Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16


ČLAN PARTIJE

- Ušao sam! Ušao sam! - viče moj cimer s posla ulazeći u kancelariju.
- Vidim i čujem da si ušao, krele - kažem mu nežno-prijateljski.
- Ne kapiraš - veli on sav zadihan i seda u fotelju.
- Šta ne kapiram? - počinjem blago da se ljutim.
- Ništa ti, tikvane, ne shvataš.
- Ja ne shvatam?! - pitam već na ivici nervnog kolapsa.
- Ti, burazeru. Ti si bio referent i to ćeš, luzerćiću, do kraja života i ostati - izdeklamova kolega Petar.
- Nemoj ti meni luzer, glavu ću da ti otkinem - dreknem mu u lice.
- Polako, de, polako. O'ladi malo.
- Ti ćeš meni... - pukćem da bi malčice smanjio razgoropađeni blakanski bes, kojim sam, kao i svi žitelji ove države, vekovima filovan.
- Ušao sam, bre, u partiju - smiruje situaciju moj kancelarijski cimer.
- E, baš mi se jebe za to. - izgovorim u trenu shvatajući da ono malopre nije bio direktni napad, već drugarska zajebancija.
- Čekni der, čekni malo. Imam da ti pričam.
- Boli me uvo - velim kao ljuto, a uvo mi poraslo bar pet santimetara. 
- Batali zezanje. Sedi i slušaj - veli drugar, vadi viski i sipa nam u čaše, a potom se zavaljuje u fotelju i nastavlja: - Odem ti ja jutros da protegnem noge. Stignem tako i do jedne vile. Ogromne. Tamo ti je sedište Stranke totalne demokratske orijentacije. Ispred te zgradurine sretnem Simu, školskog druga. Zajedno smo išli u gimnaziju. On je posle završio fakulet, a ja se zamastiljario ovde. 
- Može li to malo kraće? - teram ga bude konkretniji i koncizniji
- Kako da ne. Elem, nas dvojica se izljubimo i prisetimo starih dana. I tako, reč po reč, on me pozove da se učlanim u njegovu stranku. On je tamo generalni sekretar.
- I ti, budala, odmah pristao!
- Pristao jesam, ali budala nisam.
- Nije nego.
- Samo slušaj. Danas sam se učlanio, a već sutra ću tebi i ovima ovde biti šef.
- Ma nemoj!
- I ne samo to. Rešio sam i muku sa sinom. 
- Kako?
- Dobio je posao u stranci.
- A kćerka?
- Ona će raditi kod nekog privatnika, jednog bogatog člana naše partije.
- I šta sad?
- Sad treba da pronađem nove članove. Ti si prvi na redu.
- Zajebi! Ne dolazi u obzir. Ja sam jednom bio u partiji i dosta mi je za ceo život
- Samo ti se čini. Ako se učlaniš, postaješ moj zamenik. 
- Jaka stvar.
- A najjača je da ćeš dobiti kredit da završiš kuću.
- Od koga?
- Od stranake, naravno.
- A odakale njima pare?
- Pa od nas. Kad budem šef, ja ću ima prebaciti novaca na ime donacije.
- Partije se, znači, ništa nisu promenile.
- Nisu, boga mi. - reče moj prijatelj i pogleda na sat koji mu je svojevremeno kupila Komunistička partija.

Mića M. Tumarić


Tošo Borković

-  12 - 


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2002. Sva prava zadržana

- ETNA -