Piše i crta: Zoran Spasojević

CRNO I BELO

komad u jednom činu

Lica:
ČOVEK U CRNOM
ČOVEK U BELOM 

SCENA: Soba golih zidova, veliki sto bez stolnjaka, dve metalne stolice. Čovek odeven u Crno (odelo) sedi na stolu, ruke drži u džepovima pantalona. Čovek odeven u Belo (košulja) sedi na stolici, ruke su mu iza naslona. Razgovaraju ozbiljno. 

ČOVEK U CRNOM: Izgleda živiš dva života, a? 
ČOVEK U BELOM (ćuti.)
ČOVEK U CRNOM: Dobro. Veruješ li u sudbinu? 
ČOVEK U BELOM: Ne.
ČOVEK U CRNOM: Zašto?
ČOVEK U BELOM: Ne volim da neko drugi kontroliše moj život umesto mene. 

(Čovek u Crnom ustaje i staje iza Čoveka u Belom. Ruke su mu još uvek u džepovima.) 

ČOVEK U CRNOM: Ti si, beše, slikar?
ČOVEK U BELOM: Nisam.
ČOVEK U CRNOM: A šta si?
ČOVEK U BELOM: Pisac. 
ČOVEK U CRNOM: Gde je jedan talenat, tu je onda obično i drugi. (Pauza.) Pisac, umeš li da crtaš? 
ČOVEK U BELOM (nesigurno): Onako. 
ČOVEK U CRNOM: Umeš li da nacrtaš konja na zidu?
ČOVEK U BELOM (gestom skromnog odbijnja): Ličilo bi to na dečji crtež. 
ČOVEK U CRNOM (vadi kredu iz džepa i baca je na sto): Nema veze. Nacrtaj. 
ČOVEK U BELOM (poslušno ustaje, uzima kredu, prilazi zidu: počinje da crta.) 

(Čovek u Crnom okreće se prema Čoveku u Belom, pali cigaretu i sa zanimanjem počinje da prati njegovo crtačko umeće. Posle izvesnog vremena postavlja novo pitanje.) 

ČOVEK U CRNOM: Je si li video kako Džon Vejn uzjahuje konja? 
ČOVEK U BELOM: Mislite naskače? 
ČOVEK U CRNOM: Da, to mislim. 
ČOVEK U BELOM: Video sam, to može da se vidi u svim njegovim filmovima. 

(Čovek u Belom dovršava crtež konja, nije zadovoljan svojim delom koje podseća na rad pećinskog umetnika. Čovek u Crnom baca pikavac na pod i gasi ga nogom.)
 
ČOVEK U CRNOM (zadovoljno): Dobar si ti. Dobar. Konj je kao pravi. (Širokim pokretom ruke pokazuje prema konju na zidu.) 'Ajde, naskoči. 

Zavesa.

Zoran Spasojević

DEDALOV LET

mitološki komad

Lica:
DEDAL
IKAR

Mesto dešavanja:
LAVIRINT

(Dedal i Ikar stoje na stolicama: mašu rukama kao krilima, ali nikako da polete.) 

IKAR (teško uzdahnuvši): Oče moj, hoćemo li uskoro da poletimo? 
DEDAL (ubrzavajući rad ruku): Hajde brže, brže! 

(Mašu. Mašu)

IKAR (zadihano): O, Dedale, koliko ja vidim, od ovog kurca nema ništa. 
DEDAL (viče kroz zube): Ćuti i maši!

(Mašu. Posle izvesnog vremena Dedal posustaje: prestaje sa mahanjem i, vidno iznerviran, skače sa stolice.) 

DEDAL (odmahuvši rukom): E baš me zabole. (glasnije) Odoh ja peške.

Zavesa.


Zoran Spasojević

- 16 -