Nove knjige

Tragovi

Vladan Sokić
Vodič, Užice - 2004.

Vladan Sokić  -  Tragovi

SOKIĆEVSKO CRNILO

Kada bi Domanović nekim čudom mogao da bude u žiriju za dodelu nagrade "Radoje Domanović", verujem da bi je bez mnogo razmišljanja dodelio nažalost, posthumno, našem Vladanu Sokiću. Domanovićevska brutalna oštrina, egzaktni satirični izraz, pisanje bez rukavica i garda, upravo je karakteristika Sokićeve satirične proze. Nema tu viška reči i trošenja čitaočevog vremena. Jasna poruka, jasan obrt, jasna slika. Kratko i jasno. 

Nije Sokić voleo i pravio literarne kompromise. Ovladao je potpuno suštinom i smislom satiričnog izraza. Znao je dobro da kod satire nema laži i nema prevare. Zato je kratkim snažnim proznim crtama transponovao snagu jakih emocija u specifičan doživljaj koji ni jednog trenutka ne pretenduje da bude lep i prijatan. Mučan je to doživljaj, taj satirični doživljaj, neminovno posredno introspektivan. Zato kod Sokića nema milovanja i uljuljkivanja. Šamar je to, ne prejak da ne bi povredio, pre šljaga, pljuska, od koje se prene, budi, koja podseti, zamisli, zabrine.

Ali ono karakteristično sokićevsko, ono što ga izdvaja do prepoznatljivosti, to je njegovo crnilo. Nije to crni humor, jer ponekad nije humor, to je baš sokićevsko crnilo. Nosio je Vladan taj svoj mrak u mraku, rado je prizivao i pozivao morbidno u svojim pričama, kao da je umetničkom pesničkom dušom slutio neodloživu sudbinsku presudu. I presuda je stigla prerano, kao i svaka nepravda.

Pravi dobri i veliki satiričar bio je Vladan Sokić. Kao svaki Domanovićev učenik i sledbenik, nedovoljno poznati i ni najmanje priznat za svoga vremena, zauzeo je u biblioteci srpskih satiričara časno mesto među retkim piscima svoga doba koji je imao Hrabrost i Poštenje, dve najređe ljudske i još ređe književne osobine. 

Dok čekamo da se Sokićeve najbolje priče i, naročito, aforizmi pojave u budućim čitankama i antologijama, moramo ponovo iskreno zažaliti na tragičnom usudu koji prati Domanoviće najbolje učenike i oduzima im pero i reč rano i prerano. 

Ili je to standardna brzina kojom tanana satirična duša sagoreva u ovom svojevrsnom raju za satiru i paklu za satiričare. 

Slobodan Simić

_______________
Izvornik: Pogovor za posthumno objavljenu knjigu 
Tragovi, Vladan Sokić; Vodič, Užice - 2004.

- 7 -