Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15


Winstonova mama nije sama

(humoreska)

Osobe:

mama i Winston

(Otvaranje vrata. Približavaju se muški koraci)

MAMA: Vratio si se.
WINSTON: Jesam, mama.

(Odlaganje kofera na tlo)

MAMA: Kako je bilo na seminaru, Winstone?
WINSTON: Sjajno! Najljepših mjesec dana u mojem životu. Upoznao sam i neke značajnije zastupnike gornjeg doma.
MAMA: Kasnije ćeš mi pričati. Sigurno si umoran. Odmori se.
WINSTON: Ne trebam. Nisam umoran. Seminar me je odmorio. Bilo je kao da lebdim.
MAMA: Družio si se s damama?
WINSTON: Damama?
MAMA: Damama koje su ti pružile osjećaj lebdenja.
WINSTON: Nisu dame, već seminar, upoznavanje političara gornjeg doma...
MAMA: A to...
WINSTON: Spoznao sam nove teze tekuće politike.
MAMA: Zar su izmislili i tekuću politiku. Da je ne drže u boci poput drugih tekućina?
WINSTON: Ne, mama. Nisam htio reći tekuće kao tekućina, već trenutačne.
MAMA: A to...
WINSTON: Sada sam spremniji preuzeti zastupništvo u gornjem domu. Još dvanaest dona do izbora, a onda uspinjem se do gornjeg doma, a onda...
MAMA: Onda?
WINSTON: Ako bude sve kao što sanjam, eto tvoga sinčića za premijerčića.
MAMA: Premijerčića?
WINSTON: Da, premijera. San mi se počinje ostvarivati ulaskom u gornji dom, a od gornjeg doma stepenice vode prema premijerskom tronu.
MAMA: Sigurno si gladan.
WINSTON: Jeo sam u vlaku.
MAMA: Ali si ogladnio. Reći ću Marry da ti pripremi jelo.
WINSTON: Ne treba, mama.
MAMA: A čaj? Makar popij čaj.
WINSTON: Dosta mi je čaja za mjesec dana. Na seminaru smo pretjerali s pijenjem čaja.
MAMA: Ako nisi umoran, nisi gladan, ne želiš čaj, onda počni pričati o doživljajima sa seminara.
WINSTON: Odlučio sam mama, voditi dnevnik.
MAMA: Dnevnik?
WINSTON: Kako bih mogao napisati memoare.
MAMA: Još si mlad za memoare. Memoare pišu starci u dokolici željeći svoju dosadu prenjeti na čitaoca.
WINSTON: Nisam ih mislio sada pisat, već kao premijer, a moji memoari neće biti dosadni.
MAMA: Neće?
WINSTON: Biti će bestseler. Ovaj seminar će mi biti prvo poglavlje. Ne, prvo poglavlje će biti izbori. Tek kao zastupnik gornjega doma počinjem živjeti.
MAMA: Morat ću reći Marry da kupi pelene.
WINSTON: Zar je trudna?
MAMA: Nije. 
WINSTON: Čemu onda pelene.
MAMA: Za tebe.
WINSTON: Za mene?!
MAMA: Novorođenčad nose pelene.
WINSTON: Tvoj jedinstveni humor. Prvo politika kao tekućina, a sada pelene. Vidim da je mojim ulaskom ušla vedrina u tvoju nutrinu.
MAMA: Ušla je ona i prije tvog povratka.
WINSTON: Zar se nešto lijepo desilo dok sam bio na seminaru?
MAMA: Da.
WINSTON: Dozvoli mi da pogađam. Da nije, da nije... Umrla baka?
MAMA: Winstone...
WINSTON: Šalim se.
MAMA: Odkad je baka usporedila politiku s damom posrnulog morala ti je, Winstone, naprosto, ne možeš podnijeti.
WINSTON: Kad mi dira politiku. Baka se protivi mojim bavljenjem politikom. Želi da radim kao tata.
MAMA: Winstone, tvoj tata nije radio loš posao.
WINSTON: Ali je politika bolja! Uostalom, pričajmo o nečemu drugom. Jesam li ti nedostajao?
MAMA: Pitaš glupost! Uvijek mi nedostaješ.
WINSTON: Da..a. Što si ono rekla, mama? Nešto se sretno desilo. Gle, cvijeće u vazi. Zar nisi više borac za prirodu? Čekaj! Čujem li ja to...? Nije moguće! Slušaš glazbu s ploče?!
MAMA: Krasna je.
WINSTON: Protivnik si snimljene muzike. Pa ti si borac za živa izvođenja. Što se to tu dešava?
MAMA: Želim ti objasniti, ali ne znam kako.
WINSTON: Samo reci.
MAMA: Plašila sam se tvog povratka.
WINSTON: Molim? Mama, stvarno me iznenađuješ.
MAMA: Pogrešno si shvatio...
WINSTON: Ako ti smetam, mama, preselit ću se. Ionako idem u gornji dom.
MAMA: I ja sam ti htjela predložiti da preseliš gore, na kat.
WINSTON: Kat? Kakav kat?
MAMA: Naše kuće.
WINSTON: Zašto mi to predlažeš?
MAMA: Znaš, Winstone...? Željela bih početi nov život.
WINSTON: Nov život?
MAMA: Kako da ti kažem?
WINSTON: Pokušaj razgovjetnim rečenicama.
MAMA: Znaš, dok si bio na seminaru, posjećivao me Pjer.
WINSTON: Dobri, stari Pjer.
MAMA: I kako da ti kažem? Znaš, Winstone...? Mic po mic približavali smo se.
WINSTON: Približavali?
MAMA: Kako da kažem? Nije mi lako. Jesi li sada za čaj?
WINSTON: Ne, hvala.
MAMA: Meni bi prijao.
WINSTON: Hajde, reci, mama. O čemu je riječ? Nije, valjda, strašno?
MAMA: Dapače, divno je.
WINSTON: No, reci. Što čekaš?
MAMA: Pa...
WINSTON: Ne drži me više u radoznalosti. Molim te, reci.
MAMA: Znaš, Winstone... Pjer i ja smo počeli dosta vremena provoditi zajedno.
WINSTON: Lijepo od Pjera.
MAMA: I... znaš... Ovaj...
WINSTON: Molim te, mama, ne odugovalači više. Pokušaj mi reći u jednoj rečenici.
MAMA: Desila nam se ljubav.
WINSTON: Štooo?!
MAMA: Desila nam se ljubav.
WINSTON: Pa, daj, mama.... Zafrkavaš se. Ponovno tvoj jedinstveni smisao za humor.
MAMA: Nije. Desila se.
WINSTON: Mama, pa... Pjer je mlađi od mene! Dobro smirimo se... Kako se to desilo? Kako je došlo do toga?
MAMA: Jednostavno. Desila se.
WINSTON: Nije ljubav gripa da je tek tako pokupiš. Ispričaj mi, mama, kako se je desila.
MAMA: Ti si, Winstone, bio na seminaru i... (Šuškanje tkanine. Otvaranje tabakere.) Pušiš?!
WINSTON: Već odavno.
MAMA: Štooo? I to debele cigare.
WINSTON: Debljina cigare te smeta, mama, ali debljina kalendarskih razlika između Pjera i tebe, ne.
MAMA: Nisam kriva. Desila se. Uostalom, ti si, Winstone zamolio Pjera da me posjećuje dok si na seminaru.
WINSTON: Bolje bi bilo da ga nisam zamolio! Nisam mogao pretpostaviti što će Pjer učiniti.

(Paljenje šibice.)

MAMA: Nije Pjer ništa učinio. Winstone, makar se strpi dok Marry ne donese pepeljaru.
WINSTON: Pepeo ću tresti u papirić. Nego, ispričaj, mama, kako se je to (oponaša mamu) desilo se.
MAMA: U jednoj posjeti, izašli smo u šetnju. Sjalo je sunce.
WINSTON: Nije, valjda, sunce krivo za (oponaša mamu) desilo se?
MAMA: Winstone, kako se to ponašaš? Ja sam ti majka! I ugasi tu cigaru! Smeta mi dim.
WINSTON: A mene što je Pjer mlađi od oboje.
MAMA: Molim te da budeš obazriviji. Bolje da se ideš odmoriti. Umoran si od puta i zbog toga malo napetiji. I ugasi tu cigaru!
WINSTON: Nisam ni umoran, ni napet, a eto, gasim i cigaru. Razočaran sam. Izbori kucaju na vrata, oškrinut mi je ulaz u san, a ti...
MAMA: Što - a ja?
WINSTON: (Oponaša mamu) Desila se...
MAMA: I je. Počeli smo misliti sve više jedno na drugo. Zbog glupe predrasude uzrokovane razlikom u godinama nismo htjeli otkriti osjećaje, a onda je iznenadni poljubac srušio zid srama i...
WINSTON: Poljubac?
MAMA: Da, poljubac.
WINSTON: Niste valjda... (Gadljivo) ...u usta?
MAMA: Naravno. Neću, valjda, Pjera poljubiti u obraz poput tebe.
WINSTON: Ne želim slušati! Ovo je mora! Još ćeš reći da ste radili one stvari.
MAMA: Koje stvari?
WINSTON: One...
MAMA: A, misliš one, kao muškarac i žena?
WINSTON: Da, te stvari.
MAMA: Jesmo.
WINSTON: Kako to možete raditi?!
MAMA: Dobro, hvala na pitanju.
WINSTON: Ali, mama...
MAMA: Srami se, Winstone. Tako nešto pitati mamu. Kako se usuđuješ? 
WINSTON: Kako se ti usuđuješ? Ljubiti to mladenačko meso, legati u postelju s klincem..
MAMA: Pjer nije klinac!
WINSTON: Mama, ti nisi normalna! Razlika između vaših godina je kao razlika od Liverpoola do Londona.
MAMA: Pa što? Godine nisu važne. Kada si čuo da ljubav pita za godine? 
WINSTON: Ovaj... I što se sada očekuje od mene? Da prihvatim ljubav tebe i tog klinca?
MAMA: Pjer nije klinac! Pjer je muškarac!
WINSTON: Klinac! Nikad nije imao damu. Znaš kako smo ga zvali u školi? Vuk samotnjak. O damama je samo maštao. (Oponaša mamu) Muškarac je!
MAMA: I je!
WINSTON: Stari samobludista je!
MAMA: Winstone, ne govori tako o oćuhu.
WINSTON: Oćuhu? Nećeš valjda reći da ste se...
MAMA: Nismo.
WINSTON: Hvala kraljevstvu.
MAMA: Ali planiramo.
WINSTON: Štooo?! Ne, ne...
MAMA: Što ti je, Winstone?
WINSTON: Neće Pjer biti moj oćuh! Pa, zajedno smo se igrali u pijesku. Ne očekuješ, valjda, da mu govorim tata?
MAMA: O tome sam mislila.
WINSTON: Nisi mislila. (Oponaša mamu) Desilo se.
MAMA: Winstone, nemoj se toliko ljutiti. Trebao bi se veseliti što ti je mama našla sreću.
WINSTON: Veseliti?! S Pjerom? Kako ste došli na glupu ideju da vašu vezu ozakonite. Da se i to nije (oponaša mamu) desilo?
MAMA: Pjer i ja se volimo i brak je logičan korak.
WINSTON: Logičan. Već vidim naslove u novinama: "Winstonova mama nije sama" i "Winstonov oćuh mlađi od Winstona".
MAMA: Winstone, ne radi od sitnice slona. 
WINSTON: Sitnice?! To je mamut!
MAMA: Winstone, smiri se.
WINSTON: Moram zapaliti. (Otvaranje tabakere. paljenje šibice) Pokušajmo to trezvenije zagledati. Znaš, mama, vaša veza mi može uništiti san. Ti izbori su trebali biti formalnost, a značit će kraj moje karijere.
MAMA: Ne primaj to toliko srcu. Trebao bi biti sretan što ti je mama našla sreću.
WINSTON: S klincem. Pljak! Moram vašu vezu prekinuti!
MAMA: Zar bi prekinuo majčinu ljubav?
WINSTON: Da.
MAMA: Srami se, Winstone!
WINSTON: Ti bi se trebala sramiti, mama.
MAMA: Ja?! Zašto ja?
WINSTON: Petljaš se s klincem.
MAMA: Winstone, ja sam ti majka! Kako to razgovaraš s majkom? I to još s kakvim tonom. Zar si to naučio na seminaru?
WINSTON: Naučio sam da svaka ptica svom jatu leti.
MAMA: Što time želiš reći?
WINSTON: Da se nisi trebala zaljubiti u Pjera. U osobu mlađu od sina. 
MAMA: Nećeš, valjda, tražiti dlaku u jajetu?
WINSTON: Ne moram je ni tražiti ukoliko je dlaka veća od jajeta.
MAMA: Winstone, kako to razgovaraš s majkom? Ne poštuješ me?
WINSTON: Poštujem, ali...
MAMA: Što - ali?
WINSTON: Pjer je mlađi od mene!
MAMA: Što onda? Mlađi muškarci su u modi.
WINSTON: Barem si se ti zgražavala dama koje spavaju s mlađim muškarcima.
MAMA: Jesam dok nisam spoznala što znači spavati s njima.
WINSTON: Molim?
MAMA: Pjer me pomlađuje. Osjećam se ženstvenom i poželjnom.
WINSTON: Ali, mama...
MAMA: I tebi bih preporučila damu.
WINSTON: Hoćeš li ići sa mnom izabrati je u vrtić?
MAMA: Winstone...
WINSTON: U vrtiću su dame toliko mlađe od mene, koliko je Pjer od tebe. Pardon. Manja je razlika. Trebao bih je potražiti u rodilištu. 
MAMA: Winstone, srami se! Praviš aluzije na godine, kao da su godine važne.
WINSTON: Jesu.
MAMA: Meni nisu.
WINSTON: Za mene jesu. Zar ne uviđaš da bi mi vaša veza mogla uništiti karijeru? 
MAMA: (Podrugljivo) Karijeru?! Kakvu karijeru?
WINSTON: Sjajnu! Gornji dom.
MAMA: Kada smo već kod doma, želim ti predložiti da se preseliš na svoj kat, kako bismo Pjer i ja mogli...
WINSTON: Pjer u kuću ne ulazi! A ti, mama, ukoliko se baš želiš udati, imam jednog poznanika, političkog istomišljenika, tvojih je godina, udovac, lord, ima veliko imanje, kreditne kartice...
MAMA: Ne zanima me. Volim Pjera.
WINSTON: Ali Pjer nema ništa. Siromašniji je od nas. Što ti Pjer može dati?
MAMA: Ljubav, toplinu, mladost...
WINSTON: Pljak!
MAMA: Winstone, što je to trebalo značiti? Što imaš protiv Pjera?
WINSTON: Mlađi je od mene.
MAMA: Nije Pjer za to kriv.
WINSTON: Najbolje da zaključimo: ti i Pjer niste par. Luda pomisao o ozakonjenju vaše besmislene veze bila je tek trenutak nepromišljenosti.
MAMA: Nije. Pjer i ja se volimo i imamo najozbiljnije namjere. 
WINSTON: U ozbiljnost posljedica vaših namjera ne sumnjam jer bi me mogle ubiti.
MAMA: Ubiti?
WINSTON: Politički.
MAMA: Samo na sebe misliš i na tu glupu politiku!
WINSTON: Nije glupa.
MAMA: Osim toga ti si samo političarčić...
WINSTON: Nećemo se vređati, mama. Ja sada jesam mali političar, ali ulaskom u Gornji dom, to prestajem biti. Mene očekuje blistava karijera.
MAMA: Što te očekuje?
WINSTON: Jednog dana i premijerski tron će biti moj. Eto, to me očekuje. A tebe s Pjerom očekuju: krv, suze i znoj.
MAMA: Mani se političkih parola! Sačuvaj ih za dane svog premijerstva.
WINSTON: Samo se ti smij, mama, smij se. Vidjet ćeš. Djeca će o meni učiti. Zar ne shvaćaš što tom svojom odlukom činiš domovini? Jednu lekciju iz povijesne čitanke izbacuješ. 
MAMA: Tu, lekciju, naravno, briše Pjerova i moja ljubav. Jadna djeca! Manjkat će im povijesnog znanja.
WINSTON: Napokon uviđaš što tvoja glupa odluka može prouzrokovati. Najbolje da sve zaboravimo.
MAMA: Pjer i ja te pozivamo na svadbu.
WINSTON: Molim?
MAMA: Pozivamo te na svadbu. U sljedeću subotu. Imamo zakazan termin.
WINSTON: Ti si nemoguća! U besmislenoj si vezi nešto manje od mjesec dana, a već bi se ozakonila. Čuj, mama...
MAMA: Ni riječi više, Winstone. Svadba je u sljedeću subotu.
WINSTON: Da li to sanjam? To je sigurno mora. Ne, ne, nećemo tako...
MAMA: Ja sam svoje rekla i - točka!
WINSTON: Morate je otkazati. Izbori su sljedeće nedjelje. 
MAMA: Znam, Winstone, dan nakon našeg vjenčanja. 
WINSTON: Katastrofa! Nikakve svadbe neće biti. Jesi li me razumjela? Čeka me mjesto u Gornjem domu.
MAMA: Winstone, smiri se. Crven si od srdžbe. Opusti živce.
WINSTON: Opustit ću papke Pjeru! Da mi je znati tko je vrbovao tog izdajnika. Tko mu je naredio da mi zavede mamu i izvrši atentat na mene.
MAMA: Ne bulazni.
WINSTON: Koja stranka stoji iza toga? Socijalisti? Imaju jakog kandidata. Zato su se i odlučili na ovaj akt. A da nisu radikali? Poznati su po radikalnim potezima: metak u čelo.
MAMA: Nitko nije. Pjer i ja se volimo.
WINSTON: Mama, zar ne uviđaš da je to sve upereno protiv mene? Da je to specijalni politički rat sa ciljem da me uništi. Ta je vaša tobožna ljubav propagandni rat unutrašnjeg ili vanjskog neprijatelja s namjerom da me se ocrni i uništi na izborima.
MAMA: Winstone, politika ti je pomutila rasuđivanje. Samo razmišljaš: ovo je politički potobno, ovo nije. A ljubav Pjera i mene nema ni najmanje veze s politikom.
WINSTON: I te kako ima. Sve je protiv mene! Neprijatelj nikada ne spava!
MAMA: Nema neprijatelja. Pobogu, Pjer i ja se volimo! 
WINSTON: Zar ne uviđaš da te Pjer ne voli?! Da je Pjer strani plaćenik.
MAMA: Ne.
WINSTON: Vjeruj mi, mama. Pjer je prodana duša. Atentator.
MAMA: Meni Pjer tako ne izgleda. Pjer me iskreno voli.
WINSTON: Samo slijepo - zaljubljena budala može u to vjerovati.
MAMA: Ali mi se volimo!
WINSTON: Tvoje ponašanje je još jedan dokaz da srce i razum nemaju ništa zajedničko. Mama, jedino neuračunljiva osoba ne bi uvidjela o čemu se tu radi.
MAMA: Ni riječi više! Pjer i ja se volimo! Vjenčat ćemo se. Puši tu cigaru i šuti! Znala sam da nećeš lako prihvatiti, ali tako energično...
WINSTON: Nisi normalna, mama! Ti zaista želiš svadbu?
MAMA: Svim srcem.
WINSTON: Ne, ne, ne... Ne želim čitati u novinama: " Winstonova mama nije sama".
MAMA: Ja sam rekla svoje i - gotovo!
WINSTON: Nije gotovo! Vašu glupu vezu trebam poništiti. Na mamu mi idu. Ne biraju sredstva. Na jadnu, nemoćnu, ostarjelu ženu...
MAMA: Nisam ostarjela!
WINSTON: Da mi padnu pod šaku! Pokazat ću ja tom Pjeru! Tom izdajniku. Tako on meni. Ja sam mu namjestio prvu damu, a on meni vratio, kao bumerang, u krevetu s mamom.
MAMA: Winstone, upristoji se!
WINSTON: Neće plesati na svadbenu muziku. Nema pogače od tog kruha! Na, na, soli na rep!
MAMA: Winstone, što ti je?
WINSTON: Hoće rat - dobit će rat!
MAMA: Winstone, smiri se! Što ti je? Napet si. U svemu vidiš politiku. Postao si paranoičan. Možda bi trebao posjetiti psihijatra.
WINSTON: Ja? Ti bi ga trebala posjetiti. Pa da! Kako se toga nisam sjetio? To je spas!
MAMA: Što je spas?
WINSTON: Ako se ustanovi da si neuračunljiva, ništa od svadbe. Izbori će proći... Gornji dom je moj i happy end.
MAMA: Dosta je bilo šale.
WINSTON: Tko kaže da se šalim? Protivnike treba tući njihovim oružjem. Evo vam ga majci...
MAMA: Winstone, ne prostaći! A što se tiče neuračunljivosti, to neće ići.
WINSTON: Ići će. Već imam na umu jednog psihijatra.
MAMA: Neću mu ići.
WINSTON: Ne moraš. Tutnut ću kovertu, a on meni nalaz. Tad da vidimo svadbu. A ti dokazuj da nisi neuračunljiva.
MAMA: To ćeš morati dokazivati ti.
WINSTON: Ja?! Zašto ja? Ta potvrda će glasiti na tebe.
MAMA: A politički neprijatelji?
WINSTON: Što s njima?
MAMA: Zamisli naslov u novinama: "Winstonova mama psihopat."
WINSTON: To i hoću. Kada će to pisati, ti se nećeš moći udati.
MAMA: A ti pobijediti na izborima.
WINSTON: Zašto ne?
MAMA: Radi podnaslova.
WINSTON: Kakvog podnaslova?
MAMA: "Hoćemo li da nas zastupa latentni psihopat Winston?"
WINSTON: Zašto bi me netko nazvao latentnim psihopatom?
MAMA: Jer se smatra da je ludilo nasljedno, a ti znaš da neprijatelj nikada ne spava i da bi igrao na tu kartu. Ako me proglasiš neuračunljivom, oprosti se od Gornjeg doma.
WINSTON: Šalio sam se. Ali, mama, shvati, vaša svadba može biti za mene pogubna. Ona jednostavno ne dolazi u obzir
MAMA: Dolazi.
WINSTON: Ne dolazi.
MAMA: Dolazi.
WINSTON: Ne dolazi.
MAMA: Dolazi ili...
WINSTON: Što - ili?
MAMA: Posjetit ću psihijatra, dat će mu potvrdu koju ću, u trenutku neuračunljivosti, poslati socijalistima, a oni znaju što će s njom.
WINSTON: Nećeš valjda?
MAMA: A u novinama će osvanuti naslovi koji će uzrokovati nagli prestanak tvoje karijere.
WINSTON: Ionako će završiti kada se pročuje za vašu gnjusnu ljubav.
MAMA: Nije gnjusna! Winstone, kako ti ljubav može biti gnjusna?
WINSTON: Može biti i ubitačna poput vaše ljubavi. Ja sam mrtav čovjek!
MAMA: Preglasan si za mrtvaca.
WINSTON: Još i zezaš.
MAMA: Ne zezam.
WINSTON: Moji snovi su probušeni poput balona, a ti si ravnodušna. Kakva si ti to majka?
MAMA: Dobra.
WINSTON: Dobra?!
MAMA: Očito smatraš da sam loša.
WINSTON: Daješ mi povoda za to. Svaka majka želi sreću svome sinu, a ti?
MAMA: I ja.
WINSTON: Ubijaš me! Pretvaraš u nulu i to zbog (oponaša mamu) desilo se.
MAMA: Winstone, moja ljubav nema veze s tobom.
WINSTON: Nema veze? To što je zbog nje upropaštena moja karijera nema veze sa mnom?!
MAMA: Sve odviše osobno shvaćaš.
WINSTON: A kako bih drugačije trebao shvaćati uništenje karijere?
MAMA: Ne mora ti karijera biti uništena?
WINSTON: Ne mora?
MAMA: Pjer i ja bismo se vjenčali tek nakon izbora.
WINSTON: A termin?
MAMA: Kakav termin?
WINSTON: Svadbeni.
MAMA: Nema termina.
WINSTON: Nema?!
MAMA: Izmislila sam ga željeći prekinuti ovaj mučan razgovor vidjevši kolikom se energijom protiviš našoj ljubavi.
WINSTON: Zaista nema termina?
MAMA: Zaista.
WINSTON: Sjajno! Ipak...
MAMA: Što sada nije u redu, Winstone?
WINSTON: Nije važno što odlažeš svadbu, kada o vašoj ljubavi svi sve znaju.
MAMA: Pjerova i moja ljubav je tajna. Za nju jedino ti znaš.
WINSTON: Zaista?
MAMA: Vjeruj majki.
WINSTON: Sjajno! Moći ću raskinuti vašu vezu i nitko nikada za nju neće saznati.
MAMA: Ne misliš, valjda, ozbiljno?
WINSTON: Najozbiljnije. Odlaganjem vaše veze ne prestaje mogućnost pogubnosti za daljnju moju karijeru.
MAMA: Staneš li na put našoj ljubavi, stat ću na put tvojoj karijeri.
WINSTON: Prijetiš?
MAMA: Opominjem.
WINSTON: Vidiš da mi ne želiš sreću.
MAMA: Ni ti meni.
WINSTON: A kako bi mi to stala na put?
MAMA: Pomoću psihijatra. Onda?
WINSTON: Što - onda?
MAMA: Pristaješ li na Pjerov i moj brak?
WINSTON: Ni slučajno! Ne želim naslove u novinama: "Winstonova mama nije sama" i "Winstonov oćuh mlađi od Winstona". Tko bi glasovao za mene?
MAMA: Glasači koji će pročitati naslov: "Birajmo Winstona za zastupnika psihijatrijske bolnice".
WINSTON: Pljak!
MAMA: Pristaneš li na Pjerov i moj brak, u novinama će sjati naslov: "Winston zastupnik Gornjeg doma", a zastupniku sitni skandali po novinama ništa ne mogu. Koji naslov izabireš?
WINSTON: Zna se. Gornji dom je - Gornji dom. Ali pod jednim uvjetom.
MAMA: Slušam.
WINSTON: Da Pjeru ne govorim tata.
MAMA: Pristajem. 

K r a j

Ratko Bjelčić

- 15 -


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2003. Sva prava zadržana

- ETNA -