Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15


SEDNICA NASTAVNIČKOG VEĆA


MESTO: bilo koja škola u Srbiji
VREME: bilo koje posleratno i postrevolucionarno (podrazumevajući poslednji građanski rat i poslednju srpsku revoluciju)
LICA: sva lica, na bilo koji način vezana za plemenitu prosvetarsku struku

SLIKA PRVA

(U zbornici, stolovi poređani u obliku slova "P". Na stolovima su papirnati tanjirići, u svakom po dva komada torte; plastične viljuške; plastične čaše iz kojih se puši kafa. Na čelu stola sedi direktor, mlad, ali sa borom na čelu). 

DIREKTOR: Pa, kolege, ako ste popili kafu i sredili dnevnike, predlažem da počnemo sednicu.
ŠKOLSKI PEDAGOG: Direktor je želeo da kaže da je osam i dvadeset, a ne zaboravite da ja, posle svih vas, čitam završni izveštaj, koji je, za razliku od vaših, veoma detaljan i iscrpan.
ISKUSNI SOCIOLOG: Pa možeš da ga skratiš sa četrdeset minuta na deset. Uostalom, ti si došla poslednja, još su ti obrazi rumeni. A sada nas požuruješ!
ŠKOLSKI PEDAGOG: Kolega, ja nemam nameru da oduzim sama sebi vreme. Izveštaj će biti pročitan od početka do kraja! A obrazi su mi rumeni jer je napolju sparno i toplo, a ja sam trčala da stignem što pre. Znate da imam obaveza u Centru za ženska prava. Trideset stepeni, iako se smrklo! Ja nisam kriva za vaš anemični izgled, uprkos enormnoj količini hrane koju unosite svakodnevno!
DIREKTOR: Mislim da nije u redu...
ŠKOLSKI PEDAGOG: (prekida ga)... da neki koji za ovu školu nisu mrdnuli ni malićem, prozivaju mene koja sam ovde svakodnevno...
ISKUSNI SOCIOLOG: (prekida je) ...telefonirala po ceo dan! (a onda pomirljivo) Ma uostalom, počnite, mogu ja i punih usta!
MLADA PROFESORKA SRPSKOG: Samo još minut, saaamo minut! Nisam izračunala prosek za "vukovce"! (zaljubljeno gleda u direktora)
ISKUSNA ISTORIČARKA (nekadašnji razredni starešina sadašnjeg direktora škole): Ima i nas koji smo svoje dužnosti i obaveze obavili na vreme. Počinji sednicu! (strogo pogleda direktora) 
ISKUSNI SOCIOLOG: Ali još nismo pojeli tortu, umazaćemo dnevnike čokoladnim prelivom! Nema smisla toliko požurivati stvari! (Gura u usta komad torte i žvaće ga izuzetni sporo, uživajući svim čulima). Što kaže naš narod: "Što je brzo, to je i kuso"!
DIREKTOR: Molim vas, kolege! Tortu možete jesti i dok podnosite izveštaje. Nećete govoriti svi istovremeno. Predlažem da jedete na smenu. Dok završimo prvi razred, kolege koje predaju ostalim razredima mogu slobodno da jedu!
NAJSTARIJI PROFESOR ŠKOLE: Mislim da to nije u redu. Trebalo bi da se jede ravnopravno! Sa kojim pravom neki da jedu pre, dok je torta još hladna, a neki posle, kada se torta već istopi? I s kojim pravom neki u tanjiru imaju dva različita komada torte, a neki dva komada iste torte?! (čuje se žagor i odobravanje).
NAJSTARIJA PROFESORKA ŠKOLE (supruga najstarijeg profesora škole): Kolega je u pravu. Nekada nije bilo tako. Svi smo jeli isto! I istovremeno!
ŠKOLSKI PEDAGOG: Predlažem da direktor predloži da se glasa. (gleda u direktora s ponosom) Mi smo ukazali poverenje ovom mladom čoveku da nas vodi, izglasili smo ga za direktora - na moj predlog, ali to je sada nebitno - i time dokazali da su iza nas vremena kada su o svemu odlučivali samo povlašćeni izlobirani krugovi. Mada, ne znam da li bi bilo dobro da se baš svim mladim kolegama poveri pravo glasa. Može im se dogoditi, zbog neiskustva, da se nesvesno ogreše.
DIREKTOR: Slažem se. 
ISKUSNA ISTORIČARKA: (vadi iz zembila naočare, zatim pletivo i igle i počinje da namotava vunicu na kažiprst) Ma kakvo glasanje! Počinji sednicu! 
ŠKOLSKI PEDAGOG: Ako se nekim koleginicama toliko žuri, u redu. Ja sam samo htela da se u ovoj školi sve radi po propisu. Ja se borim za propise. Ali ako kolege misle da ovo može da prođe bez glasanja, neka! (ljutito, ali dostojanstveno, daje direktoru znak glavom da može da počne)
DIREKTOR: Dakle, kolege, da počnemo. Budimo tolerantni i jedimo tortu povremeno, kad je ko u mogućnosti. Razredni starešina prvog jedan...
ISKUSNI GEOGRAF: Nije mi jasno zašto se čitanje izveštaja uvek počinje od prvog razreda! Kakva je to diskriminacija? Dok mi, koji predajemo četvrtom razredu, stignemo na red, ogladnećemo još jednom! 
ISKUSNI SOCIOLOG: Donela je Rajka i kiflice! (spokojno odmahuje rukom)
ISKUSNA ISTORIČARKA: (za trenutak skida naočare i prestaje da plete) Ovde još uvek ima onih koji na sednice dolaze da bi jeli! Škola je ozbiljna obrazovna institucija, a ne Narodna kuhinja! (zatim se ljutito okreće prema mlađanom direktoru i vraća naočare na nos). Počinji sednicu!
ISKUSNI SOCIOLOG: Pa zašto onda Rajka svaki put donosi slatkiše?! 
ISKUSNI GEOGRAF: Zato da bi sačuvala svoje radno mesto za svoju nezaposlenu kćer, koja je pre tri godine kod nas maturirala i još uvek nije uspela da upiše Filološki fakultet! Sada joj ostaje jedino metla! 
ISTORIČAR UMETNOSTI: (mumla sebi u bradu) Pa zar je i za metlu potrebna veza?
ISKUSNA ISTORIČARKA: Kolega, vi niste ni pohađali našu gimnaziju, pa ne možete znati pravila koja se ovde poštuju. Da jeste, znali biste da ovo nije obična škola. Mi vodimo računa o svim svojim đacima! Da, da, dragi moj, i za metlu je potrebna preporuka! Zar treba da dopustimo da među nas uđe neki uljez, a učenica naše škole da završi na ulici? Pobogu, pa bila je Đak generacije! Ja sam joj bila razredni starešina! (superiorno zabacuje glavu u nazad i nastavlja da plete)
ŠKOLSKI PEDAGOG: Ja predlažem da direktor predloži da se ovo ipak izglasa. Mi ne možemo odlučivati kao žene na pijaci, o takvim stvarima, koje su od gorećeg značaja za međuljudske odnose u našem kolektivu.
DIREKTOR: Slažem se.
MLADA HEMIČARKA: (šapuće na uvo iskusnom geografu) Ne razumem, zar i ona sama nije žena?
ISKUSNI GEOGRAF: Jeste, ali ne ide na pijacu. Namirnice joj donose učenice dobrovoljke, članice školskog kluba "Jogi letačice".
ISKUSNA ISTORIČARKA: (krikom) Počinji sednicu!! (plete sve brže, na prstima joj se uočavaju tragovi nervoze)
MLADA PROFESORKA SRPSKOG: Koliko je šezdeset podeljeno sa dvanaest? (zaljubljeno gleda u direktora)
MLADI PROFESOR MATEMATIKE: (okreće se prema njoj i govori joj tiho, u uvo) Pet nula nula. Koleginice, ako vam je potrebna pomoć, ja držim privatne časove. Pustite direktora da radi svoj posao, nema od njega vajde za druge stvari.
MLAĐANI DIREKTOR: (ustaje sa mesta kao zapeta puška i odgovara glasno, koliko ga grlo nosi) Pet zapeta nula nula! (zatim ponovo seda i namešta kravatu)
MLADA PROFESORKA SRPSKOG: (direktoru) Hvala. Vi ste tako mudri i plemeniti!
MLADA HEMIČARKA: Baš me interesuje koji je hemijski sastav ove torte. Pitaću za recept!
APSOLVENT FIZIKE NA ZAMENI PORODILJE: Na mene deluje opijajuće. Mislim da prepoznajem miris ruma... Ima li Rajka još ove torte?
ŠKOLSKI PEDAGOG: Kolege, vratimo se glasanju! 
MLADA HEMIČARKA: Šta izglasavamo? Metlu za Rajkinu kćer ili... šta beše ono drugo?
ŠKOLSKI PEDAGOG: Koleginice, vaša koncentracija je veoma slaba. Mislim da to ima veze kako sa vašim intelektom, tako i sa vašim nesređenim bračnim stanjem. Imate već trideset godina, a živite od danas do sutra. Dođite u ponedeljak kod mene na razgovor! Ja uvek pomažem mladim i nesrećnim kolegama. 
DIREKTOR: No, dobro, da se vratimo glasanju. 
ŠKOLKI PEDAGOG: Želela bih prvo da ruku podignu oni koji su za to da počnemo sa prvim razredom... (nekolicina diže ruke, ostali su zauzeti tortom)... Dooobro, sada oni koji su protiv... (prebrojava glasove i zapisuje na hartiji), a sada oni koji su uzdržani... trideset pet i ja trideset šesta. Znači, direktor bi mogao da konstatuje da počinjemo od četvrtog razreda, jer je za taj predlog glasalo dvanaestoro, a protiv petoro!
DIREKTOR: Dakle, kolege, počinjemo od četvrtog razreda! Četvrto jedan... (pogledom želi da saopšti mladoj hemičarki da treba da počne)
MLADA HEMIČARKA: Ja zaista još nisam pojela tortu, a mislim da neke kolege, koje jedu mnooogo brže... 
DIREKTOR: (prekida je, vidno uznemiren) Kolege, ima li nekoga ko samoinicijativno želi da podnese izveštaj prvi, ili ću ja morati nekoga da odredim, iako mi to vrlo teško pada?
ISTORIČAR UMETNOSTI: Evo ja ću. Ja i ovako ne jedem tortu. 
ISKUSNI SOCIOLOG: Pih, lako je njemu da izigrava Engleza, kad je šećeraš!

SLIKA DRUGA

(Sve isto kao u prvoj slici, samo što je Rajka pokupila tanjiriće od torte i iznela kiselo mleko sa kiflicama, poređanim u tri velike ovalne plehane posude. Svaku posudu stavila je na po jedan kraj slova "P", obrisala ruke o kecelju i diskretno se povukla u prostoriju za pomoćne radnike)

DIREKTOR: Kolega, saopštite nam prvo uspeh odeljenja na kraju ovog klasifikacionog perioda! Ali, pre svega, iznesite nam najpre plan vašeg izlaganja.
NAJSTARIJA PREOFESORKA ŠKOLE: To je pleonazam.
ISKUSNA ISTORIČARKA: Koleginice, nemojte ga obeshrabrivati. Koliko se ja sećam, vi ste mu predavali srpski jezik! I imao je kod vas peticu! Može se reći da je to vaš profesionalni neuspeh. On siromah, ništa nije kriv! (vrti glavom i gleda u direktora sažaljivo)
NAJSTARIJA PROFESORKA ŠKOLE: Ovo je nečuveno! Pa on nije iz moje branše! Niti sam mu ja bila razredni starešina! Što jedan loš razredni starešina upropasti, tri dobra ne mogu da poprave! Ali tu se sada ništa ne može (sleže ramenima).
ISKUSNI COCIOLOG: "Ne plači za prosutim mlekom", što kaže naš narod! A kad smo kod mleka, ova Rajka sve radi naopako! Iznosi prvo slatko pa slano! Torta sa kafom, pa tek onda kiflice sa kiselim mlekom! Pa gde to ima?! (negoduje, ali ipak jede kiflice)
ISKUSNI GEOGRAF: Sve, sve, ali kafa pre konjaka - to stvarno nigde nisam video!
APSOLVENT FIZIKE NA ZAMENI PORODILJE: (skrštenih ruku, gledajući u sportski magazin, onako za sebe) U ovoj školi se, izgleda, i jede naopako. 
ŠKOLSKI PEDAGOG: (svojim oštrim sluhom razaznala je njegov polušapat) Ako se nekome ne dopada ova škola, može da ode! Ima nas koji se za ovu školu žrtvujemo.
DIREKTOR: Slažem se. 
ŠKOLSKI PEDAGOG: Sednica nije mesto za ovakve razgovore. Ja sam se oduvek borila da se ovakve stvari u školi ukinu. Trebalo bi da se unese malo više tolerancije u međuljudske odnose... (istoričaru umetnosti) Kolega, možete li već jednom da završite ili ćemo slušati vaš izveštaj čitavu noć?
DIREKTOR: (školskom pedagogu) Upravo sam ja to hteo da ga pitam. (istoričaru umetnosti) Zaista, možete li?
ISTORIČAR UMETNOSTI: Mogu... Pa eto, pošto je kraj školske godine, pohvalio bih nekoliko učenika sa svim peticama. Zatim bih pročitao proseke, ocene iz vladanja, i na kraju izneo predlog za jednu disciplinsku meru.
ŠKOLSKI PEDAGOG: (zaprepašćeno) Kako to mislite? Zar vi, u sopstvenom odeljenju, imate predlog za disciplinske mere?
ISTORIČAR UMETNOSTI: Da. 
ŠKOLSKI PEDAGOG: Šta sam onda ja radila čitave godine!?
ISTORIČAR UMETNOSTI: Priznajem da nisam bio kod vas na razgovoru kada ste mi na prošloj sednici ukazali na izvesne probleme koje imam u odnosu sa decom, ali ipak sam mislio, pošto radim već dvadeset dve godine...
ŠKOLSKI PEDAGOG: (prekida ga, mirnim ali strogim glasom) Kolega, molim vas, mislim da je čitavom kolektivu jasno da vi niste u stanju da pratite savremene tendencije u školskom sistemu. Vaš radni vek zasniva se na pasivnom proučavanju materije. Zar se posle svega usuđujete da kaznite jedno nedužno dete?
ISTORIČAR UMETNOSTI: Ali molim vas, uopšte se ne radi o meni. To dete se najpre udvaralo a onda je i opsovalo našu mladu koleginicu koja predaje fizičko. Ja sam mislio da nije u redu da ima primerno vladanje.
ŠKOLSKI PEDAGOG: Molim vas, kolega, mlada koleginica je i sama kriva što svojim provokativnim izgledom navodi decu na skaredne misli! Mi ne smemo da dopustimo da đaci u nama vide promiskuitetne osobe, već da u nama vide primer.
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: Ali ja sam svakoga časa u trenerci.
DIREKTOR: Šta time hoćete da kažete? (pokušava da deluje ozbiljno, preko svojih mogućnosti)
ŠKOLSKI PEDAGOG: Direktor hoće da zna da li vi, mlada koleginice, mislite da trenerka ne može biti provokativni deo garderobe? Naročito sa uzanom majicom crvene boje koja izaziva na blud (trudi se da se smeši strpljivo). 
ISKUSNI SOCIOLOG: "Ispod Mire trista vire", što kaže naš narod!
NAJSTARIJA PROFESORKA ŠKOLE: Kolega, prepustite narodne polovice, pitalice i zagonetke onima koji se bave jezikom. Sada se raspravlja o ozbiljnom moralnom problemu. Ja mislim da je krajnje vreme da se zakonom propiše garderoba za prosvetne radnike. 
NAJSTARIJI PROFESOR ŠKOLE: Ako mogu milicajci, vatrogasci, pa čak i naši pomoćni radnici, zašto ne bismo mogli i mi, mislim... šta sam ono hteo da dodam ... da!... imati svoje uniforme?!
MLADA HEMIČARKA: Koliko se ja sećam, uniforme su ukunute čak i za đake, kad sam ja imala deset godina.
ŠKOLSKI PEDAGOG: Sada je drugo vreme.
MLADA PROFESORKA SRPSKOG: Da li je dozvoljeno nositi tange? 
MLADI PROFESOR MATEMATIKE: Ja sam primetio da ih učenice nose bez ustezanja. (a onda šapatom) A vi? (mlada profesorka srpskog rumeni od stida)
DIREKTOR: Mi ovde ne govorimo o učenicima! (na trenutak zastaje, ali se odmah snalazi i nastavlja) Zapravo, govorimo, mi i jesmo ovde zbog đaka i škola kao institucija postoji zbog đaka, ali trebalo bi malo više računa da povedemo o sebi. Eto na primer, ja ne znam o kom se đaku radi kada je u pitanju ta psovka, ali, kao što kaže školski pedagog, sigurno je da i predmetni profeor treba da snosi svoj deo odgovornosti... 
ISKUSNI SOCIOLOG: (prekida ga) ... A o kojoj se psovki zapravo radi? (svi gledaju u mladu profesorku fizičkog)
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: (ćuti)
ŠKOLSKI PEDAGOG: Koleginice, valjda vam je jasno da ne možemo proceniti ozbiljnost slučaja ako ne znamo tačne podatke (gleda u nju majčinski).
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: Ali ne očekujete valjda da ponovim tu psovku!? 
ŠKOLSKI PEDAGOG: Koleginice, samo nam oduzimate vreme. Uostalom, ovo uopšte nije tema za sednicu. Dođite kod mene u kancelariju pa ćemo rešiti taj problem. U ponedeljak!
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: Ali u ponedeljak su đaci već na raspustu...
DIREKTOR: Tim bolje. I vi i vaš đak ćete imati više vremena da za vreme raspusta razmislite o svojim postupcima! Ili, ako vam se više sviđa, pokrenućemo protiv vas diciplinski postupak, pa ćete onda shvatiti ozbiljnost profesije kojom se bavite. 
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: Ali ja...
ŠKOLSKI PEDAGOG: Koleginice, ne pomažu prazne reči!
APSOLVENT FIZIKE NA ZAMENI PORODILJE: Ma trebalo bi tom malom očitati bukvicu! (steže desnu pesnicu i udara njome u levi dlan)
ŠKOLSKI PEDAGOG: Mladi kolega, koji u ostalom još nije ni diplomirao, pa ne znam da li zaslužuje da ga oslovljavamo kolegom, trebalo bi da shvati da savremeno školstvo ne odobrava represivne mere. Sve se rešava razgovorom.
DIREKTOR: Pedagog je u pravu. Ne možemo više gubiti vreme na rekla-kazala!
ISKUSNI SOCIOLOG: Stanite! Ne moramo biti tako grubi prema mladoj koleginici. (očinski pokušava da je uteši, navodeći je na pravi odgovor) Možete li bar da nagovestite u koju vrstu spada ta psovka, da li je to neka iz grupe onih, takozvanih familijarnih psovki, neka koja je vezana za prirodne pojave ili nebeska tela, možda?
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: Ne, nikako ne bih mogla da je svrstam... (iskusni sociolog jasno negoduje mršteći nepoverljivo usta, kao da je progutao kiseli krastavac)
ISTORIČAR UMETNOSTI: (umorno trlja čelo) Kolega, mislim da to sada nije toliko bitno. Bitno je da će taj učenik maturirati i izaći iz ove škole kao...
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: ... psovač! (u očima joj blistaju suze)
ŠKOLSKI PEDAGOG: Koleginice, ako niste dovoljno jaki da podnesete sve nedaće ovog humanog i teškog posla, bolje je da što pre potražite neki drugi posao. 
MLADA PROFESORKA FIZIČKOG: (suzdržavajući se da ne brizne u plač) Ali ja volim ovaj posao.
ŠKOLSKI PEDAGOG: Nije vreme za sentimentalnosti. Takvim stvarima se ne umara nastavničko veće. Nije mi jasno kako vas nije sramota što vam se to uopšte desilo! Pa još i pričate o tom incidentu pred drugima, kao da vam to ide na ponos!
ISKUSNI SOCIOLOG: "Šuplja tikva sama zveči", što kaže naš narod!
MLADA KOLEGINICA FIZIČKOG: (najpre brizne u plač, a onda istrči iz zbornice)
NAJSTARIJA PROFESORKA ŠKOLE: Bože, ko sve danas ne uzima dnevnik u ruke!
ISKUSNI SOCIOLOG: Kakvi smo mi profesori, deca su nam divna!

TREĆA SLIKA

(Posle tri sata i deset minuta; na stolu stoje prazni ovali, prazne plastične čaše, tri poluprazne flaše konjaka i pune pepeljare. Na licima prisutnih uočava se jasna depresija. Pedagog škole čita završni izveštaj, a svi ostali zevaju, žagore ili čitaju novine; pored otvorenih vrata stoji policajac, jednom rukom naslonjen na ram vrata a drugom ležerno zadenutom o bok.)

PEDAGOG ŠKOLE: Eto, to bi bilo nešto, u najkraćim crtama, o poslednjem klasifikacionom periodu. Ako niko nema komentare na ocene i disciplinu... (nekoliko sekundi čeka, ali ne podiže pogled sa izveštaja), možemo preći na Razno, to jest problem droge i alkohola.
ZAPOSTAVLJENI PROFESOR BIOLOGIJE: Imam ja...
ŠKOLSKI PEDAGOG: Pošto niko nema ništa da doda, predajem reč direktoru. On će vam objasniti kako smo se nas dvoje dogovorili da taj gorući problem rešimo uz pomoć vlasti. 
DIREKTOR: Kolege, mi smo ove godine, otvaranjem novih radnih mesta, dobili, osim sveštenika, još jednog, moglo bi se reći člana našeg kolektiva. (pokazuje rukom na policajca, policajac se teatralno klanja, a zbornicom se prolama aplauz) 
MLADA HEMIČARKA: (maše mu, a policajac se okreće, kako bi pokazao uniformu i od pozadi; pri tom vrcka, sa rukama o bokovima) Kakva pozadina!
POLICAJAC: Ja sam Janoš. A sada moram da idem na depilaciju. (odlazi) 
MLADI PROSFEOR MATEMATIKE: (mladoj hemičarki) Pederčina! Vidi se iz aviona!
MLADA HEMIČARKA: (tolerantno) Možda je biseksualac.
NAJSTARIJA PROFESORKA ŠKOLE: (svome suprugu) Da li ona to hoće da kaže da policajac ima dve žene?
NAJSTARIJI PROFESOR ŠKOLE: (oprezno, šapatom) Ne, nego da može samo dva puta.
NAJSTARIJA PROFEORKA ŠKOLE: Stvarno šteta za mlado čeljade! Ccc!
FILOZOF KOME SE NE MOGU ODREDITI GODINE: (demontrativno) Ama šta će nam policajac?!
DIREKTOR: Molim vas, kolega, da se uozbiljite. Vi sigurno znate koliko smo napora učinili da otkrijemo ko u školu donosi i raznosi hašiš i alkohol.
FILOZOF: Znam. I sam sam na desetine puta, dok sam dežurao, osetio miris trave u aneksu.
DIREKTOR: I šta ste u vezi sa tim preduzeli?! 
FILOZOF: Kako to mislite?
ŠKOLKI PEDAGOG: Čekaj, čekaj! Kako ste vi znali da je to baš miris trave?! (čkilji pobednički dok nekoliko trenutaka traje tajac; zatim ostali počinju da klimaju glavama i žagore) 
FILOZOF: Ne razumem šta hoćete da kažete... (žagor se sve više pojačava, a na licima iskusnih profeora pojavljuju se znaci straha i panike)
DIREKTOR: Zaista, kolega, kako to da niste pomislili da je to, na primer, miris neke egzotične cigarete? (teatralno podiže ruku u vis, kao da se obraća nekome iznad sebe)
ŠKOLKI PEDAGOG: Jasno je da je kolega i sam probao!
NAJSTARIJI PROFESOR ŠKOLE: Šta je probao?
ISKUSNI GEOGRAF: Pa travu!
APSOLVENT FIZIKE NA ZAMENI PORODILJE: To me podseti... moram da idem! (odlazi)
MLADA PROFESORKA SRPSKOG: Probali ste, zaista? Ah, kako ste vi hrabri! (gleda opčinjeno i filozofa, koji uopšte nije promenio izraz lica, kao da se ne govori o njemu)
NAJSTARIJI PROFESOR ŠKOLE: Ne razumem. O kakvoj travi je reč?
DIREKTOR: Nije važno! (filozofu) Zašto barem niste prijavili te đake? 
FILOZOF: Bili su za po dve glave viši od mene. Uostalom, ko mi garantuje da i ovde neko, među nama, ne duva!? O alkoholu da i ne govorim!
DIREKTOR: Eto vidite! Zato smo i angažovali policajca. On će svakoga dana pretresati, kako sumnjive učenike, tako i sumnjive profesore. (čuje se negodovanje)
ISKUSNI GEOGRAF: A kako će on znati ko su "sumnjivi"?
DIREKTOR: Sve se dozna, kolega! Mi imamo svoje doušnike i među učenicima i među kolegama. Oni će svoju dužnost obavljati i za vreme raspusta! Ako još neko želi da se priključi našoj humanoj akciji, može se obratiti meni, na 064/211-222, ili školkom pedagogu, na 063/2233-666. Ne morate sada zapisivati, brojevi su okačeni na oglasnoj tabli. Možete ih prepisati posle sednice, da ne gubimo vreme.
ŠKOLSKI PEDAGOG: Ovo samo pokazuje koliko neke kolege prate šta se odvija na oglasnoj tabli, koja je jedan od osnovnih vidova komunikacije u kolektivu! 
DIREKTOR: Eto na primer, već znamo za Jovanovića!
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: To je onaj koji je prepravljao moje ocene...
FILOZOF: On kod mene ima peticu!
DIREKTOR: Kakve to veze ima?
FILOZOF: Ne znam ali želeo sam to da istaknem.
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: Izgleda da je on u rubriku za moj predmet sam dopisao sebi ocenu. I ne samo on...
DIREKTOR: Molim vas, kolege, budite tiši. Ko to stalno mumla? Mislim da bi trebalo da ispoštujemo jedni druge dok govorimo! Naročito bi o tome mogla da povede računa velika većina koja sve vreme ćuti i čeka da razultati padnu sa neba!
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: To sam ja, ja mumlam.
NAJSTARIJI PROFESOR ŠKOLE: Mislim da kolega biolog ima nešto da kaže. Drži ruku podignutu.
NAJSTARIJA PROFESORKA ŠKOLE: Sigurno mu je potekla krv iz nosa. On se nikada ne javlja za dikusiju.
DIREKTOR: Da li to zaista vi mumlate?
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: Da. (šmrče, namešta kragnu na teksas jakni i pravi polukružne pokrete levim ramenom)
ŠKOLSKI PEDAGOG (zgroženo): Zašto to činite?
ISKUSNI GEOGRAF: To mu je još od studentskih demonstracija šezdeset osme. Ostali mu tikovi.
ŠKOLKI PEDAGOG: U ovoj školi nema mesta politici!
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: Ja tako pričam. Želeo bih da kažem da sam primetio u svojim rubrikama mnoge ocene koje nisam upisao svojom rukom...
DIREKTOR: Šta hoćete da kažete? Ne razumem čime ste ih upisali ako ne rukom!
ISKUSNA ISTORIČARKA (odjednom se prene kao iz strašnog sna, baci pletivo i iskolači oči): Kakve perverzije mi moramo da slušamo! Pa zar smo osuđeni da celu noć provedemo u ovoj pušnici? (hladi se pletivom terajući dim od sebe).
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: (za nijansu glasnije i razgovetnije) Neko je upisao ocene u moju rubriku. Ja ne pamtim dobro imena ali pamtim lica. Znam da taj Jovanović nije odgovarao za višu ocenu. A u rubrici mu stoje dve petice, ispod kojih se jasno naziru dve jedinice.
FILOZOF: On kod mene ima peticu.
PROFESORKA ENGLESKOG: Možda ocenu nije upisalo dete, već neki kolega. Mi, Englezi, na primer, to stalno radimo. 
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: Mislim da je to možda slučaj za inspekciju.
ŠKOLSKI PEDAGOG: Dakle, neki zaista misle da inspekcija nema druga posla nego da se preganja sa učenicima i profeorima oko ocena. 
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: Ali to je ozbiljn prekršaj.
FILOZOF: Ma kakav prekršaj! Ja sam to uradio! (za trenutak nastaje tajac) Ja sam razredni starešina, a vi ne znate šta to znači. Mislite jedino na vaš staklenik. Vi čak u ovoj školi nikada niste imali punu normu. Morao sam da pomognem deci. 
ZAPOSTAVLJENI BIOLOG: (filozofu) Ali ja svaku svoju ocenu mogu da opravdam... (a onda direktoru) Kako je moguće da kolega filozof upisuje ocene iz biologije?
ŠKOLSKI PEDAGOG: Kolega filozof se bori za svoje odeljenje! Za razliku od nekih koji jedva čekaju da nekome prikače kaznu! (prezrivo gleda u istoričara umetnosti). Trebalo bi ga uzeti za primer!
PROFESORKA ENGLESKOG: Mi Englezi to stalno radimo.
ISKUSNA ISTORIČARKA: Hoćemo li već jednom da prestanemo sa mlaćenjem prazne slame? Vreme je da pođemo kućama. Neću stići ni za reprizni termin serije!
ŠKOLSKI PEDAGOG: Zaista, trebalo bi ubuduće da sednice posvećujemo ozbniljnijim temama. Ovo ne vodi ničemu. Mislim da bi direktor mogao da zaključi sednicu.
DIREKTOR: U potpunosti se slažem. E pa kolege, sa zadovoljstom mogu da zaključim da smo veoma uspešno okončali ovu školsku godinu! Nadam se da ćemo iduće godine postići još bolje rezultate, kako u uspehu, tako i primernom ponašanju. U zdravlje!

(Svi naglo ustaju, razredne starešine čestitaju jedni drugima na uspehu odeljenja, znajući da je to i njihov lični uspeh, i odlaze svojim kućama prožeti osećanjem zadovoljstva i ispunjenosti).


Biljana Milovanović

- 15 -


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2003. Sva prava zadržana

- ETNA -