Piše i crta: Zoran Spasojević

ČEKAJUĆI NJU

Lica:
Tata, pedeset godina, otac One
Dečko, dvadeset godina, momak One
Drug, dvadeset godina, Dečkov drug

Dnevna soba. Za okruglim stolom sede Tata, Dečko i Drug: gledaju se iskosa, ćute i dobuju prstima po stolu.

DEČKO: Ona je trenutno gore u kupatilu?
TATA: Nego.
DEČKO: Hmm...
TATA: Ti si taj famozni Dečko. (Puca iz sve snage žvakom koju razvlači u ustima.) Toliko nam je pričala o tebi da smo pomišljali da si stigao iz svemira. (Pokazuje glavom na druga.) A i drugar ti je izgleda s druge planete.
DRUG: Ha, ha...
DEČKO: Hmm...
DRUG (privlači pepeljaru): Čudno, imam istu ovakvu kući.
TATA: Nije čudno. Mogu da se kupe na svakom koraku.
DRUG (pripaljuje cigaretu).
DEČKO: Ako vaša ćerka uskoro ne siđe, pauk će da mi zapali kola.
DRUG: Ha, ha...
TATA: Pauk će prvo da ti odnese kola pa će onda Ona da siđe.
DEČKO: Hmm...
DRUG: Ha, ha...
TATA: Poznajem svoju devojčicu.
DEČKO: Izvin'te gospodine, je l' dozvoljeno pušenje?
TATA: Molim?
DEČKO: Mogu li da zapalim pljugu?
TATA: Bože sačuvaj. A, to nikako. U našoj kući pušenje nije dozvoljeno.
DEČKO (pokazuje rukom na Druga): A Drug? Kako on može da puši?
TATA: On me nije pitao.

Zavesa.

ODRASTANJE

Lica:
Nestor, sedamdeset osam godina
Ja, pet godina

Mesto dešavanja: Dnevna soba. Nestor pred ogledalom pravi grimase. Ja ga radoznalo posmatram.

JA: Deda.
NESTOR (ne reaguje).
JA: Deda.
NESTOR (ne reaguje).
JA: Deda! Deda!
NESTOR: Čujem te.
JA: Šta to radiš?
NESTOR: Nerviram se.
JA: A zašto?
NESTOR: Ne mogu da poljubim svoje oko.

Zavesa.

PENZIONERSKA POSLA

Lica:
Klinja, deset godina
Penzos, šezdeset godina

Park. Klinja je poređao igračke na travnjaku. Penzos se lagano kreće
stazom. Staje ispred Klinje, širi noge i stavlja ruke na leđa.

PENZOS (s visine): Čije su ti ovo igračke?
KLINJA (samo da ga skine): Moje.
PENZOS: Ne trebaju ti više?
KLINJA: Ne trebaju.
PENZOS: I rešio si da ih prodaš?
KLINJA: Rešio.
PENZOS: Misliš da možeš nešto da zaradiš?
KLINJA: Mislim.
PENZOS: Koliko misliš da možeš da zaradiš?
KLINJA: Nemam pojma.
PENZOS: Vidim imaš i lutkice.
KLINJA: Imam.
PENZOS: Odakle ti lutkice? Ti si dečko, nisi se valjda igrao
lutkicama?
KLINJA: Nisam.
PENZOS: Pa, odakle ti onda lutkice.
KLINJA: Maznuo sam ih od sestre.
PENZOS: Vi Romi ste čudna sorta.
KLINJA: Nemoj da me zoveš Rom.
PENZOS: Zašto?
KLINJA: To me vređa.
PENZOS: Je li?
KLINJA: Jeste. Zvuči mi nekako 'talijanski.

Zavesa.

Zoran Spasojević

- 16 -