Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Filozofija


Adam Svift

Politička filozofija

Vodič za studente i političare

3. Jednakost

Zaključak

Jednakost je, s jedne strane, neosporno polazište svake političke filozofije - ili političke stranke - koje treba uzimati ozbiljno. Kakve god druge razlike postojale među nama, mi smo, kao građani, međusobno ravnopravni. Država nas mora smatrati jednakima, ravnopravno uzimati svačije interese u obzir i ne tretirati jedne kao značajnije od drugih. To je "egalitaristička podloga", na kojoj se danas vode skoro sve političke rasprave. S druge strane, zalaganje za jednakost je čudno, možda čak i nastrano. Zašto bismo se zalagali da pojedinci budu međusobno jednaki, a ne da svi imaju dovoljno ili da ostvaruju najbolji mogući materijalni položaj? Zabuna delom proizlazi iz razlike između jednakosti kao pojma raspodele - koliko je materijalni položaj pojedinaca dobar ili loš - i jednakosti kojom se potvrđuje stav da su  pojedinci, kao članovi političke zajednice, u suštini ravnopravni. No, to je samo jedan razlog. Tome treba dodati i praktične elemente ili one koji se odnose na "stvarni svet", kao što je uverljiv stav da je nejednakost potrebna za ostvarivanje ciljeva raspodele, za koje imamo dobre razloge da se zalažemo. Nije čudo da to kod ljudi izaziva zabunu.

"Da li verujete u jednakost?"

"Pa, da, verujem da su svi ljudi, u nekom suštinskom moralnom smislu, jednaki, te bi država morala da bude podjednako zainteresovana za dobrobit svih svojih građana. No, ne, ne mislim da je logično zahtevati jednaku raspodelu dobara umesto da se obezbedi da položaj najsiromašnijih bude što je moguće bolji. Ipak, u potpunosti prihvatam da određene vrste nejednakosti mogu uticati na neke aspekte dobrobiti pojedinaca - recimo na zdravlje. Staviše, kad je reč o određenim dobrima - koja utiču na ostvarivanje položaja u društvu - njihova ravnomerna raspodela može predstavljati jedini način da se pomogne najsiromašnijima. Nejednakost je, svakako, funkcionalno neophodna, naročito kada se imaju u vidu globalne okolnosti u kojima delamo. No, ne smemo zaboraviti da je, ukoliko je nejednakost neophodna da bi se poboljšao položaj najsiromašnijih, to tako samo zato što su ljudi sebični. Kada bismo svi bili sveci, to ne bi bilo neophodno. Određena mera koristoljublja ili pristrasnosti nesumnjivo je potpuno prirodna, ali ne i ona koja se danas odražava u razlikama u platama."

"Odgovorite na pitanje, predsedniče vlade. Da li verujete u jednakost? Da ili ne?"

Bilo bi lepo da možemo smatrati da političari oklevaju da upotrebljavaju reč "jednakost" zato što shvataju koliko je to složena stvar. Takođe bi bilo lepo kada bi više političara shvatalo da zalaganje za politiku preraspodele nema nikakve veze s ravnomernom raspodelom, a da i te kako ima veze s poboljšanjem položaja onih kojima je to najpotrebnije.

nazad