne na pod i detaljno ga pretraži!
IVAN: Zaveži, kurvo, ovde ja naređujem! Matori, lezi na pod - sledi detaljna pretraga!
BOGDAN: Odbijam! Hoću da pričam s onim ko nosi pantalone u vašoj kući!
(Ivan ga udari u potiljak i on padne, ispustivši pištolj. Viktor krene prema revolveru, prošavši pored Marte ali ga Ivan zavari petom u lice. Ivan se sagne i uzme pištolj i strpa ga u džep. Viktor i Bogdan se previjaju od bolova)
IVAN: Šta je sad, džiberi! Ko da vas je kamion udario, a? Monster Trak Ekstravaganca u Tuson zarez Arizonaaa!
(Marta teatralno tapše)
MARTA: Bravo, bravo Ivane! Ti si kralj svih metafora!
IVAN: A ti si narkomanski otpad koji nisam trebao ni da spašavam sa ulice! Šamarala si "plavušu" dok ja nisam naišao.
MARTA: Moj vitez na belom "horsu".
IVAN: Jebote, gde mi je bila pamet?
MARTA: U kiti. Zato je i imaš tako malo!
IVAN: A kad je trebalo da te štitim onda sam ti bio dobar?
MARTA: Ti si kao Godzila - dobar si jedino ako treba da sjebeš nešto!
IVAN: Misliš, nisam kao ovaj seljadin? Nemoj da mi se sad izvlačiš! Video sam kako si ga maločas pustila!
MARTA: A šta je trebalo da radim? Da se bacim pred njega?
IVAN: Otprilike. Pustila bi ga da me ubije.
MARTA: Nisam htela to.
IVAN: A šta si htela?
MARTA: Htela sam da vidim šta će se desiti.
(Pauza)
IVAN: Hajde, pretresi matorog.
(Marta ga pretresa, detaljno. Izvlači pištolj iz utoke, kod lista na levoj nozi i skakavac iz desnog džepa sakoa. Ivan uzima oružje od nje i pažljivo ga zagleda a zatim stavlja u svoje džepove. Bogdan i Ivan se polako osvešćuju)
IVAN: Ooooo, gospodin zna i neke ulične cake! Svaka čast!
BOGDAN: Hvala, mladiću ali danas nisam bio u nekoj posebnoj formi o čemu rečito govori činjenica da me vi držite za taoca.
IVAN: Viktore, jel' ti bolje?
VIKTOR: Crkni!
IVAN: Nije lepo to što pričaš, a-a!
(Ivan ga zavari iz kuka)
IVAN: Boli, a? Stavi kajmaka na šljivu da te prođe, džiberu!
VIKTOR: Što me ne ubi ojača me!
IVAN: Može se i to srediti!
(Iške nategne oroz)
IVAN: Hajde, lepo pričaj pa da idemo! Gde je ček? A ti, kurvo, ako ti se plače idi u klotet pa se išoraj na oči!
MARTA: Ne plače mi se. Ne mogu više da plačem.
IVAN: Marš u kupatilo i čekaj me da te oplavim, kurvo!
(Marta otrčava u kupatilo)
IVAN: Uf, dekoncentriše me dok radim. Žene!
BOGDAN: Pričajte mi o tome. Ženio sam se pet puta.
IVAN: Jel’ ti to pokušavaš da mi se ušlihtaš?
BOGDAN: Ne, mladiću ali, ako želite ja sam odličan i u povlađivanju, i u snishodljivosti i nadasve poltronstvu!
IVAN: Želim da mi se uvlačiš ali neće ti pomoći. Sjebaću te na prvoj krivini! Kurvo!
MARTA (of): Zovem se Marta!
IVAN: Marta, kurvo, dolazi ovamo! Znam da se dražiš u veceu!
MARTA (of): Ne!
IVAN: To radiš svaki put kad nekog razbijem ili ucmekam!!
MARTA (of, pomalo smušeno): Odakle ti takva ideja?
IVAN: Hajde, dolazi! Brzo, dok nisam prosuo mozak tvom geaku!
(Marta dotrčava)
IVAN: Stara ljubav zaborava nema. Hajde, ljubavi izdrkana, lepo ih zaveži. Imam ovde konopac. Samo malo. I traku.
(Ivan petlja po džepovima i izvlači traku i nešto konopca)
IVAN: Jebote, pa ovde nema dovoljno konopca ni za bebine pertle.
VIKTOR: Kad si me salamirao.
IVAN: A šta je trebalo, da te vežem kako ti želiš?
VIKTOR: Bilo je dovoljno da me vežeš za radijator i zapušiš mi usta.
IVAN: Dosta!
(Ivan puca u Viktora. Pauza. Stoje i gledaju se. Viktor pipa svoje telo)
MARTA: Promašio si ga sa pola metra, moronu!
IVAN: Ali tebe neću! Marta, vezuj ih, brzo! A ti, matori, ćuti, vidim da si krenuo nešto da kažeš! Samo ćuti, jebote!
(Ivan im pokazuje da sednu na trosed. Marta vezuje Viktorovu ruku za Bogdanovu, kao i nogu pa izgledaju kao androgin iz Platonove "Gozbe")
MARTA: Vezujem ih a policija samo što nije stigla.
BOGDAN: Čisto sumnjam, gospođice. Policija proverava gde se puca iz jednog jedinog razloga: da bi ubuduće mogla da izbegava ta mesta. Ako i odluče da dođu onda će to biti za sat ili dva. Imate sasvim dovoljno vremena.
IVAN: Ti matori baš mnogo znaš o muriji.
BOGDAN: Radim za Službu.
IVAN: To tvrdi i pola dilera koje znam.
BOGDAN: Znate li šta je najapsurdnije? Većina od njih i jesu u Službi.
MARTA: Laže! Služba se ne bavi krađom čekova sa lutrije.
BOGDAN: Svako mora da ima neki hobi, dete moje.
IVAN: E, dosta je bilo! Ja preuzimam odavde!
(Ivan privlači stolicu i seda na nju)
IVAN: Viktore, reci gde je ček?
BOGDAN: Ja vam to ne bih savetovao.
VIKTOR: Jer treba vama?
BOGDAN: Između ostalog.
IVAN: Hej, ko ovde saslušava! Ej, bre!
VIKTOR: Ispreskakaću te ki mače muškatle, drkadžijo preispoljni!
BOGDAN: I vi ste neki akademski građanin?!
(Viktor, besan, nabode Bogdana glavom. Bogdan padne u nesvest)
VIKTOR: Sad me ispituj!
IVAN: E, dopada mi se ovaj mali! Luđi je od mene!
MARTA: To je stvarno teško, priznajem!
IVAN: Ribo, ovde samo ja imam pravo da pojedem sopstveno govno.
MARTA: Ako je to tvoj ukus - onda u redu!
IVAN: Hoćeš i tebe da vežem ovako? Tako sam i mislio! Ajde, donesi mi pivdžijanu iz minibara.
VIKTOR: I meni bi lepo došlo jedno, da zaigra na nepcima, udari u nos…
(Ivan ga tresne po istom)
IVAN: Ovako?
(Marta se okrene na pola puta do šanka. Zaklati se na nogama)
IVAN: Vidi ga, pravi poeziju ko Dobrica Erić! Šta smo mi sada, najbolji drugari? Oćeš da sad otvorimo pivo i gledamo tekmu a posle da te pustim da kresneš Martu?!
(Ivan mu nabije cev u usta: Marta pritrčava)
IVAN: Gde je smrdljivi ček? Reci dok te nisam ispumpao ko magnum “mišelinku”!!!
MARTA: Čekaj, Iške, čekaj!
IVAN: Šta je, opet ćeš da mu igraš lep-densing?
MARTA: Nisi valjda prisluškivao!
IVAN: Jok ti si. Dromfuljo, dromfuljo, dromfuljo!
(Ivan par puta udari, gledajući u Martu, Viktora u lice. Marta se lomi između zgađenosti i fascinacije)
MARTA: Stani, sve ću izvući iz njega! Samo minut!
IVAN: Ma stipu ga vidiš da nije normalan.
MARTA: Ti ko da si na “ekserima”!
IVAN: Gde su? (Seti se) A, to! Zgut-zgut!
MARTA: Ne treba nam krv. Daj mi samo minut i srediću stvar. Okej? Jedan minut!
IVAN: Za minut? Okej!
MARTA: Možeš li malo da se odmakneš.
IVAN: U redu.
(Ivan seda na pod kao Indijanac i pali cigariljo koji podigne pre toga sa poda. Pućka. Polako se smiri. Marta seda do prestrašenog Viktora)
VIKTOR: Šta je ovo: dobar policajac i loš policajac ili, još gore: loš kriminalac i još lošiji kriminalac?
MARTA: Bila sam sa raznima. Veruj mi, ima gorih od Išketa.
VIKTOR: Ne u ovoj dimenziji.
MARTA: Viktore, nije vreme za veliku priču! On će te ubiti ali, ako mu ja kažem da te poštedi a on za minut dobije ček - živ si! Molim te, ne teraj me da ponovo biram! Shvataš?
VIKTOR: Shvatam ali mislim da si ti već izabrala.
MARTA: Kako?
VIKTOR: Video sam kako uživaš u krvi.
MARTA: Nisam.
VIKTOR: To te ubija. Mršava si, imaš podočnjake, bleda si.
MARTA: Pazim na liniju.
VIKTOR: Pusti ti liniju. Lepo kažu: "Besno pašče ne može da se ugoji".
MARTA: Ćuti seljoberu!. Skini mi se!
(Pauza)
VIKTOR: Skini se ti! Jednu zavisnost menjaš drugom!
MARTA: Daj mu ga! Šta će tebi taj novac?
VIKTOR: Šta će drugima?
MARTA: To nije odgovor.
VIKTOR: Slušaj, ja nemam nikog, živim sam, odrastao sam po domovima.
MARTA: A striko?
VIKTOR: Imućni komšija, moj najbolji drug. Marta, ja ne znam ko su mi roditelji, ne znam kuda idem ni gde sam bio i ti me pitaš šta ću s tim novcem. Ne znam, ali imam pravo da razmislim za šta ću ga upotrebiti.
MARTA: Hoćeš da kupiš nešto s njim?
VIKTOR: Valjda.
MARTA: A šta je to "valjda"?
VIKTOR: Rekao sam ti.
MARTA: Reci još jednom. Šta ćeš kupiti?
VIKTOR: Identitet. Da potkupim nadležene i otkrijem roditelje.
(Pauza)
MARTA: Ja svoje želim da zaboraviš a ti bi svoje da otkriješ. Jadno! Slušaj, ako želiš, ali samo ako ga zaista želiš - ti identitet možeš naći i na neki drugi način. S nekim. Zajedno.
VIKTOR: To je samo san.
MARTA: Nije ako to želiš. Ja znam da si o meni otkrio samo najgore, ali ako hoćeš pokazaću ti i ono najbolje. Imam to.
IVAN: Hoće li to još dugo?
MARTA: Neće, Veliki Manitu.
IVAN: Ja sam Bičina Koja Sedi.
VIKTOR: To je augmentativ a po onome što sam čuo više mu odgovara deminutiv.
MARTA: Ćuti! Razmisli o ovome što sam ti rekla.
VIKTOR: I, šta onda da ti kažem?
IVAN: Toliko sedim da to boli! Dupe mi se rascvetalo ko kod mladog majmuna!
MARTA: Reci mi: "Marta, ja volim decu". Ja ću sve ostalo. Okej?
VIKTOR: Okej.
(Marta ga poljubi hitro)
MARTA: Može!
(Ivan ustaje i prilazi Viktoru. Marta staje Ivanu iza leđa)
IVAN: Pa, gegula, gde je ček?
VIKTOR: Marta…
(Kucanje na vratima)
IVAN: A u pičku lepu materinu! Ko je sad?
SAJO (of): Gosin Pamukoviću, ovde Sajo Vilotijević, recepcioner.
IVAN: E, do mojega! Sad ću da razvalim pičku dvoličnu!
MARTA: Nemoj!
IVAN: Šta nemoj kad mi se lepo namestio!?
MARTA: Polako, Ivane, pusti Viktora.
IVAN: Pusti Viktora, pusti Viktora! Odveži Viktora, veži Viktora, veži Bogdana, odveži Bogdana! Ne može čovek da živi od tvog sranja!
SAJO (0f, pročišćavajući grlo): Žalile se druge mušterije na buku iz vašeg apartmana pa ako možete da otvorite vrata…

(Ivan naglo otvori vrata, sa naperenim pištoljem a Sajo, isprepadan, vezanih ruku, hrupi preko njega u sobu. Prepadnutom Ivanu ispadne pištolj. U sobu utrčava visoka prilika, NEBA, sa naperenim pištoljem. Na licu ima banditsku maramu. Drži sve na nišanu. Naglo zatvara vrata za sobom)

NEBA: Šta je ovo? Grupnjak?
IVAN: Skidajte ovog Mečkosava sa mene! Bazdi ko kaca kupusa u proleće!
NEBA: Odma’.
(Neba šutne Saju koji zaskiči kao prase i otkotrlja se sa Ivana. Neba uperuje pištolj u Saju, Ivana i Martu)
NEBA: Vi, nevezani! U onaj ćošak! Vi - ne mrdajte se!
(Neba, držeći sve na nišanu, prilazi salamiranim Viktoru i Bogdanu)
NEBA: Pare!
VIKTOR: Misliš ček?
(Neba ga nokautira)
NEBA: Pare!
(Bogdan dolazi svesti. Pogleda u Nebu)
BOGDAN: Ovaj glas mi je poznat odnekle!
(Bogdan slobodnom rukom skine maramu s Nebinog lica)
BOGDAN: Sine!
(Neba ga udari kundakom)
NEBA: Tata!

(Neba vrati maramu nazad. Bogdan se obeznani. Sajo krene da se šunja prema vratima. Neba ga zgrabi i baci Viktoru i Bogdanu, koji se u međuvremenu osvestio, pod noge. Njih dvojica i Neba počnu da ga piče a onda im priđu i Marta i Ivan i oni se pridruže Marta nervozno i strasno pređe rukom preko svog ramena)

SAJO: Ama ljudi, grešan sam al' ne toliko brate! Ljudi, izgiboh, ljudiii!
MARTA: Tako ti i treba kad si svima davao jednu te istu informaciju!
SAJO: Treba i ja od nečega da živim!
IVAN: Ne, ti treba da crkneš i to ćeš uskoro i uraditi, pičko smrdljiva!
SAJO: Aj' što me oni tuku al' što vi vezani?
BOGDAN: Iz istog razloga.
VIKTOR: Mene ništa ne pitaj!
NEBA: Dosta!
(Neba zgrabi Saju i povuče ga, Ivan i Marta odu u svoj ćošak. Gura ga Neba prema kupatilu)
SAJO: Ne, nemoj me u kupatilo, nemoj jebote!
MARTA: Plaši se vode, smrad!
IVAN: Ma jok, plaši se da ne upadne u klozetsku šolju i da neko ne povuče vodu!
SAJO: Smrdeo bi i ti da si sirotinja.
BOGDAN: Koliko smo te platili - ne verujem da si sirotinja.
IVAN: Matori, koliko te odrao?
BOGDAN: Dve hiljade.
IVAN: Zajebo te, meni je maznuo samo hiljadu.
BOGDAN: O, portiru intoksirani, daj mi moje pare. Sine, Nebo, uzmi mu pare i daj tati, važi?
(Neba ga kratko udari po glavi)
BOGDAN: Znao sam da je očinska briga glavobolja ali ovolika, to nisam znao!
NEBA: E, tako mene cepa vugla devetnaest godina!
(Neba gura Saju u kupatilo. Sajo se otima)
SAJO: Nemoj, nemoj mene! Reći ću istinu, samo nemoj tako!
IVAN: Ovaj je žešći smrda.
VIKTOR: Pustite ga da kaže šta ima!
SAJO: Hvala zemljače.
VIKTOR: "Sagradite most bez kraja, most do moga zavičaja…" Kakav zemljak takav i zavičaj!
SAJO: Heh, ko će kome ako neće svoj svome! Da tvoj deda nije mom dedi metar šljivika znaš kad bih te otkucao? Juče!
VIKTOR: Moj deda, ko je moj deda? Neko iz Pambukovice? Ako znaš dedu znaš i mamu i tatu.
SAJO: Zini da ti kažem i, nisu iz Pambukovice a otkrićeš juče.
VIKTOR: Reci mi!
SAJO: Jok, vala!
(Neba počne da udara Saju gde stigne i čim stigne. Zgrabi stolicu i zamahne na njegovu glavu)
VIKTOR: Pusti ga, molim te!
NEBA: A što?
VIKTOR: Pusti ga samo da priča ili nećeš videti loz.
NEBA: Ti - pričaj. Ti - spremi loz.
SAJO: Hvala al' ništa od informacije.
VIKTOR: A zašto?
SAJO: Šljiva je to, biljka plemenita!
(Neba zamahne na Saja. Sajo ga zaustavi)
SAJO: Misliš da ja ne znam zašto me odvlačiš u vece? Ako me tamo ubiješ niko neće čuti, savršeno je akustički izolovan.
BOGDAN: Neobično ste elokventni za jednog ignoramusa.
SAJO: Hvala, ja to video u jednom američkom filmu juče u ponoć.
NEBA: I?
IVAN (navijački): Ne pričaj sa njim nabodi ga, nabodi gaaaaa!
MARTA: Ti baš moraš sve da usereš?
(Sajo klekne, ljubi kolena, ruke Nebi)
SAJO: Nemoj mene, molim te, nemoj mene! Imam petoro braće i sestara, razveden sam, ostavila me kurva sa sedmoro dece a troje od njih su polu-Kinezi a dvoje polu-Crnci, socijalno, zdravstveno, ako ja ne ranim tu familiju ko će? Pobićeš petnaest ljudi indirektno a sve preko troje je genociiid!
IVAN: Ovaj je bolji od meksičke serije!
BOGDAN: Cepa strast na dronjke, sramota!
MARTA: Svako radi ono što mora da bi preživeom ali je ovaj preterao!
VIKTOR: "Da bi preživeo moraš da ubiješ stvari koje voliš."
BOGDAN: Kolridž?
VIKTOR: Brus Springstin.
BOGDAN: "Svako jednom ubije onog kojeg voli. Kukavice to poljupcem čine a hrabri udare mačem"!
VIKTOR: Oskar Vajld.
BOGDAN: O, erudita! Opraštam vam što ste me udarili u glavu.
VIKTOR: A ja vama ništa sem vaše gluposti!
(Počnu da se leše glavama i slobodnim rukama. Neba im pritrči i udari po jednu "vaspitnu" a zatim se brzo vrati nazad)
NEBA: U klozet!
SAJO: Nisi mi poverovao. Dobro, da budem iskren: bolujem od retke i neizlečive bolesti!
MARTA: O, molim te! Ovo čak i Iške može da provali!
IVAN: Pa jeste, provalio sam!
NEBA: U klozet!
SAJO: Dobro, dobro, zemlja vam kosti izmetnula. Ne bukvalno sine i ne tebi.
IVAN: E, ja bi ga sad roknuo iz principa!
SAJO: Potrošio sam celu platu na kurve i sad moram da živim od mita. Nikad to pre nisam radio, sine, veruj mi al' znaš kako je: crna godina puste nejebice a ja i dalje u snazi!
IVAN: Ako krene da priča šta je radio kurvi - mrtav je!
(Neba uperi pištolj u Ivana)
NEBA: Ko će ovde biti živ a ko mrtav - to ja odlučujem!
BOGDAN: Sine, otkad si se odmetnuo sve više me podsećaš na mene kad sam bio tvojih godina?
VIKTOR: Šta? Prerušeni lopov?
IVAN: Hahaha, ta ti je dobra profo!
(Neba ga gurne pištoljem)
IVAN: Izvini, okej, izvini! Sve je u redu, u redu je!
MARTA: Iške-pičko!
(Ivan krene da je udari ali ga Neba zaustavi. Zatim se okrene i počne da gura Saju u kupatilo)
SAJO: Nemoj, sine, sve sam rekao! Pucaj mi u srce, poštedi mi glavu!
NEBA: Što? Da bi imao čime da plašim decu?
SAJO: Nemoj mene!
IVAN: I neće - nisi njegov tip!
NEBA: Hoćeš da umreš?! A ti, upadaj, neću ti ništa!
SAJO: Jesi siguran?
(Neba ga snažno gurne i za njim zaključa vrata)
NEBA: Sad se lakše diše!
IVAN: Taj govnar smrdi pa sve štipa za oči.
NEBA: Ja sam ti nešto rekao.
BOGDAN: Sine, otvori prozor da se malo izluftira.
NEBA: Pa da zoveš policiju!
VIKTOR: Jedini koji ovde ima pravo da zove policiju sam ja a svi vi, uključujući i onu hodajuću pomijaru u klozetu ste kriminalci!
IVAN: A ti si čist, kao? Video sam te kako pičiš Saju!
VIKTOR: Kaže se Saja! I, da: imao sam svoje razloge.
BOGDAN: A to su?
VIKTOR: "Jer tirjanstvu, stati nogom za vrat,
To je ljudska dužnost najsvetija!”
IVAN: I ja imam razloge da te zgazim ko FAP žabu!
MARTA: Možeš li da ne budeš kreten makar pet minuta, sekundi?
IVAN: Pokušao sam. Ne ide, dromfuljo!
NEBA: Dosta!!!
(Neba uperi cev u Viktorovo čelo)
NEBA: Ako u roku od deset sekundi ne kažeš gde je ček ja ću te ubiti! Pevaj!
VIKTOR: Onda počni odmah.
(Pauza)
BOGDAN: Sine, pucaj!
NEBA: Ti ćuti! Jednom u životu ćuti!
(Pauza. Neba nervozno cupka nogom)
NEBA: Okej, nećeš da živiš. A da drugi ne žive zbog tebe - to možeš da izdržiš? Recimo, ovaj!
(Uperi pištolj u Bogdana)
NEBA: Ogluvećeš, prosuću ti njegov mozak po faci!
BOGDAN: Sine! Ne blefiraj!
NEBA: Ko kaže da blefiram?
VIKTOR: Baš me briga.
NEBA: A ovog majmuna?
(Neba uperi pištolj u Ivana)
NEBA: Ne? A nju?
(Neba uperi pištolj u Martu. Ivan odahne. Marta ga pogleda, zgrožena)
NEBA: Lepa je. Jel’ bi mogao nju da nosiš na duši? Deset, devet….
MARTA: Nemoj to da radiš. Lud je, pobiće nas sve.
VIKTOR: Moram.
NEBA: Gde je? Osam, sedam…
BOGDAN: Gospođica je u pravu. Moj sin je potpuno poludeo.
NEBA: Ti ćuti. Šest, pet…
VIKTOR: Ko mi sve danas deli savete?
BOGDAN: Šta će ti pare, sine? Imaš sve!
NEBA: Šta će tebi?
BOGDAN: Za tebe.
NEBA: Aha. Četiri, tri.
MARTA: Viktore, ti znaš.
VIKTOR: Znam.
NEBA: Dva, jedan.
BOGDAN: Sve ovo radiš da bi mi se dokazao. Jel’ tako?
(Neba stane, zadene pištolj za pojas. Krene da udari Bogdana pa stane)
NEBA: Jebem ti, jebem ti, jebem ti!
MARTA: Sad zvučiš ko Iške! Stondirano idiotski!
IVAN: Marta…
MARTA: Ne dodiruj me!
NEBA: Znaš šta, Bogdane? Plan se menja iz fundamenta! Ne zanimaju me ni pare ni gudro ni ribe, ništa me ne zanima!
(Neba vadi nož iz džepa. Zamahne. Preseče veze Viktora i Bogdana, Povuče za šaku Viktora i gurne ga prema Marti i Ivanu)
BOGDAN: Pa, šta hoćeš?
NEBA: Hoću da te ubijem. Razumeš?
(Neba seda do zbunjenog Bogdana i počne da ga mazi po glavi)
NEBA: Uvek si mislio da te volim jel tako? Ti si toliko sebi uvrteo u glavu da te obožavam da nisi verovao da te pola sata mlatim najstrašnije! Lepi tata, dobar tata, paaametan tata!
(Marta, Ivan i Viktor krenu da se iskradaju. Neba se trgne, okrene prema njima i otkoči pištolj)
NEBA: A gde ćete vi?
IVAN: Ko kažemo, porodična posla, jebiga, odnos otac - sin, to nije naš fah!
NEBA: Šta misliš bre, ko si ti? Sigmund Frojd?
(Neba ga odalami posred lica da ovaj padne držeći se za nos)
IVAN (kao osnovnoškolska tužibaba): Ne bi ja - on me nagovorio!
NEBA: On? Ona?
(Neba nokautira Viktora u bradu a Martu u stomak. Drži ih sve na nišanu)
NEBA: Nikad nisi obraćao pažnju na mene. I nikad nisi bio tu.
BOGDAN: Nije tačno, sine, samo sam imao bogat društveni život.
NEBA: Ko ti je kriv kad si se razvodio pet puta.
BOGDAN: To i ja sebi govorim, sine. Bilo bi bolje da sam prešao u islam, odmah uzeo svih pet žena i - mirna Bosna!
NEBA: Jel' čuješ ti sebe šta govoriš? Ili se samo primaš na boju svog glasa? Šta sve nisam radio da privučem tvoju pažnju! Ležao sam pijan u dnevnoj sobi - ti ništa! Opalio sam treću maćehu - ti ko da je jebao leptir a ne ja! Uhapsili me što sam hodao go ulicom a ti, ladan ko Englez!
BOGDAN (peva):
"A da ti stavim karte na sto,
Ja bih najrađe hodao go,
Skidaj se, skidaj se,
Ulice su sigurneee.."
Izvinite, ja se zaneo. Hit moje mladosti, znate.
IVAN: Ćale, baš si mjuzikalan!
NEBA: Ja istresem dušu na sto a on peva. Ne, jebeš mi mater, sad je dosta! To me podseti nešto: ćale, što ste me ti i keva uopšte pravili?
BOGDAN: Kaže se koitirao a razlog moje penetracije u cenjenu, sada više ne među nama, gospođu leži u činjenici da sam heteroseksualac.
NEBA: Evo, evo, jel’ vidite? On je lud čovek!
MARTA: Ma, da, verujemo ti!
IVAN: Apso-jebeno-lutno!
NEBA: Ti, srećni dobitniče, šta ti kažeš?
VIKTOR: Na šta?
NEBA: Imaš li ćaleta?
VIKTOR: Da ali, posle ovoga, plašim se da otkrijem ko je.
NEBA: Šta bih dao da sam ko ti. Bez identiteta.
VIKTOR: Pa da budeš taoc gomile budala opsednutih parama? Veruj mi - ne bi!
NEBA: Dosta je bilo! Sve ću da vas pobijem!
(Neba repetira pištolj)
IVAN: A da zvekneš samo njega i ćaleta? Što kaže onaj smrdljivi Sajo, sve preko troje je genocid!
BOGDAN: Sine! Mene tražiš - mene i ubij! Pusti ovu mladost na miru!
NEBA: Evo, šta sam vam rekao! Veliki mudrac je progovorio! Mislite da je njemu stalo do vas? Tuki moj! Sve je ovo samo da on ispadne glavni, najbolji, najplemenitiji, najmoćniji, najjači! Ćale, slušaj me dobro: jedina pametna stvar zbog koje si me napravio je da te ubijem ko poslednjeg klošara!
(Pauza. Bogdan ustaje polako, naizgled mirno. Zaklati se)
BOGDAN: Tako znači? Dobro, Nebojša.
NEBA: Nema:"sine"!
BOGDAN: No more patronizing.
IVAN: Jebote, Viktore, sad će da bude drama!
VIKTOR: Što to meni govoriš?
IVAN: A kome da govorim - ovoj kurvi? I zašto se ljuti? Samo zato što nisam popio olovo za nju!
(Bogdan pokaže prema minibaru)
BOGDAN: Ovde je alkohol?
VIKTOR: Da.
NEBA: Šta se to tebe tiče?
BOGDAN: Imam pravo na poslednju želju, zar ne?
NEBA: Nemaš. Klekni.
BOGDAN: Znači metak u potiljak. Kako kukavički!
NEBA: Samo ti klekni.
(Bogdan klekne. Zaklecaju mu kolena, telo mu se lagano klati napred-nazad. Neba nanišani Bogdanov potiljak)
NEBA: Rekao bih nešto ali ne znam šta. U filmovima uvek kažu nešto kul ali to je samo kad ubijaju kul tipove, jel' tako Bogi? Ćao, Bogi.
(Neba pribije cev uz Bogdanov potiljak. SAJOV JEZIVI KRIK U PADU, OF. TUP UDAR, OF. Neba se okrene prema vratima kupatila a zatim izmakne prema ulaznim vratima i drži sve na nišanu)
NEBA: Ćale, sačekaj malo. Život ti se produžio za trideset sekundi.
BOGDAN: Mogu li onda da uzmem piće?
NEBA: Ti, dobitnik, idi u kupatilo i vidi šta je bilo. Ali bez trikova.
(Viktor prilazi kupatilu, Neba ga gurne unutra i staje kod ragastova. Jednim pištoljem pazi na njega a drugim na ostale)
NEBA: Šta je bilo?
VIKTOR (of): Izgleda da je uzeo moju turpijicu za nokte…
IVAN: Imaš turpijicu za nokte? Metroseksualčino pederska!
VIKTOR (of): …i prerezao konopac a zatim pokušao da preko simsa pređe u drugu sobu. Okliznuo se i pao na đubrište, pored kontejnera.
IVAN: Njemu je pre mesto u kontejneru.
NEBA: Pa da preživi. Ovako je bolje. Jel' se miče?
VIKTOR (of): Ne.
NEBA: Vraćaj se i zatvori prozor.
(Viktor se vraća)
VIKTOR: Deset ljutih gusara došlo u moj krevet…
NEBA: Misliš da si duhovit?
(Neba ga zvekne)
NEBA: Možda je Deda-Smrda preživeo.
IVAN: Ne sa petog jebenog sprata.
MARTA: Ti bi malo mogao da izlečiš tvoj Turetov sindrom, znaš!
IVAN: Ture, šta? Kome ti Turčin?
MARTA: Ma, tu ni metadonska terapija ne pomaže.
BOGDAN: Bilo kako bilo, Sajo Vilotijević je završio tamo gde je i rođen. Na đubrištu.
NEBA: Ćale, brejk!
BOGDAN: Ah, današnja mladež: opsednuti sportom a katastrofalna telesna građa. Gde ti je kičma, mladiću? Ispravi leđa!
(Neba se trgne, ispravi se a onda shvati da ga zavitlavala)
NEBA: Ajde, lepo, vrati se na svoje mesto! Gde smo ono stali?
BOGDAN: Ubijao si me.
NEBA: I, kako mi je išlo?
BOGDAN: Mogao sam da dobijem infarkt pre nego što si me prostrelio.
NEBA: Čampri ti čupri! Ajd’ polako!
(Zauzmu položaj pre Sajove pogibije)
IVAN: E, overi i ovu pičkicu!
MARTA: Skote, šta sve radiš, samo da zaštitiš svoje dupe!
IVAN: Da nije bilo njegove turpije Sajo bi…
NEBA: Sajo bi šta? Bio živ da bih ja mogao da ga ubijem a ovako se sam ubio? Slušajte, roknuću ćaleta a onda dobitnik lepo da ček i palim iz zemlje negde gde reč "izručenje" ne postoji u rečniku.
BOGDAN: Lepo sročeno sine! Isti ja!
NEBA: A-a! Kad te koknem nema isti ti jer više nema ti!
BOGDAN: Bravo ti!
(Nebojša nanišani, nategne oroz. Bogdanovo lice se izobliči i on se grči. Teško diše, ječi. Padne. Zgrči se par puta pa umiri)
NEBA: Bedak! Umro je i tako me sprečio da ga ubijem!
IVAN: To ti se baš često dešava, jebote!
NEBA: E, sad neće!
IVAN: Što?
NEBA: Iz inata!
(Uperi pištolj u Ivana. Pauza)
NEBA: Ajde, dođi ovde da mu daš vešptačko disanje.
IVAN: Ne mogu.
NEBA: Možeš jer si najveća kukavica ovde. Gde živiš?
IVAN: Na Dorćolu.
NEBA: A zoveš se?
IVAN: Iške.
NEBA: Slušaj Iške: oduvaću ti muda na Dorćol ako mom Bogiju ne daš veštačko disanje. Odma!
MARTA: Ne boj se Ivane, neće se opirati.
VIKTOR: A ako odete "malo dalje" mi vam nećemo smetati.
IVAN: Dolazim!
(Ivan dolazi i daje veštačko disanje, trapavo, grubo. To traje neko vreme. Neba ga odgurne i prinese uho očevom srcu. Bogdan ga uhvati za uvo a drugom uzme pištolj. Drži ga za uho kao nevaljalo dete dok pištoljem kontroliše ostale)
NEBA: Tata, boliii!
BOGDAN: Freeze mothafuckaz! Kako se nisi setio te rečenice? Nikad nisi gledao Tarantina?
NEBA: Ali, tata….
BOGDAN: Ja ti nisam otac niti sam ti ikad bio. Ne više.
NEBA: Oprosti mi.
BOGDAN: Bog prašta – ja ne. Uostalom, seti se Božje zapovesti, ne znam koje: poštuj oca svoga i mater svoju.
NEBA: Pa šta, nisam loš, ispunio sam pola zapovesti.
BOGDAN: Ali pogrešnu polovinu. Hajde, polako, izvlači oružje iz džepova.
(Neba baca arsenal na trosed, Marta se uzvrpolji i spušta ruku pod suknju. Bogdan prebraja)
IVAN: Šta je, tebe pali ovoliko oružje?
VIKTOR: Nju barem nešto pali.
IVAN: Da nismo govnjivi taoci sad bih te posadio tu ko tulipan!
VIKTOR: Kaže se zumbul - bulbul je bošnjačka verzija.
BOGDAN: Dobro, tu je tvoj pištolj, onda neka šklopocija Dorćolca…
IVAN: "Glok" je tebi šklopocija, prdonjo?
(Bogdan uperi pištolj u Ivana)
BOGDAN: Naoružani prdonjo.
IVAN: Svejedno.
BOGDAN: O mladiću pavijanske provenijencije: još jedna ovakva primedba i izlečiću vaš Turetov sindrom jednom za svagda. Olovom! Dakle, gde smo ono stali: skakavac - moje, pištoljčić - moje… Gde li je moj mini dilindžer? Mogao bih se zakleti da je bio tu negde!
(Bogdan počne da pretresa Nebu. Marta izvuče pištolj i uperi ga u Bogdana)
MARTA: Kod mene je!
IVAN: Kod tebe? To, srce!
(Marta ga nokautira i on padne ko proštac)
MARTA: Ima staklenu bradu. Tata i sin - legnite na pod.
VIKTOR: Nisam rekao.
MARTA: Nisi ali sam znala da si mislio.
(Kratko ga poljubi)
MARTA: Uzmi oružje, strpaj ga u torbu i palimo.
(Viktor uzima oružje i trpa ga u torbu)
BOGDAN: Sine, ubiće nas! Niko neće ostati od naše porodice!
NEBA: I ne treba kad smo nenormalni!
BOGDAN: Nihilisto!
MARTA: Niko neće stradati, bar za sada!
BOGDAN: Ali ima neka začkoljica!
MARTA: Ima! Zaključaćemo vas u ovoj sobi pa se pokoljite međusobno! Šanse su vam jedan prema tri!
NEBA: Nećeš čuti drugo "klik" na bravi i bićeš mrtav ćale.
BOGDAN: Sine, pametan si a tek ti je devetnaest.
NEBA: Pa?
BOGDAN: Bog rado uzima one koji rano steknu mudrost!
(Marta i Viktor krenu prema vratima, okrenuti vratima leđima. Drže se za ruke. Vrata ih udare po leđima i u sobu ulazi Sajo, sav prljav, krvav, sa naperenom pušketinom. Pedantno zatvara vrata za sobom)
SAJO: Da se niko nije mak’o!
(Ivan se trgne)
IVAN: Sajo! Mora da sam u paklu!
SAJO: Ne, sinak, ovde si sa mnom, ko što je i red! Za sad a posle - će da vidimo!
NEBA: Auuuu, ovaj smrdi još gore nego prošli put!
BOGDAN: Do neba i stratosfere!
(Sajo uzima pištoljčić i torbu)
SAJO: Vas dvoje, Viktor i mala, uzmite ovaj trosed. Gurajte ga do vrata!
(Marta i Viktor doguraju trosed do vrata)
SAJO: Pritisni ga dobro uz vrata! Tako!
(Sajo umorno seda na trosed)
SAJO: Ne može, bre, to tako: svako je svakom gurao cev u glavu, jedini ja nisam! Ko da sam šugav!
BOGDAN: O tome bi se dalo raspravljati!
SAJO: Ej, buržuj, oćeš sad da te razbucam ko uskršnje jaje!?
BOGDAN: Bože sačuvaj! Ja volim život!
NEBA: I mrziš sina!
BOGDAN: Delimo istu emociju. Nije li to krasno?
SAJO: Marš u savetovalište pa se tamo prepucavajte!
BOGDAN: Znači, možemo da idemo?
SAJO: To ja samo venerofiguralno.
VIKTOR: Figurativno.
SAJO: Bravo, učo. To! E sad, da vidim da li sam ja dobro razumeo…
(Sajo zastane i zavrti glavom sluđeno)
SAJO: Ovoga, semenke-kikiriki: meni treba ček.
SVI: I nama!
SAJO: Čija majka veš mašinu?
IVAN: Kakva, bre, veš mašina?
NEBA: Ovaj je totalno prolupao.
MARTA: Sigurno od pada.
VIKTOR: Sajo, moraš u bolnicu.
SAJO: Nigde ti se ja ne žurim.
VIKTOR: Žuri polako. Vidiš da ti se manta u glavi, Sajo.
SAJO: Ko ti je taj Sajo? A, ja! Nema šanse, to je fol! Daj mi kurve, ovaj lozu, ovaj pare?
VIKTOR: Misliš ček?
SAJO: Jeste, to! Davaj bre, davaj! Samo nemoj sapun!
VIKTOR: Sajo, nemoj da se pomeraš. Verovatno imaš unutrašnje krvarenje.
SAJO: Ko, ja? Ma ja sam jak ko dren! U životu nikad nisam iš’o kod lekara! I da ti kažem…
(Sajo krene, sa podignutim prstom da nešto kaže i tako, u pokretu, se zaledi i umre, sa sve podignutim kažiprstom i puščetinom u drugoj ruci)
VIKTOR: Sajo?
NEBA: Nešto se dešava.
(Neba se trudi da pogleda preko potiljka. Bogdan ga zgrabi za vrat i pribije mu lice uz tepih)
BOGDAN: Ne okreći se, sine.
NEBA: Tebi je kao stalo?
BOGDAN: Ostani živ dok te ne ubijem.
(Ivan odgurne Viktora, pritrči Saju, otme pušku i odmah kundakom udari Martu po licu. Sajo padne na pod. Viktor krene na njega ali ga Ivan zaustavi. Viktor pomaže Marti da dođe do svesti)
IVAN: Ko je sad ovde glavni, a? Ko je glavni?
SVI: Ti, Iške.
IVAN: Okej, šta prvo da uradimo?
NEBA: Ovaj je gluplji nego što sam mislio.
BOGDAN: Dajte mi pušku. Recimo.
IVAN: Može, ali, ne u ovom filmu. Ha! Ajde vas dvojica da lepo krenete u deratizaciju i bacite Saju kroz prozor!
NEBA: A što ne dobitnik?
IVAN: On je naša Kosovka Devojka i poji Martu kao da je onaj ranjeni frajer sa goblena. Ajde, brže!
(Bogdan i Neba ustaju i nose Saja do kupatila. Ivan ih drži na nišanu)
BOGDAN I NEBA (of): Jen, dva, tri - sad!
(TUP UDAR, OF)
NEBA: Tata, ne bacaj i mene! Misli na potomstvo! Tata!
(Ivan utrčava u kupatilo. Viktor to primeti i otrči do torbe. PUCANJ, OF)
IVAN: Šta to radite, jebale vas razdragane svinje?!
(Viktor vadi pištolj iz torbe. Iz vecea, garavi i pokunjeni, dolaze Neba i Bogdan. Za njima Ivan. Viktor hitro uperi pištolj u njega a on pušku u Martinu glavu)
VIKTOR: Možda ne opali?
IVAN: A šta ako opali?
VIKTOR: A šta ako ne?
IVAN: Da se kladiš?
(Viktor spusti oružje na pod. Ivan prilazi, drmne ga kundakom i uzme pištolj, torbu stavlja na rame)
IVAN: Svi, ruke na potiljak, na pod, brzo!
(KUCANJE NA VRATIMA, OF)
VANESA (of, pomalo bosanski): Dobro več gospod’ne, ovde…
IVAN: Ša?
VANESA (of, pročisti grlo, beogradski): Dobro veče gospodine, ovde…
IVAN: Odjebi, fukso!
VANESA (of): U redu. Prijatno.
(KORACI SE UDALJAVAJU, OF)
IVAN: Jebote, ovde je ko na železničkoj stanici! Ulaze, izlaze, pljačkaju, nema nikakvog reda! Sve bi bilo drugačije da su svi glasali za Srpsku Nacional-Socijalističko-Radničko- Agrarno-Radikalnu Stranku! A? Ajd, ustanite, čučite malo! Hoću da se gledamo u oči dok pričamo, jebiga!
(Svi prelaze u polused. Marta se trza i počinje da dolazi svesti)
IVAN: Ajde, jel' neko glasao za SNSRARS?
VIKTOR: Jao, politika! Bolje da me odmah ubiješ!
NEBA: Slušaj, ja jesam lud ali ne toliko da glasam za njih!
BOGDAN: Ne budi isključiv, sine, ja sam, recimo, glasao za svaku partiju koja postoji.
NEBA: I miran si?
BOGDAN: Zašto ne bih bio. Tako sam siguran da sam bar jednom bio u pravu.
NEBA: I bio u svakoj garnituri na vlasti koja je ikad postojala.
BOGDAN: Od Miloševića naovamo - da! Pa šta?
IVAN: Evo, vidite, učen čovek. On lepo zna: da nema masona, Jevreja, Kineza, smrdljivih Crnaca i Cigana plus pedera ja se nikad ne bih bavio ovim poslom.
BOGDAN: A kojim se poslom bavite?
IVAN: Malo dilovanje, malo reketiranje, ništa krupno, sve u okviru sistema. E, da, imao sam i par otmica i agenciju za poslovnu pratnju.
BOGDAN: O, pa vi ste renesansna ličnost sveta kriminala.
IVAN: Šta? Viktore, ti si pismen. Šta je on to meni rekao?
VIKTOR: Nešto u vezi sa tobom, tvojom majkom i seks - maratonom.
(Ivan razvali kundakom Bogdana posred lica. Marta ustane i baci mu se s leđa. Ivan je brzo zbaci s leđa i uperi u nju pušku)
IVAN: Sad si mrtva, kučko!
(Ulazi Vanesa sa mini-kamerom na jednom oku)
IVAN: Ko si sad ti koji kurac?
VANESA: Ups!
IVAN: Šta je, maca pojela jezik!
VANESA: Budi profesionalna, budi profesionalna… (Izveštačeno beogradski) Dobro veče, moje ime je Vanesa Priselica, autorka popularne emisije "SRPSKE VELIČINE". Večeras se nalazimo u sobi gde se krije dobitnik desetomilionske nagrade, Viktor Pamuković. U toku je neka, recimo, otmica u koju je umešano više interesnih grupa ili pojedinaca. Napetost u vazduhu!
(Ivan spusti šaku na kameru. Uzima je)
IVAN: Šta je bre ovo?
VANESA: Vratite mi kameru. Javnost ima pravo da sazna. Sprečite ga!
(Ivan je potapše po zadnjici i ona podvrisne)
IVAN: Jel ovo ide direktno u program? (Kameri) Zgaziću vas, miševi!
VANESA: Džabe se derete, to se montira u stud’ju, ovaj, studiju! Dajte mi kameru! To je državna imovina!
(Svi je gledaju u čudu)
MARTA: Ivane, ovoj su esid davali na cuclu.
IVAN: Pa?
MARTA: Uspela je nemoguće - gluplja je od tebe. Uzmi je.
IVAN: Jesam li ja maločas hteo da te ubijem?
MARTA: Nisi. Uzmi je, ionako si hteo da je povališ.
BOGDAN: O, kompromitujući detalji iz života maloumnika! Interesantno! Fenomenološki, naravno!
IVAN: Nije istina, droljo!
MARTA: A koga sam uhvatila da se igra sa vršnjakom za vreme njene emisije?
IVAN: Izvinite, ona ne zna šta priča!
VANESA: Odvratni ste, odvratni! A za onaj udarac po sedalnom mjestu ću vam uručiti tužbu za seksualno zlostavljanje prvom prilikom.
MARTA: Seksualno zlostavljanje i Iške Mali Piške? Teško!
NEBA: Ćale, jel' si ti ovo jebo?
VANESA: Gospodine Bogdane, obuzdajte vašeg sina!
BOGDAN: Kog sina?
NEBA: Jesi li?
BOGDAN: Nebojša, nisam ti ćale već biološki otac koji se kaje što se pre dve decenije nije podvrgao vasektomiji i, da, jesam kopulirao sa gospođicom Vanesom Priselicom. Višekratno i simultano smo doživljavali klimaks. Ipak, u odnosu na neka pređašnja iskustva - ništa naročito. Ja to pripisujem njenoj plastificiranosti.
VANESA: A ti si mi pa neki tigar? Mlakonjo!
(Vanesa krene da spusti ruku u torbicu ali je Ivan zaustavi i oduzme joj. Baci je u stranu)
VANESA: Skote, ne radi to, skote!
IVAN: Š’a je?
VANESA: Tu su moji lekovi, život’njo!
VIKTOR: Sigurno antidepresivi.
VANESA: Kako ste pogodili?!
VIKTOR: Ko pravi onakvu emisiju ima sve razloge da bude depresivan.
VANESA: Svinjo seljačka! Ja sam htela ni iz šta da te podignem a ti meni tako!
BOGDAN: Reče moja bivša naložnica, juče pristigla ekspresnim vozom, pravo iz predgrađa Šekovića
IVAN: Aloooo breeeee!

(Pauza)

IVAN: Ima nas premnogo u kurac! Tako ne ide.
NEBA: Da neće i ovome da počne da se muti u glavi?
IVAN: Nema šanse, pizdo! Ti, kako si došla ovde?
(Marta ustaje. Viktor pokušava da je zadrži ali ona odgurne njegovu ruku)
MARTA: A šta misliš kako je došla? Avionom? Preko terase, iz susedne sobe, moronu!
BOGDAN: Bolesna ambicija!
VANESA: Mrcine balkanske, kad god neko radi vi - bolesno je ambiciozan, a da se ne preradi, a da ne poludi od mnogo knjiga! Dosta mi je, vala! Il' pukovnik il' pokojnik! Gaziću preko leševa, bre! Hjo, lepo mi je nana govor’la da se pazim Srbijanaca!
IVAN: Viktore, daj mi lovu pa da palim! A ti cupi smanji doživljaj!
VANESA: Povedi me sa sobom, biću tvoja seksualna robinja!
BOGDAN: Šta bi sve dala da dođe do priče. Eto, to je profesionalizam!
VANESA: Ono što bi ja dala ti nikad nisi dobio.
BOGDAN: Samo ono što treba mom libidu.
VANESA: Ne baš. Imam picajzle.
BOGDAN: Čudnovato! Ja ne osećam nikakvu neprijatnu senzaciju u predelu međunožja!
VANESA: Možda zato što nema šta da te svrbi, papčino drtava!
IVAN: Dosta priče! Daj pare ili ubijam sve! Odmah!!!!
(Marta se baci na njega, rvu se oko puške, ali je on odgurne)
IVAN: Srce, ne izazivaj me!
MARTA: Pustio si me u ime starih dana? Pa, nemoj!
IVAN: I neću! Ubiću ti Viktora pa palim! Sa tobom! Da ti ogadim život još malo!
MARTA: To je nemoguće.
VIKTOR: Zašto bih ti ja pomogao ako ćeš me ubiti?
IVAN: Zato što mogu da te ubijam na parče ili odjednom a ono na parče mnogo boli.
BOGDAN: Jedna relevatna sugestija ili, narodski rečeno: predlog
IVAN: Reci.
BOGDAN: Šta kažete da lepo nas pustite a ček dobijete tako što ćete Viktora uceniti Martom kao što ste maločas lepo uradili?
VANESA: Uradi to odmah i usrećiću te ko nijedna žena pa bila ona i hanuma.
IVAN: Pazi, ima smisla.
(Ivan nanišani na Martu. Iz vecea ulazi Sajo, unakažen)
SAJO: Gotovi ste!
NEBA: Ovaj ko iz horora!
BOGDAN: Najniži oblici života će preživeti nuklearnu katastrofu. Sajo je živ dokaz za to!
VANESA: Mogu li da uključim kameru za minut?
IVAN: Važi! Ovo hoću i ja da imam u kolekciji! Ko kurčevni Najsmešniji kućni jebeni video! Ha!
SAJO: O, Vanesa! Bilo je to najlepših trideset sekundi u mom životu!
NEBA: Ova je platila informaciju u naturi!
BOGDAN: Mala bludnica, šta sam vam rekao! Nedostatak tehnike vešto nadomešćuje viškom enuzijazma.
VANESA: Nemojte, nije tako bilo. Nisam ga ni osetila!
VIKTOR: Zna li ovaj čovek gde se nalazi?
SAJO: U hotelu.
IVAN: A ko si ti?
SAJO: Ja sam… friklajmber.
IVAN: Nisi ti friklajmber nego jedan običan kurajber. A šta ćeš ovde?
MARTA: Vidi ga, prima se jer je pametniji od kontuzovanog morona.
SAJO: Da te sredim.
IVAN: A gde ti je puška?
SAJO: A za to treba puška?
IVAN: Treba.
SAJO: Trt!
BOGDAN: Ispravno rečeno.
IVAN: Imaš oružje?
SAJO: Oovaaaj…
(Sajo se opipava, zbunjeno)
SAJO: Ne.
IVAN: E, ako nemaš oružje ne možeš da se igraš.
SAJO: Što će reći?
IVAN: Ajde ti polako.
SAJO: Gde?
IVAN: Tamo odakle si došao. Hajde, hajde.
(Sajo pokorno odlazi u kupatilo)
IVAN: Na sims.
SAJO (of): Vrti mi se u glavi.
IVAN: Tako i treba. Vanesa, ovamo.
(Vanesa ustaje snimajući i odlazi do kupatila)
IVAN: Skoči!
SAJO (of): Neću.
IVAN: Kakav si ti friklajmber ako nećeš?
(SAJIN UŽASAVAJUĆI KRIK, OF. Vanesa se malo zatetura. Ivan je privuče sebi)
IVAN: Ajde, srce, ulazi unutra i javi mi šta vidiš.
(Vanesa ulazi sa uključenom kamerom)
IVAN: I, šta vidiš?
(Svi su u iščekivanju. VANESINO BLJUVANJE,OF. Ivan se zadovoljno iskezi)
BOGDAN: Nema mu spasa.
NEBA: Budala, umro je nekoliko puta.
BOGDAN: Treba dugo vremena da informacija stigne do mozga.
VIKTOR: Čovek je pukao kao lubenica a oni o nervnom sistemu.
MARTA: Ćuti, ćuti!
(Viktor pokuša da je zagrli ali ga ona odgurne. U sobu ulazi snuždena Vanesa. U ruci joj tužno visi kamera. Prilazi Ivanu)
IVAN: Fuj, odmakni se! Bazdiš ko rahmetli - Sajo!
(Vanesa mu zabije turpiju u vrat iščupa pištolj iz pantalona. Odgurne pušku do vrata. Ivan pada na pod, držeći krvavi vrat)
IVAN: Kurvo, jebem li ti te ti jebem da ti jebem i još pomalo! A ti, Viktore, ti i tvoja turpija! Sodomisto! Ljubavi, dođi da me previješ!
(Krvari i previja se po zemlji)
MARTA: Nek' te previje ona koja te probušila!
VIKTOR: Vanesa, bilo bi lepo da zovemo policiju!
VANESA: Ne prilazi! Ništa nije gotovo!
VIKTOR: Vanesa, pod šokom si. Daj mi pištolj!
VANESA: Vi mislite da je moj posao lak?
SVI: Ne, ma kakvi!
VANESA: Nemojte da mi tu izgiravate antički hor! Nemate vi pojma! Ne znate koliko su ove usnice ili ove sise koštale i zato - jezik za zube! Da znate s koliko sam skotova morala da spavam da bih došla ovde vi bi rekli da nisam normalna!
VIKTOR: Ne, to niko ne kaže. Trenutno si samo loše raspoložena, to je sve.
NEBA: Poslednjih trideset godina trenutno.
VANESA: Dosta mi je tih psihoanalitičkih gluposti! Mojoj emisiji opada gledanost i samo vi mi možete pomoći da ponovo zaživi!
IVAN: Ne razumem.
MARTA: I bolje da ne znaš.
VANESA: Znaćete. Ovako: prvo ću ja da dokrajčim onog sa turpijom u grlu. Posle će Viktor da ucmeka, prethodno ranjen, sve vas a onda ću ja da ga ucmekam i, kao jedina preživela, napravim ekskluzivnu emisiju. Ček naravno, ide u moj džep.
BOGDAN: To je izvan mojih granica percepcije!
NEBA: Čak i za naš ukus.
VANESA: A ako vam kažem da ću postati i najčitanija srpska spisateljica i prodati prava Srđanu Dragojeviću da snimi film?
BOGDAN: Svaka čast koleginice. U vašem ludilu ima logike i sistema.
VANESA (polaskano): Fala vel’ka!
NEBA: Nije loše.
VIKTOR: Nedostaje samo jedan mali detalj.
(Viktor ustaje i kreće prema vratima)
VANESA: Gde si ti krenuo?
VIKTOR: Šta će ti ekskluzivna priča ako nemaš snimak a ja ne želim da snimam?
VANESA: Na kolena, pardon, koljena!
(Viktor klekne pored torbe. Iz kupatila dolazi Sajo koji više liči na fleku nego na fleku od čoveka, što i jeste)
SAJO: Ovo baš boli, Sunce li vam jebem ono friklajmbersko!
IVAN: Kad ti kažem da umreš ti umri!
VIKTOR: Marta, želim decu!

(Ivan iščupa turpiju iz svog vrata i skoči na Saju i zabije mu turpiju u vrat. Viktor baci torbu Marti i, u letu, prospu se stvari i oružje po podu. Svi se bace na oružje. Marta zgrabi pušku i upuca Išketa u lice)

IVAN: Tuson zarez Arizona, Monster trak ekstravagancaaaaa!
(Marta ga overi još jednom. Neba zgrabi skakavac i skoči na Bogdana)
NEBA: Taticeee!
BOGDAN: Sine Nebojša!
(Istovremeno Bogdan dobije bodež u stomak a sin metak u srce. Padnu, zagrljeni. Sajo ide na Vanesu, iščupa turpiju iz vrata i gađa je k’o šurikenom i pogodi je pravo u lice. Ona vrisne)
VANESA (izdišući): Sav taj fejs-lifting nizašta! Hjo bedaka!
(Sajo se, okreće oko sebe, sumanut, sa puškom u ruci cilja a onda kad nacilja na Martu Viktor iskoči iza fotelje)
VIKTOR: Sajo, juri mene!
(Sajo se okrene prema njemu. Marta puca u Saja. On, zbunjen, okreće leđa i stavlja metak koji mu je ispao iz džepa u pušku)
MARTA: Crkni već jednom!
(Marta stiže do "klik" u revolveru. Sajo se okrene prema njoj, spakuje metak u pušku i raznese je a onda spusti pušku, prođe pored zapanjenog Viktora)
SAJO: Neka, ja ću gospodine. Dobrodošli u naš hotel sa četiri zvezdice! Imamo sjajnu uslugu, džakuzi, er-kondišn, porno-kanale….

(Sajo odlazi u klozet, otvara vrata, koraci, of, krik i tup pad, of. Viktor ustaje. Krene napolje. Zadrži se pored Marte. Klekne, poljubi je u čelo. Vadi tiket iz cipele, iscepa ga i razbaca papiriće po sobi. Odgura trosed od vrata, izlazi. Zatvara vrata. Mrak)

/KRAJ/

- 16 -