Piše i crta: Zoran Spasojević

Zoran Spasojević

PLAŠI LI SE KRALJ 

kratka drama o nesanici

Lica:
FROJD (Sigmund Frojd), osnivač psihoanalize. 
MILAN (Milan Obrenović), kralj Srbije. 

SCENA: Psihijatrijska ordinacija druge polovine 19. veka. Na podu, pored otomana, potrbuške leži kralj Milan: nervozno "mlati" nogama. Frojd sedi zavaljen u fotelji s prebačenim nogama preko naslona za ruke: igra se čekićem, prebacujući ga iz ruke u ruku. 

FROJD (odsutno): Pa, pa, pa, pa, pa… 
MILAN (nervozno): Doktore, pa?!
FROJD: Vaše visočanstvo, pa gde smo ono stali?
MILAN: Stali smo…
FROJD: Vaše visočanstvo, nastavite. (Kratka pauza) Gde smo ono stali? 
MILAN: Kod moje nesanice. 
FROJD: Ah, da. Pričajte mi, pričajte - molim Vas.
MILAN (krivi lice): Danima ne spavam. Nikako da zaspim. Zbog toga sam nervozan. Ne spavam, ne spavam i ne spavam! 
FROJD: Interesantno. (Kratka pauza) Boli li Vas nešto? 
MILAN: Ne.
FROJD: Plašite li se nekoga ili nečega? 
MILAN: A, ne. Postao sam kralj. (Ubrzava rad nogu) Kralj Srbije se ne plaši. 
FROJD: Da, da, da, da, da… (Kratka pauza) Vaše visočanstvo, imate li devojku možda, mislim, ljubavnicu?
MILAN: Nemam. 
FROJD: A, a, a, a, a…
MILAN: A?! 
FROJD: A, voleli bi ste da je imate?
MILAN: Voleo bih. Kako ne bih voleo. O, koji kralj to ne bi voleo!
FROJD: Pa, pa, pa, pa, pa…
MILAN: Pa?!
FROJD: Vaše visočanstvo, pa zašto onda nemate devojku, mislim, ljubavnicu? 
MILAN (izmenjenim glasom): Ne da mi kraljica.

(Tavanica se obrušava na kralja) 

Zavesa.

Zoran Spasojević


  DŽEZ

kratka drama o zaslugama

Lica:
ČINOVNIK 
CIGA

SCENA: Šalter - iznad stoji natpis "SUBNOR"*. Iza šaltera sedi postariji činovnik i čita novine. Preko šaltera nadire novokompovani "narodnjak". Vremešni Ciga, sa otrcanim kaubojskim šeširom na glavi, prilazi šalteru vukući kontrabas za sobom. Činovnik podiže glavu i, pre nego što Ciga priđe šalteru, obrati mu se. 

ČINOVNIK (nervozno): Šta ti treba? 
CIGA (prišavši šalteru, smireno): Penzija.
ČINOVNIK: I meni treba, ali ne može još. Ne daju!
CIGA: Ja sam došao po boračku penziju. (Prislanja kontrabas na šalter) Pošteno sam je zaslužio. 
ČINOVNIK: Ma nemoj. (Kratka pauza. Kao islednik) Gde je gospodin bio za vreme rata? 
CIGA (braneći se): U šumi. 
ČINOVNIK: Šta si radio u šumi? 
CIGA: Svirao sam. 
ČINOVNIK: Kome si svirao? 
CIGA: Ja, partizanima. 
ČINOVNIK (nagnuvši se preko šaltera, preteći): Šta si im svirao?! 
CIGA (u neprilici): Samo džez. 

Zavesa. 

Zoran Spasojević

NIŠTA

kratka zajebancija

Lica:
PREDSEDNIK VLADE 
NOVINARI

SCENA: Konferencija za štampu. Ispod natpisa "Vlada Rezervata Srbija" sedi predsednik vlade: radoznalo posmatra okupljene novinare. Čuje se tiha kantri melodija. Jedan od prisutnih novinara podiže ruku. 

PREDSEDNIK VLADE: Izvolite. 
NOVINAR (ustaje): Druže, oprostite, gospodine predsedniče, kakve nam vesti donosite sa dalekog puta? 
PREDSEDNIK VLADE: Nikakve. 
NOVINAR (kao da ga nešto boli): Kako nikakve druže, oprostite, gospodine predsedniče?
PREDSEDNIK VLADE (oštro): Tako, nikakve. 
NOVINAR: Hvala druže, oprostite, gospodine predsedniče. (Seda)
PREDSEDNIK VLADE: Ima li još neko nešto da pita? 
(Jedna od prisutnih novinarki podiže ruku.)
PREDSEDNIK VLADE: Izvolite. Nadam se da ću sa vama imati više sreće. 
NOVINARKA (ustaje): Druže, oprostite, gospodine predsedniče, jeste li nam doneli nešto sa dalekog puta?
PREDSEDNIK VLADE (strogo): Na šta mislite? 
NOVINARKA: Mislim da li su vam ubacili nešto u šešir. Mislim na staru odeću, ćebad, viski, vinčesterke…
PREDSEDNIK VLADE: Nisam doneo ništa. 
NOVINARKA: Kako, ništa?
PREDSEDNIK VLADE (krivi lice): Tako, lepo.
NOVINARKA: Druže, oprostite, gospodine predsedniče, hoćete da kažete kako ste leteli samo da bi nam doneli jedno obično ništa? 
PREDSEDNIK VLADE (odsečno): Da, ali to nije obično ništa.
NOVINARKA: Druže, oprostite, gospodine predsedniče, hoćete da kažete da to ništa vredi nešto? (Sleže ramenima) Ne razumem.
PREDSEDNIK VLADE (pobednički): Nema tu šta da se razume, sve je prosto kao pasulj. (Kratka pauza. Svima.) Eto, jedno američko ništa vredi više nego sto evropskih ništa. 

Zavesa.

- 16 -