Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15


EURI, EURI

(radio-komedija)

(Ulica u novogodišnjoj atmosferi: čuju se zvončići, prigodna glazba, žumor razdraganih prolaznika zahvaćenih blagdanskom idilom i kupovnom groznicom)

JOSIP: (misli) E, i ta Nova godina! Ja uopće ne razumijem zašto se svi toliko njoj vesele. Em su godinu dana stariji, em bolesniji, a i ova kupovna groznica ih ubija! A Regica želi pun stol! Kao da stol mora biti krcat hranom? Eto i popis mi je tutnula da ne bih slučajno nešto zaboravio! A jedino što sam zaboravio jest da nemam novaca! Uopće ne znam kako ću spojiti period od petnaestog do prvog. A ako Regicu ne poslušam, imat ću umjesto hrane njezinu jezikovu juhicu. A onda između dva zla, biram hranu i sav novac nek' potrošim, briga me! A poslije? U siječnju! I regica i ja ćemo stat' u red za pučku kuhinju! Više nemamo ni od koga posuditi, a ona hoće pun stol! E, hebi ga! Kao da se slavi punim želucem, a ne srcem! A ja bih... Gle! 100 eura na podu! (uzbuđeno) Stvarno euri! Samo da se osvrnem da li ih je netko drugi primijetio... Nije! Tooo! Možda sam miljenik sreće? Eto, stat ću na njih, a onda ću se sagnuti kao da si zavezujem cipele, podići ih i smjestiti nek se griju u mom džepu! Sigurno je i njima hladno! Sva sreća da su svi dobre volje, nasmiješeni, razdragani, pa nitko ne gleda u pod i nije ih vidio... Uh, što volim Novu godinu!... Stao sam! Saginjem se i... Jao!
FRANJO: Jooj!
JOSIP: Pardon, gospodine...
FRANJO: Moja glava!
JOSIP: Pardon, nisam Vas vidio.
FRANJO: Prihvaćam ispriku.
JOSIP: Znate, zaista mi je žao. (misli) Moram ga se riješiti što prije i podići eure. (govori) I znate, ovaj...?
FRANJO: Da?
JOSIP: Sigurno imate još mnogo obaveza, pa Vas ne bih htio više ometati, pa...
FRANJO: Pa?
JOSIP: Sretna Nova!
FRANJO: Sretna Nova!
JOSIP: Ovaj... Onda, kao što rekoh... Ne želim Vas više ometati. Sretna Nova!
FRANJO: Ni ja Vas, samo slobodno krenite.
JOSIP: Molim?
FRANJO: I Vi, zasigurno imate mnogo obaveza... 
JOSIP: Imam, imam...
FRANJO: I Vas sigurno ženica čeka da se vratite s namirnicama.
JOSIP: Čeka, čeka...
FRANJO: Pa, Vi slobodno krenite. 
JOSIP: A Vi?
FRANJO: Ja ću još malkice ostati i pričekati da me glava prođe.
JOSIP: Pravit ću Vam društvo, da ne budete sami. 
FRANJO: Ne trebate, zaista ne trebate.
JOSIP: Ali ja hoću, nije mi teško (misli) Vraga mi nije teško! Neka se samo makne! (govori) Osjećam se kriv zbog Vaše glavobolje... 
FRANJO: Ne trebate se osjećati... Slobodno krenite, zaista...
JOSIP: (misli) Što sad? Ovaj k'o mrtav: ni makac! Udrvenio se! Moram ga se riješiti, moram! Euri čekaju! A da mu skrenem pozornost, neka se on osvrne na nešto, a ja ću podići eure? Neka se osvrne, recimo na... (govori) A da sjedenete... Recimo, na onu klupu?
FRANJO: Klupu?
JOSIP: Tamo...
FRANJO: Onu?
JOSIP: (misli) Sad! 
FRANJO: A zašto ste se sagnuli?
JOSIP: Ovaj, odvezala mi se pertla...
FRANJO: Koja? Ne vidim ni jednu.
JOSIP: Mrak je pa ne vidite...
FRANJO: Ali vidim eure.
JOSIP: (uzbuđeno) Eure?! Koje eure?
FRANJO: Ove kod Vaše cipele.
JOSIP: Pa to vam se samo pričinja? Vidite da nema nikakvih eura.
FRANJO: Gazite moje eure.
JOSIP: Molim?
FRANJO: Moje!
JOSIP: Čekajte malo... Odakle Vaše?
FRANJO: Iz džepa ispalo 100 eura, htio sam ih podići kada ste me udarili glavom. Mislio sam da ih možda niste primijetili i htio sam Vas odmaknuti, pa kada odete podići svoje eure. No, Vi ste ih primijetili i upravo lijevom cipelom stojite na njima.
JOSIP: Koja slučajnost, isto sam mislio i ja. Pali su mi iz džepa i htio sam ih podići kada ste se i Vi sagnuli...
FRANJO: Vi ne govorite istinu!
JOSIP: Vi ne govorite istinu! Usto ste i bezobrazni! Ma, odakle Vama pravo da jednom gospodinu, kao što sam ja, kažete da ne govori istinu! A Vi ne govorite istinu! 
JOSIP: Vi me još i vrijeđate!
FRANJO: Ne, Vi mene vrijeđate!
JOSIP: Vi mene!
FRANJO: Vi mene!
JOSIP: Izgledate kao gospodin. Tako ste lijepo odjeveni! Sigurno dobro i zarađujete, imate sjajan posao, udobnu fotelju, a tako se ponašate prema meni, prema radničkoj klasi, koja mukotrpno radi u tri smjene, koja radi na normu, koja ima samo pola sata pauze... Ma, sram Vas bilo!
FRANJO: Sram bilo Vas!
JOSIP: Tlačite radničku klasu! Buržuju jedan!
FRANJO: Vi ste...
JOSIP: Kupujete tvornice, kradete gdje stignete...
FRANJO: Dosta! Svi nas gledaju!
JOSIP: Sad Vam je neugodno! A kad radnicima djelite otkaze! Knjižice ko učiteljice đacima! Tad Vam nije neugodno! Tajkunu jedan!
FRANJO: Ma, prestanite!
JOSIP: Tajkunu!
FRANJO: Digli ste cijelu halabuku! Svi nas gledaju...
JOSIP: Neka! Nek nas i snima i televizija! Mene nije strah reći ono što jest. Vi ste lažnom privatizacijom za kunu kupili tvornicu!
FRANJO: Ma, molim Vas...
JOSIP: Isti ste političar! Sve biste u svoj džep! I eure!
FRANJO: Ma, o'š ti zašutit'? 
JOSIP: Prijetite li mi? Ma, ljudi moji.... 
FRANJO: Pa, zatvorit te treba! Kako se to ponašate? Tako star, a pamet niste stekli.
JOSIP: Zato ste vi stekli tvornice, a tako mladi! 
FRANJO: Sad mi je dosta! 
JOSIP: Da me ne biste još i udarili? Šakom po glavi radnika!
FRANJO: Trebalo bi te...
JOSIP: Nogom po radničkoj klasi! Joj! Gurnuli ste me! Ljudi moji, vidite li vi to? Nova godina je, a ovaj me tuče! 
FRANJO: Ne laži! Nisam te ni tak'o!
JOSIP: Gurnuli ste me! Skoro' sam pao, glavu si razbio! A bolovanje je malo... 
FRANJO: Ma, šuti! Udarit ću te!
JOSIP: Ljudi, jeste li čuli? Tući će me! Policiju! Policiju! Zovite policiju!
POLICAJAC: Ne treba, tu sam.
JOSIP: Hvala Bogu da ste došli! Ovaj bi me još i ubio. A Nova godina je!
POLICAJAC: Dokumenta, molim!
FRANJO: Izvolite, gospodine policajac.
JOSIP: E, sad ste manji od makova zrna! Čak se i ulizujete, ha?
POLICAJAC: Tišina! Dokumenta i od Vas, molim.
JOSIP: Evo, evo, sad ću... (vadi dokumente) Izvolite...
POLICAJAC: Ime?
JOSIP: Piše.
POLICAJAC: Vaše ime molim!
JOSIP: Ako Vam dam svoje ime, kako ću se onda ja zvati?
POLICAJAC: Jel' se vi to šegaćite sa mnom?
FRANJO: Vidite, gospodine policajac, da on ni vlast ne poštuje?
POLICAJAC: Ništa Vas nisam pitao. Dođi ćete i Vi na red, pa ćete imati priliku propjevati, ispričavam se, progovoriti. Dakle... Ime, molim!
JOSIP: Josip!
POLICAJAC: Prezime?
JOSIP: Mirković.
POLICAJAC: Rođen dne?
JOSIP: Piše Vam?
POLICAJAC: Hoćete li da Vas ja privedem u postaju, pa ćete tamo propjevati dok vas mi odgojnom palicom odgajamo? Ispričavam se, više nismo grubi, više nema vaspitne palice. Imamo sada nove metode... Želite li ih upoznati?
JOSIP: Hvala, ne bih!
POLICAJAC: Dakle?
JOSIP: Rođen sam 19.3.1947. Po horoskopu sam riba, podznak blizanci. Zaposlen sam u tvornici cipela "Kraš" kao pomoćni skladištar. Oženjen sam, imam dvoje djece. Stariji mi studira veterinu, a kći medicinu. Hobi mi je rješavanje križaljki, gledanje televizije i kartanje s prijateljima subotom...
POLICAJAC: Dakle, kockate, ha? Poker i te stvari...
JOSIP: Ma, ni govora, gospodine policajac. Mi, onako, znate...
POLICAJAC: Sve ja znam, sve ja znam! Vi samo lijepo sve priznajte i mi ćemo lijepo s vama postupati.
JOSIP: Ovaj...
POLICAJAC: A, Vi, gospodine? Ime, molim?
FRANJO: Franjo Grginović, rođen 29.11.19...
JOSIP: Za Dan Republike. Ovaj, bivše...
POLICAJAC: Ništa Vas nisam pitao. Vi ste imali svoj monolog, sad je red na gospodina. Nastavite.
FRANJO: Po zanimanju sam...
POLICAJAC: E, preskočili ste!
FRANJO: Što?
POLICAJAC: Niste rekli koje godine ste rođeni.
FRANJO: 1974.
JOSIP: Kad je donesen Ustav.
POLICAJAC: Ustav?
JOSIP: 1974. donesen je Ustav o granicama prema kojima smo se razvojili u samostalne, nezavisne, države. Baš zgodno. Rođen na Dan Republike kada je donesen Ustav. Sigurno je član SDP-a, bivša komunjara!
FRANJO: Nisam, nego HDZ-a!
JOSIP: Lopov! Znao, sam, čim sam Vas vidio. 
FRANJO: Pa, gospodine, učinite nešto...
JOSIP: Nakrali ste se, nakrali!
POLICAJAC: Dosta!
JOSIP: A sad nas još i otpuštate!
FRANJO: Ma, učinite neš...
POLICAJAC: Dosta! Bilo je dosta! Privest ću vas! Pa lijepo vi u postaji...
JOSIP: Ja ne bih. Bio sam 71. U proljeće!
POLICAJAC: Onda, red i disciplina! 
JOSIP: Ja sam za.
FRANJO: Ja poštujem vlast.
POLICAJAC: Zašto ste se sukobili? Zašto ste remetili javni red i mir?

(Josip i Franjo jedan drugome upadaju u riječ, a onda se njihovi glasovi izgovaraju istovremeno)

JOSIP: Ja sam stao...
FRANJO: Meni je palo...
JOSIP: On je...
FRANJO: On je stao na ...
JOSIP: I onda je...
FRANJO: Na moje eure...
JOSIP: Vrijeđao me...
FRANJO: eure. I počeo me...
JOSIP: Pa je...
FRANJO: Praviti scenu, a ljudi...
JOSIP: I onda je...
FRANJO: A on je...
JOSIP: Gurnuo me i...
POLICAJAC: Dosta! Jedan po jedan! 
FRANJO: Mogu li ja nešto pitati?
POLICAJAC: Pitajte.
FRANJO: Tko će prvi?
POLICAJAC: Prvi?
FRANJO: Početi pričati. Znate, da ponovno ne upadamo jedan drugome u riječ.
POLICAJAC: U pravu ste. Eto, počnite gospodine... (čita s legitimacije) Josip Mirković, vi.
JOSIP: Bilo je ovako. Jutros sam ustao, obrijao se...
FRANJO: Majko Božja, on počinje od jutra!
POLICAJAC: Tišina, molim, gospodine (čita s legitimacije) Franjo Grginović.
FRANJO: Neka požuri, čeka me ženica.
JOSIP: I mene Regica.
POLICAJAC: Požurite.
JOSIP: (govori poput sportskog komentatora) Popio sam kavu, pojeo na brzinu, Regica mi je u ruke tutnula popis i rekla da to sve poslije posla moram kupiti...
FRANJO: Brže, brže...
JOSIP: (ubrzano) Zaboravio sam popis, morao sam se vratiti kući po njega, pa u dućan, pa sam stao tu, pa sam udario glavom o gospodina, pa me gospodin gurao, pa mi prijetio, pa me udario, pa me...
FRANJO: Laže! Nisam ga udario. On je meni stao na moje eure i ...
POLICAJAC: Eure?! Kakve sad eure?
JOSIP: Nikakve. Evo, možete mi pretražiti džepove, ništa nećete naći.
FRANJO: Ali ako mu podignete lijevu nogu, ugledat ćete ih!
JOSIP: Nisam konj da mi gleda pod nogu!
FRANJO: Samo pogledajte.
JOSIP: Kopita su mi u redu.
FRANJO: Pogledajte.
POLICAJAC: Podignite nogu.
FRANJO: Evo ih, vidite li ih. 
JOSIP: Gle, stvarno, euri?!
FRANJO: To su moji. Pali su mi iz džepa.
JOSIP: Ovaj, meni su pali. 
FRANJO: Nisu!
JOSIP: Jesu. Kada sam iz džepa vadio popis oni su mi naprosto pali. A upravo sam ih mislio promijeniti. Trebaju mi za kupovinu.
POLICAJAC: Dakle, ovi euri su, tvrdite, Vaši?
JOSIP: Jesu.
FRANJO: Nisu. Moji su.
JOSIP: Nisu tvoji, nego moji!
FRANJO: Moji su. Meni su pali iz džepa!
JOSIP: Mogli su Vam pasti, ali ovi euri nisu Vaši. Vaši su možda tu negdje. Potražite ih. Ukoliko ih netko drugi nije našao.
FRANJO: Vi ste ih našli!
JOSIP: Tko ih nađe, njegovi su. A ovi su moji, koji su meni pali.
FRANJO: Nisu, nego moji!
JOSIP: Moji!
FRANJO: Moji!
JOSIP: Gurnuli ste me. Jeste li vi vidjeli da me je gurnuo?
POLICAJAC: Nisam.
JOSIP: Kako niste? Gurnuo me, skoro sam pao! 
POLICAJAC: Gledao sam eure. I nešto ustanovio.
FRANJO: Što?
JOSIP: Da su moji?
POLICAJAC: Tišinu, molim. Ozbiljno pitam: čiji su ovo euri?
FRANJO: Moji!
JOSIP: Moji!
POLICAJAC: Dakle, čiji su.
FRANJO: Moji!
JOSIP: Nisu tvoji, nego moji!
POLICAJAC: Vaši?
JOSIP: Sto posto, garant!
POLICAJAC: A i Vi tvrdite da su Vaši?
FRANJO: Sigurno!
POLICAJAC: Da zaključimo: ovih sto krivotvorenih eura su...
FRANJO: Krivotvorenih?
JOSIP: Rekli ste: krivotvorenih?!
POLICAJAC: Krivotvorenih. 
FRANJO: Jeste li sigurni?
JOSIP: Garant?
POLICAJAC: Vidite li ovo...?
FRANJO: Da.
JOSIP: Hoću i ja vidjeti.
POLICAJAC: Evo i Vama. Ovo...?
JOSIP: Zaista krivotvorina! 
FRANJO: Amaterska!
POLICAJAC: Fotokopirana! 
JOSIP: A ja se veselio pronalasku...
POLICAJAC: A krivotvorenje je kažnjivo po zakonu kao krivično djelo. 
FRANJO: I ja sam se veselio pronalasku...
POLICAJAC: Kakvom sad pronalasku?
FRANJO: Kako da kažem? Ovi euri, zapravo i nisu moji...
POLICAJAC: Kako nisu?
JOSIP: Jesu, jesu! Odmah sam ja znao - on je prevarant! Krivotvorac! Lopov! Njega treba u zatvor!
FRANJO: Ali euri su Vaši - Vi biste trebali u zatvor!
JOSIP: Vaši su!
FRANJO: Vaši su!
JOSIP: Vaši su!
FRANJO: Nisu moji, nego tvoji!
POLICAJAC: Stop! Stop!
JOSIP: Stao sam! I to na Vaše eure!
FRANJO: Vaše!
POLICAJAC: Čiji su euri razjasnit ćemo u postaji. A sad, fino, obojica idete u maricu, pa u postaju! A tamo...
FRANJO: A mogu li ja dobiti svoju osobnu?
POLICAJAC: Što će Vam?
FRANJO: Znate, ja imam mnogo obaveza. A kako euri nisu moji. Znate...
POLICAJAC: Znam, sve ja znam. Vaše je samo da priznate čiji su ovo euri, da odrobijate kaznetinu i ništa više.
JOSIP: I ja moram ići. Znate...
POLICAJAC: Sve ja znam, Vi samo priznajte...
FRANJO: Znate, ja moram (potrči)
JOSIP: Drž'te ga, bježi!
POLICAJAC: Stoj! Stoj! U ime zakona - stoj! Uh, pobježe! Neka, ostala mi njegova dokumenta. A Vas vodim.
JOSIP: Nemojte! Euri su njegovi, časna riječ! Da nisu - ne bi pobjegao. Lopov jedan! Ma nemojte sa mnom u postaju! Eto, priznat ću sve, samo me pustite!
POLICAJAC: Da Vas pustim, priznat ćete?
JOSIP: Sve, samo me ne vodite. Regica me čeka!
POLICAJAC: A euri?
JOSIP: Koji euri? Eto, već sam zaboravio. Zaboravite ih i Vi, molim Vas. Kao da se ništa nije zbilo. Molim Vas...
POLICAJAC: Ne mogu. Zaista ne mogu!
JOSIP: Možete, možete...
POLICAJAC: I mogao bih, samo da nema...
JOSIP: Nema, nema...
POLICAJAC: Ima, ima...
JOSIP: Nema, a čega to?
POLICAJAC: Onog tamo...
JOSIP: Što to?
POLICAJAC: Ma, ono... Vidite li ono tamo?
JOSIP: Ja ništa ne vidim!
POLICAJAC: Ma, onaj tamo parkirani kombi.
JOSIP: A onaj bijeli...
POLICAJAC: Baš taj. Dakle, vidite ga!
JOSIP: Ništa ja ne vidim.
POLICAJAC: Odvest ću Vas u postaju.
JOSIP: Vidim, vidim!
POLICAJAC: E, kada vidite, da li vidite i onog tamo što nam maše.
JOSIP: Ovaj...
POLICAJAC: Postaja.
JOSIP: Vidim, vidim!
POLICAJAC: Nasmiješite se.
JOSIP: Ovaj...
POLICAJAC: Dajte samo. Snima nas.
JOSIP: Snima nas?
POLICAJAC: Snima. A sve ovo je: skri... skri...
JOSIP: Skri...
POLICAJAC: ...vena
JOSIP: Skrivena...
POLICAJAC: Kamera.
JOSIP: Skrivena kamera!
POLICAJAC: Skrivena kamera!
JOSIP: I ovo...? Za zbilja? Ništa za zbilja?
POLICAJAC: Ovo Vam ništa nije za zbilja! Nasmiješite se i mahnite!
JOSIP: A ja sam mislio. E, jeste me, jeste. A onaj pobježe? I onaj je Vaš?
POLICAJAC: I on je naš! A sve je to...?
JOSIP: Skrivena kamera!
POLICAJAC: U pravu ste. Zahvaljujem Vam se na suradnji.
JOSIP: A kada će se to prikazivati? Na kojem programu?
POLICAJAC: Upravo se emitiralo u Novogodišnjem programu "Etne".
JOSIP: Možda me i Regica vidjela?
POLICAJAC: Možda je.
JOSIP: A mogu li joj mahnuti?
POLICAJAC: Nažalost prekinuli smo snimanje. Bili ste izvrsni! Izvolite dokumenta.
JOSIP: Odmah sam ja znao da je ovo skrivena kamera. Onaj vaš bio je pravi gospodin. Ni slučajno on ne bi krivotvorio eure. On ih ima k'o moja Regica uputnica, a Regica je stvarno bolesna i sve je boli. Ma, znao sam ja da je to sve za šalu. 
POLICAJAC: Doviđenja! Bilo mi je drago!
JOSIP: I meni! Doviđenja!
POLICAJAC: (misli) E, napokon je otišao. Što je strah u očima. Čak vidi i ono što ne vidi. Ma, kakva skrivena kamera! A onaj pobježe. Ma znao sam ja da ti euri nisu ni od jednoga od njih. Sada su moji. I original su! I moji su! I original su! I nitko mi ništa ne može!
POLICAJAC II: Kolega, dokumenta molim!

k r a j

Ratko Bjelčić

- 15 -


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2003. Sva prava zadržana

- ETNA -