IN-OUT
 
 
 

 

 


IN memoriam

Zoran Rankić
(1935-2019)

Zoran Rankić, poznati srpski glumac i književnik preminuo je 9. decembra u Beogradu, u osamdeset četvrtoj godini.

Rankić je rođen u Derventi (BiH) 1935. godine. Bio je prvak Beogradskog dramskog pozorišta, satiričar, dramski pisac, reditelj, aforističar i pesnik.

Ostvario je 26 uloga na filmu i televiziji i više stotina na radiju, a bio je poznat i po izvanrednim interpretacijama poezije na brojnim književnim večerima.

Autor je dramskih dela "Kalemegdanci" i "Skretnica". "Kalemegdanci" su, u njegovoj režiji postavljeni na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Autor je zbirki pesama "Aorist" (1992), "Ekser" (2006), "Prizori" (2014), "Preteško ništa" (2017) i "Slovenski znak" (2017) i knjige drama "Srpske komedije dakle drame" (2007).

Objavio je i knjige aforizama: "Doviđenja, kako ste?" (1990, 1993); "Aforizmi" (1999); "Balkanski nervčik" (2005); "Ovde kiša, ali i Srbija" (2006), "Kod cara u podne“ (2012), Ništa svega" (2012), "Aforizmi" (2012) i "Zbogom zauvek, odmah se vraćam" (2014).

Aforizme je objavljivao u dnevnim novinama i časopisima "Reflektor", "Ekspres Politika", "Večernje novosti", "Politika", "Otadžbina", "Kafane"... Više od 15 godine bio je stalni saradnik "Ošišanog ježa", u kojem je objavljivao aforizme u rubrici "Balkanski nervčik". U "Večernjim novostima“ je osamdesetih godina prošlog veka, na strani "Vedra strana sveta“ imao satiričnu rubriku "Aforizmi jednog glumca“.

Za svoje stvaralaštvo Zoran Rankić dobio je nagrade:
- Nagrada u kategoriji za radio dramu, za tri uloge u radio drami "De profundis", Šesto Sterijino pozorje (1961)
- Godišnja nagrada Ošišanog ježa "Braća Ormai" (2002)
- Godišnja nagrada Ošišanog ježa "Ježeva bodlja" (2003)
- Nagrada "Čivija", Šabačka čivijada
- Nagrada za humoristično-satirično stvaralaštvo "Radoje Domanović" za multimedijalni i književni doprinos satiri u oblasti filma, pozorišta, televizije i radija (2011)
- Nagrada "Dragiša Kašiković" u kategoriji za aforistiku, za "knjigu Kod cara u podne" (2012)
- "Zlatna značka" Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za rad i stvaralački doprinos širenju kulture (2012)
- Priznanje "Ja Krčadinac" za dostignuća u oblasti satire (2013)
- Nagrada Večernjih Novosti za novinsku satiru "Jovan Hadži Kostić" (2014)
- Nagrada Beogradskog aforističarskog kruga za životno delo (2014)
- Nagrada "Radoje Domanović" za životno delo za stvaralaštvo u oblasti humora i satire (2015)
- Srebrna medalja "Takovski ustanak" (2018).

Bio je član Udruženja dramskih umetnika Srbije, Udruženja književnika Srbije, Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske, sekcije satiričara Udruženja književnika Srbije i član Beogradskog aforističarskog kruga.

Rankić je sahranjen 11. decembra na Novom bežanijskom groblju u Beogradu, a poslednjem oproštaju u ime BAK-a prisustvovali su Dragutin Minić Karlo i Aleksandar Čotrić.

AFORIZMI:

Cilj našeg puta je da pronađemo
put do našeg cilja.

Kada se stegnu u pesnicu,
svi su prsti isti.

Tako su mu hrabro ljuljali presto
da je on slatko spavao.

Idemo dalje sve manji.

Ne znamo svoju sudbinu,
ali smo se s njom pomirili.

Najstrašnije su tamnice
izvan zatvora.

Stalno idemo dalje.
Nikako da stignemo bliže.

Svi se raziđoše,
samo mi sami ostasmo zajedno.

Ko peva,
zlo ne vidi.

Ima pustinja iz kojih su
i fatamorgane pobegle.

Što više razmišljam, sve više shvatam
da smo mi Srbi - ljudi, žene i deca.

Grešiti je ljudski,
ali nije ljudski grešiti neljudski!

Lepa reč,
ali i rđa gvozdena vrata otvara.

O glumcima neću ni reči.
Wima je dosta tuđih reči!

Ko o čemu,
balvan o svom korenju!

Ne čujem više sirene.
Izgleda da nisam preživeo!

Duša ne postoji
sve dok ne počne da boli!

Sve je dobro,
samo neka se što pre završi!

Kruna prijateljstva je otvoreni sukob!

Pišem ćirilicom,
jer tako i mislim!

Ko na vešalima visi,
viđeniji je od onih pored vešala!

Prava reč je uvek u pogrešno vreme!

Kod nas je tačka ključanja samo zapeta!

Čovek može sve što hoće
kad neće ono što ne može!

Kad padne s kruške,
Srbin psuje zemlju.

Ne širi se svoj vidik rušenjem tuđe kuće!

Opasno nam se ljulja nebo pod nogama.

Taj masovik je obavio sve sam!

Učinili smo sve što smo mogli.
Jedino nismo mogli ono što je trebalo.

Nije mu došao na sahranu
jer neće ni on njemu.


- 16 -