Intervju

SATIRIČAR  ĐORĐE OTAŠEVIĆ

NEKOMERCIJALNA ELITA

Đorđe Otađević

"Aforizam je književna vrsta u kojoj smo postigli izuzetne uspehe. S pravom se smatra da je srpski aforizma daleko najbolji u svetu"

Đorđe Otašević, doktor lingvističkih nauka, objavio više desetina naučnih i stručnih radova i desetak udžbenika, rečnika i priručnika. Glavni urednik časopisa "Lingvističke aktuelnosti", koji izdaje Institut za srpski jezik SANU. Sekretar Komisije za leksikografiju i leksikologiju Odbora za standardizaciju srpskog jezika i zamenik sekretara Odbora. Piše aforizme i kratke priče. Objavio je knjigu kratkih priča "Kako miriše plastično cveće" (2001), zbirku aforizama "Ubistvo na kredit" (2002) i zbirku kratkih priča "Hronika bolje budućnosti" (2003). Priredio više zbornika aforizama, kratkih priča i pesama. 

* * *

ETNA: Nije neobično da jedan lingvista zaplovi u satirične vode, naročito u aforizam koji je idealan za stilsko poigravanje, ali Đorđe Otašević to podjednako dobro radi i u kratkim pričama, koje je izdigao sa nivoa jednostavne novinske priče u literaturu visoke vrednosti. Formula prilično jasna: talenat + obrazovanje + rad. Ono što jeste specifično, pored stila, svakako, je to da pišete isključivo satirične priče. Otkud ta isključivost?

Otašević: Vreme u kome živimo inspiriše satiričare da svaki dan napišu barem deset priča. Toliko, naravno, niko ne piše, ali i mnogo manji broj je dovoljan da za druge teme ne ostane mnogo vremena. Pre desetak godina napisao sam popriličan broj ribolovačkih priča, a odavno sam započeo i rad na knjizi kratkih nesatiričnih priča, ali nikako da je završim.

ETNA: Sa aforizmom je sasvim druga priča, tu je opseg "koloritniji", tematski raznovrsniji i može se podeliti na celine i segmente interesovanja: od ribolovačkih, profesorskih, naravno, satiričnih, do erotskih pa i seksi aforizama. Otkud u aforizmu takav raspon u odnosu na priče?

Otašević: Na tu raznovrsnost najviše je uticala kultna emisija Darka Kocjana "Oblak u bermudama", koja se godinama emituje na radio-stanicama.

ETNA: U opusu nedostaje poezija, barem u objavljenim knjigama. Hoće li i to stići na red za objavljivanje ili je poezija samo jedna velika ljubav iskazana samo kroz čitanje brojnih knjiga?

Otašević: Verovatno malo ko od satiričara zna da sam u književnost ušao s poezijom, još u gimnaziji, kada je u časopisu "Mladost" objavljen jedan stubac mojih pesama, uz kratku kritiku Nova Šćekića. I sada se dobro sećam njegovih reči da se u objavljenim pesmama "nazire poetski kvalitet mladog Đorđa Otaševića". Danima sam ponavljao u sebi da bi njemu trebalo što pre kupiti naočare jer se poetski kvalitet vidi iz aviona, a on ga samo nazire. Tek nekoliko meseci nakon toga objavio sam prve aforizme i humoreske. Posle toga sam malo pisao rok-poeziju i jedini trag je pesma "Nebo" s prvog albuma "Električnog orgazma".

ETNA: Dotakli smo žanrove koji su savremenom čoveku, zbog hroničnog nedostatka vremena, verovatno najpristupačniji, dakle, kratka forma. Da ona ima veliki broj pristalica dokaz su i brojni konkursi koje razni listovi, časopisi ili udruženja raspisuju tokom godine, na koje se uvek odazove više stotina autora, čak i kad su nagrade simbolične, ali i kada ih nema. Pa ipak, malo je izdavača koji neguju kratku formu ili je to samo moja, možda pogrešna, procena?

Otašević: Mislim da je utisak tačan, a razlog vrlo prozaičan - mali tiraži.

ETNA: Izdavačka kuća "Alma", čiji je osnivač naš sagovornik, već tri godine zaredom organizuje različite vrste konkursa, iza kojih ostaju vredni i lepi zbornici, sa impozantnim spiskom autora, od čijih biografija bi čak možda mogao da se napravi zbornik, koji bi možda čak i ličio na zbornik kratkih priča, jer kako kažu, svaki je čovek priča za sebe. Postoji li priča unutar priče?

Otašević: Naravno. Da nema te priče sigurno ne bi bilo ni konkursa ni zbornika. Svaki konkurs odnosi mnogo, mnogo vremena, priprema zbornika takođe, a zarade na tome nema. Pogotovo što mi cele zbornike stavljamo na naš sajt (www.alma.co.yu) tako da svako može potpuno besplatno da pročita celu knjigu, snimi je ili odštampa. Onima koji to žele besplatno šaljemo i fajl u Wordu s konačnom verzijom knjige. 

Posle svakog konkursa kažemo da je to poslednji, da ne treba biti mazohista i trošiti silno vreme na nešto što ne donosi nikakvu zaradu, ali se na kraju ipak predomislimo. Zahvaljujući ovim konkursima, upoznao sam desetine i desetine pisaca. Otvaranje šifri i "otkrivanje" imena autora kojima smo dali svoje glasove ima posebnu draž. Imam još mnogo lepih stvari vezanih za ove konkurse, ali to čuvam za samog sebe kada ponovo padnem u krizu i čvrsto odlučim da konkurse više ne organizujemo.

Balističkom ekspertizom snajperske puške utvrđeno je da je kroz njen dvogled neko gledao u zvezde.

Vreme izlaganja u Parlamentu je ograničeno. 
Da bi bilo u skladu sa poslanicima.

Dočekali smo ih hlebom i solju. 
A oni neka gledaju kako će to 
da razvuku na celu nedelju.

Jeste on prirodno glup, 
ali se bez stalnog usavršavanja 
ovaj nivo ne može postići.

Kad je video da umem da čitam i pišem, 
fakultetsku diplomu mi je prodao u pola cene.

Kratkovide smo poslali u prve borbene redove. 
Da ne naprežu oči.

Mafijaške vođe su izabrale članove vlade 
tajnim glasanjem. 
U skladu sa najvišim demokratskim standardima.

Nije sadašnja vlast kriva što smo pali na dno. 
Zakon gravitacije je ostao od prethodnog režima.

Svedok uopšte nije bio na mestu zločina. 
Eto, koliko je napredovala naša demokratija.

Stalno se upoređujem sa siromašnijima od sebe,
ali je izbor pao na kritičnu tačku.

Đorđe Otašević

ETNA: Ali, da se vratimo na afori- zam. Čitaoci Etne su sigurno proči- tali prikaz za jedno epohalno delo koje je objavljeno pre par meseci: Enciklopedija aforizama 1, a ovih dana je objavljen i drugi tom. Prav- ljenje Enciklopedije, svakako, izisku- je veliki rad i odricanja, verovatno na uštrb pisanja sopstvenih knjiga, jer čitanje knjiga mnogih autora, do kojih ponekad nije bilo lako ni doći, a samo prvi tom beleži blizu 1000 autora, dovoljno svedoči koliko je vremena utrošeno. Koji je osnovni motiv za jedan takav poduhvat?

Otašević: Razloga je nekoliko. Teoretičari i istoričari književnosti, kao i književni kritičari, aforizmu ne poklanjaju gotovo nikakvu pažnju. Zbog čega je to tako, moglo bi se naširoko pričati. 

Aforizam je književna vrsta u kojoj smo postigli izuzetne uspehe. S pravom se smatra da je srpski afori- zma daleko najbolji u svetu. Nakon prvih nekoliko tomova Enciklopedije to će biti lako uočljivo. Zbog toga je logično da se i njemu pristupi s pažnjom koja se poklanja drugim književnim vrstama. Još važniji raz- log za rad na ovom delu leži u činjenici da je aforizam kratka forma pa su nehotična ponavljanja česta. 

Mnogo je aforizama koji su objavljeni više puta, pod različitim imenima, ali, sem u retkim slučajevima, nipošto se ne može govoriti o plagijatu. Nijedan naš satiričar nema svih petsto knjiga aforizama, a čak i kada bi ih neko imao, ne bi bilo moguće svaki put gledati u sve knjige da bi se videlo da li je neki aforizam već objavljen ili nije. Zbog toga su u centralnom delu Enciklopedije aforizmi razvrstani po temama ili ključnim rečima. Podela je vrlo detaljna baš zbog što lakše provere da li je neki aforizam već objavljen. To je uslovilo da Enciklopedija bude vrlo obimna i samim tim potpuno nekomercijalna, ali kod nas, srećom, ima dovoljno ozbiljnih aforističara da ovoliki rad ne bude uzaludan. Izborom aforizama iz više svezaka Enciklopedije biće moguće, za koju godinu, sastaviti mnogo manju, i time komercijalniju knjigu, namenjenu znatno širem krugu ljudi.  

ETNA: Koliko će tomova biti? 

Otašević: To zavisi od interesovanja koje aforističari pokažu. Ako većina aforističara misli da je ovakva enciklopedija nepotrebna i da je bolje kada se isti aforizmi objavljuju deset, pedeset, sto pa i više puta, svaki put pod drugim imenom (nije nikakvo preterivanje), onda ću dalji rad prekinuti. Naravno, ne verujem da će se to desiti.

Poznato mi je da je bilo slučajeva, srećom retkih, da su pojedini aforističari odbijali da iz rukopisa svojih autorskih knjiga izostave aforizme za koje su im recenzenti ukazivali da su već objavljeni, ali to su netalentovani pisci, željni da u svojim knjigama imaju i dobre aforizme, pa makar i tuđe. Dešavalo se i našim najboljim aforističarima da objave aforizam koji je već neko objavio pre njih, ali se tu ne može govoriti o plagijatu. 

Kada Enciklopedija bude završena, objavljivanje već objavljenih aforizama biće nesumnjiv plagijat. I to svestan. Možda se nekome to i ne dopada.

ETNA: Sudeći prema Enciklopediji, ali i prema knjigama objavljenim u poslednjih par godina, koje su deo njenog korpusa, nova vlast nije donela smrt satiri, kako su neki prognozirali, naprotiv, reklo bi se da je samo proširila dijapazon tema, ali će izgleda doneti smrt knjizi. Uvođenje poreza na knjigu neće bitno obogatiti budžet, ali će znatno uzdrmati izdavaštvo. Kako se mali izdavači bore sa tim, a kako autori?

Otašević: Izdavaštvo je u zaista velikim problemima, a ovi novi nameti dodatno su otežali situaciju. Svi se nadamo da će ovi porezi uskoro biti ukinuti. Imamo primer Hrvatske koja je uvela ove poreze, pa ubrzo odustala od njih. Verovatno zato što Hrvatska smatra da ne treba uništiti nacionalnu kulturu. Šta o tome misli naša vlada - videćemo uskoro.

ETNA
: Brojni su naslovi knjiga aforizama, priča i poezije iza kojih stojite kao priređivač, a nasuprot tome, malo je autorskih zbirki. Postoji li u planu neki novi naslov, koji će obradovati ljubitelje, a znam da ih ima, Vaše satire?

Otašević: Na žalost, ničega nema čak ni u planu. Radio sam neke druge stvari, a dan, koliko god da se trudim, ne mogu da rastegnem na više od dvadeset i četiri časa.

Razgovor vodila:
Vesna Denčić


karikatura - Nikola Otaš

- 8 -