Nove knjige

Enciklopedija aforizama 1

Đorđe Otašević
Alma, Beograd - 2004.

Đorđe Otašević  -  Enciklopedija aforizama 1

Ljubiteljima kratke forme u poslednjih nekoliko godina sigurno nije moglo da promakne ime izdavačke kuće Alma, koja je jedan od retkih, i reklo bi se sve ređih izdavača čiji zbornici aforizama i kratkih priča pobuđuju sve veću pažnju. A kako i ne bi kad svaki novi zbornik ili konkurs koji organizuje, ugosti mnoštvo novih ili već proverenih i kvalitetnih autora - njihovih misli i ideja. Stoga bi se, čak i pod pretpostavkom da samo autori čiji su radovi objavljeni u tim zbornicima čitaju te knjige, oformila već sasvim solidna publika, mada je poznato da zaljubljenika u sažeto kazivanje ima svakim danom ima sve više - što je uostalom i diktat vremena u kojem živimo.

Međutim, diktat vremena u kojem mi ovde, u tranzicionim vremenima živimo, iznedrio je plejadu vrsnih satiričara, ali i nagnala mnoge druge autore da makar privremeno ili povremeno zaplove u vode satire, bilo da je reč o kratkoj priči, poeziji ili aforizmu. Tako se ta plejada "britkih pera" pretvorila u alternativnu duhovnu gerilu, kako ju je svojevreno okarakterisao teoretičar kulture profesor Ratko Božović, u nastojanju da rasvesli ovaj kulturološki fenomen iznikao na tlu političke truleži i sveopšteg beznađa: "Pokazalo se da se u kratkom i duhovitom misaonom obrtu, u inverzivnom mišljenju može dijagnostikovati svet okrenut naopačke. Naš udes bilo je teško pratiti bleskom ironije, kalamburom humora, podsmešljivim duhom i prostodušnim smehom najviše stoga što se brutalizacija života našla u blizini tragičnog, pa je bilo suženo polje ironijskog razobličavanja. Naši satiričari, u stvari, potvrdili su uverenje da vremena krize podstiču bujanje satirične imaginacije i duh pobune."

Ako je izgledalo da je duh pobune, po brojnosti zastupljenih autora, bio nenadmašan u zborniku Grafiti i aforizmi 2001, Đorđe Otašević, priređivač tog ali i svog novog kapitalnog dela Enciklopedija aforizama 1, pokazao je ili dokazao da su naše, aforističarske, sposobnosti znatno veće, jer se u Enciklopediju slilo bezmalo hiljadu imena autora koji su osetili potrebu da dignu svoj glas. I sudeći već prema tome, upravo će netom objavljena Enciklopedija predstavljati sasvim nov i na ovim prostorima nezabeležen fenomen, fenomen satkan u duhu "domaće radinosti", i tek tu i tamo protkan mislima svetskih velikana. Ali možda vizura može da se postavi i obrnuto: kada se bez lažne skromnosti sagleda kvalitet domaće aforistike, koju brojni eminentni stručnjaci - filozofi, sociolozi kulture, psiholozi, politikolozi i dr. svrstavaju u najviše domene svetske literature, lociranje (epi)centra pobune protiv moralnog posrnuća i brutalizacije života ne predstavlja veliki problem. 

Druga specifičnost Enciklopedije aforizama ogleda se u podeli na pet različitih celina: Prvi deo "O aforizmu i aforističarima" sadrži teorijske tekstove o aforizmu, pregledne članke, književne kritike, prikaze zbirki aforizama, intervjue s poznatim aforističarima i slično; u drugom, najobimnijem delu, aforizmi su razvrstani prema temama ili prema ključnoj reči u njima; treći deo "Zemlje" predstavlja najznačajnije "aforističarske nacije"; četvrti "Aforističari" pruža uvid u književno stvaralaštvo najboljih i najznačajnijih aforističara, naših i stranih; u petom delu "Izvori" naveden je spisak knjiga korištenih pri sastavljanju Enciklopedije, prvenstveno na srpskom, znatno manje na drugim jezicima. 

Ovakva podela pored preglednosti i informativnosti, govori i ozbiljnom metodološkom pristupu materiji. Dosadašnje malobrojne Enciklopedije ili zbornici enciklopedijskog tipa, pored vrlo sličnog sadržaja najčešće građenog na osnovu istog izvora, nisu odmakle od tematskog izbora i eventualno suženog spiska izvora iz kojih su aforizmi preuzeti. Stoga je pristup u organizaciji materije kojim se rukovodio Đorđe Otašević veoma značajan kako za ljubiljetelje aforističke misli tako i za one koji žele nešto više da saznaju o aforizmu kao žanru i kao socio-kulturološkog fenomena u nas.

Polazeći sa tog stanovišta, te nove bolne i otrežnjujuće srpske pismenosti, prožete kroz razne teme (i dileme) koje su kao svoje prirodno stanište pronašle mesto u Enciklopediji aforizama, kao ilustraciju za kraj ovog napisa, odabrana je nasumično jedna od njih, tema koja se nažalost izrodila tek poslednjih godina, pa je otud možda i najreprezentativnija.


AGRESOR I AGRESIJA

Agresoru više neće pasti na pamet da nas napadne. 
Osim ako ga u međuvremenu ne oteramo sa naše teritorije.

Dragan RAJIČIĆ


Agresorima poručujemo da ne šalju svoje sinove u našu zemlju.
Ovdje i naši jedva preživljavaju.

Jovo NIKOLIĆ


Nema tog agresora koga moj narod nije opevao u junačkim pesmama.

Petar LAZIĆ


Agresor od početka rata uživa sve prednosti domaćeg terena.

Rade JOVANOVIĆ


Naši branioci nisu agresori.
Liniju odbrane prekoračili su zbog nepoznavanja terena.

Milivoje RADOVANOVIĆ


Napad je najbolja - agresija.

Anđelko ERDELJANIN


Preduhitrili smo agresora.
Sve što on namerava da sruši, mi smo već izgradili.

Aleksandar BALJAK


Agresor je naneo beznačajne gubitke.
Pokazaćemo mi njemu kako to rade domaće snage.

Mitar TUCOVIĆ


Nismo agresori! Mi se u svojoj zemlji borimo protiv svojih zemljaka.

Iva MAŽURANIĆ


Osvetili smo se agresorima.
Pojeli smo njihovu humanitarnu pomoć.

Zoran T. POPOVIĆ


Agresor može proći samo preko nas mrtvih,
što će znatno amortizovati napad.

Raša PAPEŠ


Osuđujemo svaku agresiju u kojoj ne učestvujemo.

Vesna DENČIĆ


Srpski narod se uvek branio.
Ali pošto u ovom ratu nismo uspeli da se odbranimo, postali smo agresori.

Aleksandar ČOTRIĆ


Kada žrtva postane agresor, a agresor žrtva, rat je obično pri kraju.

Robert MARIĆ


Agresoru su izašli u susret.
Razmenili su mu devize.

Dragan MIROVIĆ


Kada god nam zaprete agresijom,
mi zemlju obećamo seljacima.

Radmilo MIĆKOVIĆ


Agresor je srušio uglavnom ono što je već bilo sklono padu.
Osim predsednika.

Vladan SOKIĆ


Mi nismo agresori.
Zauzimamo samo ono što je naše.

Milivoje RADOVANOVIĆ


Da li ćemo se u slučaju agresije braniti svim raspoloživim sredstvima
ili ćemo malo municije sačuvati i za sutra?

Momčilo MIHAJLOVIĆ


Nije to prljavi rat.
Posredi je čista agresija.

Aleksandar BALJAK


Nekad smo pjevali "od Vardara pa do Triglava"
ne znajući da činimo agresiju na neke nama susjedne zemlje.

Radovan PILJAK


Oni su takvi agresori da smo njihova ognjišta morali da branimo od njih samih.

Aleksandar ČOTRIĆ


Istorija: velike miroljubive sile svakoga dana biju po jednog malog agresora.

Brana CRNČEVIĆ


To je agresija! Obuzimaju me sopstvene misli.

Dejan LOPIČIĆ


U modi je novo shvatanje agresije:
sa miroljubivim konotacijama.

Anđelko ERDELJANIN


Sistem odbrane savršeno funkcioniše.
Svi psuju agresora.

Aleksandar BALJAK


Srbijom neće gaziti tuđa čizma!
Zamolićemo agresora da kupi naše opanke.

Mitar TUCOVIĆ


Agresora nismo uspeli ni da vidimo.
To ga je spaslo od težeg poraza.

Dragan RAJIČIĆ


Agresor je snimio Srbiju iz vazduha.
Iskoristio sam šansu da se slikam za pasoš.

Mitar TUCOVIĆ


U građanskom ratu nema agresora,
a to je značajna civilizacijska tekovina.

Iva MAŽURANIĆ


Agresor je dobro prošao. Da nam se nisu dopali njegovi uslovi pod kojima smo morali da položimo oružje, on bi doživeo još teži poraz.

Dragan RAJIČIĆ


Nismo agresori! Naprotiv, spremni smo da vratimo osvojene teritorije.

Iva MAŽURANIĆ

 

Da završim u duhu Mažuranićeve misli: Nismo agresori, spremni smo da osvajamo nove stranice Enciklopedije, u sledećem i narednim tomovima koji će se uskoro pojaviti.

Vesna Denčić

- 7 -