Intervju

REŽISER  BORIS MITIĆ

KRALJ PIRATA NA LEGALNOM TRONU

Boris Mitić

"Naši aforizmi su stvarno za nekoliko klasa napredniji od svetskih, neopisivo mi je drago što su naši i samo naši, i mislim da moramo da istrajemo u tom kvalitetu"

Boris Mitić, www.dribblingpictures.com, nesuđeni fudbaler, latentni aforističar, samouki dokumentarista. Diplomirao masmediologiju u Kanadi, pet godina radio u beogradskom predstavništvu Agencije Frans Pres, nakon čega abortira novinarstvo da bi se posvetio srednjemetražnom dokumentarnom filmu. Snimio je "Lepu Dijanu" (Pretty Dyana, 2003) i "UNMIK Titanik" (2004). Film "Kvadratura flaše" trenutno je na "prepeku", a uskoro kreće u novu avanturu sa filmom "Aphocalypse Now!". 

"Pretty Dyana" je prikazana na preko 50 festivala (gde je osvojila sedam nagrada) i na osam televizija širom sveta, dok je na Balkanu zahvaljujući masovnoj pirateriji dostigla kultni status.... "UNMIK TITANIK", nakon amsterdamske i beogradske premijere, upravo kreće na turneju. Sledeća stanica: Festival politički nekorektnog filma u Ljubljani! (www.pi-ff.net)

* * *



Pretty Dyana - Boris Mitić

ETNA: Ovih dana iz sveta nam je stigla još jedna lepa vest! Na sreću, ili možda na žalost, nije reč o političkim podvizima naše vlasti, nego o još jednom uspehu mladog reditelja Borisa Mitića, koji je na festivalu u Visbadenu osvojio glavnu nagradu za dokumentarni film "Pretty Dyana". 

Prelistavajući novine u potrazi za informacijama o filmu, jedan intervju sa Borisom izmamio je osmeh, jer sam ga upoznala par dana pre odlaska na festival i zato isečak ide na početku, iako je autor Radoš O. Dragutinović to ostavio za kraj: "Na kraju ne mogu a da ne kažem - Boris Mitić je persona koja ostavlja neza- boravan utisak. U celini i detaljima je poseban. Na molbu-poziv za razgo- vor, koja je sadržala preko hiljadu karaktera, odgovorio je sa - četiri: MOŽE". Dan nakon povratka iz Visbadena, strahujući da je premoren ili da mu je preko glave davanje izjava i intervjua, dobila sam sličan odgovor, doduše sa malo više karaktera: "intervju je naravno super ideja". Ovu "super ideju" ćemo razraditi malo kasnije, a za početak da se osvrnemo na super ideju snimanja nagrađenog filma, jer da nije takva ne bi bilo ni toliko nagrada, ili možda na momenat pre toga - kupovina kamere. 


Mitić: Ko izdrži više od dve godine na bilo kom poslu koji se radi od 9 do 5 - svaka mu čast! Ja sam izgurao četiri. Kad se čovek zasiti skitanja po bogatoj nam državi i upoznavanja glavnih joj antagonista, od novinarstva mu ostaju samo robotska rutina, ideološka auto-cenzura i lešinarski duh. Dokumentarni film je sušta suprotnost -- tamo sam i pobegao. 

Kameru sam pazario ne znajući ni sam zašto, i to ne onu najjeftiniju. Ljudima oko mene ništa nije bilo jasno. Ovaj nikad nije bacao pare na pomodarske gluposti i ekcentrične hirove, jel' moguće da ga je tek sad stiglo?! Valjda sam hteo da vidim kakav je osećaj spojiti dva kadra... Instalirao sam program za montažu... i zarazio se.

Prvi dan sam snimao pokućstvo, drugi dan zalazak sunca, treći raskrsnicu s prozora. Naučio sam sve dugmiće, ali mi je nedostajalo nešto živo.

Dijančerose sam upoznao otprilike u isto vreme, negde 2002. Redovno su me preticali na povratku sa posla i to sa desne strane, i to najvećoj uzbrdici. Landara Pepsi-flaša sa gorivom, trese se ogoljeni motor, svađaju se muž i žena za volanom, klinci stoje pozadi, razapeti, uživaju vetrom u lice. Jednog dana sam ih pratio, otišao biciklom do naselja, svima dao điro, upoznao ih redom. Par nedelja kasnije hteli smo da se slikamo za uspomenu. Kako nisam imao foto-aparat, poneo sam kameru. Aj' i mene, aj' i mog sina, vidi kucu, gle Dijanu - materijal se gomilao, ja ga pakovao u kompjuter, izmontirao onako instinktivno, zezanja radi... i ta 45-minutna verzija je obišla ceo svet, od najvećeg festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (gde je premijerno prikazana), do Argentine i Jermenije, preko Burkine Faso, Tirane i Severnog pola...

ETNA: Iskustvo novinara sigurno je doprinelo da se nađete u raznim situacijama i da upoznate neobične ljude, pa i one manje neobične ili možda bolje reći ono što ovde više nije neobično, a trebalo bi da bude makar neprimereno a u najboljem slučaju i kažnjivo, ali je fokus Vaših priča usmeren u sasvim drugom pravcu - ovde ne baš toliko popularnom. Da li su Vaši filmovi donekle promenili taj odnos?

Mitić: Najkorisnija stvar koju sam povukao iz sveta novinarstva je osećaj za priču, tj. za pravi ugao kojim valja pristupiti nekoj priči kako bi ona ostala dosledna sama sebi a opet zainteresovala i najširu publiku. Zato Dijana nije samo n-ti film o Ciganima niti je UNMIK Titanik nekakva srpska istina o Kosovu, kao što ni Afokalipsa neće biti još jedan u nizu dosadnih dokumentaraca o književno-socijalnim fenomenima. Filmski jezik je hvala Bogu toliko bogat da se sve finese u izražavanju mogu sjajno nivelisati, čak i u dokumentarnom obliku gde nema kontrole nad sadržajem. Dokumentarci uzgred imaju i tu dodatnu snagu istine i verodostojnosti, za razliku od igranih filmova koji su se u poslednje vreme prilično iscrpeli.

ETNA: Iako naizgled različiti oba filma, "Dijanu" i "Titanik" kao da povezuju iste niti - Kosovo. Na jednoj strani su izbegli Romi sa Kosova ili Kosovo u Beogradu, a na drugoj Srbi saterani u geto na Kosovu - a da pritom ni jedan ni drugi film ne deluje pretenciozno, kao propaganda ili pak patetično. To je svojevrsni šamar svim političarima zajedno i našim i svetskim. Njihov neuspeh je utoliko veći srazmerno nagradama koje dobijate, što znači da svakodnevno raste. Ali to možda i ne čudi ako se uzme u obzir činjenica da političari upropaste gotovo sve čega se dotaknu ili je ovo prejaka formulacija?

Mitić
: Ja ne mogu da snimam nešto što ne volim ili nešto što me ne fascinira. Ne bih mogao da pravim film o recimo izborima u Iraku ili o beloglavim supovima na Komovima. Da bih izdržao dve godine totalne posvećenosti jednom filmu, moram da se zaljubim u svoje likove. Dijančerosi su mi bili u komšiluku, njih sam zavoleo i pre snimanja. Novinske reportaže na Kosovu sam radio pet godina unazad, ali nijedna nije imala tu snagu kao filmski prikaz novogodišnje noći u poslednjoj zgradi u Prištini gde su ostali da žive Srbi, njih stotinak, sa sve decom, i koji četiri godine nisu izlazili van. Ta dva filma su mi se sama nametnula. Za treći sam razmišljao naglas: Šta je to što me pored ciganske alhemije i kosovskog egzistencijalma najviše intrigira? Vrlo brzo sam došao do zaključka da su to aforizmi.

ETNA: Satiričari su mnogo pisali o Kosovu i tragediji koja je snašla sve nas zajedno sa ili upravo zbog Kosova, ali je to ostalo prilično nezapaženo. Tačnije ono što satiričari pišu ili govore kao da ostaje u krugu istomišljenika i tek ponekad nakratko bljesne pa se brzo ugasi. Vaši filmovi nisu satirični ali brane ono o čemu satiričari pišu. Može li se govoriti o srodnosti ideja prikazanih drugim sredstvima i na drugačiji način? Da li ova sredina nije sposobna da prepozna apsurd u lepo oblikovanoj formi pa je treba udariti po sred čela nečim konkretnim i očiglednim, jer i ovdašnji satiričari unekoliko podsećaju na one Srbe u getu, čija se reč ili misao teško probija u javnost? 

Mitić: Ja volim da pravim paralelu izmeđa dokumentaraca i aforizmama, jer su obe forme jako moćne i bogate, a opet nepravedno zapostavljene. Mislim da njihovo vreme tek dolazi... Kad čovek pogleda tri kvalitetna dokumentarca, teško se vraća na holivudske splačine; isto tako, nakon par pročitanih aforizama, bilo koji savet iz sveprisutnih "antologija mudrih misli" i pop-psiholoških priručnika može da zvuči samo kao isprazna fraza iz bajatog kineskog kolačića...

Boris Mitić
Magazin Star - 15.09.2004.

ETNA: Stigli smo dakle do ideja, pa da se vratimo na "super ideju" koja će, verujem, obradovati naše čitaoce, a naročito saradnike - "Afokalipsa danas". Kakav je to projekat i kako ste došli na tu ideju?

Mitić: Naši aforizmi su stvarno za nekoliko klasa napredniji od svetskih, neopisivo mi je drago što su naši i samo naši, i mislim da moramo da istrajemo u tom kvalitetu. Ja ću u ovom filmu gledati da predstavim i taj jedinstveni svetski fenomen, i ljude koji ga stvaraju, i okruženje koje ih inspiriše. Glavni izazov je da sam film bude snimljen u aforističarskom duhu - da bude ubojit, vickast, zabavan, pun preokreta, nabijen skrivenim smislom. Da svako ko ga bude pogledao nauči kakvi smo mi ljudi i kakav je satira lek. Mnogo ljudi koji su imali negativne predrasude prema Ciganima mi je prilazilo posle projekcija Dijane, priznavši da im se stav potpuno promenio. Verujem da će tako biti i sa našim imidžom...

Ljudi ne očekuju da nešto istinito, kao što je dokumentarac, bude smešno. Ako uz to dobiju i injekciju mudrosti i dobre energije, biće prezadovoljni. Ja mogu samo da garantujem da će film biti dosledan našem aforističarskom duhu, snimaću ga sve dok ne postignem taj cilj.

ETNA: Pomenuti filmovi rađeni su u stilu "one man band", dakle, scenario, kamera, montaža, režija i produkcija su bili Vaše delo, a pritom je sve to urađeno sa malim budžetom, jasno, bez podrške kulturnih institucija, a ne daj Bože i ministarstva za kulturu. Da li će film "Istorija afokalipse" nastaviti taj trend ili će biti neke razlike u realizaciji i pristupu? 

Mitić: Nakon sjajnog uspeha Dijane, festivali i producenti su mnogo otvoreniji za moje nove filmove. UNMIK TITANIK je na primer finansijski podržan od strane prestižnog amsterdamskog festivala, a verujem da će i za Afokalipsu biti dosta interesovanja, pogotovo nakon trejlera/foršpana kojeg ću uskoro da snimim. Iz razgovora sa stranim producentima sam saznao da ih upravo ovakve priče interesuju - osvežavajuće, duhovite, inteligentne... Što se domaćih institucija tiče, Bože moj, ako hoće da pomognu - hoće; ako ni ovde ne prepoznaju svoj interes, onda ništa, snimićemo film bez njih.

Što se forme tiče, Afokalipsa će svakako biti stilski mnogo promišljenija od prva dva filma, ali ću ipak gledati da zadržim svu spontanost i slobodu u snimanju. U svakom slučaju, produkcija će biti mnogo ozbiljnija, ali autorski pečat ne dam.

ETNA: Preliminarne pripreme su već počele: prikupljanje informacija, iščitavanje literature (ako se izuzme pret- hodno pasionirano čitanje i prikupljanje aforizama) i upoznavanje sa autorima. S obzirom na brojnost autora, pretpostavka je da neće svi biti zastupljeni ili barem ne u podjednakoj meri. Kakvi su prvi utisci i postoji li doza treme ili straha kako organizovati ovu mentalnu ili kako ste u najavi za film rekli najfiniju akupukunturu mozga? 

Mitić: Ja sam ideju o ovom filmu iskristalisao nakon brojnih pitanja stranih producenata i kolega o mojim budućim planovima... Bacio sam je na papir i svima se jako dopala, samo što nisu shvatili kako bi to moglo da se prenese na film. Ja sam imao nekoliko ideja, ali je stvar prelomio jedan poznati nemački distributer, koji mi je rekao da njemu u celoj ovoj priči najzanimljivije to što svaki aforizam ima svog autora, za razliku od grafita ili viceva, i da bi njemu bilo najinteresantije da se prikažu autori tih aforizama.

Kad je čuo čime se sve naši aforističari bave u svojim svakodnevnim aktivnostima - od zubara, psihijatara i poštara do vinogradara, carinika i pilota - oduševljeno mi je sugerisao da bi film trebalo fokusirati upravo u tom pravcu. 

Ja ću ovih dana obilaziti aforističare u Beogradu, Užicu, Novom Sadu, Kragujevcu i Podgorici, upoznavati se sa ljudima i polako sklapati neku vrstu radnje u filmu. Mislim da će na kraju tu biti dosta improvizacije, te da ćemo za vreme snimanja, koje će trajati skoro godinu dana, morati često da reagujemo da svakodnevne događaje, kao što su na primer sada ove poplavu u Banatu. Odemo tamo, sednemo u čamce, sretnemo meštane, pričamo i snimamo aforizme. Recimo.

ETNA: S obzirom na to da ovde najbolje uspeva apsurd, na jednoj strani štampa je brujala u nastojanju da se suzbije piraterija, a sa druge s ponosom Vas progalašava za kralja pirata, jer je film "Pretty Dyana" potukao sve rekorde u piratskim kopijama. A valjda bi logičnije bilo da ta ista kulturna javnost, tačnije institucije kulture, stanu iza projekata, dajući materijalnu i medijsku podršku na legalnom tržištu, i proglasi za kralja dokumentarnog filma. Ali, kao što rekoh, ovde najbolje uspeva apsurd. Da li će on (apsurd) biti i osnovni lajt motiv "Afokalipse" ili barem jedan od motiva?

Mitić: Naravno. Apsurd je uvek in. Naša svakodnevnica je puna apsurda, a naš apsurdni zadatak je da taj apsurd predstavimo kao neizbežan, zabavan, čak i lekovit!

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Mitić: Nije zlato sve što srbija, ali bi valjalo da se svi potrudimo da budemo što bolji alhemičari. Živeli aforizmi! Živeli dokumentarci! Živela astronomija! 

Vidimo se u filmu.
www.dribblingpictures.com

Razgovor vodila:
Vesna Denčić

- 8 -