Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Piše: Grupa autora

Kud puklo da puklo

Pesme koje su ušle u uži izbor za nagradu Satira festa 2019.

 
CAREVA NOVA FRIZURA


U davna, pradavna vremena,
Kad nije bilo četke i fena,
Niti češljeva, niti šampona,
Makaza, niti laka za kosu,
Kamoli frizerskih salona,
E, u ta i takva vremena,
Kad ne postojaše ni gel, ni pena –
Mi smo imali suverena
Kome se čitav svet divi.
Naš dobri car milostivi
Koji svoj stil i fazon fura!
Svakih par dana – nova frizura!
Nekad na razdeljak, nekad na stranu,
Nekad i oba u istom danu
Od hladne trajne, do mini-vala...
Ma – to pucaju ogledala...
Ponekad, a la bros,
Ponekad fen-kare,
Kakve frizure! Bravo, care!
Danas je blanš, a sutra kana –
Nova frizura svakoga dana.
Ne nosi šešire, ne nosi kape,
Frizure menja k’o čarape!
Ni kapuljače, ni šubare,
Kakve frizure! Bravo, care!
Svi obožavaju i svi zure
U te careve bajne frizure.
Jedan dan dredovi, drugi dan kika,
Treći dan umetak ili perika.
Izaš’o narod pred carske dvore,
Tiska se, sapliće, gazi, gura
I kliče caru iz sveg glasa:
„Bravo, care! Bravo, majstore!
Kakva frizura!“
Svuda odzvanja i talasa!
Iz opijene carske svite
Koja ga veliča, pozdravlja, slavi,
Istupi jedno maleno dete.
I glasno reče: „ Car je ćelav!
Zar ne vidite?
Nema ni jedne dlake na glavi!“
Na trenutak, sve zaneme.
I car. I narod. I dvorani...
Bljesnu na mesečini ćelavo teme.
Svi ćute kao popišani.
A kroz carevu ćelavu glavu
Hiljade misli u trenu piče.
On reče malenom nasilniku:
„ Lažove! Lopove! Izdajniče!
Ološu! Bagro! Zlotvore hudi!
Sada će narod da ti presudi!“
A narod – k’o narod.
Štiti svog cara
Od stranih plaćenika i sličnih fukara!

Simonida Banjeglav

KAKO SAM IZGUBIO GLAS

Juče sam prećutao.
Ali danas se već nešto
mora reći,
pa kud puklo da puklo,
a puklo je pravo meni po grbini,
pa zatim po nogama,
međutim, jauk nije bio dovoljan.
Pregrizao sam sebi kažiprst,
ali prepoznali su me po srednjem.
Otkinuo sam sebi šaku
da se ne hvatam štroke,
a oni meni obe ruke
da se ne bi branio.
Oči su mi na sreću obnevidele
i razum me napušta
u pravo vreme,
u trenutku kada mi glava
pada u kutiju.

Kada sam izgubio glas
više me nije bilo.

Uroš Papeš

BALADA O SATIRI

Vremenu rata i mira
Replicira satira
Opomenu šalje tihu
U prozi ili stihu
Ispriča sve u četiri oka
Pred hiljadu svjedoka
Više u zbilji manje u šali
Vlast vidi u horizontali
Ima jednu ustaljenu naviku
Ne (s)klanja se predsjedniku
Ruga se vođi i diktaturi
I uvoznoj demokraturi
Priču vješto plete
Kad proziva entitete
Navrati u kafiće
Izbori su njeno piće
Ne skriva se iza paravana
Stranke su njena hrana
Često nezvana zađe
Gdje su mito i krađe
Na ministre i Vladu
Ispali kanonadu
Vjerna je svojoj suštini
Replicira u Skupštini
Za tendere i tranziciju
Potpisuje peticiju
Pjeva domaće hitove
Ismijava lažne mitove
Vizije i propali ideali
Slatko su je zasmijali
Nađe manu vijeku
A daneće u čovjeku
Za birokratsku službu
Pripremila je tužbu
Upriliči posjetu
I bračnom krevetu
(I to je dio politike
Nije predmet kritike)
Sa humorom u duetu
Ne promašuje metu
Sjeme njeno nije štetno
A plodno je izuzetno
Da balada ne bi bila dugačka
Pjesmi o satiri sad je tačka

Živko Vujić


 

- 9 -