Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16


- BESMRTNOST NAŠEG AFORIZMA -
IZVESNOST U NEIZVESNOSTI

Najbolji aforističari, od vajkada, navešćuju prelomne istorijske događaje i svedoče o njihovim posledicama. Ići u susret događajima znači razumeti sadašnjost i o njoj kritički rasuđivati, znači biti hrabar u sučeljavanju sa istinom. Jer, aforizam od autora traži "otvoreno mišljenje"!

Neosporno, da je 5. oktobar 2000. bio prelomni događaj, koji je označio pad jednog autokratskog i autističkog režima i proklamovao put u demokratiju. Imajući u vidu ono što je prethodilo, uoči prevrata, Vesna Denčić navešćuje, odnosno proriče:

Nikola Otaš

"Konačno smo dobili novu vlast, biće to pravo osveženje za satiru" - što i objavljuje u knjizi "Put do pakla" naredne godine.

Iste te godine, drugi aforističar obelodanjuje:

"Ušli smo u demokratiju. 
Kuda dalje?
"

Trulež prethodnog režima najavila je neophodnu i neumitnu promenu, a istorijsko iskustvo, kroz koje su više puta prolazili naši preci, bilo je ohrabrenje za takvu promenu. To iskustvo je, međutim, govorilo, da posle svake istorijske promene ostajemo MI, mi isti onakvi kakvo smo i pre bili. Nije bila potrebna hrabrost da bi se ukazalo na to iskustvo, ali je bila potrebna odlučnost da se ne odustaje od kritičkog promišljanja i posle promene. Poznajući prirodu svake vlasti, satiričar obećava svoj dalji angažman.

To je činio Radoje Domanović, posle majskog krvoprolića 1903, to su činili srpski satiričari obnavljajući "Jež" posle drugog svetskog rata u obećanom "idealnom društvu", to čini srpski satiričar i posle oktobarskih promena 2000. godine.

Istina, u novu vatru nisu svi satiričari odmah ušli. Oni koji jesu, nastavili su svevremenost naše pisane kritičke reči, koja živi od 1850. do danas; najčešće i najbrže kao sažeta aforistička misao, naslonjena na iskonsku tradiciju srpske poslovice - kao "srpska borilačka veština", a ne samo kao "dribling duha na malom prostoru".

Uoči majskog prevrata 1903. "Satir" Brane Cvetkovića, 1902. godine piše:

Uvek reci šta misliš,
neće te zbog toga baš uvek uhapsiti.

A posle prevrata, u "Vraču pogađaču" (1903) čitamo:

Nema plaćenih novina.
To i jeste zlo,
jer postoje samo potplaćene.

"Ošišani jež" uoči drugog svetskog rata objavljuje aforizam:

Kod prljavih poslova postiže se najveća čista dobit.

A čuveni Brana Cvetković piše ove svoje epigrame (aforizme u stihu):

TAKO MU DOĐE

Ćutanje je zlatna roba -
"Ćutanje je zlato bome?"
I naravno, prema tome,
Sad je kod nas zlatno doba.

TEŽAK PUT

Sad se množe kao gnjide
Oni koji jasno vide
Kuda treba da se ide.

Posle drugog svetskog rata i pobede narodne vlasti, prvi urednik "Ježa" (bez Ošišani), Bogdan Pešić sa saradnicima, imao je grdna okapanja da ubedi ljude iz Agitpropa da obnovljeni humoristički list neće rušiti ono što je tek osvojeno. Obnovljeni "Jež" je samo želeo da kritičkim stavom usklađuje reči i dela u novom socijalističkom sistemu, a tek posle 1980. satirični talas Beogradskog aforističkog kruga stigao je i do pobune duha, nameran da menja i sistem i režim.

U pedeset posleratnih godina, tri generacije srpskih satiričara iskazale su svoj kritički stav o najkrupnijim društvenim temama:

Nikola Otaš

O KORENIMA I KORENJU

Plitka pamet ima dublje korenje.
Savo Martinović

Ja sam za korenite promene!
Ovo mi je korenje dosadilo!
Srba Pavlović

Ko o čemu, balvan o svom korenu.
Zoran Rankić

Koren je obećavao mnogo,
balvan se digao do neba.
Milovan Petrović Verkin

Jedući korenje, postajemo još žilaviji.
Mića Živojinović

Ješćemo korenje odozdo!
Slobodan Simić

O PATRIOTIZMU

Pekaru zamerili da nije patriota.
Eno ga, ceo dan drži zastavu,
a hleba nema.
Vlada Bulatović Vib

Patriotizam: usta puna zemlje.
Iva Mažuranić

Patriotizam dolazi spontano.
Obično putem medija.
Aleksandar Milanović

O DEMOKRATIJI

Mlada demokratija u zagrljaju starih pokvarenjaka -
kakva perverzija.
Anđelko Erdeljanin

Demokratija je uvedena.
Narod je ostao napolju.
Aleksandar Baljak

Demokratiju niko nije video.
Došla je preko noći.
Goran Gaćeša

Šta se dogodilo posle oktobarskog prevrata 2000. i posle proročkog aforizma Vesne Denčić, uoči tog događaja?

Prelistao sam komplet "Ošišanog ježa" (naslov je vraćen 1992.) iz 2001. godine. Neki od aforističara imali su svoje posebno naslovljene rubrike:
Afokalipsa (Baljak)
Balkanski nervčik (Rankić)
Afokrifi (R. Jovanović)
(H)umorne misli (Teofilović)
Romani u prahu (Miranović)
Demokrat i ja (B. Jovanović)

Drugi su delovali bez stalne rubrike, ali sve u svemu, novog kritičarskog pogleda na savremenost bilo je nedovoljno, više je bilo onih koji leže na "lovorikama" stečenih protiv starog režima. Ipak, evo nekih svežih vetrova u 2001. godini:

U demokratiji, vaspitna palica je briga Ministarstva prosvete. 

Mi postajemo deo po deo Evrope.

Dok vlast tvrdi da je vetar povoljan,
nas ubi ova promaja.

Stavili smo Sizifa na Tantalove muke.
Radivoje Bojičić

Naši demokratski procesi su burni.
Događaji se smenjuju iz veka u vek.

Muči nas svakodnevica.
Inače, ostalim danima uživamo.
Milan Beštić

Čim su došli na vlast počeli su da primenjuju zakon,
a u predizbornoj kampanji su obećali da neće biti revanšizma.

Ponovo činimo ono što nikada nismo činili,
jer se istorija ponavlja.

Ljudi, ne napuštajte me, ja sam harizmatična ličnost.
Aleksandar Baljak

Neka nam se ostvare sve naše želje
i već će biti bolje.
Zoran Rankić

I to mi je neka vlast.
Liči na nas. 
Vita Teofilović

Nova vlast je fleksibilna:
oteže li oteže.
Milovan Vržina

DOS na vlast, Milošević u Hag, Srbija u Evropu...
a šta ćemo za večeru?
Jasmina Bukva

Nova vlada neće ponavljati greške stare vlasti.
Ona će biti originalna.
Aleksandar Čotrić

Ranije niko nije smeo usta da otvori, 
a danas ćute jedino oni koji imaju šta da kažu.
Raša Papeš

Crna Gora i Srbija su izašle kao pobednice iz mnogih bitaka...
Sastaju se u finalu. 
Radomir Racković

Glas naroda se čuje kada je sve rečeno.
Miro Miranović

Dosad smo bili samo goli i bosi,
a sad smo i transparentni.
Bane Jovanović

A tokom ove 2002. godine "Ošišani jež" objavljuje:

Kosovo je multietničko: 
na njemu žive Albanci, Šiptari, Arbanasi i Arnauti!
Aleksandar Čotrić

Sisamo vesla. 
To se zove srpski veslački maraton.

Piće je besplatno.
Naplaćujemo samo trežnjenje.
Vuk Gligorijević

Nekad smo jedva stajali,
a sada, zahvaljujući potezima vlade,
mnogo bolje jedva stojimo.
Milovan Vržina

Srbija na tri kamena:
kamen spoticanja, kamen o vratu i kamen za pod glavu.
Zoran Bogdanović

Kako narod izlazi na kraj
pokazaće obdukcija.
Miro Miranović

Brate, Srbine, nije ti lako!
- Ne daj Bože da mi je još i lako! - odgovori Srbin.
Zoran Rankić

***

"Reci nešto što se razume samo po sebi prvi put, i bićeš besmrtan" - napisala je svojevremeno Mari fon Ešembah, austrijska spisateljica, na početku svoje knjige aforizama.

U našoj aforistici teško je postati besmrtan na taj način, na ovim prostorima gde se istorija ponavalja! "Aforizmi ne kazuju ništa što bi se razumelo samo po sebi, ali oni to kazuju tako da se razume samo po sebi" - jedna je od definicija aforizma važeća i na ovim uzavrelim prostorima.

Dve zbirke aforizama izašle početkom 2001. godine, "Put do pakla" Vesne Denčić i "Tako je govorio Pinokio" Milana Beštića, su slika najboljeg srpskog aforizma koji hrabro secira sadašnjost, trenutak kada su pisani i hrabro navešćuju moguća događanja.

U knjizi "Put do pakla", pisanoj pre oktobarskog prevrata, Vesna Denčić idući u susret događajima, iznedrila je aforizme koji označavaju i naš mogući put OD PAKLA! 

Napisala je: "Pred vratima raja paklena je gužva". Da li to put iz pakla vodi u raj? Kuda nas vodi put do pakla? Odgovor aforističara ne presuđuje na ova pitanja, ali aforističar je uvek tu da bi rekao svoje. I Vesna je svoje rekla:

Godine koje su pojeli skakavci - pred nama su!

Ponašamo se kao pušteni s lanca, 
a lanac je samo malo duži.

Mi smo svetu važna karika u lancu.

Vlast je kao droga - stvara zavisnost.

Došla su druga vremena,
a prva još nisu ni otišla.

Vesna nas, dakle, upozorava, dobronamerno, ali ne štedeći ni sebe ni nas: da li je dovoljno probuditi se, a ne rasaniti se? Ovi aforizmi napisani pre demokratskog prevrata, a posle skoro dve godine, uverljivo deluju otkrivajući istinu i šalju još jedno oštro upozorenje:

Došli su naši,
ali su se na putu izmenili.

Beštić u knjizi "Tako je govorio Pinokio" manje navešćuje buduća događanja, ali idući u susret mogućem demokratskom razvoju, u susret demokratskim promenama, pišući o demokratiji - i on upozorava promišljajući kritički, znajući ko smo, šta smo i odakle smo - konstatujući da je "demokratija rođena u znaku pitanja";

Demokratija je diktatura 
sa ograničenim rokom trajanja.

Republika - to je kruna demokratije.

Prorez na glasačkoj kutiji
velika je rupa u demokratiji.

Mi smo demokratska partija.
Naručite odmah!

Demokratija je još u povoju,
a borci za demokratiju već dosta znaju.
Znaju i gde zeka pije vodu.

U svojoj aforistici, idući linijom demistifikacije i duhovitog otrežnjenja, služeći se aluzijom, ironijom, ali i crnim humorom, Beštić izbegava konačne sudove i konačna rešenja, ali poučen istorijskim iskustvom, svom drvenom lutku (kojem ne nedostaje daska u glavi) prepušta, umesto meditacija, da jasno konstatuje: "demokratija je..." / "Republika - to je..." / "Prorez na glasačkoj kutiji je..." "Mi smo..." 

Drugim rečima: Vreme je! Uzmimo se u pamet!

***

Naša demokratska tranzicija nije mimoišla dve teme - bliznakinje, oličene u crnoj čarapi: kriminal i socijalu. Crna čarapa na nogu ili crna čarapa na glavu?

Nije ta čarapa za nogu, nego za glavu - kaže nepotpisani satiričar i dodaje:

Pozajmio bih novac od komšije,
ali nikako da nađem crnu čarapu.

A Čotrić na to dodaje:

Građani sada mogu da kupe potrošačku korpu. Ali praznu.

Da bi Rankić zapržio: 

Dokle god ima nade, znači da nije dobro!

Može li narod-fakir, kakav je Srpski, da opstane i bez sebe?
Pesnik satiričar. Rusomir Arsić, odgovara:

Godinama
narod pati,
dug za struju
da otplati.
Misli, konta,
ali jok,
svaki račun
novi šok.

Niko nije
nepogrešiv,
i ovaj je
problem rešiv.

Nema frka
nit' povike,
pa streljajmo 
sve dužnike!

Čemu da se
pati, zebe...
Narod može
i bez sebe.

Smeh je lek i kad je crnohumorni, ako se, kao otrov, uzima u malim dozama. A satiričar je tu da nam vrati nadi, jer smeli satiričar, kako kaže Radivoje Ralin, zna i postupak za vraćanje nade:

Strah ga nikad
ne ispuni jezom -
čas se žalce služi,
čas lepezom.

Jer, nadvija se senka bolje budućnosti, stiže bolje sutra, pa zagledan u to bolje - Radoslav Trigler - nudi nam šok terapiju:

Želeo sam bolje sutra
od večeri pa do jutra.
Lupao u šerpe, lonce,
mlatarao rukom zvnoce.
Šetao se, smrzavao.
i pištao i vikao.
da bih bolje dočekao.
Nadao se svakog jutra
da će doći bolje sutra.
Uložio puno volje
da dočekam sutra bolje.
I, gle, stvarno, jednog jutra
desilo se - malo sutra!

Ovo samo govori da za nas ima nade, ako na putu u bole sutra - promenimo ploču! Za bolje sutra nisu dovoljni: zvonce, pištaljka i dobra volja.

Naša iskonska narodna mudrost veli:

Ko ne skvasi guzicu,
ne izjede ribicu!

Bane Jovanović

-  8 - 


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2002. Sva prava zadržana

- ETNA -