Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15


Gavrilov Princip ili
kako sam postala baletan

(dokumentarna komedija)

NAPOMENA

Tekst koji sledi treba prihvatiti kao poziv na igru. Drama nema ni kraj ni početak. Nije dato sve. Ostavljena je mogućnost unošenja novih događaja od strane onih koji žele da učestvuju. Dopušteno je i uvođenje novih lica. Tako se pruža mogućnost da, za trenutak, neko zamisli sebe u ulozi već postojećeg ili nekog novog junaka, pridruži se i tako, po prvi put u životu, utiče na tok nečije životne priče bez ikakvih posledica. Patriotizam se podrazumeva.  

LICA

DAČA, četrdeset pet godina, pripadnik srednjeg staleža u nestajanju i pisac u nastajanju, buntovnik s razlogom i bez razloga (nekada) i čovek koji preživljava (sada). Zaljubljenik u rok muziku. Farmerke nije nosio samo u vojsci i za vreme svog venčanja. Živi sa Ženom i decom u Babinoj kući. Zadužen za izvođenje Dede u šetnju. 
ŽENA, četrdeset tri godine, Dačina žena, profesor književnosti, domaćica i majka. Prvi čitalac Dačinih dela u nastajanju i najstrožiji kritičar. 
ĆERKA, petnaest godina, Dačina i Ženina ćerka, mamina princeza. 
SIN, dvadeset godina, Dačin i Ženin sin, stariji pet godina od Ćerke. Još uvek ne zna šta bi sa sobom.  
BABA, sedamdeset pet godina, vlasnica kuće u blizini hipodroma i velikog, nekad lepo uređenog, dvorišta. Živahna žena. Vijuge i zdravlje je još dobro služe. 
DEDA, osamdeset godina, po zanimanju Babin muž u penziji, pozorišni garderober u penziji i glumac statista u penziji. Sada slobodni strelac i jahač. Kostime koje je nosio kao statista dobio kao otpremninu, pokupio ih i preneo u kuću po odlasku u penziju a Baba u garažu kada joj je prekipelo. Vitalan i hiperaktivan starac. Glavni lik u drami. 
MUŠKARAC, MONIKA, GOSPOĐA KARI, KONOBAR, BRADONJA, KUM, GOST...  

Tri glavna mesta dešavanja: 

1. Dnevna soba - građanska soba: ormari, veliki sto, trosed, stolice, fotelja, veliki sekreter, velika polica sa knjigama, umetničke slike, zidni sat, stalak za note, televizor, mini linija, kompjuter sa štampačem...  
2. Kafe - tri stola prekrivena kariranim čaršavima, šank, tri barske stolice. Iza šanka: polica. Uokvireni flašama i ogledalima: TV, radio, Staljinov portret, sovjetska zastava, natpis "NEPRIJATELJ TE ISKUŠAVA 'KOKA-KOLOM'". Iznad portreta ispisan je naziv: KGB CAFFE. 
(Ova mesta su odvojena trećim prostorom i imaginarnim zidovima.) 
3. Prostor između prva dva mesta dešavanja, kroz koji se kreću pojedini likovi i igraju svoje scene. 

Za scene koje se odvijaju na TV ekranu i monitoru računara 
koristiti video-bim ili nešto slično. 

Muzička podloga - isključivo rokenrol: Džimi Hendriks, Mik Džeger... 

Kostimi: "otkačeni".

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Monika stoji. Svetlo na Moniku. Monika je ushićena.) 

MONIKA: Krajem meseca napisala sam Predsedniku nežno ljubavno pismo: "Lepi, odbrojavam dane na kalendaru do izbora. Tako sam sigurna da ćeš me vikend posle izbora pozvati da te posetim, da ćeš me strasno poljubiti i reći da ne možeš da iščekaš da ti se vratim. Pitaćeš me gde želim da radim i reći ćeš nešto u stilu 'smatraj to gotovim' i tako će biti. Tvoja Julija." (Svetlo nestaje sa Monike.)

(Dnevna soba. Svetlo se lagano pali. TV je uključen. Sin igra ratnu igricu na računaru i pravi grimase. Dača utišava ton televizoru. Žena zadivljeno posmatra Ćerku. Baba drema u fotelji. Deda sedi na podu, pored Babinih nogu - pokušava da naduje balon u obliku zeca: muče ga uši. Ćerka ima kikice sa crvenim mašnama. Drži velikog, belog, krznenog zeca sa crvenim očima. Srećna je. Obraća se Dači maznim glasom - uvijajući se istovremeno blago u telu.) 

ĆERKA: Hoćeš li da ti recitujem moju omiljenu o zecu? 
DAČA: Recituj, dušo. 
ĆERKA (na grudima drži zeca, recituje pesmicu: reči izgovara kao da hvata vazduh):

Zima ide, 
ide zima, 
mali zeka 
šumu ima. 
Zima ide, 
ide zima, 
mali zeka 
majku ima. 
Zima ide, 
ide zima, 
mali zeka 
bundu ima. 
Samo jedno 
zeka nema: 
seku da joj 
krevet sprema. 

DEDA (zecu):  Naduću ja tebe, govnaru. Videćeš ti ko sam ja. 
ŽENA (tapše dlanovima): Bravo! Mamina pametna devojčica. 
(Ćerka se poklanja i miluje zeca. Dača se smeška. Ostali ne obraćaju pažnju. Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Gospođa Kari stoji u stavu mirno. Svetlo na gospođu Kari. Gospođa Kari govori kao da raportira.) 

GOSPOĐA KARI: U divnoj mornarskoplavoj Gapovoj haljini gospođica Monika je stajala pred Predsednikom i bila zaista nervozna: nikako da ostanu sami. Kad su krenuli iz Ovalnog kabineta u privatnu sobu, ja sam im rekla: "Odmah se vraćam" i otišla u ostavu, gde sam čekala dok su Predsednik i gospođica bili sami: od 18:29:18.15 do 18:44:27.21 što iznosi jedva nešto više od petnaest minuta. (Svetlo nestaje sa gospođe Kari.) 

(Kafe. Čuje se tiha muzika. Svetlo se lagano pali. Za jednim stolom Dača i još dvojica igraju karte. Konobar, obučen u rusku rubašku, sređuje šank. Oslonjena o šank stoje dva gosta. Jedan od njih se obraća konobaru s jakim seoskim naglaskom.) 

PRVI GOST: Daj karte. 
KONOBAR (odsečno): Nema. 
PRVI GOST (pokazujući rukom prema polici): Kako nema kad su tu. 
KONOBAR (zajedljivo): Nema. Te su za preferans. 
PRVI GOST: Zovi gazdu, hoću da se žalim. 
KONOBAR: Gazda danas ne prima. Ako ti nešto teško leži na srcu istovari ga u knjigu žalbi. 
DRUGI GOST: Šta imamo od toga? 
KONOBAR: Nemate ništa, ali se zato osoblje smeje po čitav sat čitajući vaše škrabotine. (Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Monika stoji. Svetlo na Moniku. Monika je ushićena.) 

MONIKA: Predsednik i ja stajali smo pored kupatila i ljubili se. Ljubili smo se i on mi je otkopčao haljinu i mazio mi grudi preko grudnjaka, onda ih je izvadio iz grudnjaka, ljubio ih i dodirivao rukama. Mislim da sam onda počela da mu dodirujem penis i mošnice kroz pantalone i mislim da je on sam otkopčao košulju i da sam mu ljubila grudi. Onda sam poželela da izvedem oralni seks. To sam i uradila. A onda, mislim da je čuo nešto, ili je čuo nekoga u kabinetu. Zato smo se premestili u kupatilo. Nastavila sam da izvodim oralni seks a onda me je on najednom odgurnuo, pre nego što je ejakulirao. Onda sam ja ustala i rekla: "Toliko mi je stalo do tebe, ne razumem zašto mi ne dozvoliš, to mi je važno, mislim nije potpuno, nije u redu." On me je zagrlio i rekao: "Ne želim da postanem zavisan od tebe, ne želim da postaneš zavisna od mene." Pogledali smo se na trenutak. Onda mi je on rekao: "Ne želim da te razočaram." Prvi put sam izvela oralni seks do kraja. (Svetlo nestaje sa Monike.)

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Ćerka pred ogledalom pevuši pesmu o zecu i taktira nogom. Dača pomera monitor, kućište, tastaturu i ostale delove računara po sekreteru. Žena pegla. Baba prebacuje upravo ispeglani prekrivač preko foteljie. Deda leži na podu i razgleda časopise za muškarce. Sin ulazi u sobu i staje pored Dede: posmatra ga.) 

SIN (Dedi): Opet si mi ulazio u sobu. Kako ne shvataš da si prerastao tu vrstu časopisa. 
DEDA (ne reaguje.) 

(Sin sleže ramenima, seda na trosed: uzima daljinski i uključuje TV. Na ekranu se pojavljuju znak CNN-a i Medlin Olbrajt sa kaubojskim šeširom.) 

GLAS SPIKERA: Američki sekretar za inostrane poslove Medlin Olbrajt dala je 3. novembra 1988. novinarima sledeću izjavu: "Amerika je uznemirena zato što Saudijska Arabija još uvek odbija da ponovo bude odskočna daska za napad na Irak. Američki vojnik je pripadnik najplemenitije vojske na svetu. Američki vojnik po ko zna koji put želi da stavi svoju plemenitost u odbranu slobode i demokratije preostalog dela čovečanstva." 
DEDA (Babi, bacivši na trenutak pogled na TV, gestikulirajući rukom): Zečiću, ova malena izgleda kao da ne može da živi bez ljubavnog mišića. 
SIN: Vrte se u krugu. Prelaze ponovo na Irak. Ako ih Sadam bude zavlačio mislim da ćemo moći malo da predahnemo. 
BABA (Sinu): Rečnik ti sve više nalikuje Dedinom. 
SIN: Šta smeta. Deda je moj idol. 
ŽENA (Sinu): Od kada to tebe interesuje politika? 
SIN: Ne interesuje me, ali u poslednje vreme volim da nagađam šta me očekuje. 
DAČA (priključuje zvučnike na računar): Ženo, najzad popravih ovo čudo. Malo sam ga i "proširio": čak će moći i da svira. 
ŽENA (Dači, sarkastično, ne odvajajući pogled od veša): Očarana sam. Samo nam je još muzika sa te skalamerije nedostajala. 
DAČA (nastavlja, ne obraćajući pažnju na upadicu): Znaš, priključio sam se na Internet. I otvorio svoj i-meil. Ostvarila mi se davnašnja želja: čitav svet mi je u rukama. 
DEDA (sam za sebe, ne odvajajući pogled od časopisa): Ovde piše da je Napoleonu I Bonaparti kita u krutom stanju bila duga samo dva i po centimetra. 

(Ćuti, gleda u časopis, kao razmišlja, dobuje prstima po časopisu, a onda nastavlja.)

DEDA (veselo): Ha! Za dasu od metar i po i ne sleduje duža kita.   
ŽENA (Dači, sarkastično, ne odvajajući pogled od veša): Blago tebi. Zaplakaću od sreće. Internet i tvoja elektronska pošta su važniji od mojih gaća u raspadanju. 

(Dača ne reaguje na Ženinu primedbu, isprobava štampač.)   

DEDA (dobuje i dalje prstima po časopisu, sam za sebe): Da mu je kita bila duža izgledala bi neprirodno. 

(Nastavlja da razgleda časopis. Posle nekog vremena obraća se Babi oduševljeno.)

DEDA: Zečiću! Sutra ti kupujem crveni repić! 
BABA: Gospode, zašto me sastavi sa ovom budalom. 
DEDA (zagledavši se u Babino stopalo): Daj mi to stopalo. Daj mi te prstiće. (Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Gospođa Kari i Monika stoje jedna pored druge. Svetlo na gospođu Kari.) 

GOSPOĐA KARI: U subotu sam ugovorila sastanak između gospođice Monike i Predsednika na njegov zahtev. Odvela sam, gospođicu Moniku u Ovalni kabinet da sačeka Predsednika. U 14:03:12.29 on je ušao, bio je u zavojima, jer je povredio koleno na Floridi dve nedelje ranije. 

(Svetlo nestaje sa gospođe Kari. Svetlo na Moniku.) 

MONIKA: Seksualni odnos je počeo iznenadnim poljupcima. To je bila još jedna od onih situacija, kada ja brbljam o nečmu a on me jednostavno ljubi, kao da hoće da me ućutka, valjda. Predsednik mi je otkopčao bluzu i dodirnuo mi grudi ne skidajući prsluče. Krenuo je da mi stavi ruku na suknju, a ja sam je zadigla zato što je tako bilo jednostavnije. I nisam nosila gaćice. On me je manuelno stimulisao. Sećam se: želela sam da mi vaginu dodiruje svojim penisom. I on je to uradio, lagano i bez penetracije. Onda sam izvela oralni seks, ponovo dok nije ejakulirao. 

(Svetlo nestaje sa Monike. Svetlo na gospođu Kari.) 

GOSPOĐA KARI: Gospođica Monika napustila je Ovalni kabinet tačno u 14:18:25.16 što iznosi jedva nešto više od petnaest minuta od kada je predsednik ušao.

(Svetlo nestaje sa gospođe Kari.)  

(Kafe. Čuje se tiha muzika. Svetlo se pojačava. Za jednim stolom Dača i još dvojica igraju karte. Dok je Dača zagledan u karte saigrači započinju razgovor.) 

PRVI SAIGRAČ: Gde je ovde picerija? 
DRUGI SAIGRAČ: Ručao si picu. 
PRVI SAIGRAČ: Ako, gladan sam. 
DRUGI SAIGRAČ: Ja bih prvo da povalimo nešto. 
PRVI SAIGRAČ: Gladan sam. 
DRUGI SAIGRAČ: Dobro, kupićemo prvo picu. Pa da povalimo onda nešto? (Pauza.)
PRVI SAIGRAČ: Jok. 
DRUGI SAIGRAČ: "Jok" posle pola sata. Ala si rečit. Prava bujica reči. Gejzir, čoveče! DAČA: Švaleri, betl! 

(Saigrači se pogledaše kiselo i spustiše karte na sto. Ulazi Ciganin sa gitarom i crnim kaubojskim šeširom na glavi. Staje ispred šanka. Obraća se Konobaru pokazujući mu na gitaru oblepljenu raznobojnim selotejpom po ivicama.) 

CIGANIN (promuklim glasom, ala Sačmo): Šefe, udari neku traku po gitari. Ova stara se odlepila. 
KONOBAR: Daj ovamo. Sad kad je izlepim ima da joj se poboljša zvuk. 
CIGANIN: Boli me za zvuk, šefe. Važno je da ne ispadaju pare. (Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Gospođa Kari i Monika stoje jedna pored druge. Svetlo na gospođu Kari.) 

GOSPOĐA KARI: Gospođica Monika došla je u subotu namerna da ostvari seksualnu vezu sa Predsednikom. U Ovalni kabinet stupila je u 9:20:36.25. Pre toga, u 9:18:01.07 Ovalni kabinet je napustila gospođica Ketlin. Delovala je raščupano i bila je razdragana, srećna, radosna. 

(Svetlo nestaje sa gospođe Kari. Svetlo na Moniku.)  

MONIKA: Razgovarala sam sa Predsednikom u sobi Ovalnog kabineta. U sobi sam videla nekoliko poklona koje sam dala predsedniku - dve knjige i otvarač za pisma u obliku žabe. Poklonila sam mu tada držač papira u obliku Bele kuće. Takođe sam mu pokazala i-mejl poruku u kojoj opisujem efekat žvakanja mentol bonbona pre oralnog seksa. U tom trenutku sam žvakala mentol bonbonu, ali Predsednik je rekao da nema vremena za oralni seks. Poljubili smo se, a onda je Predsednik odjurio na zvaničnu večeru sa predsednikom Meksika. (Svetlo nestaje sa Monike.)

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Dača sedi na trosedu i čita novine. Sin sedi za sekreterom i igra igrice na računaru. Žena sedi za stolom i lakira nokte na rukama. Baba sedi u fotelji: gleda TV i češka Dedu po glavi dok on sedi na podu kostimiran kao mačka i pokušava da "prede". Ćerka "uleće" u sobu neraspoložena i nervozna. Ćuti. Skida školski ranac sa leđa i baca ga na pod. Prilazi ogledalu: počinje da se zagleda. Žena joj se obraća ne odvajajući pogled od noktiju.) 

ŽENA: Čula sam udar ranca o pod, ali nisam čula tvoj glasić. Koliko ja znam kada se uđe u kuću kaže se: "Dobar dan." 
ĆERKA (nervozno): Dobar dan! 

(Ćerka nastavlja da se zagleda u ogledalu: nezadovoljna je svojim izgledom. Skida tufnaste mašne i ubacuje ih u fioku. Raspliće kikice i pokušava da napravi neku frizuru. Nije zadovoljna ishodom. Obraća se Dači maznim glasom - uvijajući se istovremeno blago u telu.) 

ĆERKA: Volela bih da imam novu frizuru. Hoćeš li da me vodiš kod frizera? 
DAČA: Hoću, dušo. 
ĆERKA (ćuti, nastavlja da se posmatra u ogledalu.)

(Sin ustaje od sekretera i prilazi telefonu. Na TV ekranu se pored TV voditelja smenjuju snimci predsednika Klintona u džogerskim pozama. U donjem levom uglu ekrana su znak CNN-a i datum 4. decembar 1998. Ton se iznenada gubi. TV "šušti": Dača ga utišava i daje Babi daljinski, ostavlja novine na trosed, odlazi do računara i počinje da pretražuje po Internetu. Na monitoru se pojavljuje grafika: Dača je mišem lagano postavlja na sredinu monitora.) 

GRAFIKA:

DAČA (odvaja pogled od monitora, obraća se Ženi): Baci pogled na monitor. 
ŽENA (podiže glavu, maše rukama sušeći lak, gleda u monitor): Bacila sam. Pa? 
DAČA: Nisi Iznenađena? 
ŽENA (grafika je još uvek na monitoru): Nisam. Ameri sada do besvesti koriste svoju izmišljotinu Internet. 
SIN (spušta slušalicu i prilazi monitoru, šaljivo): Baš su duhoviti. Imaju i oni ponekad svoje trenutke. Ali to nije dovoljan razlog da bi neko napunio gaće. 
ŽENA (gledajući sve vreme u monitor): Juče sam pročitala da je Internet postao raj za psihički i fizički zapuštene ljude. 

(Sin ne komentariše: razmišlja. Baba ćuti, češka Dedu i ne odvaja pogled od TV. Dača ustaje od sekretera, obraća se Ćerki šaljivo.) 

DAČA: Dušo, da idemo kod frizera? Dok promenimo frizuru na tvojoj lepoj glavi promeniće se i svet. 
SIN (Dači, dok se Dača sprema da izađe): Da skeniram onaj Dedin mali stari pozorišni plakat iz SSSR-a i zavučem ga Amerima elektronskom poštom? 
DAČA (zajedljivo): Nemoj da ih uplašiš. 
ŽENA: Pošalji. Pošalji. Neka se sete starih dobrih vremena.  

(Sin seda za sekreter i skenira plakat sa Staljinovim likom: on se ubrzo pojavljuje na monitoru.) 

PLAKAT:

(Deda ustaje sa poda, prilazi računaru i počinje da viče.)    

DEDA: Hej! Pa ja znam ovog mangupa. Znam ga! Ih! 

(Malo zastaje a onda počinje da pljeska "šapama", poskakuje i izvikuje.) 

DEDA: Papaša se probudio! Papaša se probudio! Rusi ponovo jašu! 
DAČA (dok stoji sa Ćerkom pred poluotvorenim vratima): Deda, Staljin se nije probudio. Sada žive drukčije Ruje. Njihove sadašnje papaše odučile su ih od jahanja. 
DEDA (prkosno): Nikada nisam verovao tuđim rečima. Ni svojim. 

(Dača izlazi sa Ćerkom. Deda se vraća na svoje mesto pored Babe. Baba ga češka po glavi. Na monitoru se pojavljuje grafika poslata na Dačin i-meil. Sin klima glavom i okreće se samo za trenutak ka Ženi koja gleda u monitor.) 

GRAFIKA: 

SIN (govori u monitor): Osećam vašu malu mržnju. Razveseliću vas dok kažete "pita od kupina". 
ŽENA (Sinu, ne odvajajući pogled od monitora): Otkači ih. 

(Deda ponovo počinje da "prede". Sin kuca po tastaturi i radi sa mišem. Smeška se.)

SIN: Poslao sam im mrtvu prirodu. Još malo zezanja nije naodmet. 

(Na monitoru se pojavljuje grafika.)

GRAFIKA:

BABA (okreće se ka računaru, posmatra grafiku, Sinu): Prostakluk si nasledio po muškoj liniji. 
DEDA (pokazujući rukom ka Sinu, ponosno): Ovo je moj unuk.

(Posle izvesnog vremena računar signalizira da je prispela elektronska pošta. Sin je prihvata: na monitoru se pojavljuje grafika.) 

GRAFIKA:

SIN (Ženi): Ne vredi: dižem ruke. Humor im nije jača strana. 
ŽENA (šaljivo): Pokušao si. Malo zezanja nije naodmet. (Deda se okreće ka monitoru: ustaje i prilazi mu. Zamahuje "kandžama".) 
DEDA: Poješću Miku Miša! Poješću Miku Miša! U slast! 

(Svetlo se upola smanji.)

(Kafe. Čuje se tiha muzika. Svetlo se pojačava. Za jednim od stolova Dača i još dvojica igraju karte. Konobar stoji oslonjen o šank i prelistava novine: komentariše i čita naglas.) 

KONOBAR: Pazi ovo. U jednom broju beogradskog "Dnevnog lista" iz 1890. godine objavljen je i ovakav oglas: "Radi znanja. Pošto sam se zavadio s moju porodicu, za koju istu sam podigao porodičnu grobnicu na Novom Groblju, i u koju su saranjena samo moja baba Maga, to isključujem svoju porodicu iz dalje saranjivanje u istu pomenutu grobnicu i zadržavajući jedno mesto za mene, ostalu komociju izdajem pod kiriju, odnosno jedno veliko mesto i dva mala. Kome treba, upravo ko umre, neka se meni obrati. Dolepotpisani, Sreja Mekić, ovd." 
DAČA (šeretski): Dobra ideja, jebote. Pošto ne govorim sa pola familije mogao bih i ja da izdam pod kiriju ostalu komociju. Ako ste zainteresovani daću vam popust. 
PRVI I DRUGI SAIGRAČ (uglas): Ne kenjaj, nego igraj.

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Monika stoji. Svetlo na Moniku. Monika je malo zabrinuta.) 

MONIKA: Sedela sam u zadnjem delu Ovalnog kabineta. Donela sam bila kolač s jabukama i rođendanske poklone za Predsednika. Stavila sam svećice u kolač i spustila poklone na sto. Kada je ušao otpevala sam "Srećan rođendan", on je uzeo poklone, a ja sam ga pitala da li možemo da razmenimo rođendanske poljupce povodom naših rođendana, jer je moj bio samo nekoliko nedelja ranije. On je rekao da je to u redu. Onda smo se poljubili. Dodirivala sam njegov penis i mošnice kroz pantalone i krenula da izvedem oralni seks, ali on me je odgurnuo. Vidno se uznemirio. Rekao mi je: "Trudim se da ne radim ovo i pokušavam da budem dobar." Ja sam ga zagrlila i rekla mu da mi je žao, da se ne uznemirava. 

(Svetlo nestaje sa Monike.)

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Dača sedi u fotelji, pije kafu, puši i gleda TV. Emituje se spot "Amerika" grupe "Džukele". Ćerka četka kosu pred ogledalom i telom prati ritam muzike. Sin leži na trosedu i čita knjigu. Baba Ženi za stolom gata u karte. Deda puzi po tepihu, kostimiran u starog srpskog vojnika, gurajući plastičnu pušku ispred sebe. Spot se završava. Na ekranu se prikazuje uništavanje velikog grada. Čuju se eksplozije i sirene ambulantnih i vatrogasnih kola. Sve je u dimu i plamenu. Protivvazdušna odbrana žestoko dejstvuje. TV voditeljka je na licu mesta ozarenog lica. U donjem levom uglu ekrana je znak CNN, ispod znaka je ispisano Bagdad i 17.12.1998. ) 

GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Noćas, u 00.51 po iračkom vremenu, otpočeo je iznenadni vazdušni napad krstarećim raketama "tomahavk" i strateškim bombarderima na gusto naseljene delove Bagdada od strane SAD i Velike Britanije pod nazivom "PUSTINJSKA LISICA". Štete su...(Deda prestaje najednom da puzi, počinje da nišani u TV.) 
DEDA (viče): Tak! tak! tak! 
GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Napad je naredio predsednik SAD Bil Klinton bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Podržao ga je britanski premijer Toni Bler. Savet bezbednosti je zasedao na zahtev Rusije, ali kada je napad započeo prekinuo je... DEDA (nišani i viče): Tak! tak! tak! 
ŽENA (ne odvajajući pogled od karata): U toku je demontiranje UN. Kofi Anana svakog časa njegovi poslodavci mogu da vrate u rodnu džunglu. Za svet će biti bolje da skače po drveću. 
GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Interesantno je da se napad odvija dan uoči pokretanja impičmenta (opoziva) predsednika Bila Klintona zbog oralnih seksualnih afera sa Monikom Levinski, pripravnicom Bele kuće. 
DAČA (Ženi): Monika izgleda ima dobar cug. Kroz kitu je De Bilu isisala male sive ćelije. A kako "meša" dok hoda reklo bi se da mu je uvukla gaće u bulju. 
ŽENA (ne odvajajući pogled od karata): Pazi šta pričaš pred decom. 
DAČA: Deca ne slušaju naše priče: zauzeta su sobom. 
DEDA (počinje da puzi ka TV, viče): Tak! tak! tak! 
BABA (ne odvajajući pogled od karata): Dačo, izvedi Dedu malo napolje: probiće nam bubne opne ovom paljbom. 
DEDA (okreće se ka Babi, ljutito): Uvek sam ono što u određenom trenutku treba da budem! 
DAČA (Babi): Hoću, izvešću ga, samo da čujem predsedničko obrazloženje. 

(Na TV posle voditelja se pojavljuje Bil Klinton u Ovalnom kabinetu: spreman je da se obrati naciji. Gleda u kamere i smeška se: lice mu je rumeno. Najzad počinje da čita govor.) 

GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Vazdušna operacija "Pustinjska lisica" nije uperena protiv iračkog naroda već protiv njegovog rukovodstva. Amerika i Velika Britanija ovom operacijom staju uz irački narod. Irački narod će sada da pati, čak da gine, ali on ne zna da je to za njegovo dobro. Amerika i Velika Britanija samo hoće da ga zaštite i vrate demokratiju i dostojanstvo. Iračko rukovodstvo je svojim neodgovornim, tvrdoglavim ponašanjem ugrozilo bezbednost SAD, Velike Britanije, susednih zemalja i ostalog dela čovečanstva, ukratko: cele planete. 
BABA (ne odvajajući pogled od karata): Nisi morao da dangubiš: Amerikanci uvek pričaju jedno te isto. Njihova razmišljanja su prava tuga. 
DAČA: Kad Ameri pričaju "jedno te isto" Iračani, Kurdi, ili Somalijci uvek nagrabuse. Da se kladimo da ćemo i mi, ako im Sadam ponovo ne ispuni želje, da popijemo neku raketu u ime novog svetskog poretka. Setite se kako su uterivali dostojanstvo i demokratiju našima u Bosni. 
BABA (ne odvajajući pogled od karata): Treba neko u svetu već jednom da im kaže da nas ostave na miru. 
DAČA: Imam ideju. Poslaćemo Dedu u njihovu ambasadu. (Baba ne odgovara na Dačinu upadicu. Pakuje špil u kutiju.) 
ŽENA (šaljivo): Neka im Deda objasni kako treba da nas vole. 
DAČA: I treba da nas vole. Postajemo sve ređa vrsta. 
SIN (stavljajući knjigu na grudi): Imamo šanse da preteknemo ako počnu da nas drže po rezervatima. 

(Na TV ekranu, pored voditelja, pojavljuje se punačka gospođica Medlin Olbrajt sa smešnim crvenim kaubojskim šeširom na ogromnoj glavi: daje izjavu. I dalje su na ekranu znak CNN-a i datum 17.12.1998. Osim Žene i Ćerke svi, najednom, počinju da prate TV program. Dača i Sin se glasno smeju izgledu gospođice Olbrajt. Baba im pokazuje rukom da ućute. Žena podiže pogled od novina i priidružuje se gledanju TV programa.)

DAČA (Ženi): Od prvog honorara kupiću ti ovakav šešir. 
ŽENA: Uvek sam govorila da si duševan čovek. 
GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Gospođica Medlin Olbrajt, američki sekretar za inostrane poslove je upravo izjavila za CNN: "Smrt pola miliona izgladnele iračke dece, od posledica sankcija, se isplatio jer ispunjava cilj." 
DEDA (šeretski): Ovu prekrasnu damu zamišljam u crnim čizmama, u crnim čarapama, crnim čipkanim gaćicama i sa crnim korbačem u vitkoj ruci. 
BABA (pošto se prekrstila tri puta): Sa korbačem u ruci ili bez njega, ona je opasna. Gospode, sanjaću je noćas. 
DEDA (leži na tepihu i nišani u TV, Babi): Zečiću, ovakve žene, osećam, mogu čuda da naprave u svačijem krevetu. 
(Baba se namrgodila: ćuti. Sin se smeška.) 
BABA (posle izvesnog vremena, žustro): Dačo, vodi Dedu napolje: počeo je da mudruje. Kada mu mozak proradi onda ne mogu da sklopim oči: po čitavu noć ne zatvara usta. Mora malo da se samori. 
(Deda ostavlja pušku. Ustaje sa tepiha kao oparen, navlači vojnički šinjel i počinje da cupka pred vratima.) 
DEDA: Biće rata. 
SIN: Deda, mi smo u ratu skoro deset godina. Skoro pola sveta je u ratu. 
BABA: Rat je uvek. 
DEDA (pokazujući rukom u predelu donjeg stomaka): Biće velikog rata! Napašće nas jer njihov labavi ne može da se zabavi. 
SIN (pljesnuvši se dlanovima po kolenima): Deda, danas šetaš sa mnom: vodim te u društvo. 

(Deda i Sin prelaze u treći prostor. Deda je ozaren, vadi platneni transparent ispod šinjela i počinje njime da mlatara.) 

TRANSPARENT: 

DEDA (mlatara transparentom, poskakuje): Sadame, zavuci Amerima patku! Sadame, zavuci im patku! 

(Ulaze u kafe. Svetlo se pojačava. Dok Deda "galami" u kafe ulazi Devojka. Prilazi Sinu, grli ga oko struka i upućuje mu kratak poljubac.) 

DEVOJKA (Sinu, radoznalo posmatrajući Dedu): A ko ti je ovo? 
DEDA (Devojci, ponosno): To je moj unuk! 
DEVOJKA (smešeći se): Baš je sladak. 
SIN (Devojci, ponosno - imitirajući Dedu): To je moj deda! 

(Svetlo se upola smanji. Sin grli Devojku i Dedu: prelaze u treći prostor. Deda mlatara transparentom, ali ćutke. U isto vreme u sobi: Baba sedi u fotelji i drema, Žena, Dača i Ćerka sede na trosedu i gledaju na TV film "PTICE" Alfreda Hičkoka.) 

ĆERKA: Plašim se. Idem u moju sobu da učim pesmicu o slonu. 
ŽENA: Mamina pametna devojčica. 
DAČA (Ženi, dok traje scena napada ptica na građane): Tek sada mi je jasno na koga me podsećaju američke crno obojene letilice. 
ŽENA: Na ptice? 
DAČA: Na Hičkokove ptice. U pravu je bio Felini kada je film "Ptice" nazvao apokaliptičkom poemom. 
(Svetlo se upola smanji. Čuje se Dedin glas.) 
DEDA: Sadame, zavuci im patku! Zavuci im pravu pticu!  

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Gospođa Kari stoji u stavu mirno. Svetlo na gospođu Kari. Gospođa Kari raportira.) 

GOSPOĐA KARI: Pošto je ušla u Ovalni kabinet, gospođica Monika, je zatekla Predsednika i mene kako se igramo sa Badijem, predsednikovim psom. Predsednik se odmah uspravio i odveo je u privatnu sobu, gde joj je predao nekoliko božićnih poklona: mermernu glavu medveda, ćebe, prepariranu životinju iz "Blek doga", kutiju čokoladica i smešne naočari za sunce. Predsednik je iznenada u 10:41:52.14 saopštio gospođici Moniki da prekida seksualnu vezu sa njom i da od tog trenutka nije više pripravnica u Beloj kući, ali da se nada da će ostati prijatelji, jer on može mnogo toga da učini za nju. Kada je izašla iz privatne sobe stala je ispred mene, unela mi se u lice i histerično mi se obratila: "Želim dve stvari od Predsednika. Prva je kajanje: potrebno mu je da prizna da je pomogao da moj život bude zajeban. Druga stvar je dobar posao: ne želim da molim za posao. Želim da mi bude dat."

(Svetlo nestaje sa gospođe Kari.)  

(Kafe. Čuje se tiha muzika. Svetlo se pojačava. Dača sedi za jednim od stolova i igra karte sa dvojicom saigrača. Ulazi Pop i prilazi šanku. Seda na stolicu i obraća se Konobaru.) 

POP: Mogu li dobiti sok od jagoda? 
KONOBAR (iznenađeno): To ne držimo, oče. 
POP: A sok od kupina? 
KONOBAR: Ne držimo ni to. 
POP: A limunadu?
KONOBAR: Ni to, oče. 
POP: Držiš li votku, sine? 
KONOBAR (šaljivo): E, to držimo, oče - u neograničenim količinama. 
POP: Onda mi sipaj duplu votku. 

(Konobar uzima flašu i naliva piće u čašu.) 

POP (pogledavši uvis): Bog mi je svedok da sam imao nameru da pijem sok. 
KONOBAR (šeretski): Vi uniformisani - uvek znate da se povadite. 

(Pop podiže čašu, prekrsti i se otpi gutljaj. Prvi saigrač se obrati Popu ne odvajajući pogled od karata.) 

PRVI SAIGRAČ (šaljivo): Čitao si Bibliju, oče? 
POP (ne okrećući se od šanka): Sveto pismo? 
PRVI SAIGRAČ: Sveto pismo. 
POP (namignuvši Konobaru): Verovatno. Čuo sam u svakom slučaju. 
PRVI SAIGRAČ: Ne daš se, oče. Jedan nula za tebe.

(Pop se okreće ka igračima i podiže čašu uvis.) 

POP: Neka podignu čaše oni koji žele da odu u raj.

(Svi podižu čaše, osim Dače.) 

POP: Dačo, ti ne želiš da ideš u raj? 
DAČA (šeretski): Želim, oče. Ali ne sada.

(Svi se smeju. Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: ruke je stavio u džepove pantalona. Svetlo na Muškarca. Muškarac govori smireno, bez emocija.)

MUŠKARAC: Gospođica Monika, uvidevši da od dobrog posla nema ništa, tužila je sudu Predsednika za seksualno zlostavljanje i za troškove hemijskog čišćenja mornarskoplave Gapove haljine od mrlja koje je Predsednik nepažnjom naneo. I zatražila veliku odštetu. TV snimak saslušanja Predsednika pred Velikom porotom izrastao je u planetarnu priredbu. Pred kamerom, u jednom kadru, stajao je čovek. Pokušavao je da definiše seks četiri časa i pet minuta pred očima čovečanstva. I znojio se. I izvinjavao naciji, ženi i ćerki. Odmah po završetku TV snimka definicije seksa i izvinjavanja naciji, ženi i ćerki najmoćniji čovek sveta se prazni: ruši škole, bolnice, kuće i fabrike u Avganistanu i Sudanu pomoću sedamdeset krstarećih raketa tipa "tomahavk". Večeras je zapretio Srbima. 

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Ćerka leži na trosedu, prelistava Politikin Zabavnik i pokušava nešto da odzviždi. Sin sedi za sekreterom i "surfuje" po Internetu. Dača sedi za stolom pored Žene, pije kafu, puši i gleda TV. Žena pije kafu i rešava ukrštene reči. Baba sedi u fotelji i ispod oka posmatra Dedu. Deda je u trenerci: pokušava da zauzime stoj na glavi. Na TV ekranu se odvija direktan prenos pristizanja učesnika u zamak u Rambujeu. U donjem levom uglu je znak SKY NEWS, zatim ispod njega: Rambuje, 8. februar 1999. Robin Kuk se pojavljuje iz automobila: kamera ga prati. Novinarka i simultani prevodilac se oglašavaju.) 

SIMULTANI PREVODILAC: Srbima je ovo poslednja šansa da potpišu politčko rešenje, pripremljeno u saradnji Amerike i NATO, mirno povuku vojne i policijske snage i predaju Kosovo Albancima i NATO trupama na upravljanje. Gospodin Robin Kuk je povodom toga dao sledeću izjavu: "Ubeđivaćemo kosovske Albance da potpišu sporazum o političkom rešenju, kako bi NATO mogao da bombarduje Srbe ukoliko se ne povuku sa Kosova."

(Ćerka prestaje da zviždi i prelistava Zabavnik: okreće se ka Dači. Pokazuje mu kažiprstom vrh svoga nosa.) 

ĆERKA: Tata, je l' ovo pubertetska? (Dača ne odgovara. Gleda u TV i srkuće kafu.) ĆERKA (Dači, ljutito): Neću da ti recitujem moju omiljenu o zecu! (Dača ne odgovara. Pripaljuje novu cigaretu.) 
ŽENA (Ćerki, ne dižući pogled od ukrštenice): Krajnje je vreme da promeniš pesmicu. Mislim da si je odavno prerasla. Recituj nam onu o slonu. 
DAČA (sarkastično): Ovaj mali, buljavi, što nam stalno preti, uvek se propinje na prste dok govori. 
BABA (Dači, prateći Dedine pokušaje da zauzme stoj na glavi): Ništa mu ne vredi. Može da se propinje koliko hoće, ali od toga se ne raste. 
SIN (Dači, nestrpljivo): Dačo, čuješ li me ... Dačo... 
DAČA: Čujem, šta hoćeš? 
SIN (kroz smeh): Srbi u kompjuterskim igricama! 
DAČA: Ozbiljno? Kako se zove igrica? 
SIN: "Pustolovina na tlu Evrope". Da ti zagolicam maštu? 
DAČA: Može. Kakve su uloge namenili Srbima? 
SIN: Voz "Orijent ekspres" kreće iz Pariza 24. januara 1914. Sledbenici Gavrila Principa su šverceri oružja, ali glavni junak je Englez koji pokušava da spreči Srbe da započnu Prvi svetski rat. 
DAČA (šaljivo): Izgleda da se bez Engleza ne može. Ovih dana na Internetu glavni junaci su dva pijana engleska vojna škarta. Za račun Amera ubeđuju čitav svet da Srbi započinju Treći svetski rat. 

(Deda je "uhvatio" stoj na glavi. Obraća se Babi pošto je stao na noge.) 

DEDA (ponosno, pošto se isprsio): Ja sam sportski tip! Ha! Šta kažeš! 

(Svetlo se upola smanji.) 

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: u rukama drži novine. Svetlo na Muškarca. Muškarac čita smireno, bez emocija.) 

MUŠKARAC: Obserer (Pariz). Predednik Klinton Geteu, Gete predsedniku Klintonu. Nemački dnevni list "Velt" objavio je 15. februara pismo koje je Bil Klinton, američki predsednik i visoki funkcioner Demokratske stranke, poslao direktoru Geteovog instituta u Bonu: "Dragi Gete, imam čast da vam predložim da postanete član Demokratskog kruga u Vašingtonu kako bismo raspravljali o budućem svetskom poretku. Takođe bih voleo da Vam predstavim moju suprugu Hilari." Odgovor direktora Instituta: "Zahvaljujem na Vašem ljubaznom pozivu, ali žalim što neću moći da stegnem ruku Vaše supruge. Johan Volfgang fon Gete (1749 - 1832.)."(

Svetlo nestaje sa muškarca.)

(Kafe. Čuje se tiha muzika. Svetlo se pojačava. Dača sedi za jednim od stolova i igra karte sa dvojicom saigrača. Za šankom sede dva gosta: piju i puše. Konobar prelistava novine) 

PRVI SAIGRAČ (posle protezanja): Ukočio sam se načisto. 
DRUGI SAIGRAČ: Neka te žena noćas izmasira. 
PRVI SAIGRAČ: Čija žena? 
DRUGI SAIGRAČ:Tvoja žena. 
PRVI SAIGRAČ: Dabogda tebe masirala.

(Drugi saigrač i Dača počinju da se smeju grohotom. Za šankom jedan od gostiju se obraća Konobaru.) 

PRVI GOST (zaplićući jezikom): Šta piše u novinama? 
KONOBAR (šeretski): Ništa naročito. Nešto o Crvenkapici. 
DRUGI GOST (zaplićući jezikom): Crvenkapica? To uopšte nije bila devojčica. To je bilo đubre od deteta. 
PRVI GOST: Ko ti je to napričao? 
DRUGI GOST: Pouzdan čovek, želi da ostane anoniman. 
PRVI GOST (pretećim glasom): Moračeš da mi kažeš njegovo ime. 
DRUGI GOST: Ni u ludilu. 
PRVI GOST: Ako mi ne otkriješ njegovo ime razbiću ti zube! (Drugi gost vadi vilicu i spušta je na šank.) 
DRUGI GOST: Evo ti zubi. Razbij ih slobodno, samo nemoj mene da diraš.

(Konobar prekriva lice šakom. Svetlo se upola smanji.)  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Dača je na trosedu sa Ženom: sami su u sobi. Ćute. Radio je uključen, čuje se Bajagina pesma "BALKAN". Dača se smeška i lupka desnom šakom po kolenu. Žena popravlja šminku i frizuru. Posle završetka pesme oglašava se spiker.) 

GLAS SPIKERA: Danas 23. februara neuspešno završeni razgovori o mirnom rešenju problema na Kosovu u Rambujeu. Kontakt grupa zaključila da se razgovori o rešenju problema nastave 15. marta negde u Francuskoj. Vašington će ceo postupak "budno promatrati": Srbi tokom rmarta moraju da potpišu makar to potpisivanje bilo potpomognuto pretnjom oružane sile NATO. Tako bi bila sprečena mogućnost "nove humanitarne katastrofe" na Kosovu koje bi trebalo da postane "autonomno" ali ne i nezavisno. Amerika je zabrinuta za...  
DAČA: Ništa nisam ukapirao, ali sam siguran da što je država manja i dalja od Amerike to je zabrinutost Amerike za nju veća. 
ŽENA: Ne zamaraj mozak: nema tu šta da se kapira. 

(Pauza.)

ŽENA: Moraćeš da me voziš na posao. Diži dupe: profesori ne kasne na časove.
SPIKER: Na današnji dan najistaknutiji francuski politički lider i junak XX veka Šarl de Gol je u očajanju uzviknuo: "Kako je moguće upravljati zemljom koja ima 246 vrsta sireva?!" Interesantno bi bilo videti kako bi svoju dužnost obavljao sad kad se broj vrsta sireva popeo na 290. (Žena i Dača se smeju.) 
DAČA (Ženi, kroz smeh): Stvarno velika dilema. A za nacionalnog junaka ovaj čitač vesti se rosno zajebao. Najveći francuski junak XX veka je Rene iz engleske TV serije "'Alo, 'alo", kako reče onaj tvoj omiljeni đak. 

(Žena i Dača ustaju sa troseda i napuštaju sobu. Svetlo se upola smanji.)   

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: ruke je stavio u džepove pantalona. Svetlo na Muškarca. Muškarac vadi ruke iz džepova i počinje da priča. Dok priča pomaže se pokretima lica i tela.) 

MUŠKARAC: Baletan je stajao raskrečen, ogrnut velikim crvenim šalom i okrenut levim bokom prema publici. Lagano je mahao rukama, kao saobraćajac. Desetak krhkih balerina, u suknjicama boje zlata, skakutalo je oko njega. Pokreti njihovih elastičnih ruku oponašali su rad velikih ptičjih krila. Muzika je bila tiha, nežna, smirujuća, uspavljujuća čak. Vreme je proticalo, ali kao da se ništa nije događalo. Učinilo mi se da već čitav sat prisustvujem početku: baletan je i dalje stojao, balerine i dalje skakutale oko njega. Nekada, dok sam bio mlađi, naprezao bih se da nešto shvatim: na trenutke bi mi se činilo da sam nešto i razumevao, samo na trenutke. Da sam bar smeo da zapalim cigaretu. Hrabri i pametni su napustili predstavu ili zaspali. Počeo sam da razmišljam o balerinama. Gaćice su im sigurno bile mokre: smeo sam da se kladim da su se prilepile za njihove male guze, bio sam sto posto siguran da su im se usekle u pice. A onda se muzika naglo pojačala i prekinula mi misli. Najzad se nešto događalo: baletan je najednom počeo da podiže jednu po jednu balerinu uvis tako da mu se lice svaki put, na trenutak, nalazilo između njihovih oznojenih butina. Mnogi u publici nisu uspeli da zadrže suze. "Zašto ih sve podiže?" usudih se da upitam ženu. "Ljubi im ribice", odgovorila mi je šapatom. 

(Svetlo nestaje sa Muškarca.) 

(Kafe. Svetlo se pojačava. Dača sedi za šankom. Ulazi Bradonja: Dačinih je godina. Prilazi šanku spušta ruku na Dačino rame.) 

BRADONJA (veselo): Gde si Dačo? Nisam te video sto godina. 
DAČA: Tu sam. Motam se samo po kraju: nemam lovu za dalje. Kako ti je stari?
BRADONJA: Umro je pre pet godina. 
DAČA (skrušeno): Zar je moguće da se toliko vremena nismo videli? Osećam se kao seronja. 
BRADONJA: To je vreme u kome živimo. Nego šta pišeš? 
DAČA: Pišem priče. 
BRADONJA: Kakve? 
DAČA: Što jevtinije, što perverznije, one koje danas imaju prođu. Znaš li neku? 

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: ruke je stavio u džepove pantalona. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Verujte mi: ratovi počinju lažima. 

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Deda sedi nasred sobe sa štapom za pecanje u ruci. Gleda strpljivo ispred sebe. Baba drema u fotelji. TV je uključen. Tito je na ekranu. Baba se budi. Krsti se.) 

BABA (zbunjeno): Gospode, zar on nije umro? 

(Deda ćuti. Tito govori kako je potkradao gazdu.) 

BABA (uzbuđeno): Da sam juče umrla ne bih znala da je ovaj Tito bio hohštapler.

(Deda ćuti. Ulazi Dača: obraća se Dedi.) 

DAČA: Jesi li upecao nešto danas? 
DEDA: Jesam, ti si peti od jutros.

(Dača se smeška. Seda za sekreter. Deda zabacuje štap. Svetlo se upola smanji.) 

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: ruke je stavio u džepove pantalona. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Verujte mi: ratovi počinju lažima. 

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Kafe. Svetlo se pojačava. Deda, Dača i Gost sede za šankom. Dača i Gost puše i gustiraju piće. Deda ubacuje kutiju šibica u praznu čašu. Konobar se "muva" u šanku. TV je uključen. Na ekranu se vide BBC, Pariz, 8. mart 1999. i voditeljka. Simultani prevodilac je glasan.) 

SIMULTANI PREVODILAC: "Ako bude jasno da su Srbi odgovorni za izostanak potpisivanja sporazuma NATO je spreman da sprovede vazdušne napade", rekao je generalni sekretar Alijanse. Solana je, međutim izrazio nadu da vojna intervencija NATO neće biti neophodna. To je objasnio uverenjem da će diplomatski pritisak, praćen vojnim pritiskom, promeniti, kako je rekao, "mentalitet Srba" i da će oni "konačno prihvatiti najbolje rešenje" za stabilizaciju Balkana i rešavanje pitanja Kosmeta.
KONOBAR: Dačo, čuješ li ovog španskog natistu? Hoće da nam promeni mentalitet.
DAČA (šaljivo): To bi on da nam se sveti što su mu naše deke zavitlavale Franka i pipkale baku. Tebi i meni on lično ne može ništa: sa takvima mi u kafani brišemo patos.
KONOBAR: Za njega bih rekao i da ne šika. On nema u kafani šta da traži. Zato izigrava ratnika.

(Dača ćuti i smeška se. Malo kasnije otpija gutljaj pića. Gost gleda u TV, pije pivo, tiho dobuje prstima po pultu i glasno psuje državu.) 

GOST (za sebe): Muka mi je od vaše male države: vraćam se u Ameriku. 
DAČA (ne obraćajući pažnju na Gosta, Konobaru): Šta ti je to natista? 
GOST (upada u razgovor umesto Konobara): Po svetskim novinama pišu da je klasični fašizam izumro. Pišu da Amerika i NATO danas širom sveta demonstriraju nekakav tehnološki i demokratski fašizam. Novinari ga, mislim, zbog skraćenice NATO zovu natizam. 
KONOBAR (nadovezuje se dok pere čaše): To je, kako sam ja razumeo, kada napadač ubija samo noću iz daljine i sa visine ne videći žrtve. 
GOST (značajno): Dobro si razumeo. Ameri su sila. To je tehnološka nacija. Čuda mogu da naprave i ništa ne može da im promakne. 
KONOBAR (šeretski): Usr'o sam se od straha od te sile. Koliko znam Ameri su jedini rat u svojoj bogatoj istoriji dobili protiv Indijanaca. 
GOST (klimajući uvređeno glavom): Samo ti zezaj. Dok sam kenjao u njihovoj zatvorskoj ćeliji snimali su me kamerom. (Dača i Konobar se smeju.) 
DAČA (Gostu, veselo, namigujući Konobaru): Imaš šanse da kao glavni glumac dobiješ Oskara. Daj mi odmah autogram posle neću moći da ti priđem.. 
DEDA (pokazuje Gostu "mišiće"): Ja sam čovek od čelika! 
GOST (uvređeno): Vi ste neki zajebanti? Brzo ćete se setiti mojih reči. 
DEDA (Gostu): Baš si lepo pričao. Kupiću ti velikog zeca. 
GOST (Dedi, uvređeno): Matori, ti si pravi manijak. 
DEDA (šeretski, u stilu Srđana Todorovića iz filma "Mi nismo anđeli"): Ameru, nemoj da ti manijak da po pičci. 

(Gost žustro ostavlja novac na šank i izlazi bez pozdrava. Dača se smeje i vrti glavom.) 

DAČA: Pravi američki petparački seronja. 
KONOBAR (Dači, veselo): Pišeš li nešto? Ovi tvoji pajtosi kažu da ne rade ništa: brine ih ova situacija. 
DAČA (šaljivo): Seronje. Juče sam jednoj priči dao naslov "Nevažna boja mačke".
KONOBAR: Dobro smišljeno. 
DAČA (lagano se lupi dlanom po čelu): To je bilo prosto, ali šta ću za poklone ženskama u kući? Baci pogled na TV. (Na TV ekranu još stoji: Pariz, 8. mart 1999.) 
DEDA (ubacivši šibicu u času): Ja sam Španac! Ja sam Španac! 
KONOBAR: To mu sad radi mašta? 
DAČA: Ne, to mu je ratničo ime. On je jedan od onih naših deka što su zavitlavali Franka. 

(Svetlo se upola smanji.) 

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Muškarac sa novinama u rukama stoji raširenih nogu. Deda u žutom svilenom ponču šeta oko Muškarca kao maneken. Svetlo na Muškarca. Muškarac čita mirno, bez emocija.) 

MUŠKARAC: Rumuni su američkom predsedniku Bilu Klintonu aplaudirali onomad kada je prilikom posete Rumuniji zahvalio na poklonu zastavi iz revolucije, sa čije je sredine otfikarena zvezda, rečima: "Odavno nisam video tako lep pončo." 

(Svetlo nestaje sa muškarca.)   

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. U sobi su Baba, Deda i Dača. Svira radio. Baba i Dača sede za stolom: pred njima su šoljice za kafu. Baba ređa pasijans. Dača puši, sluša muziku i prelistava novine. Deda, u običnim pantalonama i košulji, stoji pred ogledalom nepomično i posmatra se: moglo bi da se pomisli kako ne diše.) 

DEDA (ne odvajajući pogled od ogledala): Možda ću uskoro pokušati da se transformišem. 
BABA (Dači - ne odvajajući pogled od karata, šaljivo): Baš me živo interesuje šta će to sada da bude. 
DAČA (otpija gutljaj kafe, Dedi): Gde su ti kostim i rekviziti? Kako misliš to da izvedeš?
DEDA (ne odvajajući pogled od ogledala): Izveo bih to na sledeći način: pustio bih da mi duša izađe na oči, ode do ogledala i vrati se u mene, transformisana u nekog drugog. 
DAČA (šaljivo): Trud ti je uzaludan. Sigurno znam da to ne može. 
BABA (Dači - ne odvajajući pogled od karata, šaljivo): Nisi razumeo stvar. 
DEDA (ne odvajajući pogled od ogledala, prkosno): Vaše obrazovanje je bilo sasvim uzaludno. 

(Svetlo se upola gasi.)

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Muškarac sa novinama u rukama stoji raširenih nogu. Svetlo na Muškarca. Muškarac čita mirno, bez emocija.) 

MUŠKARAC: Savetnik američkog kongresmena Patrika Bjukenena, Tomas Fleming izjavio je danas da vladu SAD ne zanima šta će biti sa Srbima, koji za nju predstavljaju "neprijatnu prepreku u ekspanziji NATO u regionu". Fleming je, u intervjuu banjalučkim "Nezavisnim novinama", rekao "da će NATO Srbe ostaviti na miru, čim prestanu da budu Srbi i počnu da se ponašaju kao Česi". 

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Kafe. Svetlo se pojačava. Radio je uključen: emituju se vesti. Za jednim stolom sede Deda, Vodoinstalater i Dača pijuckaju pivo direktno iz flaša. Deda sedi pored njih i igra šah sa zamišljenim protivnikom.) 

GLAS SPIKERA: Juče, 15. marta 1999. u Njujorku, na konferenciji za novinare sa Solanom, predsednik SAD je rekao da prihvatanje sporazuma predstavlja jedini način da se "sačuva integritet Srbije". On je zatim, odgovarajući na provokativna pitanja novinara, ponovio poznate pretnje o vojnom udaru, ukoliko Srbi, ovih dana u Parizu, ne stave potpis na ponuđeni "paket-plan" koji uključuje davanje velike autonomije Albancima, povlačenje srpske vojske i policije sa Kosmeta i ultimatum o prisustvu NATO trupa u Srbiji. (Vest je završena, počinje muzika.) 
DAČA (šaljivo): Monikin Opušak još nisu obavestili da se Srbima ne preti. Sve ove godine mu nisu bile dovoljne da ukapira da su Srbima muda velika kao crkvena zvona.
VODOINSTALATER (drži grlić flaše blizu usta): Žestoko će da nas kazne ako ne platimo reket. Ima da nas trte sve dok ne pristanemo. 
DAČA: Kakav reket? Ko da nas trti? 
VODOINSTALATER (zabrinuto): Komšija, NATO je najjača sila na planeti. U novinama piše da posluje na principu mafije. Za oko im je zapalo Kosovo. Ako im ga ne prinesemo na tacni urnisaće nas. Rumeni Bil nam neće dozvoliti da služimo kao loš primer. To što kenjaju da se brinu o Šipcima, koje niko i ne dira, nema pojma: boli ih patka za njih. Ako treba pomlatiće ih kao pacove. 
DAČA: Komšija, čitaš pogrešne novine. Još nikome nije pošlo za rukom da natrti Srbe bez posledica - tako će i da ostane. Ja ovog trenutka mislim samo na bojler. Ako ga ne zakrpiš i ne okačiš u mom kupatilu do mraka raspašću se: nisam se kupao kao čovek već dva dana. 
VODOINSTALATER (Dači, odmahnuvši glavom): Ti si prvi od koga čujem da ga nije briga šta se oko njega dešava. 
DAČA (šeretski): Zar briga o bojleru nije briga? 
VODOINSTALATER: Jeste, ali beznačajna u odnosu na ono šta može da nam se dogodi.
DAČA: Ti si prvi vodoinstalater od koga čujem da se ukenjao. Zar nisi, za ovih desetak ratnih godina iza nas, naučio da stežeš bulju? 
VODOINSTALATER: Nisam. Probao sam, ali mi ne ide. 

(Muzika prestaje. Spiker nastavlja da čita vesti.) 

GLAS SPIKERA: Podgorica. Predsednik Crne Gore je izjavio za CNN: "Objavu rata i eventualno bombardovanje crnogorskih gradova, od strane NATO, nećemo shvatiti kao neprijateljski akt prema Crnoj Gori. Za naš narod to neće biti agresija već intervencija protiv srpskog režima. Naše nebo će biti širom otvoreno za NATO avione." 

(Vest je završena, čuje se tiha muzika.) 

VODOINSTALTER (s nevericom na licu, steže flašu): Šta je, bre, ovo? Svi oko Srbije širom otvaraju svoja nebesa za NATO avione. 
DAČA (mirno, otpivši gutljaj iz flaše): To je njihovo pravo: ne možemo nikome da zabranimo da bude širokogrud i da dobrovoljno skida gaće. (Muzika se utišava, spiker nastavlja.) 
GLAS SPIKERA: Vazdušnom agresijom SAD i Velike Britanije na Irak upravljaju kreatori javnog mnenja i savetnici za štampu, upozorava danas londonski "Sandej telegraf" i ukazuje da su zbog toga američki i britanski oficiri veoma nezadovoljni. 

(Kratka muzička pauza pa nova vest. Dača i vodoinstalater piju pivo.) 

GLAS SPIKERA: Američki predsednik pozvao je sinoć američku industriju zabave da smanji količinu nasilja u filmovima i na televiziji, javlja "Rojter". U redovnom obraćanju naciji preko radija, predsednik SAD zabrinuto je izjavio da je u SAD, i na malim i na velikim ekranima, previše nasilja, što negativno utiče na razvoj američke dece. (Počinje muzika.) 
VODOINSTALATER: Koja duša od čoveka. 

(Otpija gutljaj, odvaja flašu od usta. Imitira Branislava Lečića: izgovara, na skoro isti način, rečenicu iz filma "Ni na nebu ni na zemlji" posle Bajagine pesme "Moji su drugovi".) 

VODOINSTALATER: U jebote, od ovoga može da se rikne! 
DAČA: Tako je bolje. I zezanje Srbina spasava. (Vodoinstalater se smeje. Muzika se stišava. Spiker počinje da čita novu vest.) 
GLAS SPIKERA: Danas je predsednik SAD primio Britanskog premijera Tonija Blera i umesto predviđenih pola časa razgovarali su četrdeset pet minuta. Ministar inostranih poslova Velike Britanije Robin Kuk dao je povodom toga sledeću izjavu: "Treba da budemo ponosni što je američki predsednik posvetio toliko vremena našem premijeru." (Muzički intermeco.)   
VODOINSTALATER: Ovo je neki zez? 
DAČA: Ne. Tako se ophode civilizovani ljudi. 

(Vodoinstalater se udara dlanom po čelu i koluta očima. Muzika se utišava. Spiker čita novu vest.) 

GLAS SPIKERA: Iz veoma pouzdanih i obaveštenih izvora saznajemo da će Rusi isporučiti Bagdadu ponos svoje ratne industrije, oruđe koje spada u vojnu tehnologiju za treći milenijum. Reč je o najmodernijim sirenama za uzbunu koje mogu da najave vazdušnu opasnost za vreme nestanka struje.(Počinje muzička pauza.) 
DEDA (ushićeno, ne odvajajući pogled od šah table): Rusi ponovo jašu! Rusi ponovo jašu! 
VODOINSTALATER: Deda voli da zeza Ruje? 
DAČA: Taman posla. Obožava Ruje. Dvaput su ga vadili iz nemačkih kandži. 
VODOINSTALATER: Ko će sad da ga vadi kad nemačke zveri dođu po treći put? 
DAČA (šaljivo): Ko bi drugi nego Ruje. 

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Svira tiha muzika. Dača i Sin stoje: ruke drže u džepovima pantalona. Iza njih stoji Muškarac: drži radio. Svetlo na radio. Počinju vesti.) 

GLAS SPIKERA: Danas, 19. marta 1999. godine završena druga runda razgovora u Parizu o rešavanju problema na Kosmetu. Kopredsedavajući pariskog skupa, ministri inostranih poslova Francuske i Velike Britanije Iber Vedrin i Robin Kuk zaključili su da nema svrhe da se razgovori u Parizu dalje produžavaju. "Pregovori se odlažu", saopštili su. "Spremni smo da nastavimo dalje razgovore, ali bez pritisaka i pretnji", stav je srpske delegacije. 

(Muškarac menja stanicu. Čuje se pesma "Američki san" grupe "Trula koalicija". Posle izvesnog vremena nestaje svetlo sa radija. Muzika se upola utišava. Svetlo na Daču.)

DAČA: Ako nas napadnu to će biti svetska bruka. Srbi bi se onda tukli u odnosu 1:100. Deset miliona protiv jedne milijarde. To bi bio, sportski rečeno, bolji rezultat od onog u Termopilskom klancu. (Svetlo nestaje sa Dače. Svetlo na Sina.) 
SIN: Za neke moje drugove i neke naše političare Leonida i Spartanci nisu dobar primer. (Svetlo nestaje sa Sina. Svetlo na Daču.) 
DAČA: Na nesreću uvek će biti Srba za koje junaci nisu dobar primer.  

(Svetlo nestaje sa Dače.) 

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Svi članovi porodice su u sobi. Žena za stolom pokušava da se obrati Sinu koji gleda TV. Ćerka se ogleda. Deda leži na podu i crta flomasterima po skicen bloku. Baba sedi u fotelji i razgleda album sa starim fotografijama. Dača sedi na trosedu i gleda TV dnevnik. U gornjem levom uglu ekrana se vidi znak RTS1. Dok spiker čita vest iza njegovih leđa se odvija snimak iz Narodne skupštine Republike Srbije.) 

ŽENA (Sinu, nervozno): Okani se televizije. Ne gledaj u TV po ceo dan: istruliće ti mozak. Čitaj o Nemanjićima: zbog njih si tri puta padao na ispitu. (Sin ćuti. Koluta očima i ne odvaja pogled od televizora.) 
SPIKER: Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj danas, 23. marta 1999. godine, donela je odluku da ne prihvata prisustvo stranih vojnih trupa na Kosovu i Metohiji. Kosmet su samo vrata kroz koja SAD i NATO pokušavaju lakše da uđu u našu zemlju i da je okupiraju celu, da je razbiju i uspostave režim kapitulacije u kojoj bi čitavom našom zemljom i svim našim građanima upravljali tuđa ruka i tuđi interesi. 
SIN (šaljivo): Izgleda da su Ameri rešili da nas skenjaju. 
DAČA (Sinu): Preporučio bih da se uozbiljiš i započneš da čitaš o Nemanjićima. Skenjaće te profesor ponovo na ispitu. 
SIN (šaljivo): Ovog trenutka mi se čini da bi mi bilo lakše da se jurim sa Amerima po brdima nego da učiim istoriju. 
ŽENA (zajedljivo): Posle izgubljenog rata u Somaliji Ameri silaze s nebesa tek kada sve unište i sprže. Sada prvo samo lete, bacaju bombice i upućuju rakete. Nije im nužda da znoje guzice po bilo čijim brdima. Imaš fore da završiš fakultet dok ne slete. Oni su, za razliku od umišljenih Srba, stvarno nebeski narod.  
DAČA: Što si onda upisivao prava ako bi ti bilo lakše da izigravaš ratnika? Mogao si da nam uštediš pare i odjuriš na Vojnu akademiju. 
SIN (šaljivo): I tamo se uči istorija. 
ĆERKA (Dači): Kosa mi je porasla. Hoćemo li ponovo kod frizera? 
DAČA: Hoćemo, dušo. 

(Deda ustaje sa poda sa listom skicen bloka. Podiže ga iznad glave i pokazuje svima. Zadovoljan je.) 

DEDA: Ovaj je mrtav! Ovaj je mrtav! Ubio se. 

CRTEŽ:

DAČA (smeškajući se): Taj još nije. A kada će, ne zna se.

(Svetlo se upola gasi.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: ruke drži u džepovima pantalona. Deda šeta oko Muškarca noseći veliko plišano magare. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Da vam kažem u poverenju: bolje je biti živi magarac nego mrtav lav. 

(Deda stavlja magare pored Muškarca. Uzjahuje magare: tegli mu uši. Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Kafe. Svetlo se pojačava. TV je uključen. Ekranom promiču akrobacije vojnih aviona. Dača sedi sam za šankom. Konobar prelistava novine.) 

KONOBAR: Slušaj ovo. Poznati top model Klaudija Šifer izjavila je prilikom nedavne posete Sloveniji da bi rado posetila i Hrvatsku "jer je Beograd lep grad", piše današnji "Jutarnji list" iz Zagreba. "Volela bih da posetim Hrvatsku jer se priča da je Beograd lep grad", rekla je manekenka gostujući na ljubljanskoj televiziji. 
DAČA (šaljivo): Ah! Plavuše i geografija. Ništa novo. 
KONOBAR: Bilo bi dobro kada bi ovi što nam prete znali geografiju kao ta lepotica. Nikada nas ne bi našli. 
DAČA (odmahnuvši rukom): Nađu oni svakog. Plate nekog da im pokaže mesto na mapi. Našao bi se neko naš da ih uputi. Uvek se nađe. 

(Ulazi sredovečan muškarac. Prilazi šanku. Dača mu se obraća šeretski.) 

DAČA: Švalerčino, pa gde si ti? Vidi, vidi: ne nosiš više naočri? 
KONOBAR: Da nisi rešio da se podmladiš pa si stavio sočiva. 
DAČA: Precvale kuronje izgleda više nisu u modi. 
ŠVALER: Ma, kakva sočiva. Slomila mi ih je ženska sinoć dok smo se igrali.  
KONOBAR (kroz smeh): Da nije sela na njih? 
ŠVALER (osvrnuvši se oko sebe): Obećajte da nećete nikome da kažete. 
KONOBAR: Imaš našu reč. 
ŠVALER: Taman smo spojili usne kad ona skupi butine i slomi mi naočari. 1)

(Pauza. Počinje smeh. Svetlo se upola smanji.)  

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: ruke su mu u džepovima pantalona. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Monika vrati se u Belu kuću i preseci stvar. (Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Svi članovi porodice su u sobi. Gledaju TV snimak pozorišne predstave "KRALJ IBI" Alfreda Žarija sa Zoranom Radmilovićem u ulozi Ibija. Ćerka, Sin i Žena sede na trosedu. Dača sedi za stolom, pijucka pivo iz flaše i puši. Baba je zavaljena u fotelji. Deda stoji iza fotelje obučen kao vojni piliot iz Prvog svetskog rata: imitira tihim brujanjem i raširenim rukama let aviona motreći na TV. Na ekranu se odvija scena u kojoj Zoran Radmilović, sa spiralom na stomaku koja podseća na metu, govori o avionu koji donosi pismo. Svi osim Dede se smeju. Po završetku ove scene ton televizora i smeh najednom zaglušuje zvuk sirene koja najavljuje vazdušnu opasnost. Baba gleda TV, kao da se ništa ne događa. Deda i dalje imitira let aviona. Ćerka, Sin i Žena se okreću ka Dači: zbunjeni su. Dača ih mirno posmatra, uvlači i ispušta lagano dim cigarete.) 

SIN (zabrinuto): Šta je ovo? 
DEDA (kruži po sobi, malo pognut i sa raširenim rukama): Vazdušna napast! Vazdušna napast! Vazdušna napast! 
DAČA (mirno, posle Dedinog nastupa): Znak za vazdušnu opasnost. Počinje humanitarna vazdušna operacija "PLEMENITI ANĐEO". Preporučio bih vam da ponesete neophodne stvari i zbrišete u podrum. 
BABA (mirno): Ja ne idem nikud. Ni prošli rat nisam provela u podrumu. Podrumaši su kukavice koje misle samo na svoju zadnjicu. U našoj porodici takvih nikada nije bilo.
DAČA (šaljivo): Baba, ovo nisu Nemci. Ovo su američki osvajači. Sada još i sa timom snova istračavaju na teren. 
BABA (Dači): To što ti nazivaš osvajačima običan je ološ. Taj ološ se nikada nije tukao viteški. Protiv Indijanaca imali su pištolje, protiv Nemaca saveznike, protiv Japanaca atomske bombe, a protiv Srba CNN, čitavu Evropu i svemirsku tehnologiju. 
DEDA (još kruži po sobi, malo pognut: sa raširenim rukama): Naš Beli anđeo ima jača krila! Ima jača krila! 

(Dača daljinskim isključuje video i prelazi na redovan program. Spiker počinje da čita vesti. U donjem levom uglu ekrana ispisan je datum: 24. mart 1999.) 

SPIKER: NATO započeo zlikovačku agresiju protiv naše zemlje. Generalštab Vojske Jugoslavije obaveštava jugoslovensku i međunarodnu javnost da je večeras 24. marta 1999. godine, nešto posle 20.00 časova, NATO iznenada, bez objave rata i bez dozvole Saveta bezbednosti UN, izvršio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. U više masovnih naleta borbenih aviona i krstarećih raketa dejstvovano je po civilnim i delimično vojnim objektima na celokupnom prostoru naše zemlje, a dejstva još uvek traju. Prve eksplozije do kojih je došlo posle napada NATO označile su kraj međunarodnog prava, suspendovale Povelju UN i otvorile novu tužnu stranicu svetske istorije. Borbeni efektivi sistema protivvazdušne odbrane koji su pravovremeno otkrili agresorske projektile i efikasno dejstvovali nisu oštećeni i ostaju u borbenom rasporedu i spremnosti za dalja dejstva. U izrazito nerapravnoj borbi oborena su dva neprijateljska borbena aviona i više krstarećih raketa. Građani se mole da ostanu mirni i da se vladaju po uputstvima Štabova civilne zaštite: Vojska Jugoslavije je sposobna da ih zaštiti. 

(Spiker je završio čitanje vesti. Svi ćute. Dača uključije video. Nastavlja se emitovanje "Kralja Ibija". Ćerka ustaje sa troseda, staje Dači iza leđa. Grli ga.) 

ĆERKA (mazno): Da ti recitujem pesmicu o slonu? 
DAČA (smireno): Recituj, dušo. 
ĆERKA (recituje i uvija se blago u telu): 

Deda mu je slon 
Tata mu je slon 
Ujak mu je slon 
Teča mu je slon 
I brat mu je slon. 
Šta je onda ON? 

ŽENA: Pametna mamina devojčica. 
BABA: Istorija će zabeležiti da je jednog dana skoro čitav svet zaratio protiv Srba. Svet je izgubio dostojanstvo, hrabrost i čast. Treba da se ponosimo što smo drukčiji.
SIN (Babi): Jaka stvar. Lako je tebi tako da pričaš kad si se naživela. 
BABA (zajedljivo): Naživećeš se i ti. Jedan rat ne znači obavezno upropašćen život. Za sve ima vremena - ako preživiš. 
GLAS ZORANA RADMILOVIĆA: Čuvaj nebo bog te jebo!

(Dača prekida "Kralja Ibija" i prelazi na redovan TV program. Bil Klinton sedi u Ovalnom kabinetu: spreman je da se obrati naciji. Gleda u kamere i smeška se. Najzad počinje da čita govor.) 

GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Vazdušna humanitarna operacija "PLEMENITI ANĐEO" nije uperena protiv srpskog naroda već protiv njegovog rukovodstva. Amerika i NATO ovom operacijom staju uz srpski narod. Srpskii narod će sada da pati, čak da gine, ali on ne zna da je to za njegovo dobro. Amerika i NATO samo hoće da ga zaštite i da mu vrate dostojanstvo. Srpsko rukovodstvo je svojim neodgovornim, tvrdoglavim ponašanjem ugrozilo bezbednost etničkih Albanaca, SAD, devetnaest članica NATO, susednih zemalja i ostalog dela čovečanstva - ukratko: cele planete. 

(Dača se vraća na "Kralja Ibija".) 

BABA: Kad se čovek malo podseti slično su govorili i nemački nacisti. Nije tako davno bilo. 
DAČA: Rumeni Bil, ovako nakostrešen, sada mi liči na pitbul sapiensa. 
ŽENA (zajedljivo):  E, sad si me utešio. 

(Svetlo se upola smanji.)  

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: drži novine. Ćerka skakuće oko Muškarca. Svetlo na Muškarca. Muškarac čita.)  

MUŠKARAC: Džejmi Šej, portparol NATO dao je sledeću izjavu na konferenciji za štampu u Briselu: "Za NATO vojnika važi da je odličan skakač. Naime, NATO vojnik bez ikakvog zaleta može da preskoči reku široku dvadesetak metara, a ima takve mišiće koji se trenutno mogu zategnuti i odbaciti telo poput neke snažne čelične opruge. Ipak, i pri najdužem skoku NATO vojnik preskoči samo desetak puta veće rastojanje nego što je njegova visina." (Svetlo nestaje sa Muškarca.) 
ĆERKA: Bombardan! Bombardan! Bombardan!  

(Kafe. Svetlo se pojačava. Prostorija je prazna - nigde nikoga. Iz radija dopire muzika. Povremeno se čuje huk aviona. Ulazi Konobar: naslanja se na šank.) 

KONOBAR (potišteno): Lokatora još nema. 

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: savija novine i stavlja ih pod pazuh. Ćerka skakuće oko Muškarca. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Jutros sam čuo na radiju da rat na Kosovu nisu izazvali Ameri već su ga Srbii pažljivo isplanirali. (Svetlo nestaje sa Muškarca.) 
ĆERKA: Tomahavk! Tomahavk! Tomahavk!  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Porodica je na okupu. Deda je kostimiran kao kralj Ibi. TV je uključen: odvija se prenos protestnog rok koncerta "Pesma nas je održala" sa Trga Republike u Beogradu. Izvođačima i publici su na grudima prikačene stilizovane mete sa natpisom "TARGET" /meta/. U publici su uočljivi transparenti.) 

TRANSPARENTI: 
F - 117 A = SKUPA BRUKA AMERIČKE AVIJACIJE  

AVIONE SLOMIĆU TI KRILA DA NE LETIŠ ZA DEBILA! 

ŠTO SE KURČIŠ KAD NE ZNAŠ DA LETIŠ? 

NOĆNI SOKO IZGUBIO OKO! 

MEDLIN NIJE BUŠNA!  

NATO TRUPE POLJUBITE ME U DUPE! 

(Na bini se smenjuju izvođači. Publika izvikuje parole.) 

PAROLE: 
ZAUSTAVITE PLANETU! BIL KLINTON MORA DA SIĐE. 

NEMA NAM DRUGE - MORAMO POBEDITI! 

BUŠIĆEMO VAM AVIONE KAO ŠARENE BALONE.  

TONI BLER - KLINTONOV KER! 

KLINTON NEMA PIŠU.  

(Žena, Dača, Ćerka i Sin se smeju i aplaudiraju. Deda je skinuo nokšir sa glave. Drži ga u desnoj ruci: maše njime iznad glave i poskakuje.) 

DEDA (uzvikuje): Bolje rat nego patka! Bolje rat nego patka! Bolje rat nego patka!

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu: savija novine i stavlja ih pod pazuh. Ćerka skakuće oko Muškarca. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC: Kaži ti meni šta je to tomahavk. 
ĆERKA: Američka raketa. 
MUŠKARAC: Kaži ti meni šta je to pustinjska oluja. 
ĆERKA: Američka ratna operacija. 
MUŠKARAC: Kaži... 

(Muškarac odmahuje rukom. Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Kafe. Svira tiha muzika. Svetlo se pojačava. Dača za jednim stolom sa dvojicom igra karte. Za drugim stolom sede dva gosta. Konobar posluje oko šanka. Čuje se udaljena huka aviona. Konobar iznenada postavlja pitanje.) 

KONOBAR: Gospodo, imate li vi gas-maske? 
PRVI SAIGRAČ: Što pitaš? Da nećeš možda da kupiš? 
KONOBAR: Mediji javljaju da nam Milosrdni anđeo sa neba pušta otrovne gasove i posipa nas bakterijama. Možda baš sada bacaju neka govna na nas. 
DAČA: Ne trebaju nama gas-maske. Srbi su otporan narod. 
PRVI GOST: Ja se više ne bih zezao. Sutra kupujem jednu. 
DRUGI GOST: Ja sam ostao bez maske. Prisvojila ju je moja žena. 
PRVI SAIGRAČ: I meni moja. 
PRVI GOST: Što im ih ne oduzmete? 
DRUGI GOST: To nikako. 
DRUGI SAIGRAČ: Jača je od tebe? 
DRUGI GOST (šaljivo): Nije. Ali kada stavi masku preko lica dođe mi nekako lepša. 
PRVI SAIGRAČ (šeretski): A moja kada stavim šaku preko filtera meša kao luda. 

(Smeh. Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Sin stoji: drži mobilni telefon. Razgovara. Svetlo na sina.) 

SIN: Šta si radila večeras? 
ŽENSKI GLAS: Gledala sam na televiziji neki film u kome Silvester Stalone raznosi neka vozila i objekte na zemlji u rušilačkom besu. Dok se film odmotavao kroz prozor sobe se videlo nebo obasjano ružičastim plamenom iz pravca Pančeva, a povremeno su se čule i slabe detonacije. Odustala sam od filma sa Staloneom, izašla na terasu i nastavila da posmatram nebo nad Beogradom. Bilo je kudikamo interesantnije i realnije, skoro do granice nadrealnog. 
SIN (šaljivo): Baš ti zavidim: ja sam potpuno otupeo. Vremenom sam se navikao na zvuke "tomahavka" kao na kloparanje noćnog tramvaja. 
ŽENSKI GLAS (šaljivo): Teško tebi. Nema ti spasa. 

(Svetlo nestaje sa Sina.)

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Baba je sama u sobi. Drema u fotelji. TV je uključen. Emituju se vesti. Sin ulazi u sobu. Proverava Babu mašući rukom ispred njenog lica. Uzima daljinski i isključuje televizor. Baba se naglo budi. Ljutito se obraća Sinu.) 

BABA: Što si isključio televizor? 
SIN (smireno): Spavaš. 
BABA ("nakostrešeno"): Ne spavam. Uključi ga. 
SIN (pritiska daljinski, smireno): Video sam, dobro sam video da spavaš. (Na TV ekranu se umesto vesti vrti neki crtani film.)
BABA (manje "nakostrešeno"): Nikada ne spavam dok gledam crtaće. 
SIN: Malopre su bile vesti. 
BABA: Ti ćeš da mi kažeš.

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Dača i Deda ulaze. Deda je kostimiran i naoružan kao srpski ratnik iz vremena Kosovskog boja. Konjušar sedi za stolom, čita novine i sluša tranzistor. Dača i Deda lagano prilaze stolu. Dača se rukuje sa Konjušarom i seda za sto. Deda cupka pored stola.) 

KONJUŠAR: Vama ne manjka benzin kad svaki dan dolazite na hipodrom. Za vas sankcije ne važe. 
DAČA: Ne važe samo danas. Morao sam da krešem auto zbog Dedinog kostima: jedva se kreće u njemu. Trebaće nam dizalica da ga popenjemo na konja. 
KONJUŠAR (gledajući u Dedu, šaljivo): Dok kažeš "kad ja tamo a ono međutim" ovolika gvožđurija na njemu ima kao magnet da privuče natističke bombardere. 
DEDA (izvikuje): Ja sam Miloš Obilić! Ja sam Miloš Obilić! Ja sam Miloš Obilić! 
KONJUŠAR (smešeći se): Baš je sladak. Kad god dođe ovde ulepša mi dan. (Konjušar uzima novine sa stola i počinje brzo da ih prelistava.)   
DAČA: Da penjemo Dedu na nekog konja. Postaje nervozan. 
KONJUŠAR (gleda u novine): Prvo da ti pročitam nešto. 
DAČA: Pusti sad novine. Dosta mi je gluposti za čitav život. 

(Konjušar ne obraća pažnju na Dačin odgovor. Počinje da čita uz tihu rok muzičku podlogu.)

KONJUŠAR: Metroom na onaj svet. Njujork, 19. maja 1999. (AP) - Starac je ušao u njujorški metro, zauzeo sedište i tiho umro, a onda se ko zna koliko sati vozio pre nego što je neko od živih putnika obavestio policiju. Starac nije identifikovan, a ne zna se ni na kojoj je stanici ušao na voz, rekli su policajci, naglašavajući da samo mogu da procene koliko se dugo mrtvac truckao u podzemnoj, na liniji južni Menhetn - Bronks. "Imate li pojma koliko ljudi spava u metrou?", pitao je jedan policajac novinare. "Ako neko umre i baš ne padne na saputnike ili se ne usmrdi, niko ga neće primetiti." 
DEDA (glasno): Ja sam Miloš Obilić! Ja sam Miloš Obilić! Ja sam Miloš Obilić! 
DAČA (šaljivo): Novi svetski poredak nameće novi svetski način života i umiranja. Mi smo poslednja generacija koja brine o starcima. Pokušaj da zamisliš naše sinove ili buduće unuke kako nas šetaju gradom i ne stide se kad pred drugima izvalimo: "Ja sam Miloš Obilić!". Vožnja metroom na onaj svet je i naša budućnost. 
DEDA (glasno, lupivši pesnicom o sto): Ja sam Miloš Obilić! 
KNJUŠAR (dok ustaje, kroz smeh): Obiliću, odoh da ti osedlam najboljeg konja.

 (Konjušar se udaljava. Tranzistor počinje da šušti: Dača ga isključuje. Oglašava se sirena za vazdušnu opasnost. Čuju se avionski motori. Dača podiže glavu uvis. Deda i dalje cupka. Čuju se detonacije. Konjušar se vraća i seda za sto.) 

KONJUŠAR: Moramo malo da sačekamo. Konji su uznemireni od zvuka sirene. 
DEDA: Ja sam Miloš Obilić! Ja sam Miloš Obilić! Ja sam Miloš Obilić! 
DAČA (Konjušaru): Važi, ali da raširimo suncobran. Na ovom suncu Deda ima pod ovim plehovima da propišti kao ekspres lonac. 

(Konjušar i Dača ustaju. Šire suncobran i postavljaju ga pored Dede. Sedaju ponovo za sto. Konjušar uključuje tranzistor: čuje se rok muzika.) 

KONJUŠAR (veselo): Dok se konji ne smire pročitaću ti taze letak. Mislim da nas zezaju.
DAČA: Da čujem. 
KONJUŠAR: Važno upozorenje Srbima! Mnogi vojnici mogu brzo da lete. Srpski vojnik leti oko sedamdeset kilometara na sat. Neki ruski vojnici dostižu i do stopedeset kilometara na sat. Međutim, ni najveći rekorderi među vojnicima po brzini leta ne mogu da se mere sa američkim vojnicima. Američki vojnik leti brzinom većom od zvuka: zbog toga postaje nevidljiv! 
DAČA (veselo): U pravu si: udaraju nam fini jadac. Samo ovakav zez Ameri ne mogu sami da smisle: nešto mi govori da im je neki naš govnar pomagao. 
KONJUŠAR (nasmeja se i obrati Dedi): Obiliću, idemo po konja. 

(Deda i Konjušar izlaze. Deda i konjušar se vraćaju. Deda jaše dršku od metle sa konjskom glavom. Čuje se brujanje avionskih motora. Konjušar seda za sto pored Dače. Deda kruži oko njih. Srećan je. Obraća im se.) 

DEDA (pompezno): Murat je moj! Murat je moj! Murat je moj!

(Kafe. Svetlo se ne pojačava. Dača ulazi lagano. Na stolovima i šanku gore sveće. Za jednim od stolova sede Pisac i Slikar sa "jarećom" bradicom: malo su "gasirani". Dača prilazi njihovom stolu i seda na praznu stolicu.)  

DAČA (Piscu, šaljivo): Gospodina Slikara viđam skoro svaki dan, ali tebe nigde nema. Pre neki dan sam pomislio da nisi možda riknuo.  
SLIKAR (zajedljivo): Ima ga. Samo ti ne zalaziš po skloništima i podrumima. (Pisac se kiselo smeška. Ćuti.) 
DAČA (Slikaru, šaljivo): Sinoć sam uspeo da prodam tvoju sliku onom somu. Treba da mi poljubiš guzu. 
SLIKAR: Mogu samo da ti kupim gumene bombone. (Dača podiže desnu ruku uvis. Konobar odmah donosi tri piva i menja pepeljaru. Sva trojica podižu flaše i nazdravljaju.) 
DAČA (Piscu, posle gutljaja piva): Pa pričaj Pisac. Šta se to događa s tobom. 
PISAC (spušta flašu na sto, ozbiljno): Čuvam rukopise. 
DAČA: Od bombi? 
PISAC: Ne. Nego mi neko krade reči. 
DAČA (šaljivo): Čučanje po skloništima te je učinilo duhovitim. 
PISAC (ozbiljno): Ne šalim se. Odnedavna su iz rukopisa počele da mi nestaju reči, tek onako. Bez traga i glasa. Neko vreme nisam ništa preduzimao. Mislio sam da sanjam ili da umišljam: prosto nisam mogao da poverujem da je tako nešto moguće. Ali, u rečenicama su zjapile beline. 

(Dača i Slikar se zgledaju. Namiguju jedan drugome dok Pisac govori. Nakreću pivo.)

PISAC: Počeo sam da krijem rukopise. Nije vredelo. Prikradao sam se kući iz dvorišta, preko travnjaka i motrio kroz prozore ne bih li spazio lopova. Bio sam neumoran u tome, ali bez uspeha. Ne shvatam u čemu je štos. Pitam se šta da radim. 
DAČA (Piscu): Ako se ne zezaš onda beži iz skloništa među živi svet. 
SLIKAR (dodaje šaljivo): Da priviješ na grudi nešto žensko. (Pisac nastavlja da priča kao ništa nije čuo.) 
PISAC (sada sa paćeničkim izrazom lica): Nedostaje mi skoro svaka druga reč. Preostale reči postale su sasvim besmislene. Bez mojih reči ja sam ništa: od njih sam stvorio svet po svojoj meri. I bio neko u njemu. 
DAČA I SLIKAR (uglas, šaljivo): Ne kenjaj. Ti si neko samo sa nama: zajebi skloništa.
(Pisac ih posmatra zbunjeno. Dača i Slikar namiguju jedan drugome i nakreću pivo.)
PISAC (dok podiže flašu): Koji kreteni. 
(Sva trojica ispijaju pivo. Vraćaju prazne flaše na sto. Dača podiže desnu ruku uvis. Konobar donosi tri flaše piva i dok posprema sto pokušava da ispriča vic.) 
KONOBAR: Znate li kako političari igraju šah među sobom? 
DAČA: Ne. 
KONOBAR: Uzimaju figuru po figuru dok tabla ne ostane prazna. 
DAČA: Ha. 
SLIKAR: Šta li rade sa praznom tablom? 
KONOBAR: Ne bih znao. Ja sam ovo shvatio kao vic: nisam išao tako duboko. 

(Pauza.)

KONOBAR: Uvek mi ujebete vic. 
PISAC (Slikaru): Obrij sa lica taj picin prkos, ne ličiš na muško. 
SLIKAR (veselo): Ovu turu ja plaćam. Čovek se povratio. 

(Treći prostor. Čuju se "tihe" eksplozije. Muškarac ulazi polako sa upaljenom svećom u rukama. Staje. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Ni jedan ludak nije uspeo da ostvari novi svetski poredak.

(Muškarac duva u sveću. Plamen se gasi. Ne čuju se više eksplozije. Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlo se ne pojačava. Dača je sam u sobi. Sedi za stolom: pred njim su dve velike sveće. Čita knjigu. Zvoni telefon. Dača nevoljno ustaje i podiže slušalicu.) 

ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Dačo, ovde tvoja Drugarica iz Njujorka. Kako si, šta radiš? 
DAČA: Ništa naročito. Proizvodim atomske bombe i bojne otrove. Silujem i proganjam Šiptare. Koljem, palim, razaram.  
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Šališ se? O tome govori i CNN. Kaži da se šališ? 
DAČA: Mrtav sam ozbiljan.  
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Šta se to čuje tako glasno? 
DAČA: U toku je natistička humanitarna akcija "Plemeniti anđeo". Ovi tvoji šalju redovno. Uglavnom noću. Šalju bolnicama, školama, mostovima, elektranama, fabrikama, muzejima, spomenicima, bibliotekama, crkvama, grobljima. Naročito su izdašni prema ženama, deci u inkubatorima, izbegličkim kolonama. Pre pola sata su čak pomogli kinesku ambasadu, jedan hotel i farmu svinja. 
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Ja o tome ne znam ništa. Samo znam da bombarduju vaše vojne ciljeve. CNN ne laže! 
DAČA: Tu si u pravu. Juče su bombardovali dečje obdanište: tu se, kažu vaši i CNN, odgajaju budući vojnici. Natisti i CNN ne lažu. 
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Amerikanci nisu nacisti. 
DAČA: Nisam rekao da su nacisti nego natisti. Razlika je u jedmom slovu, a to je velika stvar. 
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Ti me zavitlavaš. Nisi se promenio. Samo da znaš: prosečan Amerikanac voli vaš narod. 
DAČA: I prosečan Srbin obožava vaš narod. Samo mu ne pomaže. 
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Izgleda da nisam pogodila pravo vreme za razgovor. Ali da znaš da smo mi ovde jako zabrinuti za vas. 
DAČA: I mi ovde smo zabrinuti za vas. 
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Ne bih da se prepirem s' tobom. Šta ćeš sad da radiš? 
DAČA: Malo ću da pišem. 
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: Pa to znači da imate struju. 
DAČA: Nemamo, ali gori skladište goriva u blizini pa se dobro vidi. 
ZABRINUTI ŽENSKI GLAS IZ SLUŠALICE: S tobom nešto nije u redu. Javiću se kad ti bude bolje. Zdravo.

(Dača ostavlja slušalicu. Svetlo se pojačava. Dača uključuje TV: emituje se spot pesme "Riblje čorbe" "POGLEDAJ DOM SVOJ ANĐELE". Dača pojačava ton i seda na trosed.) 

DAČA (po završetku spota, za sebe): Mene si našla!

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Ćerka se kreće kao indijanski tragač. Muškarac ulazi lagano. Staje. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Do bombardovanja Srbije od strane Amerike i NATO ratom se smatrao sukob dve vojske. (Ćerka staje ispred Muškarca: gleda ga u oči.) 
ĆERKA (osvrnuvši se oko sebe): Crvenkapa je krenula. Prati je. Nemoj da je izgubiš, odveše nas kod bake. 

(Muškarac namignu. Svetlo nestaje sa Muškarca.)

(Dnevna soba. Svetlo se ne pojačava. Svi su na okupu. Nema struje: upaljene su sveće. Čuje se muzika sa tranzistora. Baba, Žena i Dača sede za stolom: igraju karte. Deda je kostimiran kao Kozak: šetka se po sobi i pokušava da igra kazačok. Sin i Ćerka sede na trosedu i igraju čoveče ne ljuti se. Najednom se svetlo pojačava. U sobi postaje življe. Sin uzima daljinski i uključuje TV. Obraća se Babi i Ženi.) 

SIN (šaljivo): Domaćice, imate sreće. Zamrzivači ponovo zuje. 

(Baba i Žena se kiselo smeškaju. TV je "proradio": Brižit Bardo daje izjavu. U donjem levom uglu ekrana je znak BBC-a. Dača isključuje tranzistor. Deda gleda u TV kao opčinjen. Simultani prevodilac je glasniji od BB.)

BABA: Tišina. Govori Dedin seks simbol i velika zaštitnica životinja. (Deda prilazi lagano: stiče se utisak da bi ušao u TV.) 
GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Za mene je taj rat u Srbiji užasan, okrutan, strašan, kao što su uostalom svi ratovi. Nikako ne razumem činjenicu, da svet nije mogao ili nije hteo, da u tom trenutku reaguje na pravi način i u pravo vreme kako bi sprečio tu užasnu, nemoguću klanicu. Ja sam na strani Srba, naravno! To je razumljivo, Amerikanci osvajaju svet! Njihove navike i običaji protive se svakoj civilizaciji. Varvari su. Kolju životinje, a ja se protiv toga borim svakodnevno. VOLITE ŽIVOTINJE! 
DEDA (pokazuje rukom na sebe, kao da se nudi): Ja sam zver! Ja sam velika zver! Retka zver! (Svi se smeju Dedinoj predstavi. Odjednom se čuje huka aviona. Čuje se i znak za vazdušnu opasnost. ) 
SIN: Ovo je bila "zakasnela". 

(PVO je proradila: čuju se detonacije, glasovi i aplauzi sa "ulice". Kroz "prozor" se vide tragovi svetlećih metaka.) 

PRVI GLAS: To majstori! 
DRUGI GLAS: Tako je! Bravo! 
DEDA: Izbušite ih k'o đevđire! 
TREĆI GLAS: Kad siđete dole guze će da bole! 
ČETVRTI GLAS: Pogođena je još jedna raketa! Hoćete još? (Deda podiže ruke uvis i pljeska dlanovima ) 
DEDA: Za Ruse će vam trebati više aviona. 
SIN (šeretski): Kakav divan vatromet. 
DAČA (šaljivo): Oni što čuče po podrumima nikada neće saznati šta su propustili noćas. 

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Dača ulazi: nosi fasciklu pod pazuhom. Izgleda zadovoljno. Čuje se znak za vazdušnu opasnost. Prilazi Urednikovom stolu: rukuju se.)

UREDNIK (srdačno): Dačo, nešto te nema. Našao si izdavača koji bolje plaća? 
DAČA (seda na stolicu, šaljivo): Nisam Uredniče. Slaba mi je produkcija. Pauziram dok bombe padaju oko kuće. A nestaje i struja: zeza mi računar. 
UREDNIK: Čitao sam neke velike pisce koji su pisali guščjim perom uz plamen sveće.
DAČA (pruža fasciklu Uredniku): Oni su bili u prednosti: guščja pera ne zahtevaju struju. 
UREDNIK (kiselo): Kurajberska šala. 
DAČA: Šala nas je održala. 
UREDNIK: Ima malo viskija. Kako ćeš? 
DAČA: Šta? 
UREDNIK: Viski. 
DAČA: Sa dosta razumevanja. 
UREDNIK: Ima malo viskija, ali u ovo vreme malo razumevanja. 
(Urednik sipa viski u čaše. Dača uzima čašu: nazdravljaju.) 
DAČA (zapalivši cigaretu): Čitaj to pažljivo. Uloženo je mnogo truda.
(Urednik zainteresovano prelazi pogledom preko rukopisa dok pijucka viski. Neki put trepne, načini grimasu. Ili naduva obraze. Dača puši, pijucka viski i ne odvaja pogled od Urednika.) 
UREDNIK (Dači, završivši čitanje): Nešto si se umudrio. 
DAČA: Postajem vrlo pribran kada mislim da zavisim od nečijeg mišljenja: tada imam utisak da ostali svet ne postoji. 
UREDNIK (značajno): Vidi, jedna od ovih priča obično je sranje, prosto - u njoj se nalazi od svačega po nešto, a to je ništa. Druga je izuzetna, ona je apsolutno predivna i čista. Ono što bi trebalo sada da uradim jeste da jednostavno odbacim jednu i odaberem drugu. 
DAČA ("nakostrešeno"): To je ta čuvena tvoja mala mržnja? 
UREDNIK (smeškajući se): Ima kod jednog filozofa teza, odnosno čitava teorija da su zajebancije korisna stvar i da su potrebne ljudima kao vrsta higijene. 
(Dača najednom izgleda smireno i zadovoljno. Čuje se znak za prestanak vazdušne opasnosti. Urednik i Dača prinose čaše usnama.) 
DAČA (posle ispijenog pića i prestanka znaka vazdušne opasnosti): Ima kod drugog filozofa teza, odnosno čitava teorija da rat služi harmoničnom razvoju ljudske vrste. 

(Kafe. Svetlo se pojačava. Za jednim od stolova sede dvojica rmpalija u teget treger majicama. Izgledaju opasno. Ispred njih je po kocka šećera. Izgleda kao da razmišljaju punom parom, na način kako to rade šahisti amateri. Dača ulazi. Oko stola stoji nekoliko kibicera. Pokazuju Dači da ne pravi buku. Malo iza ostalih stoji Konobar. Dača mu se obraća.)   

DAČA (zainteresovano): O čemu se radi? 
KONOBAR: Kladili su se. 
DAČA: U šta? 
KONOBAR: Na čiju će kocku šećera prvo da sleti mušica.(

Najednom dopire huka aviona. Malo kasnije se čuju dve snažne detonacije. Niko se ne pomera, samo kivno klimaju glavama ili odmahuju rukama.) 

PRVI RMPALIJA (udarivši se po čelu): Poplašiše nam mušice!
DRUGI RMPALIJA (udara pesnicom o sto): E, jebaćemo im mater! 
KIBICERI (u horu): Stvarno im treba jebati mater! 
(Dača ih napušta i seda za slobodan sto: pokazuje rukom Konobaru da priđe.)
KONOBAR: Izvoli. 
DAČA (šaljivo): Jedno ledeno pivo. Sa iglicama: kao iz Sibira. 
KONOBAR: Imaš sreće. Noćas je bilo struje. 
DAČA (ironično): Blago meni. Sreća me prati kroz život. 
(Konobar ulazi u šank. Brzo se vraća sa flašom piva i čašom na poslužavniku. Hoće da nalije pivo u čašu. Dača mu pokazuje rukom da to ne radi.) 
DAČA: Zaboravio si. Pivo pijem isključivo iz flaše. 
KONOBAR (šaljivo): Mi smo neki čudan narod. Ni tebi ne smeta da piješ dok se razbacuju bombama? Mogla bi neka da te iznenadi. 
DAČA (odmahuje rukom, šaljivo): Nisam ja te sreće. Mene do sada ništa nije iznenadilo. Ni loz, ni loto, ni bingo, ni sportska prognoza. Zašto bi onda bomba. 
KONOBAR (pogledavši u Staljinov portret, žustro): Sve će im Rusi naplatiti! Snimaće Ameri ponovo filmove o crvenima. 
DAČA (za sebe, dok Konobar odlazi, šaljivo): Vidim, KGB je širom otvorio vrata. Još samo Deda da stigne. 

(Svetlo se upola smanji.) 

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe, kao da se poverava): Tražio sam im vizu. Odbili su me za pet minuta. Kad razmišljam o tome najteže mi pada to što sam morao da pišem molbu. Još više me je sramota šta sam sve srao u molbi. Bože, kako sam im se uvlačio u bulju! Kada bih mogao samo da se uvučem u njihovu arhivu i pocepam to sranje. Umreću nesrećan ako to ne uradim. 

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Svi su prisutni. Dača pretražuje po Internetu sa slušalicama na glavi. Sin se obuva. Deda je odeven u dečje mornarsko odelo: cupka pred vratima i gleda u Babu. Sin prilazi Dači i tapše ga po ramenu. Dača skida slušalice.) 

SIN: Šta slušaš? 
DAČA (šeretski): Slušam "Odmor u Srbiji" od "Mrtvih Amera". 
SIN: Štos je vrhunski, iako si maznuo ideju od "Mrtvih Kenedijevih". Ti si genije. 
DAČA: Znam. Nešto ti treba? 
SIN: Daj neku kintu da kupim banane za majmune. Vodim Dedu u zoološki vrt. Neka ga obiđe još jednom pre nego što ga natististička ratna mašinerija pretvori u prah i pepeo.
DEDA (Babi, cupkajući): Idemo da jedemo majmune! 
BABA (krsteći se): Idete da ih hranite, blago meni. 
(Deda i Sin izlaze. Zvoni telefon. Dača skida slušalice i ostavlja ih na sekreter. Prilazi telefonu i podiže slušalicu.) 
DAČA: Halo. (Čuje se radosni glas Dačinog kuma.) 
KUM: Kume! Znaš li šta rade pametni Srbi dok padaju bombe po Srbiji? 
DAČA: Kaži. 
KUM (šeretski): Javljaju se glupim Srbima telefonom iz inostranstva. Ha! ha! ha!
DAČA: Ti si se dugo trudio da postaneš pametan. Koliko znam do pre neki dan to ti nije uspevalo. 
KUM: Uspelo mi je kume. Ipak mi je uspelo! Izvini što nisam stigao da se pozdravimo. Sve je bilo navrat-nanos. 
DAČA: Nema veze. Važnije je to što možeš da telefoniraš iz inostranstva dok mi "tomahavk" preleće preko kuće. 
KUM (oduševljeno): Javljam se iz Vašingtona. Ovde se sada stvara svetska istorija. DAČA: U pravu si Kume. Ameri su maštoviti i bogati: stvoriće novu istoriju. Izmisliće oni sve i svašta, kao što su izmislili i Ramba i King Konga i ostale majmune. 
KUM: U Americi možeš sve da uradiš a da ne izađeš iz kola. 
DAČA: Zadivljen sam. To je sasvim dovoljno za sreću. 
KUM: Ti si kao nešto ljut na mene? 
DAČA: Taman posla. Baš se divim tvojoj snalažljivosti. 

(Veza se prekida. Dača spušta slušalicu i odlazi do sekretera. Seda za sekreter. Stavlja slušalice na uši i počinje da kuca po tastaturi.) 

DAČA: I ti si me našao! 

(Svetlo se upola smanji.)  

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Deda je u kadi. Pred njim je proširen sastav ratne flote: nosač aviona, bojni brod, krstarica, razarač, oklopni krstaš i topovnjača. Igra se ratnim brodićima: gura ih ispred sebe izvodeći "taktičke vežbe". Dača stoji pored njega sa frotirskim mantilom u rukama. Nervozan je.) 

DEDA (kružeći topovnjačom oko nosača aviona): Potopiću ja tebe. Videćeš ti šta je pravi kapetan. 
DAČA: Potopi ga već jednom. Pašću u nesvest od stajanja. 
DEDA (ne reaguje na Dačinu upadicu): Potopiću ja tebe. Videćeš ti ko sam ja.   
DAČA (nervozno): Deda, ispadaj napolje. Mora još neko da se okupa: samo što nije nestala struja. 
(Deda ustaje i izlazi iz kade. Dača mu navlači frotirski mantil. Deda još uvek "preti".)
DEDA (preteći kažiprstom): Potopiću ja tebe. Vratiću se ja.
(Deda i Dača ulaze u dnevnu sobu. Baba sedi u fortelji i prekida razgledanje albuma sa fotografijama. Obrača se Dedi.)
BABA: Je l' te okupao Dača? 
DEDA: Ne znam. Pomiriši me.   

(Kafe. Čuje se tiha muzika. Svetlo se pojačava. Konobar stoji iza šanka. Za jednim od stolova. Dača igra preferans. Ulazi Slikar. Nosi sliku. Prilazi šanku. Stavlja sliku na šank. Seda na stolicu.) 

KONOBAR: Šta je, hoćeš opet da mi uvališ sliku umesto para? 
SLIKAR: Kako ti izgleda ova slika? 
KONOBAR: Zelena je, kao iz duševne bolnice. 
SLIKAR: Da je prefarbam u finu crvenu? a? 
KONOBAR (odmahuje rukom, uzima sliku, ostavlja je iza šanka): Ne moraš da se trudiš, ovom ću da pokrivam kacu sa kiselim kupusom. 
DAČA (šeretski): Zar tako sa delom jednog genija? 
SLIKAR (okrenuvši se ka Dači): Zezaš, a taman sam hteo da ti kažem da sam video tvoju novu knjigu. 
DAČA: Gde si video moju knjigu? 
SLIKAR: U klonji na benzinskoj pumpi. Dobro mi je poslužila. (Svi se smeju osim Dače.)
DAČA (sačekavši da se ismeju, teatralno): Gledajte i plačite. Uver betl! 

(Pauza.)

PRVI SAIGRAČ (bacivši karte na sto): Svet ih je prepun. 
DAČA: Koga ili čega? 
DRUGI SAIGRAČ: Seronja.
(Smeh. Dača se smeje i vrti glavom.)
SLIKAR (Dači, kroz smeh): Tvoji fazoni nisu mogli da prođu: upao si u makaze igrača svetske klase. 

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Osobe koje je trebalo da svedoče protiv predsednika Klintona na sudu zaspale na železničkim šinama pa ih je pregazio voz.

(Pauza.)

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): I drugo. Američko pivo je odlično za čišćenje zubnih proteza.

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. Porodica je na okupu. Dača kuca po tastaturi računara. Deda je kostimiran kao Čarli Čaplin. Nalepio je brkove i paradira po sobi. Baba sedi u fotelji i gleda TV. Žena, Sin i Ćerka sede na trosedu. Ćerka drži ogledalo u desnoj ruci i pravi grimase. Žena i Sin zainteresovano prate TV. Na ekranu, ispred spikera, u donjem desnom uglu ispisano je: SKY NEWS, 3. jun 1999. Spiker čita vest: simultani prevodilac ga prati. Na ekranu počinju da prikazuju snimak Narodne skupštine.) 

GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Posle sedamdeset dva dana neprekidnog bombardovanja od strane devetnaest NATO zemalja na čelu sa Amerikom, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je dokument za postizanje mira G-8 koji su doneli najviši predstavnici Evropske unije i Rusije. Dokument predviđa bezuslovno i ubrzano povlačenje srpske vojske, policije i administracije sa Kosova. Dokument, takođe, predviđa prisustvo vojnih i policijskih trupa NATO, UN i Rusije pod komandom SAD. Dokument, na kraju, predviđa da uvođenjem međunarodne civilne uprave prestaje suverenitet Srbije nad teritorijom Kosova. Zbog lošeg iskustva sa srpskom stranom NATO će nastaviti bombardovanje sve dok Skupština Srbije i predsednik Milošević ne stave potpise na već usvojen dokument, javlja "Rojter". 
(Ćerka počinje da pevuši i taktira nogom. Sin se okreće ka Ženi.) 
SIN (razočarano): Kosovo je izgubljeno? Je l' ovo kapitulacija? 
ŽENA (zajedljivo): Nije. Pobedili smo. Opet smo pobedili. 
DAČA (mirno, gledajući u monitor): I ako ovi engleski pederi slučajno ne lažu, opet ništa nije konačno izgubljeno. Otpor okupatoru nema rok trajanja. Kod nas sve dugo traje, pa i rat. Ovaj rat je tek počeo i ima još o, ho, ho da traje. Možda još sto godina. Setite se prošle Kosovske bitke. Setite se šta se dogodilo Turcima: nije tako davno bilo. 
ŽENA (zajedljivo): Znamo. Srbi su gubili bitke, ali nikada ni jedan rat. 

(Niko ne odgovara. Dača nastavlja sa kucanjem po tastaturi. Žena nervozno menja kanal. Na TV ekranu su TV spikerka i Medlin Olbrajt. U donjem levom uglu je znak CNN-a, zatim: Vašington, 3. jun 1999. TV spikerka počinje da čita vest, simultani prevodilac je prati.) 

GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Srbi se ponovo izvukli. Američki sekretar za inostrane poslove Medlin Olbrajt obratila se novinarima povodom sednice Narodne skupštine Republike Srbije: "Znala sam da će Srbija pristati na sve i konačno odustati od Kosova, kolevke albanske civilizacije. U oktobru prošle godine sam već izjavila da su Srbi jaki samo na rečima. Da su junaci samo u nepostojećim bitkama i pesmama koje su sami o sebi ispevali. Ipak, ako stavimo ruku na srce, pokazali su malo junaštvo: branili su se do pet porušenih fabrika, tri mostića, dva nestanka struje i jednog TV repetitora."
(Deda je podigao štap uvis: uperio ga je prema televizoru. Obraća se Medlin Olbrajt.)
DEDA: Malena, uguraću ti sladoled u gaćice. Bitka još nije završena! 
(Baba gleda u Dedu i počinje da se smeje.) 
BABA (smešeći se): Za njene gaćice biće ti potrebno da isprazniš neku bolje snabdevenu poslastičarnicu. 
(Ćerka prestaje da pevuši. Obraća se Babi i Ženi zabrinuto.) 
ĆERKA: Sve devojčice imaju pubertetske bubuljice. Samo ja nemam ni jednu. 
SIN (Ćerki, ljutito): Poludeću od tvojih bubuljica. 
ĆERKA (uvređeno): Neću da ti recitujem pesmicu o slonu. 
SIN (Dači, sarkastično): Bombardovanje sam izgleda preživeo. Ali pubertetske bubuljice tvog mezimčeta i Dedine Ruse ne verujem. 

(Svetlo se upola smanji.)

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac stoji raširenih nogu. Svetlo na Muškarca.) 

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Osoba koja je trebalo da svedoči protiv predsednika Klintona na sudu pronađena bez glave. Izgleda da nije umrla prirodnom smrću.

(Pauza.)

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Drugo. Gospođica Medlin Olbrajt piše u tajnosti autobiografsku knjigu pod radnim naslovom "Kako sam postala baletan". 

(Pauza.)

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): I treće. Ima korisnih stvari u umiranju: možeš da pušiš koliko hoćeš.

(Svetlo nestaje sa Muškarca.) 

(Kafe.Tihu muziku remeti udaljena huka aviona. Svetlo se pojačava. Konobar stoji iza šanka. Za jednim od stolova sede dvojica pripitih. Jedan od njih posmatra veliku fotografiju.) 

PRVI PRIPITI (zapliće jezikom i drži kažiprst uperen u fotografiju): Šta ti je ovo? 
DRUGI PRIPITI (zapliće jezikom): Skup na Ravnoj Gori. 
PRVI PRIPITI: Kakvi su vam ovo kostimi? 
DRUGI PRIPITI: Četnički. 
PRVI PRIPITI: Moj matori se borio u prošlom ratu na strani partizana. Rekao mi je da vas je sve pobio. I šumu je, kaže, posekao. Otkud sada vi ovde?! Otkud sad šuma ovde?! (Pauza. Udara se dlanom po čelu.) 
PRVI PRIPITI: Gospode! Izgleda da me je slagao.

(Konobar se smeje. Udaljena sirena oglašava kraj vazdušne opsnosti. Svetlo se upola smanji.)  

(Treći prostor. Čuje se tiha muzika. Muškarac ulazi. Staje. Svetlo na Muškarca.)

MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Jutros sam čuo na "Glasu Amerike" da u Americi roditelji mnogo koriste skrivene kamere u dečjim igračkama. Zamislite, te male kamere prate rad dadilja. Napravljeni snimci se često koriste kao dokazni materijal za odbijanje isplate usluge, ako se utvrdi da ponašanje dadilje ne odgovara utvrđenim standardima.

(Pauza.)

MUŠKARAC (raširivši ruke): Eto, čak i upotreba malih skrivenih kamera čini ih velikim. Prosto kao zgažena jagoda. 

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. U sobi su Baba, Žena i Dača. TV je uključen, ali niko ga ne gleda. Dača sedi za sekreterom: igra šah na računaru. Baba i Žena sede za stolom. Zauzete su "gledanjem" u karte. Posle prvog akorda pesme "HEJ DŽO" Džimija Hendriksa Žena i Dača se brzo okreću prema TV. Na ekranu se odvijaju ratne scene na teritoriji Srbije od 24. marta 1999. godine, prvog dana bombardovanja, pa do 3. juna 1999. godine, sedamdeset drugog dana bombardovanja i zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije - bez ikakvih komentara: samo dokumentarni materijal. Ratne scene poklapaju se sa stvarnim datumima koji se, bez naziva mesta događanja, smenjuju u donjem levom uglu ekrana. NAPOMENA: Prilog treba da predstavlja neku vrstu "spota" koji ne sme da deluje patetično. Dužina spota poklapa se sa dužinom muzičke podloge.) 

DAČA (u toku priloga, ironično): Ave Džo, morituri te salute! 
ŽENA: Kome ti to? 
DAČA: Onima što su neoprezno zagazili u živo blato. 
(Prilog se završava. Žena ćuti.) 
BABA (Dači, ozbiljno): Mi se ne spremamo da umremo.   
DAČA: Baba, mislio sam na Amere. Nije im bio dovoljan Vijetnam: ponovo prave greške u koracima.   

(Svetlo se upola smanji.)  

(Treći prostor. Sin i Devojka "igraju" tenis. Deda je odeven kao teniser, ali je samo u ulozi posmatrača. Izgleda kao da se zabavlja. Iza njegovih leđa za stolovima sede gosti u teniserskoj opremi. Dok odjekuje muzika sa razglasa Devojka i Sin u belom vitlaju reketima. Deda steže prstima žičanu ogradu. Pomera glavu levo-desno. Srećan je.)

DEDA (ushićeno): Oni igraju tenis. Oni su teniseri! 

(Muzika prestaje. Počinju vesti. Deda nastavlja da steže prstima žičanu ogradu. Pomera glavu levo-desno. Srećan je.) 

GLAS SPIKERA: Šiptarske i srpske izbeglice su "nebo i zemlja". Pariz. 5. jun 1999. (Mond) - Zvaničnici UN tvrde da šiptarskim izbeglicama, naviklim na kapućino i CNN, moraju da pruže viši standard života da bi održali njihovo osećanje dostojanstva i stabilnosti. O propisu UN agencije - Svetski program hrane (VFP) izbeglice svuda dobijaju dnevno sledovanje obroka od 2.100 kalorija. Za kosovske Šiptare tih 2.100 kalorija stiže u obliku pilećeg patea, vakumiranog sira, svežih pomorandži i mleka. U nekim pakovanjima gotove hrane za Šiptare ima i kafe i voćnih kolača...! U Srbiji i Crnoj Gori, srpskim izbeglicama se, umesto gotove hrane, servira zrnevlje (pšenica, proso, pasulj...) do mere od 2.100 kalorija. Bob Alen menadžer organizacije "SAVE" je izjavio da su Srbi mnogo prostiji: Šiptarima održati dostojanstvo i stil života daleko je teže. Zato su, kako je još izjavio Bob Alen, u izbegličkim kampovima u Makedoniji Šiptarima na raspolaganju mobilni telefoni na iznajmljivanje, kao teniski tereni i... 
DEDA (ushićeno): I oni igraju tenis. I oni su teniseri! 

(Gosti iza Dedinih leđa počinju da se smeju njegovoj upadici. Sa razglasa ponovo dopire muzika. Devojka i Sin i dalje igraju tenis. Deda nastavlja da steže prstima žičanu ogradu. Pomera glavu levo-desno. Srećan je. Čuje se huk aviona: gosti prestaju da se smeju i upućuju poglede ka "nebu".) 

PRVI GOST (smireno, "znalački"): Ovaj samo snima. 
(Deda prestaje da prati igru. Podiže glavu ka nebu i počinje da se smeši. Obraća se "pilotu".) 
DEDA (šeretski, "dozivajući" rukom): Ako imaš penis sleti da igramo tenis! 
(Avion se udaljava. Iza Dedinih leđa dopire grohotan smeh.) 
GOŠĆA (šaljivo): Ovaj nije teniser. 
DRUGI GOST (u Dedinom stilu): Ili nema pišu.   

(Dnevna soba. Svetlo se pojačava. U sobi su samo Baba, Žena i Dača. Čuje se tiha muzika sa radija. Dača sedi za sekreterom i kuca po tastaturi računara. Baba i Žena sede na trosedu. Žena čita Babi članak iz novina.) 

ŽENA: Dr Džon Kulman piše da moderni jahači Apokalipse slobodno jašu iza novih imena: Televizija, Internet, Vazduhoplovi smrti i Politika moći. Izopačeni umovi naučnika u službi američke ratne mašinerije razradili su novu vrstu ratovanja čiji je glavni cilj, pored fizičke likvidacije, ovladavanje kolektivnom svešću jednog naroda. Ova vrsta ratovanja se ne preduzima i vodi radi fizičkog osvajanja teritorija već radi uspostavljanja "kontrole" nad narodima i rukovodstvima stranih zemalja, odakle se očekuje velika ekonomska korist. Udarna sredstva ovog ratovanja (jezik, slika i informacija - specijalno podešeni da utiču na svest napadnutog) doživela su, iz neobjašnjivih razloga, potpuni neuspeh samo u napadu na duh Srba i Iračana. Zato što je ovaj način ratovanja sa Srbijom i Irakom omanuo nastupili su Vazduhoplovi smrti. Od strane Amerike i NATO još traje fantomsko i genocidno bombardovanje ovih zemalja.
BABA (sarkastično): Znači, nastupila je diplomatija. 
ŽENA: Ne razumem. 
BABA: Viktor Igo je zapisao: "Ubiti jednog čoveka je zločin, a ubiti jedan narod je diplomatija". 
(Dača prestaje sa kucanjem i okreće se ka Ženi.) 
DAČA (Ženi, šaljivo): Imam nešto bolje od tog jalovog naučničkog naklapanja na koje trošiš tvoje nežne glasne žice. 
ŽENA: Imaš nešto bolje?. 
DAČA (zadovoljno): Nego šta. Dok nam se ovih dana i noći odvijao ruski rulet iznad glava, između dva nestanka struje, uspeo sam da napišem dobru kratku priču. 
ŽENA: Pročitaj je. 
DAČA: Moraćeš sama. Umorio sam se. 

(Žena ustaje sa troseda. Staje Dači iza leđa i spušta ruke na njegova ramena. Gleda u monitor.) 

DAČA: Čitaj naglas. Voleo bih da čujem kako zvuči. 
ŽENA (šaljivo): Tvoje želja će biti uslišena. 
(Žena počinje da čita priču naglas. Dok čita tekst prati komičnim pokretima.) 
PRIČA: 

ODLASCI

gledam je lepa je još uvek je volim vodili smo ljubav svaki dan pa svaki drugi pa petkom pa s mene pa na uštap ali sada čisto da se otresem pokušavam da je podsetim na stara dobra vremena zguza ali prekasno poče rat pade bomba pade zid bežimo u podrum gologuzi goloruki u podrumu gužva smrad plač izvlačimo se potrbuške ukočenih zakrvavljenih očiju napolju mrak blato buka prelazim pogledom preko jedva vidljivih zgrčenih tela s leva nadesno s desna nalevo pomeramo se gologuzi goloruki pomera se svaki od nas i svi zajedno pomeramo se sa zapada na istok ili sa istoka na zapad u mraku u blatu mučenje hladnoća guram vučem noga se opruža ruka se savija svi zglobovi rade glava sustiže ruku potrbuške predah to se dešava u prostoru ničijem prostoru koji se ovde uzima kao put u slobodu put u slobodu prema istoku ili prema zapadu čudno a i smrt vreba prema zapadu i prema istoku po pravilu pa bilo nas četvorica ili milion znači i četvorica i milion nijedan konačan broj bilo parni bilo neparni san dat mi je san kao varam ženu kao okusio sam ljubav sa nekom ženicom po mojoj meri koja i sama sanja i to u snu o muškarcu po svojoj meri to mi je u životu dato ovaj put

(Žena završava čitanje priče.) 
DAČA (zadovoljno): Da je sada nisam izbacio pukao bih. 
ŽENA (grli Daču, šaljivo): Zar zbog ženice po tvojoj meri? 
BABA (krsti se): Mogao si da izbaciš nešto pametno. Nešto bez prostakluka. Na primer, nešto o stradanju Srba. 
DAČA: Baba, ovo je priča samo o stradanju. 

(Svetlo se upola smanji.)  

(Treći prostor. Ćerka ulazi lagano. Svetlo na Ćerku. Ćerka staje i počinje da recituje pesmu "Lav" Dušana Radovića: reči izgovara kao da hvata vazduh. Izvija se lagano u telu.)

PESMA:
Bio jednom jedan lav... 
Kakav lav? 
Strašan lav, 
narogušen i ljut sav!  

Strašno, strašno!  

Ne pitajte - šta je jeo. 
Taj je jeo šta je hteo 
- tramvaj ceo 
i oblaka jedan deo!  

Strašno, strašno!  

Išao je na tri noge, 
gledao je na tri oka, 
slušao je na tri uva... 
Strašno, strašno!  

Zubi oštri, pogled zao? 
on za milost nije znao!  

Strašno, strašno!  

Dok ga Brana, 
jednog dana, 
nije gumom izbrisao. 

Strašno, strašno! 

(Svetlo nestaje sa Ćerke. Sin ulazi lagano. Staje pored Ćerke. Svetlo na Sina.) 

SIN (šeretski, kao da se poverava): Ulica na drugoj obali reke danas je postala nedostupna. Podrumaši su nam zabranili da prelazimo preko pešačkog mosta, jer su na stazi ispred iscrtani neki čudni znaci. Niko nije umeo da ih protumači. Pričalo se da je to neko upozorenje i da je, najverovatnije, delo bića iz svemira. Pratio sam sa velikim zanimanjem ponašanje seronja. Hteo sam nešto da im kažem, ali sam digao ruke primetivši veliku napetost. Krstili su se i izgledali preplašeno. Bio sam, da budem sasvim iskren, potpuno zadovoljan, jer su te čudne žvrljotine bile remek-delo klinaca iz naše ulice. 
(Svetlo nestaje sa Sina. Ulazi Muškarac. Staje pored Sina. Svetlo na Muškarca.)
MUŠKARAC (osvrnuvši se oko sebe): Nešto za neupućene. Kolumbo nije znao da čita mape: otkrio je Ameriku iz neznanja. 
SIN (okrenuvši se ka Muškarcu): Vi se uvek osvrnete oko sebe pre nego što se obratite publici. Zašto? 
MUŠKARAC (stavivši brzo šake na tur): Plašim se da me ne iznenadi engleski ministar inostranih poslova.

(Svetlo nestaje sa Muškarca.)  

(Dnevna soba. Svetlost se pojačava. Porodica je na okupu. Dača sa slušalicama preko ušiju kuca po tastaturi računara. Deda se na podu igra velikim globusom. Levom rukom okreće globus oko ose a desnom, sa strelicom za pikado u šaci, kruži iznad gornje hemisvere. Baba sedi u fotelji i gleda TV. Žena, Sin i Ćerka sede na trosedu. Ćerka drži ogledalo u desnoj ruci i popravlja frizuru. Žena i Sin zainteresovano prate TV. Na ekranu, ispred spikera, u donjem desnom uglu ispisano je: SKY NEWS, 12. jun 1999. Iza spikerovih leđa se odvija snimak prolaska ruske vojske kroz Srbiju, njihov ulazak u Prištinu i zauzimanje aerodroma Slatina. Spiker čita vest: simultani prevodilac ga prati.)

GLAS SIMULTANOG PREVODIOCA: Rusi prvi stigli na Kosovo. U toku protekle noći veća grupa ruskih oficira i vojnika sa mehanizacijom i vojnom opremom stigla je iznenada iz Bosne na Kosovo i zaposela prištinski aerodrom. Unutar NATO zavladao je ledeni muk zbog fakta da je Moskva "ukrala šou" spremljen u Makedoniji za potrebe svetskih televizijskih kamera. Prizor ruske kolone u usiljenom maršu prema Kosovu prikazan na televiziji prenerazio je čelnike NATO i predsednika Klintona jer to polsednjih desetak godina nije bio "ruski stil"... (Sin uzima daljinski i sasvim utišava ton.) 
SIN: Smejali smo se Dedi. Ali izgleda da Ruje ponovo jašu. 
ŽENA (zajedljivo, dok traje prilog): Globalne seljačine ovaj zez neće tako lako da prebole. 
BABA: Oni još nisu preboleli ni ruski pobednički ulazak u Berlin 1945. godine. 
ĆERKA (uperivši kažiprst na vrh nosa): Ova je pubertetska!

(Na TV se bez tona odvija snimak ulaska engleskih, nemačkih, italijanskih, francuskih i američkih trupa na Kosovo. Dača prestaje sa kucanjem. Oslobađa levo uvo od slušalice, okreće se ka televizoru i počinje da prati program.) 

DAČA: Evo i starih dobrih nemačkih vojnika. Postaju nam stalne mušterije. 
BABA: Bez Nemaca i Srba ni jedan rat u Evropi ne može da prođe. Ko je rekao: fatalna privlačnost? 
DAČA (šaljivo): Možda Ruje mogu ponovo da pomognu da anđelima brže potkrešemo krilca? 
BABA (zajedljivo): Možda u nekom drugom životu. 

(Dača ne odgovara: sasvim skida slušalice i "odvrće" radio. Sobom se razleže pesma "UMRI DŽO" grupe "Bojeve glave". Niko ne reaguje na Dačin ispad. Na TV se, bez tona, odvijaju unapred režirane komične scene napredovanja, smešnog osvrtanja oko sebe i nišanjenja u imaginarnog protivnika, guzatih natista u operaciji "ZAJEDNIČKI ČUVAR". Pesma se završava. Svi ćute. Na TV počinje da se emituje novi prilog - i dalje bez tona. Ekranom promiču slike kolona srpskih izbeglica na traktorima, motokultivatorima, u pretovarenim automobilima.) 

ŽENA (dok traje prilog): Gospode! Sve se ponavlja. Traktoristi su nam sudbina. 
DAČA: Tačno. Sve se ponavlja. Ali mi smo uporan narod. Pet stotina godina smo ratovali za slobodu i nismo odustali dok nismo oterali Turke. 
ŽENA (zajedljivo): Toliko možemo da izdržimo - sigurno. 
ĆERKA (uperivši kažiprst na vrh nosa): Ova je pubertetska! 
SIN (lupivši se dlanom po čelu): Nikada neću da završim fakultet. Kad god uspem da spremim neki ispit, izbije rat.

(Deda najednom zabada strelicu pikada u globus koji se okreće. Malo kasnije vadi strelicu iz zaustavljenog globusa i okreće se ka Babi. Srećan je.) 

DEDA (pokazuje rukom na globus): Hej! Amerika ima rupu. Amerika ima rupu! 

(Svetlo se upola smanji.)

 NA VIDEO-BIMU POČINJE DA KRUŽI: 

TO BE CONTINUED
NASTAVIĆE SE

 

.................. Napomene:
- Sve ilustracije (osim Hitlera sa natpisom NATO) su komjuterske grafike autora teksta. Grafika Hitlera moja je približna kopija karikature Rade Krstinić objavljene u Politici 30. maja 1999.
- Drama je jednim delom slobodna adaptacija novinskih članaka, radio i TV vesti.
- Pesme: "Ide zima" i "Slon" preuzete su iz Bukvara. 
1) Grafit iz knjige THE WORST ENGLISH, Beografiti 1997.

U Kragujevcu, od 25. marta do 22. juna 1999.

Zoran Spasojević

___________________
Dodatak: Cenzura ili? 

"Gavrilov Princip ili kako sam postala baletan" najbolji je komediografski tekst domaćeg dramskog pisca sa konkursa 29. pozorišnog festivala Dani komedije u Jagodini za 2000. godinu. Žiri u sastavu Muharem Pervić, predsednik, Radomir Putnik i Slobodan Žikić doneo je jednoglasnu odluku o nagradi u do tada najjačoj konkurenciji. 
Ova "dokumentarna komedija", kako ju je nazvao Radomir Putnik, pisana je u vreme agresije NATO na Srbiju. Nastajala je svakodnevno od 25. marta do 22. juna 1999. godine, sačekujući događaje. Televizijsku verziju otkupio je Umetnički program TV Beograd. 
Dolaskom nove revolucionarne demokratske vlasti ovaj tekst je izbačen iz već pripremljenog za štampu 113. broja časopisa "Teatron". Zatim je novo rukovodstvo RTS zabranilo da se ovaj tekst realizuje, zajedno sa takođe nagrađenom i otkupljenom TV dramom "Amerika ima rupu" i naručenom i otkupljenom humorističkom TV serijom "Bez naslova". Novac prikupljen za snimanje navedenih tekstova usmeren je za snimanje TV filma "Kordon" i humorističke TV serije "Kazneni prostor", autora Gorana Markovića i Nebojše Romčevića, prvoboračkog tandema Oktobarske revolucije.

- 15 -


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2003. Sva prava zadržana

- ETNA -