Piše i crta: Zoran Spasojević

PLAVI VOZ

ili

Kako je drug Đole Balašević triput video Tita


kratko putovanje

Lica:

TITO
UDARNIK
DVORSKA LUDA

Salon u vagonu Titovog "Plavog voza". Dvorska luda se ludira. Sa gramofona dopire pesma Đorđa Balaševića "Triput sam video Tita", u izvođenju grupe "Rani mraz".

PESMA:

Jednom se otac moj,
Sa posla kući vratio pre,
Odenuo mi praznično sve,
I poveo me na trg.

Bio sam klinac još,
I bilo mi je tek oko pet,
Al' dobro pamtim nasmejan svet,
I svečan i sretan dan.

Nisam razumeo zastave, gužvu,
Znao sam tek nešto je važno,
Jer otac me tad prigrli snažno,
Reče mi, sine, gledaj i pamti.

I ja sam video Tita maršala,
Legendu tu, slobodotvorca,
Čoveka tog, druga i borca,
Tada sam ja video Tita prvi put.

U školskim danima,
O njemu su nas učili sve,
Al' život nam objasnio tek,
To kakav je čovek Broz.

Bio sam momak već,
Kroz muziku sam tražio reč,
Pred igrankom se prostruja vest,
Da doći će možda on.

I ja sam stajao malen s gitarom,
Preda mnom sve, moje detinjstvo
Sloboda, mir, Bratstvo i Jedinstvo,
Preda mnom on, nasmejan, večan.

I ja sam video Tita maršala,
Legendu tu, slobodotvorca,
Čoveka tog, druga i borca,
Tada sam ja video Tita drugi put.

(Dvorska luda zaustavlja gramofon. Obraća se publici.)

DVORSKA LUDA (opravdava se): Morao sam da prekinem ovu divnu pesmu. (Pokazuje rukom prema vratima.) Dolazi drug Tito s drugom udarnikom. Drug udarnik je odabran da se ove nedelje provoza "Plavim vozom" kao gost druga Tita. Ali, ne brinite, pesma će se nastaviti. Nastavak sledi posle kraćeg putovanja. (S olakšanjm.) Eh, pa drug Đole ne bio drug Đole da nije video Tita i treći put.

(Ulazi Tito. Za njim se "vuče" drug udarnik: ispošćeno ljudsko biće, "senka od čoveka" u plavom radničkom odelu. Tito zauzima mesto za stolom.)

TITO (dvorskoj ludi, teatralno): Dvorska ludo, 'ajde smesti našeg druga udarnika za sto. Najbolje bi bilo, najbolje bi bilo, preko puta mene. Da se dobro pogledamo u oči.

(Luda hvata udarnika za mišicu, pokušava da ga smesti za sto, ali udarnik se ukočio, kao da mu je neprijato.)

TITO: 'Ajde, ti boga, nemoj se ustručavati. Opusti se kao da si u svome domu.
UDARNIK (iznemoglo): Tito, Partija! Tito, Partija! Tito, Partija!
TITO (odmahnuvši rukom): Pa, majku mu božju, nismo na mitingu.
UDARNIK (iznemoglo): Tito, Partija! Tito, Partija! Tito, Partija!

(Tito se smeje, dvorska luda nekako ugura udarnika za sto.)

UDARNIK (iznemoglo): Tito, Partija! Tito, Partija! Tito, Partija!
TITO: Ti boga, ti baš navalio.

(Dvorska luda sa strane cupka u mestu.)

TITO: Druže udarniče, pa kako si?
UDARNIK (iznemoglo): Žedan sam.
TITO (raspoloženo): I ja sam. Ludo, idi donesi našem drugu udarniku i meni šapanjac. Da nazdravimo!
UDARNIK: Je l' to voda?
TITO: Nije, to je francusko penušavo vino.
UDARNIK: Ne pijem to.
TITO: Idi ludo, donesi mu viski.
UDARNIK: Je l' to voda?
DVORSKA LUDA (kroz smeh): To je engleska vatrena voda.
UDARNIK: Ne pijem ni to.
TITO: 'Oćeš "koktu"?
UDARNIK: Je l' to voda?
DVORSKA LUDA: To je slovenački gazirani sok.
UDARNIK: Ne.
TITO: Može li, onda, mineralna?
UDARNIK: Ni to.
TITO: Ti boga, pa šta onda piješ?
UDARNIK: Običnu vodu. (Pauza.) Samo obična voda mi gasi žeđ. (Pauza.) Samo obična voda pomaže.
TITO (kroz smeh): E, to ne držimo. (Pauza.)
UDARNIK (plačno): Mora obična voda.
TITO: Ti boga, pa ti si pravi šaljivdžija.
UDARNIK: Ja sam livac. Radim pored visoke peći.
TITO: Kolega metalac, znači.
UDARNIK (ustaje, zavrće rukave): Druže Tito, načisto sam se rasušio. Vidite kakav sam se sprčio. (Pauza.) Mora obična voda.

(Dvorska luda ga postavqa u sedeći položaj.)

TITO: Dobro, dobro, nekako ćemo to da rešimo.
UDARNIK: Jao, što sam žedan.
TITO: Dva meseca sam radio kao bravar u Zagrebu štedeći svaku krunu...
UDARNIK: Jao, što sam žedan.
DVORSKA LUDA (imitira): Jao, šo sam žedan.
TITO: I kad sam pred polazak kući, uspeo da kupim novo odelo - dogodilo se da je ono nestalo iz stana...
UDARNIK: Jao, što sam žedan.
DVORSKA LUDA: Jao, što sam žedan.
TITO: Morao sam zbog toga da kupim drugo, ali novaca nisam imao više za novo, pa sam u starinarnici kupio polovno odelo.
UDARNIK: Jao, što sam žedan.
TITO (uzrujano): Ti boga, zar si stvarno toliko žedan?
UDARNIK: Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan.
DVORSKA LUDA (imitira): Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan.
TITO: Ludo, ne ludiraj se više! Idi kaži im da zaustave voz na prvoj stanici. Neka za druga udarnika natoče običnu vodu.

(Dvorska luda izlazi poskakujući. Tito pokušava da se smiri paleći "havanu")

UDARNIK: Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan.

(Voz staje. Tito uvlači prvi dim, gustira.)

UDARNIK: Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan. Jao, što sam žedan.
TITO: Voz je stao. Stiže ta tvoja obična voda. (Osvrće se oko sebe.) Majku mu božju, šta sve rad neće da napravi od čoveka.

(Voz kreće. Dvorska luda ulazi, stavlja flašu s vodom na sto. Udarnik je hitrim pokretom ruke uzima, prinosi grlić ustima. Zabacuje glavu unazad i nakreće flašu: jabučica mu se pomera gore-dole. Tito i dvorska luda ga bodre da istraje u svojoj nameri da ispije vodu iz "cuga" nadajući se da će posle toga da zanemi.)

TITO: Ti boga, kakav cug.
DVORSKA LUDA (imitira): Ti boga, kakav cug.

(Voz je ubrzao, flaša ispijena, udarnik miran, svi srećni. Tito uživa u "havani", dvorska luda cupka u mestu. Posle nekog vremena udarnik se "prenu".)

UDARNIK (zadovoljno, izvikuje): Ih, što sam bio žedan! (Pauza.) Ih, što sam bio žedan! (Pauza.) Ih, što sam bio žedan!...

(Tito ustaje, obraća se publici.)

TITO (ljutito): Ti boga! (Pauza.) Majku mu božju! (Pauza.) A, saznaću ja brzo ko me namesti. (Pauza.) Verujte mi na reč!

(Odlazi. Svetlo se gasi. Posle nekog vremena svetlo se pali. Dvorska luda je sama: prilazi gramofonu.)

DVORSKA LUDA (teatralno): A sada će naš drug Đole da nastavi s pesmom gde je stao. (Tužno.) Nema više našeg druga Tita. Nema više našeg druga udarnika. (Uključuje gramofon.) Gospode, čim pomislim koliko je Đole voleo Tita, suze mi udare na oči.

(Sa gramofona "kreće" nastavak pesme Đorđa Balaševića "Triput sam video Tita", u izvođenju grupe "Rani mraz".)

PESMA:

Bio je peti maj,
Iz Skoplja me je vodio put,
Na stanicama duž pruge svud,
Tišina i nema bol.

Bitola, Maribor,
Rijeka, Nikšić,
Zenica, Bor,
I svaki čovek, i svaki dom,
Je žalio dušom svom.

Al' ja sam video visoke peći, fabrike dim
Široke njive, gradove što slobodni žive,
Decu i mir i jato ptica.

I opet video Tita maršala,
Legendu tu, slobodotvorca,
Čoveka tog, druga i borca,
Opet sam svud video Tita.

I ja sam video visoke peći, fabrike dim
Široke njive, gradove što slobodni žive,
Decu i mir i jato ptica.

I opet video Tita maršala,
Legendu tu, slobodotvorca,
Čoveka tog, druga i borca,
Opet sam svud video Tita.

(Zavesa)

________________________
Napomena za neupućene:

"Plavi voz" je napravljen daleke 1958. godine, a naredne je krenuo u saobraćaj. Titovim vozom vozili su se svi veliki državnici toga vremena iz Evrope i sveta. Predsednik Italije Pertini, kraljica Elizabeta... samo su neki od putnika.

Najveću znatiželju izazivao je vagon koji je bio namenjen Josipu Brozu i njegovoj supruzi Jovanki. Sastoji se od salona, radne i spavaće sobe. Kupatilo u nežnoplavoj boji razdvajalo je spavaće sobe, od kojih je druga pripadala drugarici Jovanki.

Postoje zanimljive i golicave priče vezane za Titova putovanja "Plavim vozom", ali se o njima, još uvek, uglavnom ne govori. Posle više od dvadeset godina očigledno se i dalje čuva intima putnika i uspomene na njihovu slavnu prošlost.

Zoran Spasojević

- 16 -