Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16


ORDINACIJA

(komedija)

LICA:
DOKTOR
MAJSTOR
PRVI PACIJENT
DRUGI PACIJENT
MAFIJAŠ
PACIJENTKINJA-PLAVUŠA
MEDICINSKA SESTRA

I SCENA - ZAMENA 

(Ordinacija u Domu zdravlja. Za stolom sedi doktor i čita novine. Pored stola stoje dva pacijenta.)

DOKTOR: (neprekidno čita novine, ne gleda ih) Skidajte se do pojasa! (pacijenti se zbunjeno zgledaju, pa se skidaju)
DOKTOR: Jeste li se skinuli?
PACIJENTI: (u glas) Jesmo!
DOKTOR: Fala bogu! Aj sad, opipajte jedan drugom puls!

(pacijenti opipavaju jedan drugom puls)

DOKTOR: Jeste li opipali?
PACIJENTI: (u glas) Jesmo!
DOKTOR: Odlično. Aj sad, otvorite usta i recite "A"!
PACIJENTI: (u glas) AAAAA!
DOKTOR: Odlično vam ide. Aj sad, eto vam tu na stolu slušalice, preslušajte jedan drugom srce i pluća.

(Pacijenti zbunjeno se gledaju, ne znaju šta da rade)

DOKTOR: Brže to malo! Nemam ja ceo dan samo da pregledam vas dvojicu! 

(Pacijenti uzimaju slušalice i pregledaju jedan drugoga)

SESTRA: (ulazi pušeći cigaru, unosi punu kesu zdravstvenih knjižica) Doktore, traži vas neki majstor!
DOKTOR: Kakav sad majstor?!
SESTRA: Pojma nemam. Kaže da vam je popravio kola.
DOKTOR: A, majstor Mića! Pa šta čekaš, što ga ne puštaš?

(sestra izlazi)

DOKTOR: Dosta! Gotovo! Vidi ti njih! Hoćete da samo vas ceo dan pregledam, a onoliki narod čeka! E, što su ljudi postali sebični!

(uzima sa gomile recepte i deli ih pacijentima)

PRVI PACIJENT:(gleda u recept) Ali, doktore, izvinite...
DOKTOR: Šta sad oćeš?!
PRVI PACIJENT: Ovaj, ja sam srčani bolesnik...
DOKTOR: Pa šta?
PRVI PACIJENT: Pa... dali ste mi lek za astmu.
DOKTOR: Ma nemoj? A odkud ti znaš da je to za astmu?
PRVI PACIJENT: Pa... moja žena ima astmu, ona ovo redovno pije...
PRVI PACIJENT: Meni ste dali lek za pritisak, a boli me želudac...
DOKTOR: Dosta! Vidi ti njih! Pa da! Danas se svako u sve razume! Daj to vamo!

(otima recepte od pacijenata, sklanja ih sa strane, pa onda, kao u nagradnoj igri, izvlači iz gomile dva recepta i daje im, pa im opet brzo uzima, onda kao šibicar brzo uzima i daje pacijentima recepte)

DOKTOR: Stop! Gotovo! Igra sreće se okreće! Vidi ti njih! U sve se razumeju! Eto, koliko sam samo izgubio vreme na vama, a toliki ljudi čekaju. Zato, oblačenje napolju!

(pacijenti skupljaju odeću i idu ka vratima dok im recepti ispadaju)

SESTRA: (proviruje) Neće da ga puste!
DOKTOR: Koga neće da puste?
SESTRA: Vašeg majstora.
DOKTOR: Ko, bre, neće da ga pusti?!
SESTRA: Pacijenti. Kažu da će da linčuju svakog ko uđe preko reda.
DOKTOR: Jel'? Ala se narod unervozio! Bože!
SESTRA: Hoćemo li sistem lampa?
DOKTOR: E dobro si se setila! Primeni sistem lampa.

(sestra izlazi i gura na stalku majstora koji je kamufliran u medicinsku lampu i stoji nepomičan)

DOKTOR: Pa gde si, majstor-Mićo! Sto godina te nema!
MAJSTOR: (spušta abažur od lampe) Kakav haos! Za malo me ne ubiše!
DOKTOR: Unervozio se narod načisto... Ma, pusti narod. Nego, šta bi sa kolima?
MAJSTOR: (vadi i spušta ključeve na sto) Sve u redu. Zamenio sam pumpu za gorivo, promenio paknove, dosuo ulje, dopumpao gume... K'o nov!
DOKTOR: (obradovan) E, svaka čast, majstore! Sedi da nešto popijemo!
MAJSTOR: Neka, doktore, nisam ja za piće. Toliki narod čeka...
DOKTOR: (vadi viski i dve čaše) Otkad to majstor-Mića nije za pićence? Ajde, nemoj da me zezeaš!
MAJSTOR: Pa dobro ako insistirate...
DOKTOR: Insistiram! 

(sipa piće i nazdravlja)

DOKTOR: E pa živeli!
MAJSTOR: Živeli!

(doktoru zvoni mobilni)

DOKTOR: Halo! Rile, odkud ti?! Zar nisi na granici?... U policiji!? A što si u policiji? Kako nemamo carinsku deklaraciju za televizore?! Pa zar ti nisam dao sve papire, some jedan! Nisam? Pa što mi nisi tražio sve papire, some jedan! Ne mogu ja na sve da mislim, nisam ja predsednik vlade! Gde da dodjem? Ne mogu sad, ja sam na poslu... Da zaplene!! Dolazim odmah!

(iznervirano prekida razgovor)

DOKTOR: Tako mi i treba kad radim sa budalama! Ja moram na sve da mislim! Strašno je koliko su ljudi neprofesionalni. Još treba da mi zaplene kamion televizora! 
MAJSTOR: Izvinite, doktore, ako ja nešto mogu da pomognem...
DOKTOR: Ma, niko ne može da ti pomogne kad radiš s budalama! 
MAJSTOR: Pa, onda, da ja polako krenem... Samo ako možete da mi produžite...
DOKTOR: Ima sigurno trista televizora! Najmanje! 
MAJSTOR: Pošto bi trebalo za dva dana na komisiju...
DOKTOR: Možda uzmu i kamion?! E, ovo nije zezanje!

(skače i hoće da izadje na vrata. Kad otvori vrata čuje se huk kao na stadionu i on brzo zatvara vrata, uplašen)

MAJSTOR: ...pa bi bilo poželjno da im pokažem da mi je produženo bolovanje...
DOKTOR: Da, da. Nego, MAJSTOR Mićo, hoćeš li da mi učiniš veliku uslugu?
MAJSTOR: Ovaj, hoću, što da neću...
DOKTOR: Ovog sekunda moram da otrčim u policiju i da pošaljem faks na carinu. Ali ovaj narod napolju neće hteti da me pusti. Naš narod se mnogo unervozio. Zato bih te zamolio da mi daš tvoj mantil i kačket.
MAJSTOR: Ovaj, kako, mislim, zašto...
DOKTOR: Dolazim za pola sata! Ti samo sedi ovde i čitaj novine, evo ti novine. Odmah se vraćam!

(skida svoj mantil i tera MAJSTORA da skine njegov mantil i kačket)

DOKTOR: Evo ti moj mantil, ovo su ti slučalice, sedi tu i uživaj. Ja samo da skoknem i vraćam se za manje od pola sata.
MAJSTOR: (zbunjen) Ali, kako ću ja...
DOKTOR: A kad se vratim, da vidimo to sa tom komisijom i bolovanjem i sve to što ti treba...

(izlazi u velikoj žurbi obučen u MAJSTORA) 

II SCENA- PRVI PACIJENT

(U ordinaciju ulazi sestra sa gomilom knjižica i izručuje ih na sto ispred majstora.)

SESTRA: Šta ćemo da radimo? Pacijenti navaljuju sa svih strana. Samo što ne razvale vrata!
MAJSTOR: Pa neka navaljuju! Šta ja imam s njima? Doktor će brzo doći, pa neka se malo strpe...
SESTRA: Brzo će doći, da, da... Kao i uvek. Nego, hoćete kafu?
MAJSTOR: Ne, hvala. Doktor će brzo doći, pa neće stići da se skuva...
SESTRA: Skuvaće se i pasulj dok on dođe. Hoćete li?
MAJSTOR: Doktor će brzo doći...

(Sestra sleže ramenima i izlazi. Majstor počinje da razgleda po stolu i ordinaciji, uzima neurološki čekić, gleda slušalice, prilazi do vrata na kojima je pano za merenje vida, stavlja dlan na jedno oko da proveri vid)

PRVI PACIJENT: (otvara vrata i nađe se licem u lice sa majstorom) Dobar dan, doktore! Je li to i Vas boli oko?
MAJSTOR: (okreće se po sobi, pa shvata da se njemu obraća) Dobar dan. Ko ste Vi?
PRVI PACIJENT: (pruža ruku) Zdravković, drago mi je!
MAJSTOR: (trgne ruku) Meni uopšte nije drago! Ko je Vama rekao da uđete?
PRVI PACIJENT: Niko. Ali ja sam prvi na redu!
MAJSTOR: Molim Vas, izađite napolje! Doktor nije... mislim... doktor nije na dugme da svako ulazi kad mu padne na pamet!
PRVI PACIJENT: (povišenim glasom) Znate šta, doktore! Ja ovde čekam od sinoć! Spavao sam na klupi u čekaonici samo da bih bio prvi! I zbog toga sam u međuvremenu dodatno ušinuo u leđa i još sam pogoršao svoje ionako krhko zdravstveno stanje! Zato Vas molim, a ujedno i insistiram, da me odmah primite!
MAJSTOR: Dobro, bre, čoveče, jel' ti razumeš srpski?! Moraš da sačekaš!
PRVI PACIJENT: Pa sačekao sam. I sad sam došao na red!
MAJSTOR: E, pa, moraćeš još da sačekaš!
PRVI PACIJENT: Dobro. Ako mora-mora. 

(seda na svoj kofer)

MAJSTOR: Šta to radite?!
PRVI PACIJENT: Čekam. 
MAJSTOR: Pa ne možete da čekate tu! Čekajte napolju!
PRVI PACIJENT: Ne mogu.
MAJSTOR: A zašto?
PRVI PACIJENT: Zato što su mi do sada već zauzeli moje mesto. A moje zdravstveno stanje ne dozvoljava da stojim više od pet minuta.
MAJSTOR: I šta sad? Ne mislite valjda da sedite tu u ordinaciji?
PRVI PACIJENT: Mislim.
MAJSTOR: (nervozno pretura po stolu, otvara i zatvara fioke, prevrće papire, a prvi pacijent nepomično sedi na koferu i netremice gleda u njega) I nećete da izadjete?
PRVI PACIJENT: Nije da neću. Ne mogu.
MAJSTOR:(viče) Sestro!

(Ulazi sestra koja neprekidno puši i nosi punu kesu novih knjižica koje izručuje na sto)

MAJSTOR: Sestro! Ovaj čovek neće da izađe!
SESTRA: (mrzovoljno) Gospodine, hoćete li da izađete iz ordinacije?
PRVI PACIJENT: Neću.
SESTRA: (obraća se majsotru) Neće da izađe. Hoćete sad kafu?
MAJSTOR: (iznerviran) Neću kafu! Hoću da ovaj čovek izađe iz ordinacije!
SESTRA: (obraća se prvom pacinentu) Hoćete li da izađete iz ordinacije?
PRVI PACIJENT: Neću.
SESTRA: A hoćete kafu?
PRVI PACIJENT: Ne, hvala. Ne dozvoljava mi zdravstveno stanje.

(sestra sleže ramenima i izlazi)

MAJSTOR: Ovo je neverovatno! Jeste li čuli šta Vam je rekla sestra!?
PRVI PACIJENT: Jesam.
MAJSTOR: Ja Vas upozoravam! To je vrlo opasna sestra, ako se ona vrati pa vidi da niste izašli...
PRVI PACIJENT: Neću da izađem. Ja sam na redu.

(Majstor ponovo nervozno pretura po stolu, otvara i zatvara fioke, pravi se da popravlja slušalice, a prvi pacijent samo sedi i pilji u njega)

MAJSTOR: (ne zna više šta da radi, vrlo mu je neprijatno) A... šta će Vam taj kofer?
PRVI PACIJENT: (živne) Tu je sva moja dokumentacija! 
(otvara kofer i počinje da vadi gomile fascikli)
Samo da se ne pomeša!
(ređa po podu)
Ovde je od kardiologa ...
(stavlja pripremljenu zastavicu)
Ovde je od neurologa...
(stavlja zastavicu)
Ovde je od ortopeda...
(stavlja zastavicu)
Ovde je od psihijatra...
(vadi najdeblju fasciklu i stavlja zastavicu)

MAJSTOR: Čekaj, čoveče, stani malo! Pa šta će ti tolika dokumentacija?
PRVI PACIJENT: Kako, šta će mi? Pa da se vidi koliko sam ja bolestan čovek i da Vam dokažem u kakvom sam užasnom zdravstvenom stanju i da Vi zaključite kako sam potpuno nesposoban za bilo kakav posao...
MAJSTOR: Prosto rečeno, Vi hoćete bolovanje?
PRVI PACIJENT: Izgleda da se nismo najbolje razumeli. Ja sam odavno na bolovanju, sad će biti pet godina. Nije to problem. Nego, problem je što mi treba mišljenje za invalidsku komisiju.
MAJSTOR: A, za penziju!
PRVI PACIJENT: (ozareno) A, za penziju!
MAJSTOR: E, pa, u tom slučaju, morate sačekati da doktor... ovaj... to pogleda!
PRVI PACIJENT: Pa, pogledajte! Zato sam vam sve i doneo! (počinje da ređa fascikle po doktorovom stolu) Samo da ne pomešamo, evo ispod ove zastavice kardiolog, ispod ove neurolog... 

(Majstor počinje da lista po fasciklama)

PRVI PACIJENT: Evo, pogledajte srce! (izvlači i daje majstoru EKG traku) Šta kažete?
MAJSTOR: (uzima EKG pa počinje da ga isteže, sav se umota, onda vadi iz svoje torbe lenjir i počinje da ga meri)
PRVI PACIJENT: Kako Vam izgleda?
MAJSTOR: Užasno! Ima najmanje pet metara!
PRVI PACIJENT: (zabrinuto) Zar je toliko loše?!
MAJSTOR: (sav zamršen) Ovo je užas živi!
PRVI PACIJENT: (naglo seda na stolicu i hvata se za srce) A ja vidim da mi nije dobro!

(Majstor uspeva da se odmota iz trake)

PRVI PACIJENT: (uplašeno mu pruža rentgenski snimak) A...pluća?

(Majstor uzima snimak, ne zna kako da ga okrene, zatim iz svoje torbe vadi baterijsku lampu i uperi je u snimak)

PRVI PACIJENT: (potpuno uplašen) Doktore, vidi se da ste temeljan i savestan! Molim vas, nemojte me lagati! Recite mi iskreno, šta vidite?!
MAJSTOR: Ima neki put, dobitak...
PRVI PACIJENT: Nemojte se sa mnom šaliti! Mora da je ono najgore!
MAJSTOR: Jeste ono najgore.
PRVI PACIJENT: (hvata se za pluća, prestravljen) Znao sam! Recite mi, nemojte me štedeti! Šta je?!
MAJSTOR: Ništa se ne vidi!
PRVI PACIJENT: (zbunjen) Kako mislite, ništa se ne vidi?
MAJSTOR: Najgore je što se ovde ništa ne vidi. Ko Vam je ovo slikao?
PRVI PACIJENT: Pa... ovde kod vas, u Domu zdravlja...
MAJSTOR: Ovo ništa ne valja!
PRVI PACIJENT: Pa... šta sad da radim?
MAJSTOR: (vadi vizit-kartu) Otiđite Vi kod mog pašenoga foto-Vlada dole na Glavnu ulicu, pa da vidite kakav će biti snimak! I to, ne ovakav crno-beli, nego u koloru!
PRVI PACIJENT: Jel? Znači ima i u boji?
MAJSTOR: Ima, nego šta! Ovo crno-belo više niko ne radi! Možete slobodno da ga bacite!
PRVI PACIJENT: Neka, neka, neka stoji! Da svi vide od kad sam se ja razboleo!
MAJSTOR: I dobro, recite Vi meni, šta sad da radimo?
PRVI PACIJENT: Pa, eto, doktore, videli ste i uverili se kakav sam ja težak bolesnik, pa ako biste mogli... mislim... da napišete predlog za invalidsku komisiju.
MAJSTOR: (razmišlja) Pa, dobro. Kad si navalio...

(Piše nešto na formularu koji je izvadio iz svoje torbe i daje prvom pacijentu)

PRVI PACIJENT: (radostan) E, hvala doktore, mnogo ste mi pomogli! Ne znam kako da Vam se zahvalim...
MAJSTOR: Dobro, de, nije to ništa. Ali ako ćeš da mi se zahvališ, kupi ove pusule i idi s milim bogom!

(Prvi pacijent trpa fascikle u kofer dok majstor, kao, popravlja slušalice)

PRVI PACIJENT: E hvala ti doktore, ja ću ti se odužiti, samo da bude sve u redu...

(idući ka izlazu čita papir)

MAJSTOR: Samo ti idi i tako ćeš mi se najbolje zahvaliti!
PRVI PACIJENT: Ej, doktore! Šta je ovo!? Ovde piše: Uraditi generalni remont i prvu specijalu, pa onda poslati na tehnički pregled i balansiranje!
MAJSTOR: Otkad se ti razumeš u medicinu?! To ti je to! Ajde, izlazi!
SESTRA: (proviruje) Hoće li ko kafu?

III SCENA - DRUGI PACIJENT

(Ulazi sestra, puši cigaru, nosi novi džak knjižica)

SESTRA: (mrzovoljno) Ima jedan sa pištoljem.
MAJSTOR: Kako, sa pištoljem?!
SESTRA: Lepo, ima pištolj i postrojio je sve pacijente iz čekaonice uz zid. 
MAJSTOR: Pa... šta se radi u takvim slučajevima?
SESTRA: Sa oružjem primamo preko reda.
MAJSTOR: Ali... šta ako...

(ulazi II pacijent, nosi kaput u kome je vidljiv pištolj u džepu)

SESTRA: Hitan slučaj!

(Sestra brzo izlazi. Pacijent počinje oprezno da se osvrće po ordinaciji, zaviruje po ćoškovima, proverava. Posle pregleda ordinacije prilazi majstoru i počinje da ga pretresa.)

MAJSTOR: Ovaj...
II PACIJENT: (stavlja prst na usta): Pst!
MAJSTOR: Ali, gospodine...
II PACIJENT: (pokazuje pištolj) Pst!
MAJSTOR: U tom slučaju...

(II pacijent pokazuje prema plafonu i pokazuje na uši, dajući do znanja da neko prisluškuje. Majstor pantomimom pita da li ih neko sluša. II pacijent počinje pamtomimu u kojoj objašnjava kako ga prate, kako ga prisluškuju i snimaju)

MAJSTOR: Znači, tako!
II PACIJENT: (uzbuđeno) Tiše!
MAJSTOR: (vadi iz svoje torbe ampermetar i kao nešto meri) Sve je u redu! Ovde ne snimaju!
II PACIJENT: (nepoverljivo) Jeste li sigurni?
MAJSTOR: Sto posto! Evo, pogledajte!

(pokazuje mu ampermetar)

II PACIJENT: Znači... mogu da pričam?
MAJSTOR: Slobodno!
II PACIJENT: A... jeste li proverili telefon?
MAJSTOR: (navodno meri telefon) Sve je u redu.
II PACIJENT: A jeste li proverili dugmad?
MAJSTOR: Koju dugmad?
II PACIJENT: Ala ste vi naivni! Pa dugmad su glavna!
MAJSTOR: (prilazi mu i navodno meri dugmad) Sve je u redu.
II PACIJENT: A... glava?
MAJSTOR: Šta... glava?
II PACIJENT: Vidi se da ste naivan čovek! Glava je glavna!
MAJSTOR: (navodno meri mu glavu) I ovde je u redu... što se tiče aparata.
II PACIJENT: Mora da ima još negde... Oni su vrlo lukavi!
MAJSTOR: Ko?
II PACIJENT: Vi ste definitivno naivan čovek! Kako, ko?! CIA, KGB, masoni i papa!
MAJSTOR: A što papa?
II PACIJENT: Interesantno, to me svi pitaju! E, pa, on je Glavni organizator!
MAJSTOR: Jel'?
II PACIJENT: Da, da. Sve vas je prevario, jer ste naivni, ali mene ne može! Papa je mozak cele operacije!
MAJSTOR: A... što baš Vas jure?
II PACIJENT: Zato što znam najveću svetsku tajnu?
MAJSTOR: Jel'?
II PACIJENT: Da, da!
MAJSTOR: A ja znam gde zeka pije vodu!
II PACIJENT: Jel'?
MAJSTOR: Da, da!
II PACIJENT: A, tebe ne jure?
MAJSTOR: Pa, nije baš da me ne jure. Ima ljudi nervoznih, hoće da se popravi odmah, pa navale, te kad ćeš završiti, te, hoće li jednom biti gotovo, moram na put, žurim, te moram na registraciju...
II PACIJENT: (vadi pištolj i stavlja ga na sto, majstor naglo ućuti) Oni hoće da me ubiju!
MAJSTOR: Jel'? A... ti?
II PACIJENT: Šta...ja?
MAJSTOR: Da li bi... ti?
II PACIJENT: (uzima pištolj sa stola) Šta, da li bi ja!?
MAJSTOR: Kafu! Da li bi ti jednu kaficu? Sestro!
SESTRA: (proviruje) Ako neko hoće kafu... ima dobar kafić preko puta!

(sestra brzo zatvara vrata)

MAJSTOR: (očajan) Hoćeš da ti uradim besplatno reglažu i balansiranje? 
II PACIJENT: (spušta pištolj na sto) Počeli su da me svakodnevno prate!
MAJSTOR: (izmiče se da ne bi bio u pravcu cevi) Jel'?
II PACIJENT: Da, da!
MAJSTOR: A... kako te prate?
II PACIJENT: Na razne načine. U početku su samo išli iza mene na smenu, posle su me jedno vreme snimali kamerom, a u poslednje vreme me prate kolima.
MAJSTOR: (živne) Kolima?! Kojim kolima?
II PACIJENT: (zbunjen) Pojma nemam.
MAJSTOR: Razmisli malo! Kojim kolima?
II PACIJENT: Raznim.
MAJSTOR: A koju marku najčešće koriste?
II PACIJENT(razmišlja) Čini mi se, opel.
MAJSTOR: Vektru ili corsu?
II PACIJENT: (razmišlja) Ne znam tačno.
MAJSTOR: Kako ne znaš?! Je su li farovi široki ili uski?
II PACIJENT: Ne mogu da se setim!
MAJSTOR: A kakve su felne?
II PACIJENT: (sve se više nervira) Nisam gledao!
MAJSTOR: A da li su dizel ili benzinci?
II PACIJENT: (već iznerviran) Pojma nemam!!
MAJSTOR: A kakva je šasija?
II PACIJENT: (skače sa stolice, trpa pištolj u džep i juri prema vratima) Znaš šta, doktore?! Ti nisi normalan!!!

(pacijent izjuri iz ordinacije)

SESTRA: (proviruje) Vidi ga, ode! A niti je koga ubio, niti je kafu popio!

(izlazi)

IV SCENA - PLAVUŠA

(majstor gura sto i stavlja ga na vrata s namerom da spreči dalje ulaženje u ordinaciju. U tom momentu se vrata otvaraju ali na suprotnu stranu i na vratima je zgodna plavuša.)

PLAVUŠA: (mazno) Dobar dan, dragi doktorčiću!
MAJSTOR: (zbunjen) Dobar dan. 
PLAVUŠA: Vaši slatki ljubazni pacijenti su me zamolili da prođem preko reda. A... može li se kod Vas...ući?
MAJSTOR: Kako da ne! (vraća sto na mesto) Mislio sam malo da promenim raspored... Ali to ću kasnije. A... koji je Vaš problem?
PLAVUŠA: Mogu li da sednem?
MAJSTOR: Pa, naravno, izvinite!
PLAVUŠA: (seda preko puta majsotra i visoko prekrsti noge) Dragi doktorčiću, meni uopšte nije dobro! Tako mi je loše!
MAJSTOR: Jel'? Pa ako je tako, trebalo bi da doktoru ispričate o čemu se radi kad dođe... ovaj... do daha!

(počinje da se hladi fasciklom)

PLAVUŠA: O, dragi doktorčiću, kako ste Vi slatki! A kako je meni loše! 

(otima od majstora fasciklu i počinje da se hladi, a onda hoće da se onesvesti)

(majstor skače, obilazi sto, pridržava je)

SESTRA: (ulazi noseći nove knjižice) Izgleda da ovde niko neće kafu.
MAJSTOR: Šta pričate! Bolje bi bilo da mi pomognete, gospođi nije dobro...
PLAVUŠA: (naglo se budi) Gospođici! 

(ponovo klone)

SESTRA: Pre pet minuta u čekaonici je bila ista takva dok je nisu propustili. Verovatno nije popila kafu...

(izlazi)

PLAVUŠA: (naglo se osvešćuje) Nemojte je slušati! Zaista mi nije bilo dobro kad sam videla toliku gužvu. 

(ponovo klone)

MAJSTOR: (ne zna šta da radi, pokušava da je uspravi, potpuno očajan) Moraću da zovem hitnu pomoć!
PLAVUŠA: (otvara oči) O, dragi doktorčiću, hvala vam, spasli ste mi život! Spasioče moj!

(pokušava da ga zagrli)

MAJSTOR: (odmiče se) Ma, nemojte, molim Vas, nisam ja ništa...
PLAVUŠA: O, viteže moj! Kako ste me samo snažno pridržali! U pravu je moja mama, doktori su tako pouzdani!
MAJSTOR: Ma, nije to ništa, gospođo...
PLAVUŠA: Goslođica! (pruža mu mazno ruku) Goslođica Elena!
MAJSTOR: (pruža ruku) Drago mi je, majstor... ovaj... za ljudske duše!
PLAVUŠA: O, baš ste to lepo rekli! A verujte mi, odmah sam osetila! Vidi se po vama da ste tako... doktoričan! Mama će se oduševiti kad joj budem pričala. Ona prosto obožava... mislim... poštuje doktore, i ona meni uvek kaže, Elena, dete moje, ako se ikad budeš udavala...
MAJSTOR: Dobro, gospođice, važno je da je Vama sada mnogo bolje. Pa bi možda mogli polako...

(plavuša počinje polako da se otkopčava)

MAJSTOR: (zgranut) Šta to radite!?
PLAVUŠA: (potpuno mirna) Zar nećete, dragi doktorčiću, kao što je red, da me malo pregledate? Znate kako mi lupa srce! Dođite da pipnete!
MAJSTOR: Ma, nemojte, molim Vas, na šta Vam ja ličim!
PLAVUŠA: (zbunjena) Pa... na doktora! 
MAJSTOR: Jel'? (odlazi do ogledala i zagleda se... priča sam sa sobom i gleda se u ogledalo) Vidiš, kad bih iščupao sede, to bi bilo još bolje. Možda bih mogao i da se ofarbam? To nije tako loša ideja. Pa još ako skinem koje kilce...
PLAVUŠA: (u međuvremenu se skinula do pojasa) Šmrk! Vi ste mene zaboravili!
MAJSTOR: (okreće se i prestravi) Aaaaaa!
PLAVUŠA: (iznenađeno) Šta bi? Možda je trebalo onaj brus što mi je mama rekla...
MAJSTOR: (stavlja mantil na glavu) Odmah se oblačite!
PLAVUŠA: (uvređeno) Ja stvarno ne znam šta to znači... Idem i na aerobik i u teretanu i u solarijum i kod kozmetičara i...
MAJSTOR: Molim Vas, odmah se obucite!
PLAVUŠA: Dobro, ovaj brus je stvarno užasan. U pravu ste. (skida brushalter) Jel' sad bolje?
MAJSTOR: (sklanja mantil sa glave) Joj, kuku meni!

(beži i krije se pod stolom)

SESTRA: (proviruje) Ovde očigledno nikom nije do kafe! (izlazi)
PLAVUŠA: (prilazi stolu) Ej, doktorčiću! Ne boj se! Otišla je!
MAJSTOR: (ispod stola) Jel' stvarno otišla?
PLAVUŠA: Jeste. 
MAJSTOR: (proviruje) Aaaaa! (ponovo se krije)
PLAVUŠA: Šta je bilo?
MAJSTOR: Nije otišla!
PLAVUŠA: Ko?
MAJSTOR: Ti!
PLAVUŠA: Znaš, nekad sam razmišljala o mojoj majci. Zašto se njoj toliko sviđaju doktori? Možda zato što je bolesna?
MAJSTOR: (proviruje) Izvinite, ako vam nije teško, možete li da se obučete?
PLAVUŠA: (inati se) Obućiću se. Ali pod jednim uslovom!
MAJSTOR: Kojim?
PLAVUŠA: Da me pregledate!
MAJSTOR: Jel' mora?
PLAVUŠA: Mora!
MAJSTOR: (traži nešto po torbi i stavlja crne naočare za varenje) Ako mora, mora!
(izlazi ispod stola) Da vidimo... na šta se žalite?
PLAVUŠA: Ovde, doktorčiću, tako me steže! Jedva dišem!
MAJSTOR: Ima za to leka! (prilazi i otvara prozor) Je li Vam bolje?
PLAVUŠA: (prilazi vrlo blizu) Tu!

(pritiska rukama grudi)

MAJSTOR: (odmiče se dok se ona primiče) Šta, tu?!
PLAVUŠA: Gori!
MAJSTOR: (osvrće se okolo) Gde gori?
PLAVUŠA: (viče) Tu gori!
SESTRA: (u tom momentu unosi kafu) Samo da znate da će vam se ohladiti! (izlazi)
MAJSTOR: Hoćete kafu?
PLAVUŠA: (iznervirana) Neću kafu! Tu gori!! (steže grudi) I ovde gori!! (steže stomak) Sva gorim!!!
MAJSTOR: (zabrinuto) Da nije prokuvao motor?
PLAVUŠA: Molim?!
MAJSTOR: Imao sam ja takvih slučajeva! (viče) Sestro!
SESTRA: Šta me sad zovete? Obično me u ovakvim slučajevima teraju!
MAJSTOR: Sestro! Donesite hitno čašu vode!

(Sestra se krsti i izlazi)

PLAVUŠA: (ljutito) Dragi doktorčiću, zašto ste zvali ovu odvratnu ženu?! Ona me mrzi!
MAJSTOR: Samo Vi sedite gospođice i ne bojte se! Brzo ću ja vas popraviti! 
PLAVUŠA: Znači, za mene ima... leka?
MAJSTOR: Naravno!
PLAVUŠA: (skače i počinje da ga grli) Jao, hvala Vam, spasioče moj!
SESTRA: (nosi čašu vode) Jeste li vi sigurni da ja ovde uopšte treba da se pojavljujem?

(spušta čašu vode i izlazi)

MAJSTOR: (jedva se oslobađa zagrljaja) Šta rekoste, gde gori?
PLAVUŠA: (pokazuje na grudi) Ovde, dragi doktorčiću!
MAJSTOR: Znao sam! Ipak je prokuvao motor! (uzima čašu i poliva je vodom) Sad će biti sve u redu!
PLAVUŠA: (vrišti) Bezobrazniče jedan! Sram te bilo! A ja slušam onu moju bolesnu majku! 

(udara majstora na nazgodno mesto)

MAJSTOR: (previja se) Joj, joj joj.
PLAVUŠA: (oblači se i ide ka vratima) Treba li da zovem... doktora? (izlazi)
SESTRA: (ulazi i nosi kafu) Vrlo često tako završi. Može sad kafica?

V SCENA - ČETVRTI PACIJENT (MAFIJAŠ)

(U ordinaciju ulazi mladi mafijaš, obučen u crno, sa crnim naočarima i velikim vidljivim lancem sa krstom. U rukama nosi razne kese)

MAFIJAŠ: (raspoložen) Vozdra dok baki! 
MAJSTOR: (iznerviran) E, dosta više! Više me ništa ne interesuje!! Dosta mi je svega!!! Ima da čekate koga treba da čekate, i gotovo!
MAFIJAŠ: Kul, dok baki, kul. Mojne frke!
MAJSTOR: Ja tebe ništa ne razumem! Jesi li ti neki stranac?
MAFIJAŠ: E, to ti je kul fora. Mada si bio zubli. Malo sam šljakao u Žabariji dok nisam popio mardelj. 
MAJSTOR: Šta si popio?
MAFIJAŠ: Mardelj, bajbok, fijoku.
MAJSTOR: Sve si to popio?
MAFIJAŠ: Si. I onda mi Žabari šibnuli šut-kartu. Pa sam morao ovde da budem na leru.
MAJSTOR: E, falim te bože, sad te razumem! Znači, bio si na leru! Pa što odmah ne kažeš na srpskom, nego mi tu nešto mrndžaš... I šta je bilo, pokvario ti se ler-gas?
MAFIJAŠ: Dok baki, ti mi čitaš misli! Tačno, jebote, riknuo mi je ler-gas, i više nisam mogao da kuliram. Pa sam tu skoro na Čuburi skenjao nekog pedera. Mislim, ništa besno, sitna šorka, pet-šes kopči, bio je k'o devojčica. Ali peder ko peder, odrukao me murijašima, a ja sam već bio, ono, mislim, uslovno i to, mislim, ono što ti kažeš, na leru i to. I sad, dok baki, da me čupaš, ako boga znaš!
MAJSTOR: Ja tebe razumem samo ono na početku. Da ti se pokvario ler-gas. Ovo dalje te ništa ne razumem!
MAFIJAŠ: (počinje da vadi iz kesa i ređa po stolu: viski, boksove cigara, kafu) Jel' sad razumeš?
MAJSTOR: Sad tek ne razumem!
MAFIJAŠ: Nisi ni ti naivan, dok baki! 

(počinje da vadi satove, parfeme, ogrlice, narukvice)

MAFIJAŠ: Nadam se da smo se sad razumeli, dok baki!
MAJSTOR: Ja tebe, sem da ti je pokvarem ler-gas, ništa ne razumem!
MAFIJAŠ: (češka se po glavi) Dok baki, mislim, tebi svaka časti i to. Ali nije fora da sad budeš neki medicinski profiter i to. Nije fer!
MAJSTOR: Ama, čoveče, kakav sad profiter? Nemoj mi tu reč, to je ovde gore nego da ti opsuju majku! 
MAFIJAŠ: Popiću mardelj, jebote!
MAJSTOR: Opet! Pa što stalno piješ taj mardelj kad ti škodi?
MAFIJAŠ: E, dok baki, mislim, da ti mene malo... ne zajebavaš! A!? Ma, da ti to mene ne zajebavaš!!!

(polazi da izvadi pištolj pa se jedva uzdrži)

MAJSTOR: (prestravljen) Samo polako! Jel' i tebe... prate?
MAFIJAŠ: Prate? Vidiš i to je moguće...
MAJSTOR: Jel' opelom?
MAFIJAŠ: (gleda ga zaprepašćeno) Znaš šta, dok bate. Tebi nije dobro, jebote! Ti si puko! 
MAJSTOR: (povisi glas) Naravno da sam puko!! Kako ne bih puko!!! Znaš li ti koliko je mušterija, mislim, kako se već zovu, projurilo ovuda! I znaš li ti šta su sve hteli!? Ovo ovde je potpuna ludnica! 
MAFIJAŠ: E, dok, baki, bi kul...
MAJSTOR: Zato te ovako molim, evo ovako te molim, reci mi, ali na srpskom, i to ćirilicom, šta ti hoćeš od mene? 
MAFIJAŠ: Uverenje.
MAJSTOR: Kakvo uverenje?
MAFIJAŠ: Bilo kakvo. Da mi je riknula čuka, da mi je skenjana jetra, da sam odlepio, šta god hoćeš. Samo da mi odlože mardelj.
MAJSTOR: Onaj što si ga popio?
MAFIJAŠ: Ne, onaj što ću da ga popijem ako ne donesem uverenje! Kapisko?
MAJSTOR: Nešto te malo razumem. Tebi ustvari treba potvrda da si bolerstan?
MAFIJAŠ: (oduševljen) To! To, dok, baki, jesi đavo! Tako si me dobro skapirao da si zaslužio... (vadi i pruža majstoru mobilni telefon) ... jednog malog mobilnog prijatelja!
MAJSTOR: Ma, šta ti je čoveče, nemoj mi više gurati te stvari!
MAFIJAŠ: Sve je kul, dok baki, nema frke. Važno je da si ti skapirao glavnu stvar. I nemoj misliti da ću ti ja ostati dužan! Ovo ti je, kako se ono kaže, akontacija.
MAJSTOR: Ali ja uopšte ne znam kako bih mogao...
MAFIJAŠ: (slučajno pokazuje pištolj) Dok baki, gde sad da pokvariš, kad smo se jedva dogovorili!
MAJSTOR: (u neprilici, iz svoje torbe uzima neke papire, piše i daje mafijašu)
MAFIJAŠ: Tako te volim, dok baki! Evo, zovi i uživaj! 

(stavlja mobilni telefon na gomilu ostalih poklona i polazi ka vratima)

MAJSTOR: Sestro!
SESTRA: (ulazi) Pa, stvarno, nema smisla, kafa se skroz ohladila!
MAFIJAŠ: (u međuvremenu čita papir) Ej, dok baki! Ša je, bre, ovo!? 

(čita papir)

MAFIJAŠ: Zbog ozbiljnog kvara na ler-gasu koji dovodi do velikog rizika za upravljanje motornog vozila i predstavlja ozbiljnu pretnju u saobraćaju preporučuje se obavezno isključenje iz saobraćaja dok se kvar ne otkoloni. Ša, bre, ovo znači?!
MAJSTOR: Sve je u redu. Samo ti to pokaži tamo gde treba i nema problema.
MAFIJAŠ: Slušaj, dok baki, ako slučajno ne bude u redu, biće problema! (izlazi)
MAJSTOR: Sestro! Priđite ovamo. 
SESTRA: Da donesem kaficu?

(Sestra prilazi. Onda se vidi kako on nju nešto ubeđuje, pa joj daje viski, sve jedan po jedan poklon koji je dobio, sestra se nešto nećka, kao odbija ali sve manje i manje energično. Onda se gledaju. On joj daje dobijeni mobilni telefon. Ona, kao malo razmišlja. Onda iznenanada ona njemu daje svoju kapicu i kecelju, a on njoj mantil, onda on brzo izlazi a sestra seda na doktorovu stolicu.)

ZAVESA

Slobodan Simić

- 15 -


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2002. Sva prava zadržana

- ETNA -