IN-OUT
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 37



AFORIZMIĆI


Nastavnik je tako dobro postavio pitanje, da sam ja ostao bez reči.

Kad naš Džeki skače od sreće, s njim skaču i buve.

Najviše volim da pomažem tati kada se on odmara.

Kako će Džeki da nas čuva od lopova, kad nam on krade hranu iz kuće.

Meni treba više vremena da osvojim lepu Jelenu iz VIII/4,
nego što je trebalo Grcima da osvoje Troju.

Ne znam zašto nastavnica pored ocene dva piše – dovoljan,
 kad je za mene i dvojka odlična ocena.

Kad mi mama napiše domaći zadatak,
ja joj dozvolim da posle na miru gleda televiziju.

Između hemije i mene nema baš nikakve hemije.

Nastavnica me je zbog nestašluka ponovo poslala kod direktora.
Što smo je nas dvojica izogovarali.

Naš pas je pravi poliglota. On zna da laje, kevće, reži, cvili i zavija.

Ko po ceo dan traži prijatelje na Fejsbuku, izgubi ih u stvarnosti.

Kad možemo da radimo sve što hoćemo, mi onda odlučimo da ne radimo ništa.

Moja tetka se pojede što mnogo jede.

Lopta je moj najbolji drug. Uvek je raspoložena za igru.

Tata će mi dati džeparac. Čim ga dobije od dede.

Ne strahujem da ću pokvariti neku ocenu. Ja imam sve jedinice.

Najviše volim da delim užinu sa devojčicama koje su na dijeti.

Vesna sve dečake obara s nogu. Ona trenira džudo.

Anđela je najlepša devojka. Pod uslovom da se i ja njoj sviđam.

U školi mi se najviše sviđaju tri stvari: mali odmor, veliki odmor i školski raspust.

Aleksandar Čotrić



BICIKL

Bicikl mi daju
Na dva točka, sveti,
Ali nisam znao
Da može da leti.

Da pogodi voli
Centar svakog grma,
Primamljiva njemu
Ulica je strma.

Nije što je strma,
Al' brige me brinu
Kako da bicikl
Pobedi krivinu

I tako, dok letim,
Misao mi sviće:
Vraćajte mi odmah
Pomoćne točkiće!

Ivana Milanov



ŽIRAFA ŽERALDINA

Žirafa Žeraldina
Dama otmena i fina
Sedela u debelom hladu
Na slamčicu pila limunadu

Žirafe imaju dugačak vrat
Zato im duže i po celi sat
U neko letnje i toplo veče
To zadovoljstvo niz grlo teče

Odnekud iz džungle naišao on
Trapavi teški slon:
- Komšinice draga, baš imaš zgodu
Piti hladnu limunadu a ne vodu…

Na to će Žirafa Žeraldina
Kao svaka dama otmena i fina:
- Ah, ali zato kada je gripa
Ne pomaže ni satima da se sipa

Čaj oblozi nikakav lek
A sve kao da traje čitav vek
Svako zadovoljstvo tako se plati
Meni zbog toga grlo pati

Jovica Đurđić

MAGAREĆA ŠKOLA

Ubedili jednog Vola
što pase u polju,
da mu treba škola
za budućnost bolju.

Nije odmah shvatio
u čemu je stvar.
Ne košta ga ništa
da pokuša bar.

Spremi školski pribor,
stvari svakojake,
pa krenu na čas
kod magarca Njake.

Magarac da proveri
da l' Vo ima kliker,
krene da ga uči
da postane spiker.

Vo poče da muče
i repom da tuče.
Za spikera nije
jer sve redom bije.

Kad ne zna da bekne,
svaki glas mu isti,
nek bude maneken
na livadskoj pisti.

Pa zauze pozu
Vo težak i krupan,
i pokaza svima
koliki je tupan.

Magarac se ne da
i zanate bira.
Kad ne može ništa,
onda neka svira.

Bez sluha i ritma,
talenta ni truna
svirao je Vo
ko puknuta struna.

Magarcu je muka
pa od muke skače.
Vo ga samo bruka,
pa poče da njače.

I ne čudi nikog
što ne ide škola,
kad magarac uči
učenika vola.

Tatjana Pupovac



NEVALJALO PRASE

U oboru punom blata
živi jedna porodica:
Mama svinja, prasac tata,
s pet prasića, malih gica.

Tako srećne familije
ne beše na celom svetu
sve dok prase, najmilije,
ne reče, u pubertetu:

"Dosta mi je ovog smrada!
Neću život u kaljuzi!
Hoću sobu usred grada,
koka-kolu i đakuzi"!

Zgranut otac reče sinu:
"Zašto brukaš rod praseći?
U ovakvu baru finu
s nama više nećeš leći!“

A i mama viknu, besno:
"Potpuno se slažem s tatom !
Ako ti je ovde tesno
ti potraži bolje blato“!

Kada vide te grimase
rasplakanih roditelja
sa žaljenjem reče prase:
"To je bila samo želja.

Izvinite, baš se kajem!
Velika je moja greška!
U oboru ja ostajem,
hoću da me mama češka“!

Veroljub Vukašinović

SVAĐA

Svađaju se guska i patka,
Oko bare, dole kraj šume:
Ko ima veće zakonsko pravo
Bolju plažu za sebe da uzme.

Ja sam krupnija – reče guska –
Od tebe imam duži rep.
I mnogo sam od tebe lepša;
To ne vidi samo ko je slep.

Debela si ko da si kljukana –
Odgovori joj šištanjem patka –
Ja imam savršenu liniju,
I lepšu majku i boljeg tatka.

Ja sam baru videla prva –
Opet se gakanjem guska javi –
Kad sam se u njoj kupala,
Ti si bila pače u travi.

Jesi od mene malo starija –
Patka se na gusku nakostreši –
Bolje plivam i brže letim;
Meni se svako dete smeši.

Mani te priče, pernati stvore,
Ko da je plivanje toliko važno,
Tvoje perje nije za jastuke –
Gače guska dugo i snažno.

Gledali svađu orlovi sa neba,
To im nimalo nije smetalo,
Kao munja su se s neba stuštili,
Na sve strane je perje letelo.

Zoran Ranitović

- 11 -