Intervju

KNJIŽEVNIK  ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

DRAMATIČNI AFORISTIČAR

Aleksandar Novaković

"Jednostavno, ne štedim nikog i idem do konačnog razrešenja, znači do dna užasa i do fundamentalnih pitanja i ne štedim nikoga, uključujući i sebe"

Aleksandar Novaković, diplomirani istoričar i dramaturg. Piše drame, aforizme, pesme, kratke priče... Autor je knjige aforizama: "Pij Sokrate, država časti" (1998); drama "Sistem" (Narodno pozorište Užice, 2001) i "Zubi" (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004), kao i desetak radijskih formi (Radio-Beograd). 

Napisao je scenarija za crtane TV serije: "Bebice" i "Parobrod Srbija" (RTS, sezona 2003/2004). Dramatizacije "Pohvala ludosti", (po Erazmu Roterdamskom, RCIU, 2002), "Propadanje - čin poslednji" (po delima iz Najkraće drame na svetu, Nezavisna scena MKC Sistem, Beograd, 2003). Dobitnik više nagrada za aforizme, drame, kratke priče. Objavljuje u brojnim novinama i časopisima, zastupljen u antologijama aforizama i zbornicma kratkih priča i poezije. Živi u Beogradu.

* * *

ETNA: Prilikom dogovora za ovaj intervju, na pitanje kako da ga naslovim, Aleksandar Novaković je odgovorio: književnik. Zašto ne dramaturg? To mi je, naime, delovalo mnogo "dramatičnije" i prikladnije ukoliko se uzme u obzir buntovnost ovog mladog stvaraoca, koji je pored posla kojim se bavi, ostao upamćen i po tome što je odbio da primi Vibovu nagradu za najboljeg satiričara u 1999. godini. Da li je taj "dramatičan" potez ostavio neke posledice ili naprotiv, pohvale, odobravanja i tome slično?

Novaković: Što se "titule" tiče, mislio sam da je ona, književnička, sveobuhvatnija i govori zapravo o svim formama umetnosti kojim se bavim, tačnije koje koristim da se izrazim, jer, sve je to jedna pesma. 

Što se poznate priče o odbijanju tiče, uradio bih sve potpuno isto. Nisam razmišljao o posledicama. To je bio moj stav a meni je odavno dosadilo da oklevam i da se plašim. Posledice? Odobravanja i kritika je bilo, ali, nažalost, shvatio sam da su kritike više bile lične, od strane nekih mojih kolega, profesionalno-sujetne nego ideološke, režimlijske (u vreme kad je Milošević bio na vlasti) koje sam ja ovim gestom i želeo da izazovem. Paradoksalno ali, tako je. 

ETNA: Na dodeli ovogodišnje Vibove nagrade Petar Lazić je izjavio da su prilikom izbora razmatrali i autore starije od 35 godina (valjda nije bilo dovoljno mlađih autora?) i da su stekli utisak da je satira u krizi. Smatrate li da je satira u krizi ili je možda reč o već poslovično neobaveštenim članovima žirija (čast izuzecima)?

Novaković: A koliko treba nas mladih da bude da bi se satira biološki obnovila? Sto? I onda bi govorili da nas ima samo nekoliko. Znate, to me podseća na priču o krizi srpskog dramskog teksta. S jedne strane nariču kako nema ko da piše drame a s druge - rolo-ormani po pozorištima su puni dramskih tekstova mladih, obrazovanih i profesionalnih, pisaca koje niko nikad nije ni pročitao. Mislim da sam ovim sve rekao.

ETNA: Jako malo prostora je u štampi ostavljeno za satiru, ima li uopšte mesta gde mladi autori mogu da objave svoje prve ili početničke radove, šta kažu Vaše kolege, pošto se sigurno družite sa mlađim piscima i kakva su Vaša iskustva?

Novaković: Da, to je tačno. Nema prostora. Ako izuzmemo ETNU, naravno. No, moje kolege Sergej Skorupan i Tomislav Marković, mladi autori, takoreći moji vršnjaci, imaju rubriku u "Glasu javnosti". S te strane se nadam nekom poboljšanju. Sve ostale rubrike po časopisima drže uglavnom oni stariji i "iskusniji" tako da su nam sva ta glasila zatvorena jer, pobogu, oni su zreliji. Iskusniji - kad bi se zezali, naravno.

ETNA: Jedna zbirka aforizama, a više drama i dramskih tekstova. Može li se prema težini uporediti pisanje aforizama i drama ili je potreban podjednak napor za kvalitetan tekst, pa je do sada samo jedna objavljena zbirka aforizama prosto rezultat nedostatka vremena? Ili drami dajete prednost?

Novaković: Ne, nije nikakva prednost jednog nad drugim izrazom. Sticaj okolnosti, verujte. 

Naime, moji aforizmi čekaju već godinama da izađu (zbirku sam završio još pre četiri godine) ali to se ne događa. Nema se para. Ime izdavača iz kurtoazije ne pominjem. U međuvremenu, nastaju novi aforizmi i to redovno stiže u ETNU. Ako ima sličnosti između drame i aforizma to je: reci brzo, kratko, akcija, akcija, non-stop akcija. Aforizam je, kao i pozorište, moja stara ljubav i ne dajem ni jednoj ni drugoj prednost. I, za kraj mala bizarnost - pošto se plašim da će moji aforizmi još dugo čekati, duže nego drame, sve češće ih umećem u svoje dramske tekstove, da bar tako dožive javnu sudbinu.

ETNA: Šta je "RCIU"? Kako je tekao put od ideje do realizacije i dokle ste stigli?

Novaković: "RCIU" je "Razvojni centar izvođačkih umetnosti" i deluje u saradnji sa MKC-om (Međunarodnim kulturnim centrom), Terazije 26. Multikulturna aktivnost - od književnih večeri, izložbi do pozorišnih predstava. Tu su i dramske i glumačke radionice. Prezentovali smo rad preko 70 mladih autora. Od satiričara su nastupali ili gostovali: Dejan Milojević, Toma Marković, Sergej Skorupan, Đorđe Otašević, Milan Beštić… Za sad je bilo tri predstave na repertoaru, i to prave, profesionalne. Radimo sa mladim, školovanim glumcima. Stekli smo status "neobičnih i zanimljivih". Eto, dotle smo stigli a za sve kontakte - znate već. 

Kad dođe vreme glodanja 
narod se zaklinje u kosti predaka.

To što su pucali u glavu, 
zadalo je dosta glavobolje.

Ovo je ekološka zemlja. 
Svako ima drvo da se obesi.

Ministarska plata zavisi 
od zapremine džepova.

Kad god čujem himnu, ja ustanem.
I odem.

Izgubili smo orijentaciju.
Obrstili smo mahovinu s drveća.

Ne žuljaju me okovi.
Kao da sam rođen u njima.

Mučki smo napali sami sebe.
To od nas nismo očekivali.

Neće ovde teći med i mleko 
dok je u nama krvi.

Vođa ili Predsednik?
Isti je to đavo.

Aleksandar Novaković

ETNA: Drame "Sistem" i "Zubi", gotovo u isto vreme kada su izvo- đene na sceni, objavljene su i u Etni, na šta smo Vam ja, a verujem i naši čitaoci veoma zahvalni, i pret- postavljam da su zbog različitosti medija izazvale i različit efekat, što u principu može da bude veoma dobro - isprovocirati različite asoci- jacije kod većeg broja ljudi. Da li nešto povezuje te dve drame, sem, kritičkog i idejnog stava? 

Novaković: Ma, ne, verujte, one su izazvale sličan efekat - zbunjenost, zapitanost, šok, a to sam i želeo da postignem. Jedino su Zubi, zbog eksplicitnijeg nasilja udarili malo jače na emocije publike. 

Jednostavno, ne štedim nikog i idem do konačnog razrešenja, znači do dna užasa i do fundamentalnih pi- tanja i ne štedim nikoga, uključujući i sebe. 

Obe drame imaju, ovo je za vas zanimljivo, i neku satiričku notu u sebi, udaraju na društveni sistem kao takav, dakle, anarhične su i kritički nastrojene. To su sve oni kvaliteti koje sam, a na njih sam stvarno ponosan, izbrusio baveći se satirom. 

ETNA: Da li zvanje istoričara pomaže prilikom sagledavanja situacije u kojoj se nalazimo sada i onoga što je kako kažu prošlost, u kreiranju satiričnih tekstova?

Novaković: Svakako. Mislim da nije reč o pisanju istorijskih komada o velikim ličnostima i dramatičnim preokretima koji su odlučivali sudbine armija i država. Mene to ne zanima. Zanimaju me ljudi. Ne oni "mali", pežorativni ljudi iz kvazi-socijalne tematike. Jednostavno, ljudi. I, ponekad mi pomogne znanje o istoriji kao nizu katastrofa koje tresu ljudski rod, ili neki njen mali segment. Recimo, u mojim dramama sam koristio, za zaplet ili ukras: istoriju baltičkih naroda, škotsku istoriju 13. veka, srpsku - I sv. rat i prevrat protiv kneza Aleksandra Karađorđevića, elemente istorije susednih naroda.

ETNA: Šta u dogledno vreme možemo najpre očekivati od Aleksandra Novakovića - novu knjigu, dramu ili nešto treće?

Novaković: To bi i Aleksandar Novaković voleo i to će vam Aleksandar Novaković i javiti čim prestane da govori o sebi u trećem licu.

ETNA
: Aforizmi, poezija, proza, drama, istorija - prilično različita interesovanja, ima li još nešto što nije navedeno u biografiji, neka tajna ljubav prema drugoj vrsti umetnosti, ili uopšte neko interesovanje koje zaokuplja pažnju?

Novaković: Da. Gitara. Imao sam pre nešto manje od godinu dana bend, poluakuastični, koji se zvao (ili još zove, jer nismo formalno rasformirani) "South Park Team". Imali smo neke klupske svirke sa muzikom od autorske do obrada: Joy Division, Nick Cave, Tindersticks. Ništa ozbiljno, mala zanimacija za nas i prijatelje u MKC-u, s vremena na vreme. Ipak, tom prilikom su nastale i neke pesme koje sam objavio u ETNI a koje imaju svoju muziku koju sam komponovao. Šta reći? Odrastao sam na rokenrolu, to mora da se odrazi, pre ili kasnije. Ne moraš svirati sa nekim velikim bendom ali će rok na neki način uticati na tvoj život.

ETNA
: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Novaković: Budite dobri i prijatni prema svim ljudima, bez obzira na rasu, veru, seksualnu opredeljenost i sl. Šetajte dosta, pijte manje alkohola a više vode. Priznajte sebi da niste Bog. Pročitajte ponekad knjigu. Slušajte manje intervjue a više svoje srce. I, žao mi je ali, ja kao dramatični aforističar dajem kratke intervjue, veran svojoj profesiji. To je to.

Razgovor vodila:
Vesna Denčić

karikatura - Tošo Borković

- 8 -