Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Sergej Sidorov,
 aforističar i predsednik Moskovskog kluba aforistike

Postali smo brend

Aforizmi nastaju, ne zbog nedostatka reči,
već zbog obilja misli.



Sergej Ludvigovič Sidorov rođen je na Uralu 1960. godine. Živi u Moskvi. Diplomirani je pravnik. Dugo je radio u izdavaštvu. Bio je direktor prvog u Rusiji književnog magazina na internetu „Ćirilica“ i voditelj programa na televiziji. Pisao je poeziju i humorističke fantastične priče. Aforizme je počeo da objavljuje u periodici 1996. godine, a tri godine kasnije postao je član Moskovskog kluba satiričara i humorista „Đavolova družina“ i Moskovskog kluba aforistike, na čijem čelu je od 2003. godine. Godine 2016. primljen je za počasnog člana Beogradskog aforističarskog kruga, od koga je dobio i nagradu „Zlatni krug“ za književno delo i popularizaciju satire u svetu. Njegova ostvarenja objavljena su u pedesetak različitih aforističarskih zbornika i autorskih knjiga, kao i u almanasima Moskovskog kluba aforistike. Prevođen je na litvanski, srpski, makedonski, bugarski, italijanski, finski i druge jezike.

* * *

ETNA: Gospodine Sidorov, Moskovski klub aforistike postoji duže od četrdeset godina. Koja je tajna dugovečnosti vašeg kluba?

SIDOROV: Mislim da nema tajne, ali postoji nekoliko razloga. Prvo, naša „radionica“ je prilično ograničen krug ljudi. Oko stotinu autora aktivno su angažovani u žanru aforizma širom cele zemlje. I više od polovine njih su članovi Moskovskog kluba aforistike. U ovome vidim drugi razlog toliko godina našeg produktivnog stvaralačkog života. Jednom mesečno, okupljamo se na sastancima, pošto živimo u istom gradu, iako je reč o megapolisu. I treće, svi smo veoma povezani svojim omiljenim i tako osebujnim žanrom - aforizmom. Svaki član kluba razvio je upornu potrebu da se periodično sastaje, deli svoje misli (prvenstveno kreativne) sa drugima, razgovara o novim radovima i uči od majstora.

ETNA: Sa Moskvom je jasno. Ali šta je sa autorima iz drugih gradova? Da li imaju iste kreativne zajednice?

SIDOROV: Koliko znam, nigde nema aktivnih aforističkih klubova osim u prestonici, ili se bar ništa ne zna o njima. Ali vredni autori koji nisu iz Moskve ne trpe zbog toga. Mnogi od njih su već podneli prijave i primljeni su u redove našeg kluba. Do danas su članovi Moskovskog kluba aforističara autori iz raznih gradova Rusije, kao i iz Ukrajine, Litvanije, Srbije, BiH, Bugarske, Jermenije, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država. Sigurno se možemo nazvati internacionalnim udruženjem. Moskovski klub aforistike već je postao brend.

ETNA: Da li autori iz inostranstva dolaze na vaše sastanke?

SIDOROV: Dešava se. Ali u doba interneta sve je mnogo jednostavnije. Aforističari svoje radove šalju elektronskom poštom. O njima razgovaramo na sastancima, a najbolji su odabrani i objavljeni u našem godišnjem Almanahu. Uzgred, posetioci našeg portala takođe sada imaju priliku da se upoznaju sa našim radovima i procene nivo modernog aforizma.

ETNA: Osim, godišnjeg almanaha, koje su još aktivnosti vašeg Kluba?

SIDOROV: Od septembra do maja, svakog četvrtog četvrtka u mesecu okupljamo se u moskovskom Centralnom domu umetnosti, gde pored organizacionih pitanja razgovaramo o radovima kolega, primamo nove članove, održavamo takmičenja za najbolji aforizam u mesecu (na zadatu temu) i pripremamo nastupe. Zadovoljstvo nam je što učestvujemo u događajima tokom Međunarodnog moskovskog sajma knjiga. Često razgovaramo u Bugarskom kulturnom centru, Centralnom domu književnika, Kući umetnosti i regionalnim bibliotekama. Neki autori gostuju na radiju i televiziji. Nedavno smo postavili i stranice našeg kluba na društvenim mrežama. Rečju, aktivno promovišemo svoj žanr i pokušavamo da čitaoce koje interesuje, ne samo detektivska proza, poezija ili ozbiljna naučna literatura, već da odaberu i pročitaju naše zbirke i knjige autora članova Moskovskog kluba aforistike. A kada neki aforizam „pređe u narod“ i živi nezavisnim životom - to je najviši znak naše kreativnosti.

ETNA: Da li je lakše napisati, opširni roman ili dobar aforizam?

SIDOROV: Romanopisac u procesu stvaranja može da napiše jedan-dva aforizma. Da, u stvari, svaki čovek je u stanju da izgovori kratko remek-delo tokom svog života, ponekad ne jedno. Takav je, na primer, Viktor Černomirdin, bivši premijer Rusije. U isto vreme još nisam sreo aforističara koji se bavio pisanjem obimnog romana. Ali to još ne znači da je pisanje opširnog dela mnogo složenije. Reč je o potpuno različitom pristupu: aforističar je po opredeljenju koncizan i ne želi da troši vreme na opširno opisivanje filozofije određenog lika. Najzad, istu stvar može izraziti kratkom, snažnom i razumljivom porukom. Razliku između razmišljanja autora beletristike i aforističara, uporedio bih sa razlikom između muške i ženske logike. Mogao bih zameniti celokupno dugotrajno objašnjenje samo jednom rečenicom: „Aforizmi nastaju, ne zbog nedostatka reči, već zbog obilja misli“.

ETNA: Kakvi su vaši stvaralački planovi?

SIDOROV: Pripremam naredni klupski almanah i seriju književnih večeri i promocija. I najvažnije - pisati, pisati i pisati.

AFORIZMI SERGEJA SIDOROVA

Ako je tokom seksa zaspala žena – kriv je muškarac.
Ako je zaspao muškarac – kriva je druga žena.

Kad bi naše misli imale miris, svi bi hodali s gas-maskama.

Ako žena nije hirovita, to znači da muškarac ispunjava sve njene hirove.

Ako je aforizam dobro redigovan roman, onda je tačka dobro redigovan aforizam.

Ratovi počinju zbog sporova, na primer – ko će prvi da povuče dim iz lule mira.

Aukcija je hazardna igra u kojoj pobednik plaća.

Dobar roman može da se napiše za šest meseci.
Za dobar aforizam nekada ni ceo život nije dovoljan.

Šale ispod pojasa nisu duboke.

Kada nema šta da se kaže, najduže se govori.

Kukavica nije samo onaj ko se uplaši i pobegne
već i onaj ko ostane i sve prihvati.

Optimizam izbavlja i iz najdubljeg ponora.
Pesimizam ni iz plitke barice ne spasava.

Ništa toliko ne uzbuđuje nudistu kao žena koja se uz muziku polako oblači.

Nije toliko strašan kraj sveta koliko život posle njega.

Ako ne želiš da ti muž pije votku, kupi mu konjak!

Teorema: postoji život na onom svetu. Aksiom: nema života na ovom.

Život je inkubacioni period smrti.

Kad sam počeo da pričam sam sa sobom,
odjednom sam shvatio da nemamo o čemu da razgovaramo.

Tajna – to je ono o čemu svi govore.

Ljudski uslovi života majmunu garantuju zatočeništvo.

Loše vreme je uvek ono koje nikada ne očekuješ.

Popularnost je samo trenutak između anonimnosti i zaborava.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -