Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15


M a n i j a k

(komedija)

Osobe:

mama,
Josip,
Mirjana

(Prosječna kuhinja građana srednjeg sloja. Na sredini kuhinje nalazi se stol i četiri stolice <jeftina imitacija kvalitetne garniture> i kuhinjski namještaj (na namještaju se vidi da je rabljen desetljećima i da je kupovan, komad po komad, te sada u cjelini daje neskladan dojam, jer kuhinjski elementi <i po boji i po izradi> "odudaraju jedan od drugoga"). 

Osim kuhinje za predstavu je potrebno: ulazna vrata, zahodska vrata i sobna vrata - jednom riječju: treba se steći dojam da se radnja događa u jednosobnom stanu.

Na pozornici, u kuhinji, punija gospođa <oko 60 godina stara> odjevena kao domaćica, sjedi za stolom i čita svoj omiljeni časopis za žene. komentira naslov iz časopisa)

 

MAMA: (Križa se i govori:) Bože, kuda ide ovaj svijet? (Prestane se križati) Manijak silovao 58 žrtvu, a policija je još uvijek nemoćna. (Odmahuje glavom) Gdje to ide ovaj svijet? U mojoj mladosti to je bilo nemoguće. Silovatelja je milicija uhapsila odmah nakon treće žrtve, a ova naša policija ne može uhititi manijaka ni nakon 58 žrtve. (Križa se i govori:) Bože sačuvaj! (Prestane se križati) Samo da se moja Mirjanica spokojno vrati iz kupovine.

(Zvoni zvonce na ulaznim vratima. Gospođa, brzo ustaje i približava se vratima. Na vratima je nekoliko lokota. Otvara ih i, naposljetku, okreće ključ u bravi. Otvara vrata, istovremeno govoreći)

MAMA: Mirjano, silovao je... (Ugledavši pred sobom nepoznatog mladića odjevenog u crno) Oprostite... (Želi što prije zatvoriti vrata, što daje mladiću do znanja, pa brzo pita) Što trebate?
JOSIP: Ovaj, ja sam...
MAMA: Inkasator. Zar je Vinko opet bolestan?
JOSIP: Vinko?
MAMA: Oprostite, nemam momentalno novaca. Da li biste mogli doći poslije dvadesetoga. Znate i sami kako su mirovine male.

(Gospođa zatvara vrata, ali prije nego ih do kraja zatvori mladić izgovori)

JOSIP: Nisam inkasator! Ja sam... (Uočivši da nema vremena objasniti tko je pita) Da li je Mirjana kod kuće?
MAMA: (Zaustavi pokret zatvaranja vrata) Zašto vas to zanima?
JOSIP: Znate, ja sam joj, to jest, mi smo...
MAMA: Što ste?
JOSIP: Mi smo... Mogu li dobiti čašu vode?
MAMA: Vode?
JOSIP: Žedan sam. Mogu li dobiti?
MAMA: Kažete da poznajete moju Mirjanu?
JOSIP: Da.
MAMA: Da provjerim. Ako poznajete moju Mirjanu, znate koji Mirjana fakultet studira. 
JOSIP: Kako ne bih znao
MAMA: Koji?
JOSIP: Pravni. Apsolventica je.
MAMA: Točno.
JOSIP: Mogu li sada dobiti vode.
MAMA: Možete. (Josip želi ući) Ostanite tu!
JOSIP: Ja bih ušao, ako mogu.
MAMA: Ne možete. Ostanite tu.
JOSIP: Biti će mi neprijatno ispred ulaza piti vodu. Radije bih ušao.
MAMA: Želite li vodu, ili ne?
JOSIP: Naravno da želim, ali, zašto, me ne puštate da uđem?
MAMA: Nepoznati ste mi.
JOSIP: Ali ja sam od Mir...
MAMA: Znam što želite reći. Ali tko garantira da Vi niste manijak?
JOSIP: Ja manijak?! Kakav manijak?
MAMA: Seksualni. Vidite: privlačna dama, u srednjim godinama, sama u stanu. Mislite: pozvonit ću, otvorit će mi, ući ću u stan, nešto docnije i u nju. Na njezinom krevetu.
JOSIP: Ali gospođo, nisam manijak. Ja sam... Zar vam ja izgledam kao manijak?
MAMA: Izgled vara. Zar Vam ja ličim na umirovljenicu s punim radnim stažom? Zar ne izgledam kao da mi je najviše četrdeset?
JOSIP: Ovaj...
MAMA: Dobro, četrdeset i pet. Nećemo cjepipidlačiti.
JOSIP: A što je s vodom?
MAMA: Kakvom vodom?
JOSIP: Žedan sam, znate... (Glazbeni prijelaz) Lijepo Vam je uređena kuhinja.
MAMA: Molim? (Okreće se i ugleda Josipa) Odakle Vi tu?
JOSIP: Ostavili ste vrata otvorena, bio sam slobodan i ušao.
MAMA: (Panično) Upooomoooć! Ljudi, spašavajte meee!
JOSIP: Gospođo, draga gospođo, što Vam je?
MAMA: Manijak! Žrtva sam.
JOSIP: Kakva žrtva?
MAMA: 59-ta.
JOSIP: O čemu Vi to?
MAMA: Nemojte me mučiti! Nemojte, molim Vas...
JOSIP: Gospođo, što Vam je? Nisam sadista. Nemam loše namjere.
MAMA: To svi kažu. Zatvori su puni dobročudnih ljudi. I vi ste jedan od njih. Povratnik iz Gradiške.
JOSIP: Kakav povratnik iz Gradiške?
MAMA: Ili ste možda na godišnjem? Čula sam da vas puštaju na godišnji. Samo što vam još ne priznaju radni staž.
JOSIP: Gospođo, Vi silno griješite.
MAMA: Vraga! Mislite, povjerovat ću. Okrenut ću vam leđa i vi ćete me, poput, onih 58, lupiti po glavi. A potres mozga?
JOSIP: Kakav potres mozga?
MAMA: Da li znate da je svaki udarac u glavu potres mozga? Molim Vas, nemojte. Ja sam samohrana majka. Kći mi je, kao što znate, student. Još nekoliko ispita i diploma. Diplomirani pravnik. Znate da se pravnici drže zajedno. Teško Vama ako mislite biti grubi. Zbog Mirjane teže će Vas kazniti. A onda zbogom godišnji. Nema više izlazaka. I silovanja pod godišnjim. Moja kći će Vas rastrgati. Ona će Vas...
JOSIP: Ja ću...
MAMA: Što ćete Vi? Da možda nećete moju kćerku? Moju jedinicu? Moje zlato? Eto, uzmite mene. Nju ne dirajte. Ona mi je sve. 
JOSIP: Ali... (Korakne prema mami)
MAMA: Ne prilazite mi!
JOSIP: Ali...
MAMA: Odmaknite se!
JOSIP: Ali...
MAMA: Odmaknite se. Vrištat ću!
JOSIP: (Josip korakne unatrag) Je li ovoliko dovoljno?
MAMA: Još korak.
JOSIP: Je li sada u redu? 
MAMA: Da. I ostanite ovako. 
JOSIP: Zašto?
MAMA: Za prevenciju.
JOSIP: Ali, gospođo... Smirite se gospođo. Ništa Vam neću.
MAMA: Nećete?
JOSIP: Časna riječ. (Sprema se koraknuti prema mami)
MAMA: Ni makac! Ni milimetar!
JOSIP: Kako Vi kažete.

(Nekoliko se trenutaka šutke gledaju)

JOSIP: Znate... Ne želim okolišati... (Josip korak prema mami s ispruženom rukom u znak upoznavanja) Da se predstavim...
MAMA: Ni makac! 
JOSIP: Ali...
MAMA: Ni koraka...
JOSIP: Dobro, kada vi tako zahtjevate.
MAMA: A što drugo da zahtjevam? Da se samo prepustim da me silujete?
JOSIP: Vidim ja da vi strašno griješite!
MAMA: Ne griješim!
JOSIP: Ništa Vam neću. 
MAMA: Kako da ja to znam?
JOSIP: Znate... Najbolje da Vam kažem tko sam i zašto sam tu. Da se predstavim i oslobodim Vas briga. Ja sam dečko Vaše kćeri. Došao sam zamoliti Mirjaninu ruku.
MAMA: Štooo?
JOSIP: Došao sam Vas zamoliti ruku Vaše kćeri, Mirjane.
MAMA: Vode! Čašu vode!
JOSIP: Držite je u ruci.
MAMA: (Glasno pije vodu. Kad popije, podrigne se i čašu stavi na stol) 
JOSIP: Da li Vam je bolje?
MAMA: Molim Vas ponovite ono što ste zadnje rekli.
JOSIP: Da li Vam je bolje?
MAMA: Ne to, ono o ruci. Možda nisam dobro čula.
JOSIP: Mamice, došao sam...
MAMA: Nisam Vam ja nikakva mama.
JOSIP: Rekla mi je Mirjana da će biti teško s Vama, a ja, kreten, nisam vjerovao. 
MAMA: Pa ste me tako silno uplašili...
JOSIP: Nisam htio...
MAMA: Vraga niste! Tako sam se uplašila...
JOSIP: Pardon, nećemo se vređati. Ako ćemo se vređati imao bih i ja nešto reći, ali neću. Nismo zato ovdje.
MAMA: Ja i nisam zato ovdje. Ja tu stanujem. A zašto ste Vi tu, to mi još nije jasno.
JOSIP: Možete mi govoriti ti. Mamice, ja sam...
MAMA: Rekla sam Vam da me tako ne zovete. Ja sam za Vas gospođa Margareta. Jeste li razumjeli?
JOSIP: Jesam mami... ovaj, gospođo Margareto.
MAMA: Tako se, već, možemo razgovarati.
JOSIP: Mogu li dobiti čašu vode?
MAMA: Možete. Poslužite se sami. Tu Vam je čaša.
JOSIP: Hvala. (Uzima čašu iz stola. Otvara pipu. Pere čašu trošeći mnogo vode)
MAMA: Molim Vas ne trošite mi toliko vode. Voda je skupa. Hoćete li mi je Vi platiti?
JOSIP: Neću, ovaj...
MAMA: Onda je nemojte toliko trošiti. Zatvorite pipu.
JOSIP: (Ispuni čašu vodom. Zatvori pipu. Malo popije vode i okrene se prema gospođi) Dobra, dobra... 
MAMA: Voda, kao voda. Ista je kao iz Vaše pipe.
JOSIP: Ja stanujem u četvorosobnom stanu, s mamom i sestrom.
MAMA: Kakve to veze ima s kvalitetom vode?
JOSIP: Ovaj, nikakve, ali znate... U jednoj sobi živi mama, u drugoj sestra, a ja u trećoj. Četvrta soba je dnevni boravak i u njoj mi...
MAMA: Zašto mi to govorite?
JOSIP: Glede Mirjane.
MAMA: Kakve veze ima moja Mirjana s rasporedom življenja u Vašem stanu?
JOSIP: Glede toga sam i došao. (Stavlja čašu u sudoper) Znate, ja prosim za Vašu ruku...
MAMA: Moju ruku?
JOSIP: Ne Vašu. Vaše kćeri.
MAMA: A, Mirjaninu. Da?
JOSIP: Mi bismo se...
MAMA: Što?
JOSIP: Znate...
MAMA: Što?
JOSIP: Ono...
MAMA: Vi bi s mojom kćerkom ono?
JOSIP: Da.
MAMA: Sramite se! Pitate majku da Vam dopusti da radite s njezinom jedinicom ono. Sram Vas bilo! Ona je nevina, i...
JOSIP: Nisam je ni pipnuo, časna riječ. Ne želi odnose prije braka. Starinski je odgojena.
MAMA: Moja curica.
JOSIP: Zato smo odlučili da se vjenčamo, i ja sam, sada, tu. Da Vas zamolim za njezinu ruku.
MAMA: Da radite ono?
JOSIP: Pogrešno ste me razumjeli. Kada sam rekao ono, nisam mislio na ono, već je ono - ovo. Razumijete?
MAMA: Ne.
JOSIP: Ono, što Vi mislite, da sam ja mislio pod ono nije ono što ste Vi mislili da sam ja mislio, nego je ono, što sam ja mislio, a Vi porešno mislili da ja mislim, ovo. Shvaćate?
MAMA: Ne.
JOSIP: Ni ja.
MAMA: Vidite, ne razumijete ni samoga sebe. Kako bih Vas, onda, ja razumjela?
JOSIP: Pa... Vi ste mislili pod ono da je nešto nemoralno, a ja sam mislio na nešto plemenito, uzvišeno i...
MAMA: Nemojte filozofirati. Jeste li uvijek ovako smotani?
JOSIP: Ovo mi je prvi put. Imam poštene namjere.
MAMA: Zar Vam je ovo prvi put da imate poštene namjere? Čim sam Vas ugledala, znala sam da ste pokvarenjak. Ulazite u stan bez dozvole i nasmrt me prestrašujete.
JOSIP: Pardon. (Okrene se prema sudoperu: uzima čašu s vodom i popije vodu do dna čaše. Okrene se prema mami) Ovo mi je prvi put...
MAMA: Da imate poštene namjere?
JOSIP: Mislim na prošenje ruke.
MAMA: A, to...
JOSIP: Gdje smo, ono, stali?
MAMA: Kod ruke.
JOSIP: Najbolje da počnem iz početka. (Krene prema ulaznim vratima. Zaustavi se kod drugog koraka) Ne, nije potrebno.
MAMA: Što nije potrebno?
JOSIP: Da izađem iz stana i pozvonim. Recimo da sam to već učinio.
MAMA: Recimo.
JOSIP: (Prilazi gospođi) Dobar dan.
MAMA: Dobar dan?!
JOSIP: Zovem se...
MAMA: Preskočimo upoznavanje. Već smo se upoznali, na žalost.
JOSIP: Dobro, onda, slijedeći korak. Došao sam zaprositi ruku Vaše kćeri.
MAMA: Niste li, nešto zaboravili?
JOSIP: Što to?
MAMA: U moje vrijeme, kada bi momak došao prositi djevojku, majci bi donio buket cvijeća. Mali znak pažnje.
JOSIP: Fakat! Znao sam da nešto ne štima. Čim sam izašao iz kolica osjećao sam da nešto nedostaje. Idem. (Krene prema vratima)
MAMA: Kuda ćete?
JOSIP: (Stane) U kolica, pa kupit cvijeće.
MAMA: Imate kolica?
JOSIP: "A4". 
MAMA: To je format papira?
JOSIP: Ne, kolica. Sa petora vrata.
MAMA: Sa petoro vrata?! U moje vrijeme kolica nisu imala vrata. Niste li prestari za kolica? Mirjana se vozila u njima samo prvu godinu života.
JOSIP: (Nasmješi se) Ma, ne. Pogrešno ste me shvatili.
MAMA: Primjećujem da se mi stalno pogrešno shvaćamo. Stalno govorite u prenesenom značenju. Da niste, možda, pjesnik?
JOSIP: Volio bih da jesam. Ovako, lakše se snalazim na terenu s loptom, nego ovdje s riječima. Gdje smo ono stali? A, da. Izgovorio sam pošto sam došao i, sada, čekam Vaš cijenjeni odgovor.

(Glazbeni prijelaz) 

MAMA: Zašto šutite?
JOSIP: Čekam. 
MAMA: Što čekate?
JOSIP: Cijenjeni odgovor. I nemojte me, više, molim Vas, oslovljavati s Vi, mamice.
MAMA: Ponovno Vi, mamice...
JOSIP: Pardom, gospođo Margareto. Ali glupo mi je da se oslovljavamo s Vi.
MAMA: Glupo?! To je bon-ton. Pa mi smo stranci.
JOSIP: Pa, i nismo. Ja sam, nakon što Vi pristanete, uskoro, muž Vaše kćeri, Vaš zet. 
MAMA: Tko kaže da ću pristati?
JOSIP: Ovaj... Meni nije potreban miraz.
MAMA: Miraz?! Još očekujete miraz?
JOSIP: Ništa ne očekujem. Nije mi potreban. Potrebna mi je samo Vaša Mirjana. I Vaš blagoslov. Znate, ja sam iz ugledne familije, koja drži do tradicije.
MAMA: Milo mi je to čuti, ali tražiti miraz u današnje...
JOSIP: Ništa ja ne tražim. Sve imam.
MAMA: Dobro. Nego, da Vas pitam...
JOSIP: Slobodno sve pitajte što Vas zanima. Znam sve odgovore. Uvježbao sam ovu situaciju s Mirjanom.
MAMA: Uvježbali ste? S Mirjanom?
JOSIP: Ovaj...
MAMA: A što ste uvježbali ako Vas odbijem?
JOSIP: Mi bismo...
MAMA: Što?
JOSIP: Ovaj... Nešto bih Vas pitao.
MAMA: Pitajte.
JOSIP: Nešto...
MAMA: Slobodno pitajte.
JOSIP: Gdje Vam se nalazi zahod?
MAMA: Prva vrata lijevo.
JOSIP: (Žurno odlazi na zahod)
MAMA: (Križa se i govori:) Bože, kuda ide ovaj svijet? (Prestane se križati) Kakvog mi je zeta našla. Da ga je tražila poput igle u plaštu sijena, lošijeg ne bi našla. Bože, što sam ti skrivila da me tako kažnjavaš? Lakše bi mi bilo da si me učinio 59 žrtvom, nego me takvim zetom kaznio. Ako sam ja nešto zgriješila, nemoj kažnjavati Mirjanu. Mirjana će morati s njime provesti ostatak života. Bože, daj mi snage da savladam ovu groznu situaciju. Daj mi providnost kojom ću... (Ostatak gospođine molbe utopi se u zvuku spuštanje vode iz vodokotlića. Josip se vraća u kuhinju)
JOSIP: Dakle, da završimo s tim. Čeka me još mnogo posla. Došao sam zaprositi ruku Vaše kćeri. Mi bismo se uzeli.
MAMA: Uzeli biste se.
JOSIP: Da.
MAMA: O, svetog mi Ante. Ispuniše se moje molitve. Mirjana neće roditi vanbračno.
JOSIP: Neće roditi?!
MAMA: Odlučili ste se, ti i Mirjana, na pravu stvar. Jesi li za kavu? Odmah ću pristavit...
JOSIP: Ne, hvala. Rekli ste da je Mirjana...
MAMA: Već treći mjesec. Zašto si tako blijed? Zar ti Mirjana nije rekla? Ufff, uprskala sam. Nisam smjela uprskati iznenađenje.
JOSIP: Iznenađenje? Vi to nazivate - iznenađenjem?! 
MAMA: Drugi put ću imati zatvarač na ustima osiguran lokotom, a ključ ću baciti u zahodsku školjku i tri puta pustiti vodu. Za svaki slučaj.
JOSIP: Mirjana napumpana? Ne, to nije moguće.
MAMA: Jeste, rekao je i ginekolog. Već treći mjesec. Čim sam čula za to, pitah Mirjanu: "Mirjančice, kad će doći otac djeteta i zaprositi tvoju ruku?". I sada si tu, dragi moj zete. Imaš blagoslov, sine moj.
JOSIP: Ali ja nisam tata Mirjaninog faćuka! Nisam je ni pipnuo. One tri puse se ne računaju. Mirjana neprestano govori: "Dragi strpi se. Poslije svadbe bit ću tvoja do kraja života. Imamo vremena podići cijelu nogometnu momčad plus rezervne igrače." A ja sam je, kreten, slušao kao što slušam ploče svojih omiljenih tamburaša. A ona... Meni iza leđa. Znate li, možda, tko bi mogao biti otac.
MAMA: Znam.
JOSIP: Tko. recite mi i razbit ću mu bulju!
MAMA: Ti, sinko.
JOSIP: A, ne, ne... Nisam! Netko ju je drugi napumpao.
MAMA: Nije moja Mirjana lopta da je netko napumpa. Reci mi za koji datum ste planirali svadbu? Trebam obavijestiti rodbinu.
JOSIP: Ništa od toga. Drugi će je napumpati, a ja ću potpisati. A ne, ne... Neće ona mene triplati. Glede toga je i navaljivala da se uzmemo što prije. Trebao sam odmah znati. Zašto se smiješite? Naravno, budali se uvijek smiju. Zašto bih bio iznimka?
MAMA: Smiri se, zete, smiri se...
JOSIP: Gdje je ona sada? Želim joj sve reći u lice. Zato je i tvrdila da ste baba-roga i da...
MAMA: Ja baba-roga?! Mirjana tako o majki?
JOSIP: A ja mislio fakat. Ono, znala je vaše znanje i da bi ste mi to mogli reći. Samo... Tko ju je napumpao, pa meni podvalio?
MAMA: Prestani govoriti o Mirjani kao o lopti. Sigurno si športaš...
JOSIP: Jesam. I kao športaš kažem: nesportski mi je podmetnuto. Lažira tekmu. Lažna reza!
MAMA: Koja Reza?
JOSIP: Tko je otac? Krešo? Ne, nije. Ante. Oko njega se sve vrte. Mogao bi biti. Ne, nije. Ante bi priznao očinstvo kao što je priznao od onih osam djevojaka, od kojih sam s jednom bio i ja. 
MAMA: Ti si jednu...
JOSIP: Glavno da je potpisao. Ali ja neću. Ne želim lažnjaka!
MAMA: Nisi vjeran Mirjani? Isti si kao i...
JOSIP: To je bilo prije Mirjane. A i nisam siguran da je pumpaj moj. Bili smo četvorica s njom, tako da ispada da je pumpaj 1:4 moj. Glavno da Ante plaća alimentaciju. Tada sam se zamislio i odlučio provesti miran život. Rekoh sebi: Uozbilji se, nađi ženu i stvaraj obitelj". Sve je krenulo super, poput sna, i sad ovo - noćna mora.
MAMA: Što ćeš. Život je more - plima i oseka se neprestano mijenjaju. Litra gorčine, kap veselja.
JOSIP: Imate pravo. To je slično kao s ugovorom za Real-Madrid. Sve je bilo dogovoreno, a onda sam slomio nogu i uzeli su drugoga. Čista podvala. Kao i ovo.
MAMA: I tako ti je propao godišnji. Žao mi je.
JOSIP: I više od toga. Trebao sam dobiti gajbu. I to kakvu gajbu - san.
MAMA: Kako ti se zove papigica?
JOSIP: Kakva papigica?
MAMA: Za koju si trebao nabaviti gajbu. Ako je nisi nabavio, ja ću ti je nabaviti. Susjedi je umrla papigica, pa joj je ostala gajba prazna. Pitat ću je da ti je pokloni za svadbeni dar.
JOSIP: O svadbi ne možemo govoriti. Sve se srušilo. Kao i Real-Madrid.
MAMA: Ne budi ljut. Nemaš razloga za ljutnju.
JOSIP: Nemam?! Samo da mi padne šaka.
MAMA: Tko?
JOSIP: Mirjana! Ta jedna...
MAMA: Srami se! Udario bi trudnicu. Dobit ćeš ječmenac i svijet gledati jednim okom.
JOSIP: Samo mi još to nedostaje. Moram biti zdrav za tekmu. Ne smijem i ovu priliku prokockati.
MAMA: Kockar si? Morat ćeš zaboraviti kocku. sada si obiteljski čovjek. Moraš prestati uludo trošiti novac.
JOSIP: Ne trošim novac. Sve pretvaram u marke i oročujem. Da kasnije imam od čega živjeti.
MAMA: Brzo da si izvadio marke iz banke.
JOSIP: Zašto? Kamate mi dobro rastu.
MAMA: Rast će ti još i više kada ti marke zaplijene proglasivši ih starom štednjom. Brzo ih izvadi. Svadba je pred vratima. Imaš ženu i djete.
JOSIP: Neću se ženiti! Netko će je napumpati, a ja da potpisujem. Nisam Ante!
MAMA: Pusti Antu na miru. Ti si drugi slučaj. Voliš li ti moju Mirjanu?
JOSIP: Naravno. Ovaj, više ne. Tuđi pump voza u trbuhu.
MAMA: Pump?
JOSIP: Faćuka.
MAMA: U moje vrijeme su se djeca vozila u kolicima. (Gospođa se prisjeća, na spomen Mirjaninih kolica svoje prošlosti, pa nastavla monolog. Po njezinome ponašanju i zvuku glasa uočavamo da još uvijek voli Franju) Bila su prekrasna. Svi su im se divili i čeznutljivo gledali za njima. Kupio joj je otac. Poslao ih je za broda. Kolica i pismo bilo je zadnje što smo dobile od njega. Više se nije vratio. Poslao je kolica i pismo. "Zdravo, drugarice Magdo! Odlučio sam ovdje pustiti korijene. Zato sam udružio život sa drugaricom Jovankom i odlučio proširiti najmanju samoupravnu organizaciju...", tako je nazivao obitelj, "... pa sam požnjeo prve radne pobjede. Drugarica i ja očekujemo svjesnog člana Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Smrt fašizmu, sloboda narodu! Drug Franjo".
JOSIP: Tužna priča.
MAMA: Ta su mi kolica, Mirjana i to pismo, sve što mi je ostalo od Franje.
JOSIP: Žao mi je. Kako Vas je, samo, mogao ostaviti same? S drugom se uzeti. Zar Vi niste bili vjenčani?
MAMA: Bili smo zaručeni. Siromašni. Proleteri kao iz udžbenika. Odlučili smo da Franjo ode na brod i zaradi neki dinar. Te sam večeri, kada je otišao na brod, zatrudnjela. Nakon četiri mjeseca, dva tjedna i tri dana napisala sam mu u pismu da očekujemo bebu i da mi je ciganka rekla da nosim curicu. Odgovorio mi je slanjem kolica i tim pismom.
JOSIP: Nije Vam bilo lako samoj podizati Mirjanu.
MAMA: Nije. Zato ti i govorim: oženi se Mirjanom. Nemoj dopustiti da se sama muči s djetetom. Ne postupi poput njezina oca.
JOSIP: Ali Mirjanu nisam ja napumpao!
MAMA: Opet ti o Mirjani kao o lopti! Zar ti se ne sviđa misao da trebaš uzdržavati obitelj, pa se sada izvlačiš? Uostalom, radiš li ti uopće?
JOSIP: Radim, i to krvavo.
MAMA: A dobivaš li dobru plaću?
JOSIP: Ne mogu se požaliti.
MAMA: U čemu je onda problem? Dovoljno zarađuješ da možeš uzdržavati ženu i dijete, a nećeš.
JOSIP: Ali...
MAMA: Nećeš, je li? Škrt si, a?
JOSIP: Nije da neću, ali pump nije moje. Razumijete? Mirjanu nisam ni vidio golu, a kamoli...
MAMA: Ne moraš se stidjeti pred menom. Vi moderna omladina, znam.
JOSIP: Što znate?
MAMA: Uopće se ne svlačite. Dovoljno vam je tek toliko da imate otvor da možete općiti. Tebi je, očigledno, i taj otvor bio dovoljan da postaneš otac.
JOSIP: Nisam otac!
MAMA: Jesi, jesi. Strah te je da nije curica? Svi ste vi muškarci iste šovinističke svinje. I Franjo bi se vratio da sam rodila sina. Sram te bilo! Misliš da žensko ne treba postojati? Šovinisto! Misliš da žensko nije dovoljno vrijedno?
JOSIP: Ništa ja ne mislim. Nemojte mi stavljati riječi u usta.
MAMA: Otrov bih ti stavila Kako možeš biti takav? Picajzlo!
JOSIP: Nećemo se vređati. A ne, ne...
MAMA: Hajde, reci jednu stvar što muško može, a žensko ne.
JOSIP: Igrati vrhunski nogač kao mi.
MAMA: Nemoj šport. Nešto drugo.
JOSIP: Pa... biti rudar.
MAMA: Fizikalče! Samo na fizičku snagu misliš, a psiha?
JOSIP: Psiha?
MAMA: Pokušaj se sjetiti tko su ti bili, pretežno, nastavnici u školi. Ako si išao u školu.
JOSIP: Jesam.
MAMA: Muško ili žensko?
JOSIP: Pa... žensko. Nemojmo o tome. Bilo je grozno. Matematika... Najviše sam volio veliki školski odmor. Ni jedan nisam markirao. Čim bi zvonilo, otrčao bih u dvorište i haklao nogač.
MAMA: A nastava? S koliko si prolazio?
JOSIP: Jedva sam se provlačio. Nećemo sada o tome.
MAMA: Osim toga, curice se daju lijepo odjenuti. A dečki? Navučeš im hlačice i puštaj na cestu. Djevojčice su druga priča. Zamisli: Bijele gaćice, ne flekave, niti naprijed žuto, od pozadi smeđe, čiste bijele, i kratka suknjica, tek toliko da pokrije rit. Živa beba. San svake majke.
JOSIP: (Ima pogled kao da stvarno gleda djevojčicu koju je gospođa opisala) Lijepa je. (Obračajući se gospođi) Fakat! 
MAMA: A, onda, kada ostariš, muško te napušta i odlazi s prijateljima u birtiju, a curica, ta slatka curica, sada već djevojka, posprema stan, kuha, pere, glača. Prava kućna pomoćnica. I to - besplatna. Bez radnog vremena, staža i socijalnog.
JOSIP: Fakat ste u pravu. O tome nisam mislio.
MAMA: I, onda, ti imaš nešto protiv curice?
JOSIP: Nemam.
MAMA: Stvarno? 
JOSIP: Da.
MAMA: Takvog te volim! (Poljubi ga u čelo)
JOSIP: Nije potrebno. (Brani se da ga gospođa ponovno ne poljubi)
MAMA: To treba proslaviti. Jesi li za nešto žestoko?
JOSIP: Hvala, kao da jesam.
MAMA: Ne piješ?
JOSIP: Ne, radi posla.
MAMA: Takvog zeta želim! Pravi otac moje unučice.
JOSIP: Pardon. Nisam otac.
MAMA: Nisi li, maloprije, rekao da protiv kćeri nemaš ništa?
JOSIP: I nemam. Glavno da je živo i zdravo.
MAMA: Vidiš, jednako mislimo. Za kada ste planirali da bi bila svadba? Morate to obaviti prije nego se Mirjani pozna trbuh. Umrla bih od srama, od ogovaranja susjeda. Govorili bi: "Mirjana prati modu. Upecala je muža na trbuh".
JOSIP: Možete biti bez brige.
MAMA: Hvala.
JOSIP: Svadbe neće biti. Nisam ja Ante!
MAMA: Ali si papagaj. Neprekidno ponavljaš: "Nisam ja Ante!" Ostavi Antu na miru. Nisi ti Ante.
JOSIP: I nisam!
MAMA: A vidiš, taj Ante je plemenitiji od tebe. Ante priznaje i dijete, koje 1:4 može biti tvoje, a ti ne želiš priznati ni svoje.
JOSIP: Kada nije moje! 
MAMA: Je.
JOSIP: Nije. (Ljutito) I ne zvao se ja...
MAMA: Je l' ti to nešto prijetiš? Meni, samohranoj majci, s punim radnim stažom i crkavicom od mirovine. Meni?

(Josip želi ustati, ali ga mama u tome spriječi stavivši ruku na Josipovo rame)

JOSIP: Pustite me!
MAMA: Neću. I da ti više nikad nije palo na pamet da mi prijetiš. Jasno?
JOSIP: Je.
MAMA: Sada mi lijepo reci što imaš protiv braka s mojom kćeri.
JOSIP: Napumpana je.
MAMA: Opet ti o Mirjani kao o lopti. Imaš li ti osim lopte još nešto u glavi?
JOSIP: Nećemo se vre...
MAMA: Ako imaš mozga, upotrebi ga i reci mi, zašto si tu došao?
JOSIP: Zaprositi Mirjaninu ruku.
MAMA: Dajem ti je. Imaš moj blagoslov.
JOSIP: Ali ja...
MAMA: Što sad ti? Čuj, što ti hoćeš? Što te sad sprečava da Mirjanu odvedeš pred oltar.
JOSIP: Faćuk.
MAMA: Sitnica. Zar zbog sitnice praviš tragediju?
JOSIP: Nije sitnica. To je mamut.
MAMA: Kakav mamut?
JOSIP: Nepremostivi. Ne, ja više ne želim Vašu Mirjanu.
MAMA: Jesi li siguran? Nećeš li ponovno za nekoliko minuta promijeniti mišljenje?
JOSIP: Neću. S drugim će imati faćuka, a ja da potpisujem. A, ne, ne. Nisam ja Ante! S drugim će imati faćuka, a ja da potpisujem. Da mi se ljudi smiju iza leđa. A, ne, ne. Ne želim biti glavna tema tračera. Preuzeti Antinu popularnost. Meni se nitko neće smijati. Nitko ogovarati. A, ne, ne. Nisam naivan!
MAMA: Imaš li jš nešto za dodati?
JOSIP: Molim?
MAMA: Ako si sve rekao, onda šuti! Ne volim izmotavanja.
JOSIP: Ne izmotavam se. Faćuk nije...
MAMA: Opet ti! Ja vidim da si u tuzi, moje saučeušće, ali..
JOSIP: Hvala, ali nema na čemu. Sam sam si kriv.
MAMA: Kako nema na čemu, kada ti je netko umro.
JOSIP: Umro?!
MAMA: Zato si i odjeven u crno. Zar ne?
JOSIP: A zato... Ne, nitko mi nije umro. Uvijek se tako odijevam.
MAMA: (Križa se) Bože, kuda svijet ide? (Prestane se križati)
JOSIP: Zašto se križate? Zar bih morao biti uštogljen u odijelu? S kravatom?
MAMA: Mogao bi se lakše objesiti.
JOSIP: Molim?
MAMA: Objesiti. Gledala sam film u kojem se čovjek objesio jer mu je kuka dizalice zakvačila kravatu i povukla ga u zrak tako da ga je kravata zagušila. Samo. Tu mi je nešto sumnjivo. Imao je preko sto kila, a kravata nije pukla.
JOSIP: To je film. Ionako nije imao mnogo od života. Bio je predebeo, deformiran, a kičma je imala velik teret.
MAMA: Imaš nešto protiv debelih ljudi?
JOSIP: Ovaj... Moram ići. Ovaj... Simpatično je vidjeti tako elegantno popunjenu damu kao što ste Vi.
MAMA: Trebaš ofirati Mirjani, a ne meni. Ipak sam ja dama u godinama.
JOSIP: Samo sam htio reći...
MAMA: Nećemo o tome. Bila sam i ja mršava, šlang. Muškarci su se okretali za mnom. 
JOSIP: Jesu?
MAMA: Što - jesu? Ne vjeruješ mi? Misliš da lažem?
JOSIP: Ne, ne mislim. Pardon.
MAMA: Ti mi ne vjeruješ da sam bila lijepa...?
JOSIP: Vjerujem. Znate, morao bih krenuti.
MAMA: Sjedni! Kuda si navalio? Želio bi otići u uvjerenju da lažem? E, prvo ćeš vidjeti da govorim istinu, a onda idi kuda ti milo. Ni makac! Da ti nije na pamet palo bjegstvo!

(Gospođa se uputi do izlaznih vrata, zatvori sve lokote, zaključa vrata i ključ si stavi u džep. Uputi se u sobu)

JOSIP: Zar sam ja trebao postati član te obitelji? Fuj! Najpametnije je da pobjegnem negdje, što dalje, gdje ne dopire njihovo zračenje. Već ovog trenutka pokušat ću sve izbrisati iz pamćenja. Imam i da mislim i na lijepše stvari. Recimo, na tekmu i moju budućnost, ali s drugom osobom, koja mi neće htjeti podmetnuti tuđeg faćuka. Najbolje da odmah odem i zaboravim ih. (Ustane i krene prema izlaznim vratima)
Gospođa je zaključala vrata. Što ću sad?

(Čuje gospođu kako nešto traži u sobi. Brzo se vraća za stol. Sjeda i uzima časopis u ruke i pročita naslov o manijaku)
Manijak silovao 58 žrtvu, a policija je još uvijek nemoćna.

(Gospođa nosi album za slike. Ušavši u kuhinju, stane kraj Josipa i stavi album pred njega, na stol)

MAMA: Sad ćeš vidjeti. Ne govorim napamet. Sve crno - na bijelom. (Otvori album) Vidiš? Ovo sam ja kada mi je bilo otprilike koliko sada ima Mirjana. Kako ti se sviđam?
JOSIP: Sviđate mi se.
MAMA: Vidiš, da sam bila lijepa.
JOSIP: Još ste lijepi. I sada mi se sviđate. I sada me uzbuđujete.
MAMA: Hvala.
JOSIP: (Prisloni dlan na gospođinu rit. Gospođa poskoči)
MAMA: Što ti je?
JOSIP: Sviđate mi se. Znate volim punašnije. 
MAMA: Miči prste! Kako se samo ponašaš...
JOSIP: Ne mogu se savladati... Ja bih Vas... (Rukama obuhvati gospođu oko struka)
MAMA: Štooo? Pusti me! Sram te bilo!
JOSIP: Zašto? Sviđate mi se. (Naglo je posjedne na svoje noge)
MAMA: Što to radiš?
JOSIP: Ja sam Manijak. Sad ću Vas ja...

(Gospođa uzme album i udari Josipa po glavi. Josip, od udarca, protrese glavom. Gospođa iskoristi Josipovu šamućenost i odmakne se nekoliko koraka od Josipa)

MAMA: Znala sam. Ti si Manijak! Ne bi se moja Mirjana zaljubila u takvoga...
JOSIP: A sad ćete i osjetiti kakav sam...

(Josip prilazi gospođi. Gospođa baca po Josipu što joj nadođe pod ruku. Josip dolazi gospođi. Obuhvati je za struk. Gospođa se prima za srce. Problijeđuje. Teško diše)

MAMA: Srce.. srce...
JOSIP: Što Vam je? Šalio sam se. Što Vam je?
MAMA: Srce...
JOSIP: Vode. Trebate vode. (Pokupi čašu s poda i toči vodu. Uhvatio ga je strah. Ruke mu se tresu) Samo nemojte umrijeti. Ne želim da mi se i ova prilika za inozemstvo pokvari. Molim Vas, nemojte umrijeti. (Dolazi do gospođe i prinosi joj čašu s vodom ustima. Gospođa je mlitava) Nemojte umrijeti. Ne želim u novine! (Josipa savlada panika) Pijte. Molim Vas, pijte. Bit će Vam bolje. Samo sam se šalio. (Gospođa ne reagira. Josip se odmakne od gospođe. Savlada ga panika) Što sad? Što sad? Ne smije umrijeti. Ne smije! Ne želim u novine. To bi bio kraj moje karijere. Bio bih mrtav. Što sad? Što sad? Vrata! To. Otići ću. Nitko me neće povezati s njom. Mislit će: umrla od starosti. Ili debelosti. (Dolazi do vrata. Brzopleto otvara lokote s vratiju. Pritišće kvaku. Vrata su zaključana) Gdje je ključ? Moram naći ključ! (Vraća se u kuhinju. Ugleda nepomičnu gospođu) Kod nje je. U pregači. (Dolazi gospođi. Sagne se kako bi joj iz džepa pregače izvadio ključ. 
MAMA: (Naglo otvori oči, i svom snagom, uzevši sa stola album, udari Josipa po glavi)
JOSIP: (Ošamućen je)
MAMA: (Svom snagom gurne Josipa od sebe)
JOSIP: (Gurnut, nezgodno, udari glavom o sudoper. Onesviješten leži na podu)
MAMA: (Dojuri do izlaznih vrata) Što sad? Što sad? Pozvati policiju. Pozvati policiju. Nemam telefon. Idem susjedi. (Krene i odmah se zaustavi) Ne, ne idem. Može se vratiti Mirjana. Otključati vrata. Manijak je silovati. Ostajem. (Gleda nepomičnog Josipa) Mrtav je. (Sa strahom, vrlo oprezno mu prilazi) A ako nije mrtav? Ako ustane? Što ću ja nemoćna? Ja umirovljenica, nesposobna za obranu. (Odmakne se od Josipa, vrativši se do vrata) Što sad? Što sad? Ako nije mrtav, ako ustane... Što ću ja, nemoćna?

(Zvoni zvono na ulaznim vratima)

MAMA: (Žurno otvara vrata) Manijak! Manijak!
MIRJANA: Manijak?
MAMA: U kuhinji. Manijak.
MIRJANA: (Brzo odlazi u kuhinju. Ugleda josipa na podu. Panično se sagne do Josipa) Ustani, ustani!
MAMA: Pazi! Manijak je!
MIRJANA: Nije. Probudi se. Mama što si to napravila?
MAMA: Uhitila manijaka!
MIRJANA. Nije on manijak. On je...
MAMA: Je. Pokušao me silovati.
MIRJANA: Svašta!
MAMA: Ja, nemoćna, samo sam se branila.
MIRJANA. Daj vode! trebam ga probuditi.
MAMA: Živ je?
JOSIP: (Kašljuca) 
MIRJANA: Hvala Bogu da je.
MAMA: Živ je.
MIRJANA: Hvala Bogu.
JOSIP: (Kašljuca) 
MAMA : Miči se! Manijak je!
MIRJANA: Nije. Mi se volimo!
MAMA: Volite?!
JOSIP: (Došavši sebi, grubo gurne Mirjanu od sebe)
MIRJANA: Dragi, što ti je?
JOSIP: Bježi.
MIRJANA: Zašto?!
JOSIP: Ne želim te vidjeti.
MIRJANA: Nisam ja kriva što je mama pogriješila? Što te smatra manijakom.
MAMA: Nisam ja ništa pogriješila. Manijak je! Pokušao me silovati!
MIRJANA: On?! Mama...
MAMA: Manijak je. Htio me za 59. žrtvu.
MIRJANA: Nije.
MAMA: Je.
MIRJANA: Nije. Eto (Vadi "večernjak" iz vrećice) Piše: Manijak uhićen na djelu!
MAMA: Istina. Na djelu sam ga uhitila... Čekaj, odakle to u novinama?
MIRJANA: To ti i govorim. Josip nije manijak. Manijak je naš inkasator Vinko.
MAMA: Vinko? Inkasator Vinko?
MIRJANA: Eto tu... (Pokazuje mami) Velikim slovima piše Vinko Grža...
MAMA: (Križa se) Bože, kuda ide ovaj svijet? (Prestane se križati) A tko je onda ovaj?
MIRJANA: To je moj dečko. 
JOSIP: Nisam!
MIRJANA. Kako nisi?
JOSIP: Jer si napumpana!
MIRJANA: Napumpana?
JOSIP: Ćućo jedna! 
MIRJANA: Molim?
JOSIP: S kim si me prevarila? 
MIRJANA: Prevarila?
JOSIP: Zini!
MIRJANA: Što?
JOSIP: Hoćeš mi podvaliti lažnjaka! Felšanu loptu.
MIRJANA Loptu? Dragi, o čemu ti to? 
JOSIP: Ne zovi me dragi!
MIRJANA: Sigurno ti je to od udarca...
JOSIP: Dat' ću ti ja udarac!
MIRJANA: Još si u šoku. Sjedni, dragi. Sad će kafica.
JOSIP: Neću! Nije šok. Sve mi je tvoja mama rekla. Nisam ja Ante!
MIRJANA: Ne kopčam. Mama, što si mu to ispričala?
MAMA: Ono što mu pripada! Manijak. Treba na policiju. Vinka su pogrešno optužili. On je Manijak!
MIRJANA: Nije!
MAMA: Je. Htio me silovati!
JOSIP: Ne bih vas taknuo ni štapom!
MAMA: Ne bi, a htio si me silovati.
JOSIP: Htio sam otići, a Vi me niste pustili. Vi ste mene silovali.
MAMA: Štooo?! Ja tebe...
JOSIP: Primoravanjem na trpljenje da moram tu ostati.
MAMA: Vaaan! Vaaan!
JOSIP: Idem. Više me nećete vidjeti!
MIRJANA: Smirite se!
MAMA: Vaaan! Druge siluj!
JOSIP: Hoću!
MIRJANA: Prestanite! Ponašate se kao djeca! Sve je nesporazum.
JOSIP: Pusti me!
MAMA: Pusti ga.
MIRJANA: Neću. Ostani! Sve ću ti objasniti. 
JOSIP: Nemaš mi što objašnjavati! Drugom si se dala.
MIRJANA: Nisam se nikome dala.
JOSIP: Faćuka vozaš! 
MIRJANA: Kakvog faćuka?!
JOSIP: Ne pravi se bena. Napumpana si! 
MIRJANA: Nisam.
JOSIP: Jesi. Svi znaju. Tko je otac?
MIRJANA: Nitko.
JOSIP: Čiji pump imaš?
MIRJANA: Ničiji. 
JOSIP: Još mi glumiš Engleza... Nisi normalna!
MIRJANA: Ti nisi normalan!
MAMA: Napokon shvaćaš. Manijak je!
JOSIP: Nisam!
MIRJANA: Nije.
JOSIP: Nisam ni Ante da priznam tuđeg faćuka!
MIRJANA: Kakvog faćuka?
JOSIP: Još mi u lice... Udarit ću te! Nitko od mene neće praviti kretena. Najmanje žensko.
MAMA: Vidiš da je opasan!
MIRJANA: Smiri se!
JOSIP: Nemam se ja što smiriti. Misliš da sam kreten? Zar zato što sam te volio kao loptu? Zato što si mi bila poput najboljeg terena? Ne mogu više izdržati. Udarit ću te!
MAMA: Zovi policiju. Silovat će nas!
JOSIP: I hoću! Dosta mi vas je.
MIRJANA: Josipe, umiri se! Sve je zabuna!
JOSIPE: Vraga! I tvoj faćuk je zabuna, a?
MAMA: Bježimo, dok možemo.
MIRJANA: O kakvom faćuku trabunjaš?
JOSIP: Onom kojega vozaš tu, unutra.
MIRJANA: Josipe, tu nema ničega.
JOSIP: Ima. Tvoja mama mi je sve rekla! Ne zvao se ja Josip Mirković, ako ću...
MAMA: Josip? Rekao si Josip? A nisi li ti Mijo?
JOSIP: Valjda znam kako se zovem! Prevršili ste mjeru! Prvo me tu zarobljavate, da moram glumiti manijaka, želim li otići, onda me udarate, pa proljevate, a Vaša kćerka mi uz to sve želi prodati fintu da nije napump...
MAMA: Znači, nisi ti onaj panker?
JOSIP: Koji panker? 
MIRJANA: Josip je darker.
MAMA: Panker - darker, ne razumijem se u to. Ali, ako ti nisi Mijo, onda ti nisi taj.
JOSIP: Mijo? Koji Mijo? 
MIRJANA: Moj bivši dečko. 
JOSIP: Dakle, on je otac faćuka? A ti bi ga...
MIRJANA: Faćuka?! Što je tebi?
JOSIP: Napumpana si. A faćuk je Mijin!
MIRJANA: (Vikne) Šuti!
JOSIP: Neću!
MIRJANA: Dosta! Josipe, nema faćuka. Nisam trudna!
JOSIP: Jesi. Mama je rekla...
MIRJANA: Mama, što si mu rekla?
MAMA: Ništa. Zabunila sam se. Niti je manijak niti Mijo. Sinko, oprosti. 
JOSIP: Što da oprostim?
MAMA: Zabunila sam se. Nije Mirjana trudna. Trudna je Verica.
MIRJANA: Verica? 
JOSIP: Kakva Verica?
MAMA: Nećakinja. Mirjanina sestrična.
MIRJANA: Trudna?! Zar Verica nije izvadila matericu?
MAMA: Pazi stvarno. Rekli su da je trudna, a nema ni maternicu. Ti doktori! Vidi dokle je došla medicina. Više nije potrebna ni maternica da bi bila trudna. Sigurno čeka dijete iz epruvete.
MIRJANA: Mama, prestani mljeti gluposti! Zašto si Josipu rekla da sam trudna?
MAMA: Ovaj... Zabunila sam se. Skleroza me hvata i...
MIRJANA: Ne izgovaraj se. Reci, zašto?
JOSIP: Nije važno zašto mi je rekla. Činjenica je da si napumpana, a faćuk je Mijin!
MIRJANA: Napumpat ću ja tebe jednim šamarom!
JOSIP: Prvo želiš podvaliti faćuka, a sad bi me i štemala. Idem što dalje. Tu mi nije mjesto! (Korakne prema izlaznim vratima)
MIRJANA: Kuda si krenuo?
JOSIP: Što te briga?
MIRJANA: Sjedni!
JOSIP: Naređuj Miji! Meni, ne! Ti si, odsad, za mene, jednaka kvaki. 
MIRJANA: I ti za mene. Ali prije nego što zauvijek odeš, želim da se sve razjasni. 
JOSIP: Nema se tu što razjašnjavati.
MIRJANA: Ima. Zato, molim te, za još koji trenutak za mene. Mama, zašto si mu rekla da sam u drugom stanju? Želim istinu!
MAMA: Mislila sam da je to Mijo, panker. Znaš, sudjede. Loše govore o pankerima. Znaš, da se udaš za pankera, ja ne bih od srama mogla pred oči susjedima. A ono ispalo da je to Josip. I da nije manijak. Nisam ja kriva! Ti si kriva!
MIRJANA: Ja?!
MAMA: Kada mi nisi rekla da si prekinula s Mijom. Zašto mi nisi rekla da imaš novog dečka? Uostalom, zašto ne dovodiš kući ni jednog dečka? Zar me se sramiš?
MIRJANA: Naravno da ne, mama.
MAMA: Zašto, onda, ne dovodiš dečke?
JOSIP: E, to i mene zanima (Sjedne)
MIRJANA: Zbog susjeda. Ogovarale bi. A ja ne želim da me ogovaraju, kao Bojanu. Ustalom, gledaj kako me sada ogovaraju, kada znaju samo ime. Koliko bi tek ogovarale da ga vide. Htjela sam te poštedjeti ogovaranja. Evo, napokon i upoznaješ mog dečka. Kako ti se čini?
MAMA: Kad ga sad pogledam... Fin je. I žao mi je zbog zabune. Niti je manijak, ni Mijo, a ni ti nisi noseća. Sve je bila zabuna.
JOSIP: A, ne, ne... Prokužio sam igru.
MIRJANA: Kakvu igru?
JOSIP: Kada odmah nisam htio pristati na faćuka, onda ste odlučili triplati. Mislite me iztriplati. Jedna drugoj ćete dodavati loptu uvjeravajući da nisi napumpana, a kada potpišem vjenčati ugovor, otkrit ćete da si četiri mjeseca napumpana. Nisam ja Ante!

(Ustane)

MIRJANA: Zašto si ustao?
JOSIP: Tvoje vrijeme je isteklo. Idem. Idem u nepovrat. Ne želim za tebe više čuti.
MIRJANA: Sjedniii!
JOSIP: Još i urličeš na mene? Tu mi nije mjesto. Sudac je već odavno zviždao za kraj našeg poznanstva.

(Josip krene prema vratima. Mirjana potrči prema vratima, stigne prije Josipa, leđima se okrene prema vratima i raširi ruke)
JOSIP: Miči se. Ne glumi golmana!
MIRJANA: Kako da te uvjerim da nisam trudna?
MAMA: Pokaži mu uloške koje si kupila. 
MIRJANA: Ali...
MAMA: Hajde, Mirjana, izvadi ih iz vrećice.
MIRJANA: Ali, mama...
MAMA: Nemoj se sramiti. Brak ti ovisi o ulošcima. Nemoj da ode, poput Franje. Dobro, ja ću ih izvaditi. (Ustane) U ovoj su vrećici? (Traži po vrećici) Nema ih. Onda su u ovoj. (Traži u drugoj vrećici) Nema ih. Nisi ih ni kupila.
MIRJANA: Jesam.
MAMA: Onda ih pokaži. 
MIRJANA: (Ide prema vrećicama)
MAMA: Znaš, Josipe, žena u drugom stanju ne upotrebljava uloške.
MIRJANA: (Iz bliže vrećice izvadi uloške za kemijsku) Evo ih.
MAMA: Ali to su za penkalu. Pokaži prave. 
MIRJANA: Nisam ih kupila.
MAMA: Zar nisi rekla da ti nedostaju i da ih ideš kupiti?
MIRJANA: Pogrešno si shvatila. Rekla sam da idem kupiti ove, za kemijsku. 
MAMA: Pokaži mu onda one iz ormarića.
JOSIP: Dostaaa! Nisam došao gledati uloške, već zaprositi Mirjaninu ruku, a ono, sam dobio potres mozga. A uz to je ispalo i da je Mirjana napumpana, pa nije napumpana. Što je to? Cirkus?
MIRJANA: Nije, dragi.
JOSIP: Ne zovi me dragi! Idem na trening. Već kasnim.
MAMA: Kakav trening?
JOSIP: Nogometni.
MAMA: Zar ti je nogomet važniji od žene. Ionako će se dečki drugi put sastati. To su tek dečki iz ulice.
JOSIP: (Oponaša gospođu karikirajući je) Nisu to dečki iz ulice. 
MIRJANA: Mama, Josip je lijevo krilo Dinama.
JOSIP: Dinama.
MAMA: Sad da je krilo, to se odmah vidi - plane poput kokice.
JOSIP: Dosta mi vas je. Zbogom!
MIRJANA: Mama, vidi što si napravila. Kako da ga zadržim?
MAMA: Ne znam.
MIRJANA: Hej, čekaj! Sjetila sam se. Josipe, čekaj!
JOSIP: Isuviše sam čekao. Zabadava.
MIRJANA: Znam kako ću ti dokazati da nisam trudna.
JOSIP: Ne zanima me.
MIRJANA: Ostani još malo. Idem u sobu. Odmah se vraćam.

(Mirjana otrči u sobu. Josip se vraća u hodnik. Gospođa sjedi podbočene glave o dlanove i ima zamišljen pogled. Iz sobe se čuje kako Mirjana nervozno kopa po ladicama)

MIRJANA: (Iz sobe) Gdje sam samo stavila?
MAMA: Što tražiš, Mirjano. Možda znam gdje je?
MIRJANA: Ne znaš.
MAMA: Dobro. (Pogleda Josipa) Oprosti, Josipe. Mislila sam da si Mijo.
JOSIP: Nisam naivan! Nisam Ante!
MIRJANA: A tu je, našla sam. (Vraća se iz sobe. Nosi "povijest bolesti") Eto, čitaj!
JOSIP: Što da čitam?
MIRJANA: Samo čitaj. Htjela sam ti za svadbeni poklon pokloniti ginekološki nalaz da sam djevica i da se čuvam za prvu bračnu noć. Čitaj nalaz. (Daje josipu "povijest bolesti")
JOSIP: (Pokušava čitati) Ništa ne razumijem. Sve piše latinski. 
MIRJANA: Čitaj ovo. Piše na našem. "Mjesečnica redovna". A pogledaj i datum.
JOSIP: Jučerašnji.
MIRJANA: I što zaključuješ?
JOSIP: Ništa.
MIRJANA: Kako ništa?! Promućkaj malo glavom: ako piše jučerašnji datum i piše da mi je mjesečnica redovna, što to znači?
JOSIP: (Počeše iza vrata) Da imaš mengu.
MIRJANE: Moj genije! A kada imam mengu, tada nisam...
JOSIP: Tada nisi...
MIRJANA: Trudna.
JOSIP: Nisi trudna... Nisi napumpana!... A tvoja mama?
MAMA: Zašto me tako gledate? Nisam kriva! Mislila sam da je Josip Mijo. Kada nikada ne dovodiš dečke. A i ti si kriv. Mogao si odmah reći da se zoveš Josip, pa se ovo ne bi dogodilo. Odmah bih ti dala blagoslov. A ovako... Djeco, hajde, samo se vi slobodno volite. (Križa se) Hvala Bogu da je sve ispalo dobro. (Prestane se križati. Dođe Josipu i Mirjani. Obgrli ih) Djeco, imate moj blagoslov.

K r a j

Ratko Bjelčić

- 15 -


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2003. Sva prava zadržana

- ETNA -