IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 35



POŠTENA PODELA

Reče mati:
- Etvo ti, Jovanka, jedna jabuka, pa je pošteno podeli sa svojim bracom.
- A šta je to pošteno podeliti? – zapita Jovanka.
- To je to, da braci daš više nego sebi.
- Znaš šta, mati? Ja ću dati celu jabuku braci, pa neka je on sa mnom pošteno podeli.

SAMO TI SE KAŽE

Otac:
- Kaži ti meni, Panto, šta dobijamo od kabaničara?
Panta:
- Kabanice.
Otac:
- Šta dobijamo od kobasičara?
Panta:
- Kobasice.
Otac:
- Vrlo dobro. A šta pravi čizmar?
Panta:
- Čizme.
Otac:
- Vrlo dobro. Šta daje vodeničar?
Panta:
- Vodu.

DVOSTRUKA DOBROTA

Idući sa pijace, kupio otac dve pomoranče i došav kući dade jednu svojoj maloj Sokici, rekavši joj:
- Ti si, Sokice, danas bila dobra, zato ti evo jedna pomoranča.
Sokica pak, videvši da je otac doneo dve pomoranče, reče:
- Tatice, ja sam danas dvaput bila dobra.

NAPREDNO DETE

- Je li, otac, je li lav zaista car sviju životinja?
Otac, ne imajući kada da mu mnogo razlaže, reče ukratko da jeste.
- Pa šta će raditi lav onda kad životinje proglase republiku?

BUDUĆI JUNAK

Malog Borka boleo je zub, pa je bogme i plakao. Roditelji su ga prekorevali i rekli mu:
- Kakav si ti junak kad zbog zuba plačeš!
A Borko će malo posle da zapita:
- Je li, tata, šta bi radio Kraljević Marko kad bi ga boleo zub?
- On bi ćutao i trpeo.
- Tata, i ja kad budem Kraljević Marko, i ja ću ćutati i trpeti.

OTAC I SIN

Na doručku primeti otac da kifle koje mu je danas pekar poslao kao da baš nisu pečene. Ljutio se i grdio – pa reče svom sinčiću da otrči preko puta k pekaru, pa da kaže ako im još jedared pošalje stare kifle, onda više neće kod njega kupovati.
Sinčić otrči k pekaru i ovako izvrši očev nalog:
- Pozdravio otac i zdravo se ljuti, i kaže: ako još jedared upečete jučerašnje kifle, onda nećemo više kod vas kupovati.

NOS

Mali Ivan hteo je katkad malčice da slaže, ali bi mu otac metnuo onda prst na nos i rekao bi mu:
- Lažeš, Ivane, poznajem te po nosu.
Lane u zimu klizao se Ivan po ledu. Klizajući se padne i razbije nos, na kome je ostalo prilično modrica.
Kad dođe kući, tu se taki dosetiše šta je i zapitaše ga je li se klizao.
- E, ja bih kazao da nisam, ali ne mogu. Jer sad će otac baš da pozna po nosu.

PRIDEV

Jedno dete čita iz čitanke: „U vrtu ima razna cveća, kao ruža – „
Učitelj ga preseče, pitajući ga kakva je to reč vrt.
Đak:
- To je imenica.
Učitelj:
- A kakva je reč ruža?
Đak se zamisli, pa onda odgovori:
- Pridev.
Učitelj:
- Ali zaboga, kako to govoriš! Otkud je ruža pridev.
Đak:
- Pa molim, gospodine, ruža se prideva za kosu i za šešir.

Jovan Jovanović Zmaj



SLON I ŽIRAFA

Žirafa se jedna
Zasviđala slonu,
Al' ubrzo, jadan,
Od ljubavi klonu.

Strašne muke muči
Da ga želja mine –
Žirafa ga stalno
Gleda sa visine!

Ivana Milanov

OBRAČUN SA VUKOM

Jedne zime sneg do kuka
A do kuka, mnogo to je
Ja na putu sretnem Vuka
Lažu li me oči moje?

Otkud ovaj na mom putu?
Mora da je neka šala.
Još on meni drsko reče:
„Miči mi se s puta mala!

Čuo sam da ima hrane
U tom vašem malom mestu
Al’ od ove snežurine
Jedva nađoh put i cestu!“

Ja se smrknem, pa mu viknem:
„Briši u tu svoju šumu!
Nemoj više da te vidim
Tu na mome snežnom drumu!“

Tresao se sav od straha
Verujte mi kad vam kažem
Sve je bilo baš ovako
Nemam razlog da vas lažem.

Šta je posle sa njim bilo
Skoro da me ne zanima
Al’ nek pazi ubuduće
S kakvom silom posla ima.

Tatjana Pupovac

STONOGAC

Sa stotinu nogu udruženo marširati
teže je nego što to izgleda.
Jer, kad neko izađe iz reda,
svi izgube korak.

U jednoj tamnoj šumi,
videla sam tada,
kako stonogac šepajući,
kroz šumu hoda.
Šta li mu se to desilo?

Tog stonogca, ah, Bože moj,
bolela je jedna nogica, joj.
Pored svih sto nogu nije bilo jasno,
koja je bolna tako strašno.

Na jedan kamen je on stao
i zamalo što nije pao.
Iako je kamenčić vrlo mali bio
bez nužde mu je pod nogu stao.

Prevideo je taj kamenčić mali,
jer je predugo nazad gledao
za divnom stonožnom lepoticom,
koju je stvarno bilo lepo gledati.

Išla je ona uzdignute glave
pa je on izgledao manji od trave.
Borio se - ipak- da ga primeti,
napravio je stočić, to umetnost beše,
ipak je stonoga lepa, vrlo vesela,
najednom nekako brzo nestala.

Tada se seti stonogac bola,
koji je imao, u jednoj nozi.
Pljuvačkom je prezdravila noga,
iako je trajalo, pomisli stonoga.

Ipak, već ga posle neki dan,
videše kako kroz šumu juri sam.
Udruženo marširajte
…dva…tri…četiri…

Petra Bork
(Prevod sa nemačkog Dragica Šreder)



POCEPANI SUNCOBRAN

Ne razumem zašto se mama toliko ljuti što sam razbio vazu.
Ionako je bila kineska, a ne naša!

Dedina prasad mnogo vole Beograd.
Uvek kada se sa sela vraćamo kući, neko od njih krene sa nama.

Mame nose decu u stomaku,
a tate na grbači!

Ne, tata nije kod kuće, ali čim se probudi, reću ću mu da ste zvali!

Medved prespava zimu
jer ga baka ne budi za školu!

Tata je skinuo kaiš.
Ali opet su meni spale pantalone!

Kupio sam dedi šahovsku čitanku.
Da me više ne bruka u parku!

Jezik mi je brži od pameti
jer njega češće koristim!

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Tati je počela da opada kosa,
a dedi je već završila.

Mami je opet zagoreo ručak.
To je specijalitet naše kuće!

Meni tata priča bajke pre spavanja,
a mami kad se vrati iz kafane!

Uvek kada mami zagori ručak,
tata ode u kafanu.
Tamo ručak nikad ne zagori.

Kad moj brat svira bubnjeve,
ceo komšiluk se veseli.
Što nije njihov sin!

Bojan Ljubenović

ĐAČKO DOBA

Kad je neko glup, ne možete mu ni to dokazati.

Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a grad čist.

Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Volite svoju decu i kad su kriva,
jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.

Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.

Lepše je biti nečija baba nego samo baba.

Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.

Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.

Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.

O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.

Dušan Radović

- 11 -